BOGORODICI TROJERUČICI



Nekog su kučke a nekog vučice

Dojile u svome toplom naručju,

A gde smo mi sad, Trojeručice

Dal sledimo prtinu pseću il vučju?

*

Bejasmo vukovi, sad smo kerovi

što neke tuđe onjuše pragove

nekakva mračna sila nam prerovi

puteve naše, stope i tragove.

*

Nešto nam dušu ko lešnik krca

Ko teg pritiska, noću i danju,

Pa sami sebi vadimo srca

I izlažemo na vražjem panju.

*

Đavo ih onda preciznim rezom

za tren oprosti s telima našim,

pa nam sudbinu prošara vezom

čije se šare i u snu plašim.

*

Zalud nam kose čiste i bele

Kada smo iznutra prepuni vašiju,

Da li bi ruke čudesne htele

Da opet u grudi srca nam zašiju?

*

Ko što je Svecu ruka prerasla

Da srca naša opet se prime

Jer, budu li nam svima ugasla

Nećemo imati voleti čime.

*

Znam, Majko, nije baš čest slučaj

Da čudom rane zacele ljute,

Ali te molim, bar nam otključaj

Te negve što nam vidike mute.

*

Dva srca velika imaš u grudima

Prepuna ljubavi ka rabu svakom

Otmi nas vragu, vrati nas ljudima

Na duše naše đavo je lakom.

*

Što da mi budemo ta sorta pasja,

što da se kola na nama slome?

Daj da nam obraz opet obasja

Pomozi Majko, dok imaš kome!

*

Sveti ti Jovan ruku od srebra

Na dar priloži uz ruke tvoje,

Ja srce prilažem pod tvoja rebra

Pre no ga đavo uzme pod svoje.

M A T E J. 5.44.

(Blagoslovi Bože neprijatelje i dušmane moje)



Teško je videti praznu vreću

koja na vetru uspravna stoji,

još teže moliti Boga za sreću

neprijatelja, dušmana svojih.

*

Mnogo njih vodu s mog žrvnja odli

nagutah knedli punih gorčine,

al' onda pomislim: Ljudi mi podli

i nehotice uslugu čine.

*

Jer, da mi ikad pružiše šansu

sada bih možda u raskoši plivo

bogat i moćan, kao u transu

i ko zna kakav glumio nivo.

*

Opore duše, ko šipak nezreo

ni osetio topline daška

u lažnoj nadmoći možda prezreo

ubogog raba i siromaška.

*

Plivo u sujeti, ljudskom mutljagu

- ko bi tu brinuo za duše spas

slepo se uzdo u svoju snagu

ne bih se setio na Sudnji čas.

* * *

Ovako, nije se pretrgo niko

da mi bar malo dune u jedra

na poniženja razna sam sviko

mnogo gorčine svio u nedra.

*

Al' kolko god me, sa prezrenjem

gurali nekom stepenu nižem,

ne znaju uz kakve lestve se penjem

kad pogled nade u nebo dižem.

*

Upoznah dobro i jad i muku

i nikad ne bih na tuđu stao,

no svakog dočekam širokih ruku

iako praznih, da bih šta dao.

*

Oni što mi trnjem posuše pute

i među kojima nikada ne sjah

prosto me guraju pod tvoje skute

Ti, koji jesi na nebesjah…

RaDOSnica



Behu nekad vezani ko crevca

Jevropejci, dosovci nam vrli,

Šiljili su svog crvenog pevca

I lan babin transparentno trli.



Voleše se ko što niko nije

Više nego popadija popa

A sada se ‘vataju za šije

Jedan drugom oči da iskopa.



Sve tračaju ko dokone snaše

Svaki gaca podmuklo i nisko

I imenom pokojnika maše

- mrtav Vođa služi kao kvisko.



Blagi Bože, gde ih samo skupi?

Osamnaest ščepalo nas kljusa,

Mirođije tolike u supi

Zar Srbija mora to da kusa?!



Zadnje mrve strpljenja nam glođu

Što ne znasmo, kaza nam se samo,

nemadosmo čeličnoga vođu

al’ Berija na pretek imamo.



Komesari i mantili složni

Oko vlasti biju bitku ljutu,

Jedino su u jednome složni:

- Srbija je na dobrome putu.