The aliens

from The Last Night Of The Earth Poems

you may not believe it
but there are people
who go through life with
very little
friction of distress.
they dress well, sleep well.
they are contented with
their family
life.
they are undisturbed
and often feel
very good.
and when they die
it is an easy death, usually in their
sleep.

you may not believe
it
but such people do
exist.

but i am not one of
them.
oh no, I am not one of them,
I am not even near
to being
one of
them.
but they
are there

and I am
here.


p.s. iii evo ga moj stoti post baš u ovom threadu

Povest jedne žilave mrcine

    Došao je na vrata jedne noci
    mokar prašnjav izubijan i
    isprepadan
    beli zrikavi macor
    pustio sam ga unutra i nahranio ga i ostao je
    stekao poverenje u mene a onda je
    jedan prijatelj naišao kolima i
    pregazio ga.
    Poneo sam ono što je ostalo kod veterinara
    koji je rekao: "Nema šanse... dajte mu ove
    tablete... kicma mu je slomljena, ali
    i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako
    preživi nikada nece hodati, gledajte
    ovaj snimak, pucano je u njega, gledajte, sacma
    je još tu... nekada je imao i rep, neko mu ga
    odsekao..."

    Vratio sam macora kuci, bilo je vrelo leto,
    jedno od najtoplijih u stolecu, stavio sam ga
    na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete.
    Nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam
    prst u vodu i vlažio mu njušku i pricao mu, nikud
    nisam išao. Provodio sam dosta vremena u
    kupatilu i pricao mu i pažljivo ga dodirivao a on
    gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
    kako su dani prolazili nacino je prvi pokret
    dovukao se prednjim nogama
    ( stražnje nisu radile )
    do kutije za nuždu,
    bilo je to kao truba moguce pobede
    iz tog kupatila ka citavom gradu,
    vezan sam bio za tog macora - teško mi je bilo,
    ne kao njemu, ali dovoljno teško...

    Jednog se jutra digao, stao na sve cetiri,
    zatim pao i samo me gledao.
    "Možeš ti to", rekao sam mu.
    Pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju
    hodao je dva-tri koraka, kao pijan
    stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao,
    odmarao, zatim se digao...

    Ostalo vec znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
    gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga
    pogled u ocima nikada nije napustio.

Charles Bukowski

Za starog druga

    Bio je samo
    macor
    zrikav,
    prljavo-bele boje
    i bledo plavih ociju.

    Necu da vas zamaram pricom o
    njemu
    tek da kažem
    da je imao mnogo malera
    i bio dobar stari
    druškan
    i umro je
    kao što ljudi umiru
    kao što slonovi umiru
    kao što pacovi umiru
    kao što cvetovi umiru
    kao što voda isparava i
    vetar
    prestaje da duva.

    Pluca su mu otkazala
    prošlog ponedeljka.
    Sad je pod ružama u
    bašti
    i cuo sam
    pocasni marš
    kako svira za njega
    u meni
    što znam da
    ne mnogi
    ali neki od vas
    možda
    žele da
    znaju.
    To je
    sve.

Noseći ogrlicu

živim s jednom damom i četiri mačke
i nekih se dana svi
slažemo.

nekih dana imam problema sa
jednom od
mačaka.

nekih dana imam problema sa dve
mačke.

nekih dana
sa tri.

nekih dana imam problema sa
sve četiri
mačke

i sa
damom:

deset očiju gleda u mene
kao da sam pas.

Otkud ja u imeniku?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?

možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...

kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.

O bolu

moja prva i jedina supruga
slikala je
i govorila mi
o tome:
"sve je to tako bolno,
svaki potez je
bol...
jedna greška i
čitava je slika
upropašćena...
ti nikad nećeš razumeti taj bol... "

"slušaj, dušo",
rekao sam joj,
"što ne šljakaš nešto lakše -
nešto što će da ti
godi"

samo me pogledala
i mislim da je to bila prva njena
spoznaja
tragedije što nas dvoje živimo
zajedno.

takve stvari obično
započnu
negde.

Za malecku

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.

čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.

PLAVA PTICA

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj ,ostani unutra,necu da te bilo ko vidi.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja je nalivam viskijem i udisem
dim od cigareta
tako da kurve i barmeni
i bakalini
nikad ne saznaju
da je unutra.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj
miruj,jel' hoces nesto da zabrljas?
Hoces da zajebes stvar?
Hosec da mi urnises prodaju knjiga u Evropi?
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam pametan covjek,pustim je napolje
samo ponekad nocu
kad svi zivi spavaju
kazem joj,znam da si tu
i zato ne budi tuzna.
Onda je vratim nazad
ali ona pomalo pjevusi unutra,
nisam je bas pustio da umre
i onda tako spavamo
zajedno,
sa nasim
tajnim paktom
i sve je dovoljno lijepo da
bi covjek mogao
da zaplace,ali ja ne placem,
a vi?

Daj mu ga

Ignorishi sve moguce sheme i mogucnosti-
ignorishi Betovena, pauka, prokletstvo Fausta-
daj mu ga samo, daj mu ga:
kuca auto trbuh pun pasulja
plati porez
jebi
a ako necesh da jebesh
ti ga samo trpaj.
Pravi pare, ali nemoj previshe da
rmbash-plati nekog drugog da to
obavi- i nemoj
previshe da pushish, ali dovoljno pij da se
opustish, i
kloni se ulice
poshteno brishi dupe
nemoj da zalish za toalet-papir
nepristojno je da drugi saznaju da si
kenjao ili
da to nanjushe
ako ne pripazish.

Oh, yes


there are worse things than
being alone
but it often takes decades
to realize this
and most often
when you do
it's too late
and there's nothing worse
than
too late.