Nova pravila
Tanjug, 2. septembar 2007

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin raspisao je u nedelju izbore za peti saziv ruske Dume (donji dom ruskog parlamenta) za 2. decembar ove godine, saopštila je pres-služba Kremlja.
Parlamentarni izbori biće održani po izmenjenom izbornom zakonodavstvu, tako da će svih 450 poslanika biti birano po proporcionalnom sistemu. Na prethodnim izborima 7. decembra 2003,. polovina od 450 deputata četvrtog saziva bila je birana po partijskim listama (proporcionalnom izbornom sistemu), a polovina po jednomandatnim izbornim okruzima (po većinskom sistemu).
Prema novom izbornom zakonodavstvu, povećan je i cenzus za ulazak u parlament sa pet na sedam odsto, ukinuta je mogućnost da se glasa “protiv svih”, ne postoji potreban broj izašlih birača da bi izbori uspeli i nije dozvoljeno formiranje izbornih blokova.
Deputati najvišeg zakonodavnog organa biraju se na rok od četiri godine.
Za razliku od izbora pre četiri godine, kada su u izbornoj trci učestvovale 44 političke partije, ove godine njihov broj je skoro tri puta manji.
Do 17. oktobra potrebno je da partije Centralnoj izbornoj komisiji predstave sve dokumente, potpise ili da polože zalog za registraciju, a tačan broj učesnika znaće se 28. oktobra.
Približno 107 miliona upisanih birača glasaće na oko 95.000 izbornih mesta, od kojih će blizu 370 biti formirano u 142 strane zemlje.
Odmah posle parlamentarnih izbora, u Rusiji se očekuje raspisivanje izbora za predsednika države.


IZGLEDI
PREMA ispitivanju javnog mnjenja, šanse da pređu cenzus od sedam odsto imaju samo četiri partije: Jedinstvena Rusija, KPRF, Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog.
Anketa je pokazala da bi vladajuća partija ponovo osvojila ogromnu većinu od 257 mandata, komunisti bi imali 81, partija Mironova 64, a Žirinovskog 48 mesta.


Izvor: Novosti

Grešiš. Po ustavu Ruske Federacije, Президент России ima neograničeno pravo veta na sve odluke (zakone) koje izglasa Duma. Prema tome, uloga Dume je više nego simbolična, čak i američki Kongres ima mnogo ozbiljnije nadležnosti u odnosu na predsednika SAD, pogotovo vezano za izglasavanje američkog budžeta.

Конституция РФ (статья 103) определяет следующие полномочия Госдумы и дает право выносить Постановления по ним (большинством голосов от общего числа депутатов, если иной порядок не предусмотрен Конституцией):

    * дача согласия Президенту Российской Федерации на назначение Председателя Правительства Российской Федерации;
    * решение вопроса о доверии Правительству Российской Федерации;
    * назначение на должность и освобождение от должности Председателя Центрального банка Российской Федерации;
    * назначение на должность и освобождение от должности Председателя Счетной палаты и половины состава ее аудиторов;
    * назначение на должность и освобождение от должности Уполномоченного по правам человека, действующего в соответствии с федеральным конституционным законом;
    * объявление амнистии;
    * выдвижение обвинения против Президента Российской Федерации для отрешения его от должности.

Государственная дума принимает федеральные законы большинством голосов от общего числа депутатов, если иное не предусмотрено Конституцией Российской Федерации.

Jedina ozbiljnija nadležnost Dume je da mogu da pokrenu postupak za opziv predsednika Rusije, ali samo na osnovu prethodno donesene presude Vrhovnog Suda RF da je predsednik izvršio zločin veleizdaje ili neki sličani zločin u vreme svog mandata.

Za razliku od SAD, Putina ne mogu da smene čak i kad bi ga uhvatili u seksualnom odnosu sa nekom mladom pripravnicom u Kremlju.

Саксофонисту и нису хтели да смене због секса, већ зато што је лагао.

Saksofonista ipak nije bio smenjen, i dalje je za Amere sveto pismo! Najmanja nezaposlenost ikada zabelezena u USA, rast vrednosti dolara od oko 1.2% godisnje za vreme njegovog mandata, i porast zivotnog standarda za oko 4.5% godisnje za njegovog mandata! Za Amere je on bato sledeci svetac! A ovog sada jedva cekaju da pljunu u lice!

Ма и за неке у Србији

Taj smrdljivko je lagao celu naciju u lice i ti kažeš da je za njih svetac?Stvarno su ti ameri debili

U RUSIJI ZVANIČNO POČELA PREDIZBORNA KAMPANjA

MOSKVA – Objavljivanjem ukaza predsednika Vladimira Putina o održavanju parlamentarnih izbora 2. decembra ove godine, u Rusiji je danas zvanično počela predziborna kampanja.To će biti izbori za peti sastav donjeg doma parlamenta, Državne Dume, a ukaz o tome objavljen je u „Rosijskoj gazeti”.

Izbori će ove godine biti održani po novom sistemu - svih 450 poslanika biće birano po partijskim spiskovima, uz minimalni cenzus od sedam odsto glasova za ulazak u Dumu. Ranije je izborni sistem bio kombinovani, a cenzus je iznosio pet odsto.

Pored toga, zabranjeno je formiranje partijskih blokova i ukinuta je mogućnost glasanja „protiv svih”.

Na današnji dan u Rusiji je registrovano 15 političkih partija, dok ih je pre tri godine bilo 44. Partije su dužne da do 17 decembra dostave Centralnoj izbornoj komisiji prijave, da skupe najmanje 200.000 potpisa građana ili da podnesu birački zalog od 60 miliona rubalja.


Beta

KO JE KO PRED IZBORE ZA DUMU


MOSKVA , 5. septembra (Tanjug) - U Rusiji je danas zvanično počela kampanja pred izbore za deputate ruske Dume, donji dom ruskog parlamenta, zakazane za 2. decembar.

Glavna karakteristika predstojećih izbora je povećanje cenzusa sa pet na sedam odsto, Duma će biti prvi put formirana isključivo po partijskim listama (proporcionalni sistem), zabranjeno je učešće članova jedne partije na listama drugih, kao i formiranje predizbornih blokova.

Kako je saopštila Federalna služba za registraciju, uslove za učešće ima trenutno 15 partija, a politikolozi predviđaju da najveće šanse iza ulazak u Dumu imaju Jedinstvena Rusija, Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF), Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija (LDPR).

Vladajuća Jedinstvena Rusija (koja ima trenutno 303 od 450 mandata) najavila je kao cilj osvajanje najmanje 45 odsto glasova, što bi joj preraspodelom glasova od partija koje ne pređu cenzus donelo do 57 odsto poslaničkih mesta, a njen lider i predsednik Dume Boris Grizlov najavio je da je predizborni program "Putinov plan", zasnovan na podršci nastavku kursa ruskog predsednika.

Grizlov je na početku kampanje izrazio očekivanje da će učesnici na izborima izbegavati izjave koje bi predstavljale pretnju socijalnoj, političkoj, međunacionalnoj i međureligioznoj stabilnosti zemlje.

Ističući da Jedistvena Rusija "nema nameru da učestvuje u primitivnim raspravama", Grizlov je rekao da je cilj te stranke "povećanje kvaliteta života ljudi" i da će druge partije uglavnom biti suparnici jedni drugoj ali ne i Jedinstvenoj Rusiji.

KPRF Genadija Zjuganova, druga po broju mandata (47) u Dumi, očekuje da osvoji 20 odsto glasova, dok rezultat na izborima ozbiljnog suparnika komunista, novoformirane partije - Pravedna Rusija predsednika Saveta federacije (gornjeg doma ruske skupštine) Sergeja Mironova, predstavlja jednu od glavnih nepoznanica.

Mironov nije želeo danas da prognozira uspeh partije "jer je kampanja tek počela", ali je dodao da je cilj uvek pobeda a da, prema procenama, Pravedna Rusija "može da računa na drugo mesto".

Predsednik Saveta federacije je, pritom, rekao da je Pravedna Rusija "treći put" i realna alternativa "starim, tradicionalnim igračima ruske političke scene - KPRF, koja je nostalgična za staljinizmom, i nomenklaturno-birokratskoj Jedinstvenoj Rusiji".

"Liste Jedinstvene Rusije predvode ministri i gubernatori, faktički se nastavlja sa obmanjivanjem stanovništva kada na izbornim listama stoje imena jednih ljudi a u Dumi budu drugi", rekao je on i dodao da su u najuticajnijim državnim medijima postavljeni saradnici vladajuće partije.

Pravedna Rusija teži stvaranju "nove Rusije", bez "čudovišne socijalne raslojenosti na prebogatu manjinu i siromašnu većinu", zalaže se za ravnomerniju raspodelu nacionalnog bogatstva i bori protiv korupcije, rekao je Mironov.

Lider LDPR Vladimir Žirinovski, čiju su partiju pred izbore napustili najbogatiji deputat Dume Sulejman Kerimov i zamenik predsednika stranke Aleksej Mitrofanov, po običaju je bio najoštriji na počeku izborne kampanje, otpuživši Pravednu Rusiju da je formirana "odozgo" i da je čine ljudi koji su promenili po pet partija za 10 godina.

Ističući da će za LDPR suparnici biti sve partije, Žirinovski je rekao da "država nije spremna na slobodne i poštene izbore", da postoji pritisak administrativnog resursa, kao i da se sastavljaju lažni rejtinzi popularnosti partija a da štampa piše o rezultatima izbora kao o već rešenom pitanju.

Prema njegovim rečima, LDPR je "jedina narodna partija čiji članovi nisu bili u KPŠ i nemaju veze sa zločinima totalitarnog sovejtskog režima", to je "partija patriota", koja je "više puta dokazala da je opoziciona".

Žirinovski je rekao da je izborno telo LDPR "provincija, seoska Rusija i privatni preduzimači", i najavio da na listi kandidata neće biti poznatih ljudi, "pratećih lokomotiva" - pevača, glumaca, sportista, šoumena, biznismena, mafijaša - već sasvim običnih.

Lider LDPR očekuje da će ta stranka "u uslovima dalekim od slobodnih izbora" osvojiti između 15 i 20 odsto glasova.

Tačan broj učesnika na izborima za Dumu znaće se 28. oktobra, a do 17. oktobra potrebno je da partije Centralnoj izbornoj komisiji podnesu sve dokumente, potpise ili da polože zalog za registraciju.

Za registraciju na izborima partije (osim onih koje su već u sadašnjem sazivu) su bile dužne da sakupe najmanje 200.000 potpisa za podršku liste ili da prilože zalog od približno 2,3 miliona dolara, koji se vraća samo onim partijama koje su osvojile najmanje četiri odsto glasova birača.

Samo 16 odsto Rusa veruje da će izbori biti pošteni
Autor: Beta | 17.09.2007 - 09:12

Samo 16 odsto Rusa veruje da će parlamentarni izbori, zakazani za 2. decembar, biti pošteni, dok 69 odsto njih očekuje izbornu prevaru, rezultati su danas objavljenih istraživanja.

Prema anketi, koju je sproveo centar Levada 13. septembra, 43 odsto ispitanika će izaći na izbore, dok je 14 odsto sigurno da neće.
Među njima, samo četiri odsto objašnjava da ne žele da glasaju zbog eventualnih izbornih prevara, dok njih 19 odsto smatra da „njihovo učešće na izborima i glasanje ništa neće promeniti”.
Centar Levada podseća da je, prema istraživanjima iz 2003. godine uoči izbora, 57 odsto Rusa očekivalo izbornu prevaru.

Izvor: Blic