Tašmajdanski lagumi od juče su otvoreni za radoznale posetioce
Putovanje u tajnu

Beograđani su se juče spustili do skrivenih lavirinata-tunela, prolaza i pećina skrivenih u "srcu" Tašmajdana, duboko pod zemljom, i upoznali "zakopane" tajne ovog mesta. Na ovom nesvakidašnjem "putovanju" bilo je i starijih sugrađana, svedoka tašmajdanske istorije, i onih najmlađih, na kojima ostaje da je upoznaju i pamte. Vidoje Golubović, jedan od autora knjige "Beograd pod Beogradom", proveo je posetioce kroz podzemlje ovog dela Beograda i ukazujući na događaje, promene, priče vezane za Tašmajdan, "našu svetinju", otkrio jedan novi pogled na istoriju grada.

Krenulo se sa tajnama Rimske dvorane. Majdan iz koga je još u rimskom periodu vađen kamen, od koga su zidane građevine Singidunuma, od koga je izgrađen Rimski vodovod, bio je i sklonište za vreme bombardovanja tokom Prvog svetskog rata. Nakon toga rudnik je zatvoren. Međutim, grafiti i crteži na zidovima govore o tome da je ipak bilo posetilaca ove skrivene dvorane.
   
      

Posete vikendom

Posete lagumima pod Tašmajdanom biće organizovane i svakog narednog vikenda. Obilasci su organizovani u dve grupe - od 11 i 12.30 časova. Cena ulaznice je 100 dinara. Kako u grupi može biti najviše 60 posetilaca, potrebno je da se zainteresovani građani prijave na telefon 324-25-26 (od 8 do 15.30 časova).
Obilasci će uskoro biti organizovani i za učenike osnovnih i srednjih škola.
      
      
      
   

Splet uskih prolaza vode do pećine koja je adaptirana tokom Drugog svetskog rata kao najznačajniji podzemni prostor Nemaca. Tu se nalazi nekadašnje komandno mesto i prostorije u kojima su boravili nemački oficiri i vojnici. Ovi prostori čuvaju i duhove mnogih koji su tu ostavili svoje živote. Možda zato ovo sklonište nikad nije ostvarilo svoju funkciju, čak ni tokom bombardovanja 1999. godine, iako je kompleks bio osmišljen tako da je, u slučaju potrebe, mogao da obezbedi hiljadu vojnika.

Hodnicima se dolazi i do pećine koja nije korišćena u vojne svrhe. Tu se možda najviše oseća prošlost, ali i vide "naša genijalna rešenja", kako kaže Golubović, kojima smo uništili veliki deo značajnih podzemnih "dokaza". Ovo je najmanja od tri pećine koje su bile izvorište šalitre, ali se druge ne mogu videti jer su zatrpane šutom. Inače ovaj prostor je, između ostalog, predstavljao mesto masovnog izbeglištva za vreme Prvog svetskog rata. Skoro da se mogu osetiti trenuci strepnje, straha koje je naš narod ovde preživljavao. Ova pećina je pobudila najveću radoznalost prisutnih. Ona, kao nagli kraj "puta", ostavlja utisak da je prostranstvo tašmajdanskog prostora još neotkriveno. Čini se da ima još mnogo nepoznatih puteva, mnogo tajni koje se nalaze.

"Ovo što smo videli je kao da smo ušli u jednu malu sobu ogromnog dvorca", oduševljeno je prokomentarisao jedan od posetilaca. Nadamo se da će uskoro i ostale odaje ovog zagonetnog "dvorca" biti dostupne turistima.
Tekst i foto: Ana Kalaba

moram otici da vidim 

me, too.. drmnem bensedin i krenem u potragu (patim od blage klaustrofobije)