Strip je poslednja inkarnacija belgijskog detektiva jajaste glave Herkula Poaroa, čije sive ćelije trijumfuju u borbi protiv opakih zločina u 33 romana Agate Kristi. Veoma popularni krimići "kraljice zločina" koje smo već mogli videti na filmu i u pozorištu biće prebačeni u strip formu da bi privukli mlađu čitalačku publiku. Prvih 12 naslova pojavilo se na godišnjoj "Nedelji Agate Kristi". Tom prilikom obeleženo je i 30 godina od smrti jedne od najprodavanijih književnica svih vremena (više od milijardu primeraka samo na engleskom i još toliko na više od sedamdeset jezika). Samo su Biblija i dela Vilijema Šekspira više prodavana, ali je Kristi prevazišla Šekspira brojem jezika na koje je prevođena.

Tokom književne karijere koja je trajala 50 godina, napisala je sedamdesetak knjiga (od toga 66 kriminalističkih romana), 100 kratkih priča i 20 drama. Prvi roman "Misteriozna afera Stajls" objavila je davne 1920. godine i upoznala nas sa Poaroom i odanim kapetanom Hejstingsom, koji su nadmašili čak i slavu dvojca Šerlok Holms i doktor Votson. Festival "Nedelja Agate Kristi" okuplja stotine njenih obožavalaca i ove godine održan je po treći put u Torkaju, gradu na engleskoj rivijeri, u kojem je 15. septembra 1890. godine rođena Agata Kristi. Na svakom koraku posetioci su mogli otkriti mesta koja su inspirisala najpoznatijeg svetskog pisca misterija, poput crkve Svih svetih u Toru, gde je Agata krštena, zaliva Bejkon, gde je obožavala da se kupa, ili "Grand" hotela, u kojem je provela medeni mesec. Ljubitelji njenih dela mogli su da razgledaju postavku u muzeju u Torkaju, razgovaraju sa poznatim piscima krimića, posete kreativne radionice za pisanje, odgledaju komad "Neočekivani gost" u lokalnom "Princezinom pozorištu" i pod otvorenim nebom filmski klasik "Smrt na Nilu" sa Piterom Justinovim u ulozi Herkula Poaroa.

Fešta se završila na londonskoj železničkoj stanici Pedington, koju je Kristijeva ovekovečila u romanu "U 4.50 sa stanice Pedington", čija je junakinja gospođica Džejn Marpl, Poaroova rivalka u otkrivanju zločina.

Izvor: Krstarica

Надам се да је у реду да допуним тему неким занимљивостима, мало старијим. 

---

Ауторку романа о Херкулу Поароу британски обавештајци повезивали са тајним одсеком који је током Другог светског рата трагао за немачким шифрованим кодом „енигма”.



Прослављену књижевницу Агату Кристи сумњичили су у време Другог светског рата за везе са тајним службама, пише британски лист „Гардијан”.

Лондонски дневник износи ову тврдњу позивајући се на архивске материјале агената МИ-5 који су сматрали да је ауторка „Мишоловке”, како су извештавали, „имала кључ за шифре одсека ове службе који је деловао под кодним називом ’Блетчли парк’” (Bletchley Park).

Иначе, шифранти смештени у вили „Блетчли парк” имали су важну улогу за британску армију, јер су управо они провалили чувени немачки шифровани код „енигма”.

О постојању овог сектора МИ-5 мало ко је знао у време кад су од његових сарадника зависила кључна решења која су се доносила у Главном штабу британске војске.

Роман „Н или М” Агате Кристи објављен је у Енглеској 1941. године, а један од јунака романа, бивши војник индијске армије, звао се мајор Блетчли и тврдио је да зна планове британске војске у борби против Хитлера.

После изласка романа, сарадници МИ-5 су посумњали да списатељица зна нешто о постојању тајног шифрантског одељења Блетчли парк. Неки пријатељи Агате Кристи су чак веровали да она сарађује са  једним шифрантом из тог сектора по имену Дили Нокс.

Шефови тог обавештајног сектора нису међутим хтели да ризикују испитујући књижевницу лично, па су уместо ње испитали Нокса и трагали за одговором на питање да ли јој он и шта рекао о деловању тајног  сектора за дешифровање.

Нокс је убедио шефове МИ-5 да није ништа рекао списатељици о свом раду и обећао им да ће покушати да дозна одакле је Агата Кристи преузела име јунака за свој роман „Н и М”. Тако је једном приликом Нокс позвао у госте славну књижевницу и уз чашу вина је питао зашто је своме јунаку дала име Блетчли.

„Зашто Блетчли? О, драги мој, једном сам се путујући из Оксфорда у Лондон извесно време задржала у градићу званом Блетчли. Решила сам да ћу се кад-тад осветити том граду. Тако сам по њему назвала један не баш пријатан лик у мом последњем роману”, испричала је Агата Кристи тада Ноксу.

После тога МИ-5 се није више интересовао за „ауторку романа о  Херкулу Поароу”, наводи „Гардијан”.

Библија, Шекспир па Агата

Британска књижевница Агата Кристи (1890–1976) била је аутор бројних криминалистичких романа. Као најпознатијег светског писца мистерија називали су је и „краљицом злочина”.

Током књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига, од тога 66 криминалистичких романа, и више збирки кратких прича и других дела која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика.

Већ у њеном првом роману „Мистериозна афера у Стајлзу” (1920), појавио се се ексцентрични белгијски детектив Херкул Поаро, један од њених главних јунака. Према неким британским изворима, сматра се да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.

Њена драма „Мишоловка” је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952, и то дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 20.000 извођења.

Извор:Политика

Тајне бележнице Агате Кристи

Неке свеске, према налазима Џона Курана, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу.


Проникнути у ум и логику писца који ствара савршене крими заплете идеал је сваког љубитеља овог жанра, а тај сан остварио се Џону Курану, једном од највећих познавалаца дела Агате Кристи и њеном дугогодишњем породичном саветнику. Куран је 2005. године први пут пронашао белешке ове велике књижевнице, у њеној породичној кући у Гринвеју, уз помоћ Агатиног унука Метјуа Причарда. Затим их анализирао, уредио и објавио у књизи „Тајне бележнице Агате Кристи, педесет година стварања мистерија”. Ово дело недавно је код нас објавила издавачка кућа „AdmiralBooks” у преводу Горана Скробоње, а посебним га чине и две у рукописима пронађене, и никада пре објављене, приче „краљице крими-жанра” чији је главни јунак Херкул Поаро.

Џон Куран је класификовао и организовао „документарно благо” чак седамдесет три руком исписане свеске Кристијеве најпре према заједничкој тематици. Та грађа препуна је забелешки, листа и нацрта, у којима је ауторка дефинисала идеје и планове за већину својих романа, драма и прича. Неке свеске, међутим, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу, док су у другима домаћи задаци из француског, спискови полазака возова и слично.

– Захваљујући петогодишњем озбиљном раду Курана на овим свескама, у току којег је тежа околност била и дешифровање ауторкиног рукописа, читалац може да проникне у начин на који је списатељица размишљала када је припремала романе о, рецимо, убиствима у иностранству, убиствима на путовању, тајним идентитетима или злочинима из прошлости, а све су то данас теме класичне за жанр криминалистичке прозе, каже Горан Скробоња.

Метју Причард, пак, у уводној речи књизи, истакао је да је Џон Куран знао да и по дванаест сати дневно буде „загњурен” у историјат рада Агате Кристи, да су силом морали да га одвлаче на оброке.

– Нећу престати да се чудим томе како је чак и више од тридесет година после смрти Агате Кристи интересовање за све видове њеног живота и рада и даље на самом врхунцу, додао је Причард.

„Кога да убијем? Страну студенткињу…не, она мора бити део плана… онда неког крајње неочекиваног…рецимо, власника куће?... не, то је већ превелики клише…треба да буде снажно… можда неког незнанца?... али кога… а то доноси много проблема… Да оставим то можда за следећу годину… А дете?... то се мора извести обазриво, али могла бих да га прикажем као дете које није нарочито мило… Мислим да још нисам имала дете као жртву…, Куран „реконструише” кратке, а често и хаотичне, записе Агате Кристи поводом књиге „Вашар злочина” из 1956.

Поаро и мисиз Марпл чувене су креације Агате Кристи, међутим, у овој књизи Џон Куран указује и на то да се лик Аријадне Оливер прихвата као алтер его саме Кристијеве. „Госпођа Оливер је средовечна, успешна и плодна списатељица детективске прозе и творац измишљеног детектива Финца – Свена Хјерсона. Она мрзи вечере са књижевницима, држање говора, или сарадњу са драматурзима; написала је „Леш у библиотеци” и не пије, не пуши. Сличности су изузетне. Готово да нема места сумњи да слушамо Агату Кристи када говори госпођа Оливер”, закључује Куран.

Да се Агата Кристи дословно играла заплетима показује и податак да су јој мотиве за приче пружале и дечије песмице, као „десет малих црнаца пошло је у кревет; један се угушио и остаде их девет…” Роман „Десет малих црнаца” највеће је техничко достигнуће и најпродаванији криминалистички роман свих времена, како напомиње Џон Куран. Агата је, пак, у својој Аутобиографији поводом ове књиге написала: „Десет људи мора да умре, а да то не постане смешно. Написала сам књигу после страховито обимног планирања… Била је јасна, директна, збуњујућа, а опет са савршено разумним објашњењем… сама сам заиста задовољна њом, јер знам боље од сваког критичара колико ју је тешко било написати.”

Велико разочарање за Курана било је откриће да бележнице не садрже ништа о настајању две најчувеније књиге „Убиства Роџера Акројда” и „Убиства у Оријент експресу”.

Међутим, изненађење су свакако две до сада необјављене приче Агате Кристи, пронађене у рукописима: „Керберово заточеништво” и „Инцидент са псећом лоптом”. Као разлог за необјављивање прве Куран наводи лоше маскирану фигуру Хитлера у опасној политичкој атмосфери пред избијање Другог светског рата. Другу ауторка није ни понудила агенту због тога што ју је највероватније прерадила у роман, што је често радила.

Агата Кристи, најпопуларнији писац 20. века, ауторка 66 романа, двадесет позоришних представа, шест романтичних романа, више од стотину педесет кратких прича, са више од две милијарде продатих књига широм света, у једном тренутку изјавила је: „Волела бих да ме људи памте као прилично добру списатељицу детективских прича”. И жеља јој се и те како испунила.

Извор:Политика

Мудре мисли

Идеалан муж треба да је као археолог, да што је жена старија то да га више занима.

Кајање. То је губљење времена.

Тајна успјеха је у само у томе да се покренеш.

Када из властитог искуства сазнате шта значи ужас,
наоружани сте против свега у животу.

Само људи које волиш, могу ти учинити живот неподношљивим.

Млади мисле да су стари будале, а стари знају да су млади будале.

Сви гријеси бацају дуге сјенке.

Никад не ради сам оне ствари које неко други може урадити за тебе.

Никад нисам вољела новинаре. У свим својим књигама сам их убила. (  )

Агата Кристи није могла смислити лик Херкула Поароа кога је сама измислила, али је морала скоро до смрти да пише о њему, јер су то тражили њени издавачи, открио је сада унук чувене ауторке кримића Метју Причард.

Херкул Поаро се, између 1920. и 1975, појављује у 33 њена романа и 51 новели. Њен други најпопуларнији лик, Мис Марпл, појављује се у "само" 12 романа и 20 новела.

Једини Поароов недостатак је његова - претерана дуговечност: он се 1921. појављује као пензионисани члан белгијске полиције, што би значило да 1975, у време "Завесе", има отприлике 130 година, Агата сигурно није ни сањала да ће је њен мали мудри Белгијанац наџивети.

Списатељица, међутим, није особито волела Херкула Поароа. Већ 30-их година прошлог века, када је Агата била у својим 40-им, постао јој је "неподношљив", а у 60-им, када је она имала већ више од 70, називала га је "егоцентричним гмизавцем".

Вероватно је управо зато 1930. створила госпођицу Марпл, стару уседелицу која свугде забада нос и свако мало налети на неко уморство. Ту Џејн Марпл, за разлику од Поароа, Агата је прилично волела, иако јој је посветила готово трипут мање романа. Зашто је било тако? Унук Метју је пронашао целих 13 сати магнетофонских трака са причом Агате Кристи о себи и ликовима које је створила.

Биле су у прашњавој кутији кад је он чистио оставу у њеној кући у Торквеју, месту у Девону које је за њу било "најлепше на свету". Траке су снимљене пре вероватно 40 година, али нико није знао за њих, а сада је очигледно да је Агата на основу њих написала аутобиографију која је објављена након њене смрти, 1977.

На једној траци она прича да госпођицу Марпл није створила према лику своје баке, но да њих две имају најмање једну заједничку ствар: мада су биле радосне особе, увек су очекивале најгоре и са застрашујућом тачношћу се испостављало да су биле у праву.

Ипак, није планирала да Џејн Марпл постане стални лик у њеним књигама и није знала да ће она постати супарница Поароу, али је одмах одлучила: педантни Поаро и џангризљива Марпл никад се неће срести! "Људи ми непрестано пишу и питају када ће се Џејн и Херкул срести. Но, зашто би се срели? Мислим да им се то уопште не би свидело. Поаро је потпуни егоист и не би му се свидело да му неко забада нос у посао, а нарочито да му стара уседелица нешто сугерише", објаснила је Агата на снимку. Траке, нажалост, не откривају ништа о најмистериознијем раздобљу Агатина живота...

Кристи је 3. децембра 1926. нестала и 12 дана нико није знао где је, да ли је уопште жива.

Лекари су јој касније констатовали амнезију, али се сумњало да је доживела нервни слом, а јавност је реаговала углавном негативно, јер су многи веровали да је све измислила да би подигла публицитет или да би се осветила мужу.

Било шта да је истине, а њу је она однела у гроб, више среће није имала ни с другим браком. За археолога Макса Маловена, млађег од ње 14 година, удала се 1930. У почетку су били срећни, али ју је он касније варао све чешће. Ипак су остали заједно до њене смрти, да би се он годину касније, 1977, оженио својом љубавницом барбаром паркер.

Годину пак пре своје смрти, Агата Кристи се решила своје ипак највеће љубави - Херкула Поароа. Убила га је у "Завеси".

Глас јавности

---

Последња реченица је премазана, јер отркива неке догађаје из књиге. 

Студија о популарности романа Агате Кристи

Књижевница Агата Кристи користила је речи које изазивају хемијску реакцију читалаца, због чега се њени романи буквално не испуштају из руку, показује једна неуоролингвистичка студија.

На основу проучавања више од 80 романа Агате Кристи, стручњаци са универзитета у Лондону, Бирмингему и Варвику закључили су да поједине фразе које је употребљавала, служе као окидачи за подизање нивоа серотонина и ендорфина који у мозгу изазивају осећај задовољства.

Др Роланд Капферер објаснио је да језички шаблони које је употребљавала Агата Кристи стимулишу јачу активност мозга него што је то уобичајено.

Унук Агате Кристи, Метју Причард, изјавио је да то није никаква тајна, јер је она, једноставно, била “писац великих заплета”.

У оквиру ове студије крими романи Агате Кристи убацивани су у компјутер који је даље анализирао речи, реченице и фразе.

Циљ ове студије био је да се објасни популарност књига ауторке, која је у својим делима створила ликове детектива Мис Марпл и Херкула Поароа.

Посебно су анализиране фразе попут "можеш ли ово да причуваш", “мање или више”, “за дан или два”, “нешто налик томе”…

Установљено је и да је Агата Кристи користила веома ограничен речник, како би читаоци могли да се концентришу на заплет, а честа употреба цртица (-) омогућава бржи, директнији наратив.

Агата Кристи ушла је у Гинисову књигу рекорда као највећи аутор бестселера свих времена, са више од две милијарде продатих примерака књига широм света.

Аутори студије о тој списатељици саопштили су и да ће сада морати да понове то истраживање на примеру неких других аутора, како би видели да ли њихова дела изазивају сличне неуролошке реакције међу читаоцима.

Студија је спроведена за канал ИТВ 1, који је 27. децембра емитовао документарну емисију “Тхе Агата Цхристие Цоде”.

Извор:Кроули.. 

 
Где год да је била, и у најсрећнијим и најтужнијим тренуцима, мисли су јој увек биле усмерене на смишљање новог сценарија у коме има убиства. То ју је држало готово до саме смрти. Била је слаба и болешљива када је једног послеподнева позвала своју пријатељицу на чај. Ова јој је у разговору препоручила нови прашак за чишћење зубне протезе. Агата је одмах записала име производа и крај тога опаску - Може се организовати савршено убиство ако се као оружје употреби прашак помешан с арсеном. Мајстор заплета Агата Кристи је у складу са тим живела и стварала до последњег тренутка.

Krimići:

    * 1920. Misterija u Stajlzu The Mysterious Affair at Styles (prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaroa)
    * 1922. Tajni neprijatelji The Secret Adversary (upoznajemo Tommy and Tuppence)
    * 1923. Ubistvo na golf terenu Murder on the Links
    * 1924. Čovek u braon odelu The Man in the Brown Suit
    * 1924. Poaro istražuje Poirot Investigates (11 kratkih priča)
    * 1925. Tajna Dimnjaka The Secret of Chimneys
    * 1926. Ubistvo Rodžera Akrojda The Murder of Roger Ackroyd
    * 1927. Velika četvorka The Big Four
    * 1928. Misterija Plavog voza The Mystery of the Blue Train
    * 1929. Zajedno protiv zločina Partners in Crime (15 kratkih priča)
    * 1929. Misterija sedam brojčanika The Seven Dials Mystery
    * 1930. Ubistvo u vikarijatu The Murder at the Vicarage (upoznajemo Džejn Marpl)
    * 1930. Misteriozni gospodin Kvin The Mysterious Mr Quin (upoznajemo gospodina Harli Kvina)
    * 1931. Sitafordska misterija The Sittaford Mystery
    * 1932. Opasnost kod End hausa Peril at End House
    * 1932. Trinaest problema Thirteen Problems (13 kratkih priča)
    * 1933. Pas smrti i druge priče The Hound Of Death And Other Stories (12 kratkih priča)
    * 1933. Lord Edžver umire Lord Edgware Dies
    * 1934. Ubistvo u Orijent ekspresu Murder on the Orient Express
    * 1934. Parker Pajn istražuje Parker Pyne investigates (12 kratkih priča)
    * 1934. Misterija Listerdejl The Listerdale mystery (12 kratkih priča)
    * 1935. Tragedija u tri čina Three Act Tragedy
    * 1935. Zašto nisu pitali Evansa? Why Didn't They Ask Evans?
    * 1935. Smrt u oblacima Death in the Clouds (poznat i kao Death in the Air)
    * 1936. ABC ubistva The A.B.C. Murders
    * 1936. Ubistvo u Mesopotamiji Murder in Mesopotamia
    * 1936. Karte na stolu Cards on the Table
    * 1937. Smrt na Nilu Death on the Nile
    * 1937. Ćutljivi svedok Dumb Witness
    * 1937. Ubistvo u maloj ulici Murder In The Mews (4 kratke misterije)
    * 1938. Sastanak sa smrću Appointment with Death
    * 1939. Deset malih crnaca Ten Little Niggers (poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians)
    * 1939. Ubistvo je lako Murder is Easy
    * 1939. Misterija na regati The Regatta Mystery (9 kratkih priča)
    * 1939. Božić Herkula Poaroa The Christmas of Hercule Poirot
    * 1941. Zlo pod Suncem Evil Under the Sun
    * 1941. N ili M? N or M?
    * 1941. 1, 2, cipela se raspala One, Two, Buckle My Shoe
    * 1942. Leš u biblioteci The Body in the Library
    * 1942. Pet prasića Five Little Pigs
    * 1942. Kobni prsti The Moving Finger
    * 1943. Problem u Polensi Problem at Polensa Bay (8 kratkih priča)
    * 1944. Nulta tačka Towards Zero
    * 1944. Iskričavi cijanid Sparkling Cyanide
    * 1945. Smrt dolazi na kraju Death comes as the End
    * 1946. Rupa The Hollow
    * 1947. Herkulovi zadaci The Labours of Hercules (12 kratkih priča sa Poaroom)
    * 1948. Ko talas uhvati There is a Tide (poznat i kao Taken at the Flood)
    * 1948. Svedok optužbe Witness For The Prosecution (8 kratkih priča)
    * 1949. Zla kuća Crooked House
    * 1950. Najavljuje se ubistvo A Murder is Announced
    * 1950. Tri slepa miša i druge priče Three Blind Mice And Other Stories (9 kratkih priča)
    * 1951. Operacija Bagdad They Came to Baghdad
    * 1951. Potčinjeni i druge priče The Underdog And Other Stories (8 kratkih priča)
    * 1952. Ruka brža od oka They Do It With Mirrors
    * 1952. Gospođa Makginti je mrtva Mrs McGinty's Dead
    * 1953. Džep pun žita A Pocket Full of Rye
    * 1953. Posle sahrane After the Funeral
    * 1955. Tika, taka, tak Hickory Dickory Dock
    * 1955. Nepoznato odredište Destination Unknown
    * 1956. Vašar zločina Dead Man's Folly
    * 1957. U 4.50 sa stanice Pedington 4.50 from Paddington
    * 1957. Nesreća nevinih Ordeal by Innocence
    * 1959. Mačka među golubovima Cat Among the Pigeons
    * 1960. Tajna Božićnog pudinga The Adventure Of The Christmas Pudding (6 kratkih priča)
    * 1961. Kod Belog konja The Pale Horse
    * 1961. Dvostruki greh Double Sin And Other Stories (8 kratkih priča)
    * 1962. Napuklo ogledalo The Mirror Crack'd from Side to Side
    * 1963. Časovnici The Clocks
    * 1964. Karipska misterija A Caribbean Mystery
    * 1965. Hotel Bertram At Bertram's Hotel
    * 1966. Treća devojka Third Girl
    * 1967. Večita noć Endless Night
    * 1968. Zla sudbina By the Pricking of my Thumbs
    * 1969. Zabava u Noći veštica Hallowe'en Party
    * 1970. Putnik za Frankfurt Passenger to Frankfurt
    * 1971. Nemezis Nemesis
    * 1972. Slonovi pamte Elephants Can Remember
    * 1973. Vrata sudbine Postern of Fate
    * 1974. Rani slučajevi Herkula Poaroa Poirot's Early Cases (18 kratkih priča)
    * 1975. Zavesa Curtain (Poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa - napisan u toku Drugog svetskog rata)
    * 1976. Usnulo ubistvo Sleeping Murder (Poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl - napisan u toku Drugog svetskog rata)

Koautor:

    * 1931. The Floating Admiral napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba.

Autor je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale predhodno objavljeni roman.

Drame:

    * 1934. Crna kafa Black Coffee prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.
    * 1937. Ehnaton Akhnaton
    * 1952. Mišolovka The Mousetrap
    * 1953. Svedok optužbe Witness For The Prosecution
    * 1954. Pukova mreža Spider's Web prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.god.
    * 1953. Svedok optužbe Witness For The Prosecution
    * 1958. Presuda Verdict prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.god.
    * 1962. Trojno pravilo Rule Of Three
    * 1953. Violinski trio Fiddlers three

Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot:

    * 1930. Divov hleb Giant's Bread
    * 1934. Nedovršeni portret Unfinished Portrait
    * 1947. Ruža i tisa The Rose and the Yew Tree
    * 1952. Ćerkina ćerka A Daughter's a Daughter
    * 1956. Breme The Burden

Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan:

    * 1946. Hajde reci kako živiš Come, Tell Me How You Live - putopisi i sećanja
    * 1965. Zvezda nad Vitlejemom Star Over Bethlehem -pesme i priče za decu

Ostala dela:

    * 1930. Put snova The Road Of Dreams - poezija
    * 1973. Poezija Poems - zbirka od 63 pesme
    * 1977. Autobiografija An Autobiography

Oni su živeli i stvarali sa disleksijom

Agatha Christie – Agata Kristi (1890-1976) poznata spisateljica, tvorac osamdeset i tri knjige koje su i  danas jednako popularne kao i u vreme nastanka, takodje je imala problem sa čitanjem i pisanjem. Njeno pisanje je bilo sporo i puno grešaka. Kako nije pohadjala školu, otac ju je kod kuće podučavao matematiku ali je on umro kada je imala jedanaest godina.

  Ipak, uprkos svemu našla je način da napiše izuzetno čitane knjige, prepune neverovatnih misterija. Ostala je misterija kako je to činila. Pojedini smatraju da je imala pomoćnicu kojoj je diktirala, jer je  i ona sama u svojoj autobiografiji tvrdi da je joj je spelovanje zadavalo dosta muke kako u detinjstvu  i u kasnijem životu.


“Ljudi nisu onakvi kakvih ih se sećamo. Kako godine prolaze, sve više su onakvi kakvi bismo mi hteli da budu i kako mislimo da ih se sećamo. Ako želite da ih zapamtite kao vesele, prijatne i lepe, vi im pripisujete te osobine mnogo više nego što su ih oni zapravo imali.” ( A. Kristi )

Izvor

Najpoznatija autorica kriminalističkih romana Agatha Christie oprostila se od ovog svijeta 12. januara 1976. godine u svojoj 86 godini. Pred kraj svog života izjavila je „Deset godina poslije moje smrti niko me se neće sjećati“, no svjedoci smo da njena djela i danas žive. Autorsko pravo na njena djela danas ima unuk Matthew Pickard, s obzirom na to da je 2004. godine umrla i njena kćerka Rosalinda Hicks u 85. godini života.

Christie je za sobom ostavila remek djela koja su i danas čitana punim žarom, ali i ekranizirana.Smatra se da su jedino Biblija i Šekspirova djela doživjela veću prodaju od njenih romana. Kako statistika UNESCO-a navodi, u svijetu je prodala više primjeraka knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog područja.

Napisala je preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U usponu njene karijere napisala je dva romana koja su objavljena tek nakon smrti. Naravno, ta djela su i danas jako popularna među čitateljskom populacijom, a to su slučajevi Miss Marple i Herculea Poirota. Christie je smatrala lik Herculea nepodnošljivim stoga slavni detektiv u posljednjem dijelu umire, dok je lik Miss Marple voljela, čak ju je stvorila prema liku svoje bake, stoga ona u posljednjem dijelu ne umire već odlazi u mirovinu na selo.

Agatha Christie je rođena kao Mary Clarissan Miller u Torquayu. Tokom prvog svjetskog rata radila je u bolnici, te je to mnogo utjecalo na njena djela.

Izdvajamo par poučnih izreka Agathe Christie:
„Tajna uspjeha je samo u tome da se pokreneš“
„Previše je tendencije da se pripiše Bogu zlo koje čovjek čini svojom slobodnom voljom“
 “Dobar savjet se gotovo uvijek ignoriše, ali to nije razlog da ga ne udijelimo“
“Idealan muž je arheolog, jer što je žena starija to ga više zanima”

Izvor:Sarajevski.ba