Механизми одбране су несвесни унутрашњи механизми усмерени на ублажавање различитих негативних осећања која су последица нерешених  проблема и конфликата .
То су научени начини реаговања којима се превазилази, избегава, замењује или игнорише фрустрација или претња .
Механизми одбране су поступци којима се човеково ја брани од угрожавајућих спољашњих опасности и од сопствених неприхватљивих жеља.
Они представљају револт ега против мучних афеката.
Заједничке одлике  свих механизама су да су несвесни, аутоматски и  кривотворе стварност.
Мотиви су страх, стид итд, а циљ одбране је заштита од нагона и афеката.
Неуспешни (патогени) су порицање, потискивање, негирање, пројекција, рационализација, цепање, идентификација, реактивна формација, регресија итд. А успешни сублимација и регресија у служби ега.

Механизми одбране  имају протективну улогу у интрапсихичкој равнотежи -овладавање анксиозношћу услед неприхватљивих осећања (анксиозност,  кривица неуспех) Њихов циљ је очување поштовања и самопоштовања.

Врсте маханизама одбране


Репресија- потискивање неприхватљивих садржаја из свести.
Рационализација- оправдавање поступака, неуспеха, обезвређивањем циља (“кисело грожђе”) или величањем слабог успеха (“слатки лимун”)
Посто су прави разлози понашања потиснути, човек покушава да пронађе друге, прихватљивије, оправданије разлоге свог понашања. При том, он никог не обмањује, већ стварно у њих верује.
Пројекција-сопствена  негативна осећања или особине се приписују другима
Састоји се у приписивању сопствених дубоко скривених, потиснутих жеља. Понекад се човек може најбоље проценити на основу његових судова о другима, јер се у њима пројектује његова скривена природа .
Реактивна формација-испољавају се супротна осећања и импулси од првобитних . Недозвољени садржај се потискује, а затим се изграђује понашање које је директно супротно потиснутом садржају. Уместо потиснуте агресивности према људима, среће се изузетна, претерана љубазност.
Изолација- снажни афекти се не доживљавају, као да су “залеђени”*
Негација/одрицање- особа се према проблему односи као да не постоји, проблем се испољава у понашању, а негира у свести, (алкохолизам)  Огледа се у превиђању, незапажању опасности, негирању опасности и непризнавање озбиљности проблема.
Регресија-враћање на превазиђене облике понашања (енуреза, тепање, сисање прста) тј. спуштање на примитиван нацин понашања, на начин понашања карактеристичан за ранији узраст.
Фантазија-задовољење потреба у машти, привремено растерећење и задовољство
Сублимација-зрели механизам одбране, не блокира психичку енергију, задовољење потребе усмерава кроз друштвено  прихватљиву активност.Овај механизам трансформише енергије сирових и неприхватљивих нагона у префињене, социјално прихватљиве и цењене мотиве. Најздравији је али и најређе употребљаван механизам одбране.
Идентификација- усвајање туђих особина да би разрешио конфликт, задовољиле личне потребе (за самовредновањем-са идолом, за смањење угрожености-са агресором, са изгубљеном особом-да се умањи сепарациона туга)
Осећање личног неуспеха може се ублажити идентификовањем, поистовећењем са неком другом особом или групом. Посебан облик идентификације је идентификација са агресором. Човеку се чини да је мање угрожен и да је моћнији ако се понаша као онај од кога му прети опасност.
Потискивање је најзначајнији одбрамбени механизам.Човеково ја се брани од спољашње и унутрашње опасности. Унутрашња опасност и анксиозност постоје када о човекову свест теже да продру недозвољене жеље.