IN < - Ovo je Srbija ~ Regionalne vesti i zanimljivosti, svakodnevni drustveni problemi - >LO
(1/429) > >> :: Odgovori!
Brzina je moja vrlina ~ Broj saobracajki u porastu ~ [link]
Vesti iz sveta ~ [link]
Ovo je Srbija ~ Regionalne vesti i zanimljivosti, svakodnevni drustveni problemi ~ [link]
Beogradska hronika ~ svakodnevne vesti iz glavnog grada ~ [link]
Kragujevac ~ istorijske cinjenice, znamenitosti i aktuelne vesti [link]
Velike muke đaka petog razreda
Diktat nastavnika ubija kreativnost
Autor: J. Ilić - V. Nedeljković | 21.09.2007 - 08:40
Učenici petog razreda, koji nisu savladali tehniku brzog pisanja, ovih dana najviše brinu da li će stići da zabeleže sve što im nastavnici diktiraju. Direktori škola kažu da je diktiranje lekcija prevaziđeno i da nastavnici imaju obavezu da na tabli iznesu sve potrebne informacije. Nastavnici se brane: „Lekcije u udžbeniku su teške i đaci sami traže da im diktiramo.“
Petaci su, izgleda, ove školske godine iako su dobili nove nastavne programe, na velikim „mukama“.
- Nastavnik biologije sve diktira jer kaže da ono što piše u udžbeniku ništa ne valja. Kada ispituje, traži samo ono što je on predavao. I drugi nastavnici često diktiraju lekcije, ponekad i iz muzičkog. Lakše je učiti iz sveske nego iz knjige, ali ne stignem uvek sve da zapišem - priča nam Jovan, učenik petog razreda Osnovne škole „Jovan Miodragović“.
Slične probleme imaju i đaci u drugim osnovnim školama u Srbiji. Oni se uglavnom ne bune jer kažu da im je mnogo lakše da nauče dve stranice iz sveske nego iz knjige. Problem je, kažu, što ponekad ne stignu sve da zapišu.
- Nastavnik biologije je iskusan i zahtevan, pa ima običaj da izdiktira ono što smatra da je bitno, a nema u knjizi. Skrenuo sam mu pažnju da je takav način rada danas neprihvatljiv i da je svaki nastavnik ima obavezu da na tabli iznese sve potrebne informacije - kaže za „Blic“ Radovan Todorović, direktor OŠ „Jovan Miodragović“.
Psiholozi se slažu da je čas na kome nastavnik priča, a đaci pišu, izgubljen. Monotonost, kažu, smanjuje kreativnost kod dece.
- Diktiranje je pedagoški potpuno neprihvatljivo. Ubija kreativnost, kvari rukopis, dosadno je... Ako nešto nije u udžbenicima, a nastavnik smatra da je to bitna informacija, sasvim je u redu da to izdiktira. Ali to ne bi trebalo da postane praksa. Problem je što se sa učenicima ne priča dovoljno. Roditelji su prezauzeti i interesuje ih samo ocena, a nastavnici često ne umeju da motivišu svoje učenike. Ovaj problem je posebno izražen u manjim mestima u unutrašnjosti. Pravi pedagog će detetu pomoći da shvati šta uči, a ne da recituje ono što mu se kaže - kaže Nevena Perić, dečiji psiholog.
Za razliku od učenika koji kažu da nastavnici često diktiraju lekcije, u školama ističu da se na ovo odlučuju samo ako gradivo u udžbeniku nije dobro obrađeno. Roditelji petaka tvrde da deca ne stižu da zapišu sve, pa se brinu kako će naučiti lekciju.
- Pojedini nastavnici diktiraju lekcije, pa na svakoj strani ima žvrljotine, rukopis je katastrofalan, a svaka peta reč je preskočena. On kaže da su nastavnici rekli da će ispitivati samo iz sveske i on se plaši kako naučiti kada nije sve stigao da zapiše - požalila nam se Milena J, majka učenika petog razreda beogradske Osnovne škole „Borislav Pekić“.
Prosvetni radnici, pak, tvrde da je jedini razlog zbog kojeg deca moraju da zapisuju, obimno gradivo i lekcije napisane tako da ih deca uopšte ne razumeju.
Za petake 14 predmeta
Petaci po novom nastavnom programu imaju 14 predmeta - obavezne, obavezne izborne i izborne predmete. Na prvoj listi su obavezni predmeti kojih ima deset. Na drugoj listi su obavezni izborni predmeti. To znači da pored toga što se opredele za građansko vaspitanje ili versku nastavu kao što je bilo ranije, petaci sada moraju da pohađaju i drugi strani jezik i fizičko vaspitanje - izabrani sport. Na trećoj listi su izborni nastavni predmeti. Škola je u obavezi da učenicima ponudi četiri, a učenik bira samo jedan.
Izvor: Blic
Svi osim države ukinuli šaltere
Autor: A. Galić | 21.09.2007 - 08:44
Nekada je u našim bankama i drugim finansijskim institucijama prva „prepreka“ na koju su klijenti nailazili kad su želeli da podignu novac, nešto uplate ili pokušaju da srede neka dokumenta, bio šalter.
Dolaskom stranih firmi mnogi uslovi poslovanja su znatno poboljšani, a i šalteri su konačno otišli u istoriju.
Kako su nam rekli u većini inostranih banaka, današnji klijenti su dobro obavešteni i sve zahtevniji, tržišna konkurencija je sve jača, tako da upravo na osnovu njihovog ponašanja građani odlučuju kome će pokloniti poverenje i, što je još važnije, novac.
- Imamo poseban organizacioni deo u banci koji se bavi standardima u ophođenju sa klijentima - objašnjavaju u „Hipo Alpe-Adrija banci“.
Prema njihovim standardima klasični šalteri su potpuno neprihvatljivi jer simbolizuju birokratsku nedodirljivost i nezainteresovanost.
- Na mestima predviđenim za brze transakcije nije adekvatno imati ni suviše udoban i neformalan enterijer jer on podstiče duži razgovor i oduzima vreme. Zato se pregovori i šire informacije obavljaju na posebno izdvojenim mestima - objašnjavaju u ovoj banci.
Kako bi poboljšali odnos prema klijentima oni povremeno organizuju akcije „misteriozni klijent“ koji proverava ljubaznost zaposlenih i nivo usluga.
U „Prokredit banci“ kažu da oni izgled ekspozitura detaljno osmišljavaju prema evropskim standardima, uzimajući u obzir nekoliko kriterijuma. Bitno im je da bankarski službenici budu dostupni klijentima, kako oni ne bi osećali preveliku distancu prema službenicima, a samim tim i prema banci, a i cenovnici su istaknuti na vidnom mestu kako bi se obezbedio transparentniji uvid u poslovanje. U „Meridijan banci“ su za odnose sa klijentima odgovorni direktori filijala, a takođe postoji i poseban sektor koji se bavi obučavanjem osoblja.
S druge strane, ako kod nas uđete u poštu ili neku drugu finansijsku instituciju da sredite dokumenta za penziju, invalidninu ili samo uložite reklamaciju na određeni račun, prva prepreka na koju nailazite je šalter i radnica od čije dobre volje isključivo zavisi da li ćete uspeti da završite ono što ste i naumili.Tako šalteri i dalje postoje u poštama, elektrodistribuciji, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali začudo i u „Komercijalnoj banci“.
- U svakom slučaju je prijatnije da dok čekate i sedite, ne gurate glavu kroz šalter i kad, na primer, brojite novac preko ramena, ne gleda vas čitav red. Ali je, po meni, još bitniji sam odnos prema klijentu, efikasnost šalterskih službenika, kao i to koliko vas zamaraju birokratskim procedurama - smatra psiholog Žarko Trebješanin.
Izvor: Blic
ŠABAC (Tanjug) - Svi šabački putevi danas vode prema obali Save i čuvenom šabačkom Malogospojinskom vašaru, koji će trajati do nedelje uveče.
Ovu manifestaciju po starom običaju poseti i do 200.000 ljudi iz Mačve, Posavine, Pocerine, Srema i Semberije, a među njima ima i onih koji su doputovali iz dalekih prekookeanskih zemalja.
Autor: Tanjug | 21.09.2007 - 17:13
Radnici EI Toplane koji su u znak protesta pešice krenuli za Beograd privedeni su danas u nišku policiju gde će protiv njih biti poveden prekršajni postupak, rekli su Tanjugu u niškoj Policijskoj upravi.
"Uprkos našem upozorenju da nemaju dozvolu kretanja auto-putem, radnici su nastavili da vrše prekršaj", rekao je Tanjugu načelnik saobraćajne policije Miodrag Tica i dodao da su radnici privedeni na saslušanje i protiv njih će biti vođen prekršajni postupak.
Radnike EI Toplane policija je zaustavila pre podne u Komrenu, na izlazu iz grada i oduzela im lične karte, rekao je Tanjugu predstavnik sindikalne organizacije Elektronske industrije Jovan Jovanović koji je i sam krenuo pešice u znak podrške štrajkačima.
Prema Jovanovićevim rečima, oni su tražili pismenu naredbu policije o zabrani kretanja i dogovorili se da, ako je ne bude, u 13,30 nastave pešice prema Beogradu auto-putem. Za Beograd je krenulo 10 radnika EI Toplane i još tri predstavnika Samostalnog sindikata EI.
"Mesec dana, koliko smo bili u štrajku ispred sedišta lokalnog parlamenta u Ulici Nikole Pašića u Nišu, niko nije ozbiljno shvatio naše zahteve", naveo je jedan od štrajkača Zlatomir Dimitrijević i podsetio da radnici traže opstanak preduzeća, povezivanje radnog staža, overu zdravstvenih knjižica i isplatu zaostalih plata od februara 2005. godine.
Inače, preduzeće EI Toplana osnovano je 2003. godine, u njemu 89 odsto vlasništva pripada Javnom preduzeću "Gradska toplana", a 11 odsto EI Holdingu. Od ukupno 25 radnika, 12 je odmah po osnivanju počelo da radi u "Gradskoj toplani". "Gradskoj toplani" udeo u vlasništvu pripao je na ime dugovanja EI Holdinga gradu od oko 80 miliona dinara.
Izvor: Blic
Autor: Beta | 22.09.2007 - 15:49
Srbija će naredne godine kupiti avion za gašenje požara koji košta nešto više od 20 miliona dolara, najavio je danas ministar bez portfelja, zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana (NIP), Dragan Đilas.
Đilas je novinarima reako da je šteta koju je Srbija pretrpela od požara u 2007. godini oko 40 miliona evra, ali da za razliku od Grčke i Hrvatske, u Srbiji srećom nije bilo ljudskih žrtava.
Ministar je to izjavio nakon sastanka sa načelnikom Pirotskog okruga Goranom Stamenovićem, predstavnicima preduzeća "Srbija šume" i Policijske uprave Pirot u planinarskom domu u okolini tog grada.
"Ministarstvo koje se bavi koodinacijom NIP-a, zajedno sa ministarstvima poljoprivrede, policije i odbrane će sledeće godine odvojiti sredstva kako bismo predupredili i bar poboljšali taj način gašenja požara", rekao je Đilas.
On je dodao da je sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem postignuta načelna saglasnost da se ulože određena sredstva u remont helikoptera koji mogu da se koriste za gašenje požara.
"U isto vreme ćemo odvojiti sredstva za pošumljavanje i kupovinu neophodne opreme vatrogascima", rekao je Đilas.
Izrazio je očekivanje da će u naredne tri godine, do kraja mandata aktuelne Vlade Srbije, u Pirotu biti sprovedeni značajni razvojni projekti nakon kojih taj deo Srbije "neće moći da se prepozna".
"Imam u vidu završetak auto puta Niš-Sofija i velika ulaganja u razvoj turizma na Staroj planini", rekao je Đilas.
On je rekao da je Vlada Srbije odlučila da prioriteti NIP-a budu izgradnja infrastrukture, ulaganje u nova radna mesta, ljudske resurse i ruralni razvoj. Đilas je rekao da se mora ulagati u puteve, telekomunikacije i gasovod, ali i u škole i ambulante.
Izvor: Blic