Šta piše u izveštaju Međunarodne krizne grupe o Sandžaku


Srbija da integriše Bošnjake, Bošnjaci da ne insistiraju na bosanskom


Beograd - Sandžak je miran, ali marginalizovan, upozorava Međunarodna krizna grupa, koja Vladi Srbije preporučuje da preduzme odlučnije korake na integraciji Bošnjaka, a bošnjačkim strankama da ne insistiraju na uvođenju bosanskog jezika i da ne čine ništa što bi tamošnji Srbi mogli da shvate kao majorizaciju u sopstvenoj zemlji. U izveštaju o Sanžaku, "Srbijanski Sanžak: I dalje zaboravljen", predstavljenom početkom aprila u briselskom sedištu MKG, a juče u Novom Pazaru, ističe se da u ovoj oblasti nema naznaka etničkog ili drugog nasilja, te da je od petooktobarskih promena zabeležen značajan napredak, pre svega angažovanjem pokojnog premijera Zorana Đinđića i ministra za ljudska i manjinska prava SCG, Rasima Ljajića. MKG veruje da ni mogući nemiri na Kosovu ni eventualna nezavisnost pokrajne, neće izvazvati krizu u Sandžaku.


LJAJIĆ: Ekonomija glavni problem



Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava SCG, koji je, prema oceni MKG značajno doprineo stabilizaciji prilika u regionu i bošnjačko-srpskih odnosa, ističe da su u ovoj regiji trenutno najakutniji ekonomsko-socijalni problemi. - U ranijem periodu bila je obrnuta situacija, pa su politički problemi bili ispred ekonomskih. Danas glavni problemi Sandžaka nisu ni politički ni nacionalni već ekonomski i socijalni i u njihovom rešavanju neophodna je pomoć države. Vlada mora više sredstava da uloži u razvoj privrede i infrastrukture u Sandžaku - ističe Ljajić u izjavi za Danas.
Prema njegovom mišljenju, izveštaj MKG je studiozan, objektivan i realističan. - Nama je veoma bitno da MKG ukazuje na uzroke problema u Sandžaku. Važno je da je naglašeno ono što smo godinama tvrdili, a to je negativan uticaj Sulejmana Ugljanina i SDA, posebno u svetlu njihove višegodišnje vladavine u pojedinim sandžačkim gradovima - smatra Ljajić. Dodaje da u izveštaju postoje "sitnije materijalne greške", ali i ocene s kojima se ne slaže. - Ne vidim kako DSS može da bude stavljena u istu ravan sa SRS i SDA. Ta stranka ni ranije ni sada ne čini ništa što bi moglo da destabilizuje prilike u Sandžaku - tvrdi Ljajić. Naglašavajući da država uveliko radi na integraciji Bošnjaka, Ljajić ističe da je neophodno veće učešće pripadnika ovog naroda u policijskoj službi.
Komentarišući pominjanje vehabija, Ljajić zaključuje da s tim problemom moraju da se suoče sami Bošnjaci i Islamska zajednica. - Moramo da sprečimo jačanje struktura koje pokušavaju da nam nametnu svoje shvatanje islama, koje je suprotno našoj veri - poručuje Ljajić.
   

"Kada balkanski političari razmatraju budući status Kosova, uvek upozoravaju na mogući ‘domino efekat’. Regija koja se često pominje kao osetljiva i koja bi mogla da postane novo žarište sukoba i nasilja je srbijanski Sandžak, etničko mešovita oblast, sa bošnjačko-muslimanskom većinom, koja se nalazi ‘u sendviču’ između Crne Gore, Kosova i Bosne", navode analitičari MKG. "Atmosfera u Sandžaku je napeta, ali mirna. Nema nikakvih indicija postojanja naoružanih bošnjačkih paravojnih formacija, ni nagoveštaja da neki politički elementi žele ili da bi bili u stanju da mobilišu stanovništvo za takve ciljeve. Čini se da među vodećim bošnjačkim partijama nema želje za međunacionalnim incidentima. Većina Bošnjaka ne traži nezavisnost od Srbije niti želi da se pripoji BIH", piše u izveštaju. MKG naglašava da su, ukoliko se Vlada Srbije mudro suoči s nedaćama Sandžaka i obuzda nacionalističke snage koje bi mogle da izazovu probleme, "potencijali za moguće međuetničke sukobe relativno mali i nema razloga za njihovo narastanje, čak i ukoliko Kosovo postane nezavisno".


DŽEJMS Lajon: Ne proizvodimo krize, skrećemo pažnju



Novi Pazar - Naša organizacija se bavi sprečavanjem sukoba i konflikata mada ljudi često kažu da mi prouzrokujemo krize. To nije tačno. Mi skrenemo pažnju na situaciju gde postoji opasnost za krize - rekao je juče u Novom Pazaru na prezentaciji izveštaja Međunarodne krizne grupe o stanju u Sandžaku Džejms Lajon, direktor MKG, ističući da je izveštaj namenjen međunarodnim institucijama.
- Ja ovaj prostor gledam dosta dugo. Dosad nije bilo sveobuhvatnog rada o Sandžaku i problematici koja postoji. Umesto opsežnih radova o ovom prostoru, postoji puno propagande, laži u žutoj štampi, rekla-kazala, postoji puno etničke i nacionalističke propagande. Mi smo imali nameru da napravimo jednu tačnu sliku stvarnog stanja na prostoru šest opština u Srbiji, koje pripadaju Sandžaku - rekao je Lajon. - Pitanje koje najčešće čujemo je zašto, uopšte, da vodimo računa o Sandžaku. Razlog je jednostavan. Ovde na Balkanu dugo postoji mišljenje da ako Kosovo postane nezavisno, onda će biti problema na jugu Srbije, u Vojvodini i u Sandžaku. Mi smo hteli da istražujemo tu ideju da li postoji opasnost od sukoba i kriza na području Sandžaka. Normalno, postoje žestoki tragovi Miloševićevog režima na ovom prostoru, tragovi etničkog čišćenja, državnog terora - srekao je on.
O izveštaju MKG juče u Novom Pazaru govorili su još mr Srđan Stojanović, asistent na izradi izveštaja, Oliver Šmit, savetnik za manjinska prava i Misije OEBS u Prištini i predstavnici nevladinih organizacija iz Novog Pazara i Priboja, Aida Ćorović i Aida Polimac. Dr Džejmsu Lajonu Kulturni centar "Damad" uručio je svoje ovogodišnje priznanje "Pero istine". S. Novosel
   

U dominantne probleme regije MKG navodi ekonomsku nerazvijenost, koju objašnjava istorijskim razlozima duge vlasti Otomanske imperije, čiji je Sandžak bio deo do 1912. godine, ali i kasnijom politikom Srbije. Srpske vlasti su između dva svetska rata zapostavljale Sandžak, a isto je činjeno i tokom dugogodišnje vlasti bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. "Tokom Miloševićeve vlasti, zvanični državni teror protiv Bošnjaka obuhvatao je etničko čišćenje pojedinih sela, otmice, ubijanja, prebijanja, nezakonita hapšenja i otpuštanja radnika, navodi se u izveštaju i dodaje da su mnogi sandžački Bošnjaci zbog takvih iskustava iz bliže prošlosti i dalje zabrinuti za svoju budućnost.
Od pada Miloševića, zvanični Beograd preduzeo je niz pozitivnih poteza prema Sandžaku i Bošnjacima. "Od Miloševićevog svrgavanja, učinjeni su delimični potezi integracije Bošnjaka u politički i društveni sistem Srbije i njihovog tretiranja kao ravnopravnih građana", piše u izveštaju. MKG smatra da je napredak u Sandžaku vidljiv, ali spor, te da će vreme pokazati da li je Srbija zaista promenila svoj odnos prema etničkim manjinama. Odgovornost za nastavak normalizacije prilika u Sandžaku nije samo na srpskoj, već i na bošnjačkoj strani, upozoravaju istraživači MKG. "Dok Srbija uči kako da svoje Muslimane tretira bez ikakve diskriminacije, Bošnjaci moraju da učine dodatne napore kako bi zaštitili prava Srba u onim oblastima u kojima bošnjačko stanovništvo čini većinu", zaključuje se. MKG ukazuje i da "malo političara u Beogradu" shvata probleme Sandžaka, te da "neki još pokazuju predrasude prema nesrbima".
Na obe strane, srpskoj i bošnjačkoj, postoje snage koje pokušavaju da destabilizuju regiju. Među takve snage, MKG ubraja "ekstremne elemente" unutar Srpske pravoslavne crkve, islamsku sektu vehabije, policije, Bezbednosno-informativne agencije, ali i "nacionalističke snage" povezane sa SRS, DSS i SDA. "Srpska pravoslavna crkva je sprovela agresivnu kampanju sa ciljem jačanja srpskog prisustva u regiji. Istovremeno, Bošnjaci pokušavaju da jačaju svoje shvatanje nacionalnog identiteta. Islam i jezik postaju značajan deo bošnjačke nacionalne renesanse. Bošnjačko nacionalno veće preduzima akcije koje u Sandžaku mogu da izazovu etnički aparthejda i potisnu Srbe. Na bošnjačkoj strani takođe postoji, malobrojni ali potencijalno opasan, pokret vehabija", dodaje MKG.
Kao i u ostatku Srbije, ekonomski problemi, iseljavanje, korupcija, organizovani kriminal, slabe institucije sistema, gorući su problemi Sandžaka koji mogu da budu rešeni samo aktivnom politikom države. MKG optimistički zaključuje da Sandžak "može i treba" da ostane mirna multietnička regija koja će i Bošnjacima i Srbima omogućiti da zajednički život grade na principima poštovanja etničke različitosti.
Autori izveštaja izneli su i niz preporuka Vladi Srbije i bošnjačkoj zajednici u Sandžaku. Od Vlade se traži da se suprotstavi diskriminaciji Bošnjaka na svim nivoima, usvoji potrebne promene pojedinih zakona i revidira praksu zapošljavanja u javnim institucijama i preduzećima. Traži se i jačanje vladavine prava i stvaranje sigurnog okruženja, posebno u pograničnoj opštini Priboj, kako bi se Bošnjaci, izbegli tokom rata u BIH, vratili svojim kućama, kao i suprotstavljanje srpskim nacionalističkim snagama koje bi mogle izazvati probleme u regionu, "bilo da su one u političkim strankama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili državnim službama bezbednosti". Bošnjačkoj zajednici MKG savetuje da smanji tenzije u toj oblasti tako što će ponovo razmotriti svoje insistiranje da se u školama uči bosanski jezik i da ne preduzimaju ništa što bi srpskim stanovnicima Sandžaka stvorilo utisak da su manjina kojoj se preti u njihovoj zemlji. Verskim vođama Sandžaka u izveštaju se savetuje da intenziviraju dijalog islamske i pravoslavne zajednice, kojeg do sada faktički nije ni bilo. Safeta Biševac