Recnik W-lan termina


10BaseT
Najcešce korišcena metoda kabliranja za Ethernet. 10BaseT odgovara IEEE standardu 802.3. Ova metoda kabliranja je razvijena da bi se omogucila komunikacija podataka preko neoklopljenih kablova sa upredenom paricom (telefonski kablovi) brzinom do 10 megabita po sekundi na razdaljinama od približno 330 stopa mrežnog segmenta. (Vidite Ethernet).

3G
Ovaj termin se odnosi na digitalnu tehnologiju komutacije paketa i koristi se za opisivanje trece generacije mobilne telefonije koja omogucava video i Internet pristup za mobilne telefone. Prvu generaciju su predstavljali analogni celijski telefoni, a drugu generaciju digitalne celijske mreže.

802.11
Grupa bežicnih mrežnih standarda, poznatih i pod nazivom Wi-Fi, koje uspostavlja Institute of Electrical and Electronic Engineers, IEEE (udruženje inženjera elektronike i elektrotehnike). (Vidite IEEE).

802.11a
IEEE standard za bežicnu mrežu koja operiše na 5 GHz brzinom do 54Mbps.

802.11b
IEEE standard za bežicnu mrežu koja operiše na 2,4 GHz brzinom do 11Mbps.

802.11d
IEEE specifikacija koja dopušta konfiguracione izmene na nivou sloja Media Access Control, MAC (sloj kontrole pristupa mediju) kako bi došlo do prilagodavanje pravilima države u kojoj ce se mreža koristiti. (Vidite MAC).

802.11e
IEEE standard koji dodaje osobinu Quality of Service, QoS (kvalitet usluge) i multimedijalnu podršku postojecim 802.11b, 802.11g i 802.11a bežicnim mrežama. (Vidite QoS, WMM).

802.11g
IEEE standard za bežicnu mrežu koja operiše na 2,4 GHz Wi-Fi brzinom do 54Mbps.

802.11h
802.11h podržava Dynamic Frequency Selection, DFS (izbor dinamickih frekvencija) i Transmit Power Control, TPC (kontrola predajne snage) zahteve kako bi se osigurala koegzistencija izmedu Wi-Fi i ostalih vrsta uredaja koji koriste radio frekvencije u 5 GHz opsegu.

802.11i
IEEE standard koji odreduje zaštitne mehanizme za 802.11 mreže. Standard 802.11i koristi Advanced Encryption Standard, AES (unapredeni standard šifrovanja) šifrovanje bloka. Ovaj standard takode obuhvata poboljšanja u upravljanju kjucem, proveri autenticnosti korisnika kroz 802.1X integritetu podataka zaglavlja. (Vidite 802.1X, AES, WPA2).

802.11j
IEEE specifikacija za bežicne mreže koji inkorporira japanske propise u vezi izlazne snage bežicnih predajnika, operacionih režima, rasporeda kanala i nivoa emisije.

802.11n
Grupa zadataka IEEE 802.11 odbora ciji je cilj definisanje standarda za velike propusne brzine od najmanje 100Mbps u bežicnim mrežama. Ocekuje se da ce ovaj standard biti ratifikovan 2007. godine. Neki od predloga ovog buduceg standarda si u dizajni za 540Mbps. Ocekuje se da ce tehnologija Multiple-Input-Multiple-Output, MIMO (više ulaza-više izlaza), upotrebom više prijemnika i više predajnika i na klijentskoj i na pristupnoj tacki kako bi se postigle bolje performanse, predstavljati osnovu konacne specifikacije. (Vidite Mbps, MIMO).

802.1X
Standard za proveru autenticnosti zasnovanoj na portu. Prvo se koristio u žicanim mrežama, zatim je poceo da se koristi za WLAN preduzeca kako bi se prevazišli bezbednosni problemi u WEP-u i predstavlja originalnu bezbednosnu specifikaciju za 802.11 mreže. 802.1X predstavlja razvojno okruženje za proveru autenticnosti korisnika i kontrolisanje njihovog pristupa zašticenoj mreži, kao i za kljuceve dinamickog šifrovanja kako bi se zaštitila privatnost podataka. (Vidite EAP, WEP, WPA, WPA2).

802.3
Standard koji definiše žicane Ethernet mreže. (Vidite Ethernet).
Ad-Hoc režim (Ad-Hoc mode)
Stari termin koji se koristi za opisivanje mreže ravnopravnih uredaja. (Vidite mreža ravnopravnih uredaja, mreža ravnopravnih racunara).

AES
Advanced Encryption Standard (unapredeni standard šifrovanja). Najcešce korišcen standard za šifrovanja komercijalnih i vladinih podataka korišcenjem tehnike šifrovanja simetricnih blokova podataka. Koristi se u implementaciji WPA2. (Vidite 902.11i, WPA2).

AP
Access point (pristupna tacka). Uredaj koji povezuje bežicne uredaje sa drugom mrežom. To može biti bežicni LAN, Internet modem, itd.

Aplet (applet)
Mala aplikacija ili pomocni program, obicno napisan u Java programskom jeziku, koji je namenjen za obavljanje veoma specificnog i ogranicenog zadatka. Apleti se najcešce koriste u malim, prenosivim uredajima.

Aplikacioni softver (application software)
Racunarski program koji je dizajniran da obavlja opšte operativne zadatke, poput obrade teksta. Internet pretraživaci i programi za graficki dizajn se takode smatraju aplikacijama. Aplikacioni softver se izvršava na vrhu operativnog sistema.

Povezivanje (association)
Opisuje uspostavljanje i održavanje bežicne veze izmedu uredaja. (Ako je zaštita aktivna, uredaji ne mogu da rade ništa drugo osim da razmenjuju bezbednosne akreditive pomocu ove veze). (Vidite provera autenticnosti).

Provera autenticnosti (authentication)
Proces koji se izvršava nakon povezivanja da bi se proverio identitet bežicnih uredaja ili krajnjih korisnika i omogucio pristup mreži. (Vidite povezivanje, 802.1X. WPA, WPA2).

Osnovna mreža (backbone)
Centralni deo velike mreže koji povezuje dve ili više podmreže. Osnovna mreža je primarna putanja prenošenja podataka u velikim mrežama, poput onih koje koriste preduzeca ili dobavljaci Internet usluga. Osnovna mreža može da bude bežicna ili žicana.

Propusni opseg (bandwidth)
Maksimalni kapacitet prenosa komunikacionog kanala u bilo kojem trenutku. Propusni opseg, koji se obicno meri bitovima po sekundi (bps), odreduje brzinu kojom informacije mogu da se šalju preko mreže. Ako komunikacioni kanal uporedujete sa meduprocesnim kanalom (pipe), propusni opseg predstavlja opseg meduprocesnog kanala i odreduje koliko podataka može da prode kroz meduprocesni kanal u bilo kojem trenutku. Što je propusni opseg veci, to se podaci brže prenose. (Vidite bps).

Bluetooth bežicna tehnologija
Tehnologija dizajnirana za bežicnu komunikaciju kratkog dometa izmedu racunarskih uredaja i mobilnih proizvoda, ukljucujuci PC i laptop uredaje, licne digitalne pomocnike, štampace i mobilne telefone. Dizajnirana kao zamena za kablove, tehnologija Bluetooth omogucava kratkodometni prenos glasa i podataka u 2,4 GHz frekventnom spektru i u opsegu od oko 30 stopa. (Vidite WPAN).

Bps
Bits per second (bitovi po sekundi). Mera brzine prenosa podataka preko mreže ili komunikacionog kanala; bps je broj bitova koji se mogu poslati ili primiti u jednoj sekundi. Bitovima po sekundi se meri brzina kojom podaci komuniciraju i ne sme se zamenjivati - mada se to cesto radi - sa bajtovima po sekundi. (Za bajtove po sekundi se koristi veliko slovo B - Bps, dok se za bitove po sekundi koristi malo slovo b - bps). Dok su “bitovi” mera brzine prenosa, “bajtovi” su mera kapaciteta spremnika podataka. (Vidite propusni opseg, Mbps).

Most (bridge)
Bežicni uredaj koji povezuje više mreža. (Vidite ruter)

Širokopojasni (broadband)
Relativno brza Internet konekcija koja poseduje dovoljno propusnog opsega tako da može istovremeno da obuhvati više kanala za prenos glasa, podataka i videa. Kablovski, DSL i satelitski kanali se smatraju širokopojasnim; ovi kanali pružaju mnogo vecu brzinu od komutiranog (dial-up) pristupa Internetu preko telefonskih žica. (Vidite kablovski modem, DSL).

Širokopojasni modem (broadband modem)
Uredaj koji povezuje lokalni racunar ili mrežu sa brzim Internet servisom, kao što je DSL ili kablovski Internet. (Vidite kablovski modem, DSL).

BSSID
Basic Service Set Identifier (identifikator osnovnog skupa usluga). Jedinstvena adresa koja identifikuje pristupnu tacku/ruter koji formira bežicnu mrežu. (Vidite SSID).

Adapter magistrale (bus adapter)
Specijalna adapterska kartica koja se instalira u PCI ili ISA slot racunara i omogucava upotrebu PC radio kartica na stonim racunarima. Neke kompanije nude jednodelne PCI ili ISA radio kartice koje se instaliraju direktno u otvoreni PC ili ISA slot.

Kablovski modem (cable modem)
Uredaj koji se koristi sa širokopojasnim Internet servisom, a koji se dobija kroz tradicionalni kablovski TV servis. Kablovski modemi konvertuju analogne podatke iz kablovskog TV sistema u digitalnu formu koju može da koristi racunar. (Vidite širokopojasni modem).

Kanal (channel)
Jedan deo dostupnog radio spektra koji svi uredaji u bežicnoj mreži koriste za komunikaciju. Promena kanala na pristupnoj tacki/ruteru može da pomogne u smanjivanju ometanja.

Klijent (client)
Svaki racunar povezan sa mrežom koji traži fajlove i servise (fajlovi, mogucnost štampanja) od servera ili drugih uredaja u mreži. Ovaj termin se takode odnosi na krajnje korisnike. (Vidite AP).

Klijentski uredaji (client devices)
Wi-Fi klijentski uredaji obuhvataju PC kartice koje se umecu u laptop racunare, mini PCI module ugradene u laptop racunare i mobilne racunarske uredaje, kao i USB i PCI/ISA komponente. Klijentski uredaji obicno komuniciraju sa razvodnim (hub) uredajima, poput pristupne tacke i mrežnih prolaza. (Vidite AP, klijent).

Izbegavanje kolizije (collision avoidance)
Sredstvo proaktivne detekcije da li cvor u Ethernet mreži može da prenosi signal bez rizika da ce doci u koliziju sa ostalim saobracajem na mreži. (Vidite CSMA/CA, CSMA/CD).

Ukršteni kabal (crossover cable)
Kabal sa upredenom paricom koji se koristi za umrežavanje dva racunara bez upotrebe razvodnika. Umesto da putuje direktnim paralelnim putanjama izmedu prikljucaka, signali se “ukrštaju”, preusmeravajuci odašiljuci i prijemni par žica na svakom kraju. Ukršteni kablovi mogu da budu potrebni za povezivanje kablovskog ili DSL modema sa bežicnim ruterom ili pristupnom tackom.

CSMA/CA
Carrier Sense Multiple Access/Collision Avoidance (višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i izbegavanjem kolizija). Strategija za kontrolu pristupa medijima koja se koristi u 802.11 mrežama da bi se izbegla kolizija podataka. To je metoda “osluškivanja pre razgovora” (listen before talk) za minimalizovanje kolizije. Mrežni cvor proverava da li je transmisioni kanal cist pre nego što se pošalje paket podataka. (Vidite izbegavanje kolizije, CSMA/CD).

CSMA/CD
Customer Sense Multiple Access/Collision Detection (višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i detekcijom kolizija). Strategija za kontrolu pristupa medijima koja se koristi za upravljanje saobracajem i smanjivanje šumova u žicanim Ethernet mrežama. Ova metoda omogucava mrežnom uredaju da prenosi podatke nakon što se proveri da je kanal dostupan. Ako dva uredaja istovremeno prenose podatke, uredaj pošiljaoc detektuje koliziju paketa podataka i ponovo zapocinje prenos nakon nasumicnog vremenskog odlaganja. (Vidite izbegavanje kolizije, CSMA/CA).

Modul jednosmerne struje (DC power module)
Moduli koji konvertuju naizmenicnu struju (Alternate Current, AC) u jednosmernu struju (Direct Current, DC) za rad elektronske i racunarske opreme. U zavisnosti od proizvodaca i modela proizvoda, ovi moduli se mogu rangirati od obicnih transformatora koji se prikljucuju u zidne uticnice, pa do velikih Power Over Ethernet (napajanje preko Etherneta) sistema koji “ubrizgavaju” jednosmernu struju u Ethernet kablove da bi obezbedili napajanje za pristupne tacke.

Mreža ravnopravnih uredaja (device-to-device network)
Dva ili više uredaja koja su povezana upotrebom bežicnih mrežnih uredaja bez korišcenja centralne bežicne pristupne tacke. Ova mreža je poznata i pod nazivom mreža ravnopravnih racunara. (Vidite Ad-Hoc režim, mreža ravnopravnih racunara).

DHCP
Dynamic Host Configuration Protocol (protokol za dinamicko konfigurisanje adrese). Protokol kojim se iz unapred definisane liste dinamicko dodeljuju IP adrese cvorovima u mreži. Kada se prijave, mrežni cvorovi automatski dobijaju IP adrese iz skupa adresa koje opslužuje DHCP. DHCP server dodeljuje (ili iznajmljuje) IP adresu klijentu za odredeni vremenski period. Klijent ce automatski zatražiti obnavljanje kada rok za iznajmljivanje adrese bude pri kraju važenja. Ako se obnavljanje iznajmljivanja ne zatraži, a rok važenja istekne, adresa se vraca u skup dostupnih IP adresa. Korišcenje protokola DHCP za upravljanje IP adresama pojednostavljuje konfiguraciju klijenta u doprinosi efikasnoj upotrebi IP adresa. (Vidite IP adresa).

Uspostavljanje komutirane veze (dial-up)
Konekcija sa udaljenom mrežom, ili Internetom, korišcnjem standardne modemske ili telefonske konekcije, ili Plain Old Telephone Service, POTS (klasican telefonski servis). (Vidite POTS).

Izmenljiva antena (diversity antenna)
Antenski sistem koji koristi više antena da bi se smanjilo ometanje i dobio što bolji kvalitet prijema i prenosa.

DNS
Domain Name Service (servis naziva domena). Internet servis koji prevodi alfanumericke nazive domena u dodeljene IP adrese i obratno. Ovaj termi se obicno koristi za opisivanje servera koji vrši prevodenje. Svaki web sajt ima sopstvenu odredenu IP adresu na Internetu. DNS se obicno odnosi na bazu podataka Internet naziva i adresa koja prevodi alfanumericke nazive u brojeve Internet protokola i obrnuto. Na primer, DNS server konvertuje naziv kao što je mywebsite.com u niz brojeva poput 107.22.55.26. (Vidite IP, IP adresa).

DSL
Digital Subscriber Line (digitalna pretplatnicka linija). Namenska digitalna linija izmedu stana ili kancelarije i centrale telefonske komanije. DSL omogucava brzi prenos glasa, podataka i video preko postojecih klasicnih bakarnih telefonskih kablova sa upredenom paricom. (Vidite širokopojasni, POTS).

Dvostruko frekvencijsko podrucje (dual-band)
Uredaj koji može da radi na dve frekvencije. U bežicnoj mreži, uredaji sa dvostrukim frekvencijskim podrucjem, mogu da rade u oba opsega frekvencije, 2,4 GHz (802.11b/g) i 5 GHz (802.11a). Kod tehnologije celijskih telefona, uredaji sa dvostrukim frekvencijskim podrucjem obicno rade na dve frekvencije, GSM900 i GSM1800, omogucavajuci veci broj opcija roaminga. (Vidite trostruki režim).

EAP
Extensible Authentication Protocol (protokol za proširenu proveru autenticnosti). Protokol koji pruža okruženje za proveru autenticnosti i u bežicnim i u žicanim Ethernet mrežama preduzeca (enterprise). Obicno se koristi sa RADIUS serverom za proveru autenticnosti korisnika u velikim mrežama. Vrste EAP protokola se koriste za proveru autenticnosti zasnovanoj na 802.1X u WPA-Enterprise i WPA2-Enterprise. (Vidite 802.1X, EAP, LEAP, RADIUS, TLS, WPA-Enterprise, WPA2-Enterprise).

EAP-SIM
Odreduje mehanizam za uzajamnu proveru autenticnosti i sporazum o kljucu sesije korišcenjem GSM-SIM i GSM mreža mobilne telefonije.

EAP-TLS
Extensible Authentication Protocol Transport Layer Security (protokol za produženje autenticnosti - zaštita transportnog sloja)

EAP-TTLS/MSCHAPv2
EAP-Tunneled TLS/Microsoft Challenge Authentication Handshake Protocol (EAP-tunelovan TLS/Microsoft protokol za proveru autenti~nosti rukovanja). Bezbedna tunelovana provera autenticnosti klijenata unutar TLS zapisa.

Šifrovanje (encryption)
Mehanizam za obezbedivanje poverljivosti podataka. (Vidite 802.11i, RC4, TKIP, WEP, WPA, WPA2).

Preduzece (enterprise)
Bilo koja velika korporacija ili organizacija. Preduzece može da obuhvata poslovne zgrade, proizvodne fabrike, skladišta i ustanove za istraživanje i razvoj, kao i velike koledže i univerzitete.

ESSID
Extended Service Set Identifier (identifikator proširenog skupa usluga). Naziv koji se koristi za identifikovanje bežicne mreže. (Vidite SSID, mrežni naziv).

Ethernet
Najpopularnija medunarodna standardna tehnologija za žicane lokalne mreže (Local Area Network, LAN). Ova tehnologija omogucava brzine prenosa od 10 Mbps na osnovnim 10BaseT Ethernet mrežama do 100 Mbps na brzim Ethernet mrežama, 1000 Mbps na Gigabit Ethernet i 10000 Mbps na 10 Gigabit Ethernet mrežama. (Vidite 802.3).

FIPS 140-2
Federal Information Processing Standard (standard za obradu federalnih informacija) definiše zahteve bezbedne tehnologije koja se koristi za obradu informacija vladinih agencija. (Vidite 802.11i, AES, WPA2).

Zaštitni zid (firewall)
Sistem softvera i/ili hardvera koji se nalazi izmedu dve mreže kako bi sprecio pristup neovlašcenim korisnicima. Najcešca upotreba zaštitnog zida je pružanje zaštite izmedu lokalne mreže i Interneta. Zaštitni zidovi mogu da ucine da mreža bude nevidljiva za Internet i mogu da sprece neovlašcene i neželjene korisnike da pristupaju fajlovima i sistemima na mreži. Hardverski i softverski zaštitni zidovi nadgledaju i kontrolišu tok podataka u i iz racunara, kako u žicanim, tako i u bežicnim poslovnim i kucnim mrežama. Zaštitni zidovi mogu da se podese da presrecu, analiziraju i zaustavljaju napadace i hakere sa Interneta. (Vidite detekcija upada).

FireWire
Sistem brze serijske magistrale definisan IEEE 1394 standardom za tehnologiju ulaza/izlaza, koji povezuje multimedijalne i memorijske periferne komponente sa personalnim racunarom. FireWire je slican USB standardu (Universal Serial Bus - univerzalna serijska magistrala) i može da pruži propusni opseg od oko 400 Mbps. FireWire je bio originalni naziv za Apple Computer implementaciju ove specifikacije. Danas mnogi Windows sistemi imaju FireWire mogucnosti, takode. Ostali proizvodi koji obavljaju istu funkciju su 1394 (Linux) i iLink (Sony).

Hardversko-softverski sklop (firmware)
Softverske rutine koje su ugradene kao memorija samo za citanje (read-only memory, ROM) u racunarsku cip ili hardverski uredaj da bi se sprecilo modifikovanje rutina. Za razliku od memorije sa nasumicnim pristupom (random access memory, RAM), memorija samo za citanje ostaje netaknuta u odsustvu elektricne energije. Pokretacke rutine i ulazno/izlazne instrukcije niskog nivoa su smeštene u ovom softversko-hardverskom sklopu.

Mrežni prolaz (gateway)
U bežicnom svetu, mrežni prolaz je pristupna tacka sa dodatnim softverskim mogucnostima, kao što su pružanje NAT i DHCP. Mrežni prolazi mogu takode da pružaju VPN podršku, roaming, zaštitne zidove, razlicite nivoe zaštite, itd.

GPRS
General Packet Radio Service (globalni sistem paketnpg radio prenosa). Sistem koji koristi satelite, prijemnike i softvere kako bi omogucio korisnicima da precizno odrede svoju geografsku poziciju. (Vidite ratna vožnja).

GSM
Groupe Speciale Mobile ili Global System for Mobile Communications (globalni sistem za mobilnu komunikaciju). 2G digitalni standard za komunikaciju mobilnih telefona koji su usvojile mnoge zemlje širom sveta. Frekvencijski opseg je izmedu 900 i 1800 MHz. (Vidite 3G, GPRS).

Aktivna tacka (hotspot)
Lokacija gde korisnici mogu da pristupaju Internetu koristeci Wi-Fi laptop racunare ili druge uredaje sa Wi-Fi mogucnostima. Aktivne tacke se najcešce nalaze u kaficima, hotelima, aerodromskim holovima, železnickim stanicama, kongresnim centrima i drugim javnim mestima. Korporacije u univerziteti ih cesto nude svojim posetiocima i gostima. Ovakve usluge su ponekad dostupne i u avionima, vozovima i brodovima. (Vidite Wi-Fi ZONETM).

Razvodni uredaj (hub)
Uredaj sa više portova koji se koristi za povezivanje klijentskih uredaja sa žicanom Ethernet mrežom. Razvodni uredaji mogu da imaju veci broj portova i mogu da prenose podatke brzinama od 10 do 1000 Mbps do svih povezanih portova. Mali žicani razvodni uredaj može da poveže samo 4 racunara; veliki razvodni uredaj može da poveže 48 ili više racunara. (Vidite ruter).

HZ
Herc (Hertz). Medunarodna jedinica za merenje frekvencije. Jedan megaherc (MHz) iznosi milion herca. Jedan gigaherc (GHz) iznosi milijardu herca. Standardna frekvencija elektricne energije u SAD iznosi 60 Hz; 802.11a uredaji rade u frekvencijakom opsegu od 5 GHz; 802.11b i g uredaji rade u frekvencijskom opsegu od 2,4 GHz.

I/O
Input/Output (ulaz/izlaz). Ovaj termin se koristi za opisivanje svake operacije koja prenosi podatke u ili iz racunara. (Vidite MIMO).

IEEE
Institute of Electrical and Electronic Engineers (udruženje inženjera elektronike i elektrotehnike). Globalno tehnicko profesionalno udruženje i organizacija za postavljanje standarda koja služi javnim interesima i svojim clanovima iz oblasti elektronike, elektrotehnike, informatike i drugih tehnologija.

IEEE 802.11
Familija specifikacija koju je razvio komitet Electrical and Electronic Engineers (IEEE) 802.11, koji uspostavlja standarde za bežicne Ethernet mreže. Standardi 802.11 definišu interfejs izmedu bežicnog klijenta i bazne stanice ili pristupne tacke koja je fizicki povezana sa žicanom mrežom. (Vidite 802.11, IEEE).

iLink
Naziv koroporacije Sony za sistem brze serijske magistrale definisan IEEE 1394 standardom za ulazno/izlaznu tehnologiju, koji povezuje multimedijalne i memorijske periferne komponente sa personalnim racunarom. (Vidite FireWire).

Infrastrukturni režim (infrastructure mode)
Stari termin korišcen za opisivanje bežicne mreže koja se sastoji od uredaja povezanih sa mrežom korišcenjem centralne bežicne pristupne tacke. To je jedna od dve vrste režima bežicnih mreža; druga vrsta je mreža ravnopravnih uredaja (takode poznata pod nazivom mreža ravnopravnih racunara ili ad hoc režim). (Vidite Ad Hoc režim, mreža ravnopravnih uredaja, mreža ravnopravnih racunara).

Internet uredaj (Internet appliance)
Racunarski uredaj koji se primarno koristi za pristup Internetu. Ovaj uredaj može da bude Wi-Fi ili može da bude povezan sa žicanom mrežom, a generalno nudi prilagodeno web pretraživanje, navigaciju na senzorskom ekranu, sa ugradenim servisima elektronske pošte i aplikacijama za upravljanje personalnim informacijama. Aplikacije ne mogu da se instaliraju nezavisno.

Detekcija upada (intrusion detection)
Bezbednosni servis koji nadgleda i analizira sistemske dogadaje kako bi identifikovao provale u zaštiti mreže i pružio upozorenja u realnom vremenu kada dode do pokušaja neovlašcenog upada u mrežu. (Vidite piratska pristupna tacka, rat znakovima ispisanim kredom, ratna vožnja).

IP
Internet Protocol. Osnovni protokol za komunikaciju na Internetu. (Vidite IP adresa, TCP/IP).

IP (Internet Protocol) telefonija
Tehnologija koja podržava prenos glasa, podataka i videa preko IP LAN i WAN mreža i Interneta; obuhvata i VoIP (Voice over IP - Glas preko IP).

IP adresa
Internet Protocol adress (adresa Internet protokola). IP Version 4, najcešce korišcen Internet protokol, pruža 32-bitni broj koji identifikuje pošiljaoca ili primaoca informacija poslatih preko Interneta. IP adresa ima dva dela: identifikator odredene mreže na Internetu i identifikator odredenog uredaja (to može da bude server ili radna stanica) unutar te mreže. Noviji IP, Version 6, pruža 128-bitnu šemu adresiranja kako bi se podržao mnogo vedi broj IP adresa. (Vidite DHCP, DNS, IP).

IP telefonija
Opšti termin za tehnologije koje koriste IP konekcije komutiranja paketa za razmenu glasa, podataka, videa i drugih oblika informacija koje se tradicionalno prenose preko javnih telefonskih mreža. (Vidite IP, VoIP).

IPX-SPX
IPX, skraceno od Internetwork Packet Exchange (medumrežna razmena paketa), je mrežni protokol koji koriste operativni sistemi Novell NetWare. Poput UDP/IP, IPX je datagramski protokol koji se koristi za komunikaciju bez konekcija. Protokoli višeg nivoa, kao što su SPX i NCP, se koriste za dodatne servise za ispravljanje grešaka. SPX, Sequenced Packet Exchange (sekvencijalna razmena paketa), je protokol transportnog sloja (sloj 4 u OSI modelu) koji se koristi u Novell Netware mrežama. SPX sloj se nalazi iznad IPX sloja (sloj 3) i pruža servise orijentisane na konekciju izmedu dva cvora u mreži. SPX primarno koriste klijentske/serverske aplikacije. Dok je protokol IPX slican protokolu IP, SPX je slican protokolu TCP. Prema tome, protokoli IPX-SPX pružaju konekcione servise slicne TCP/IP.

ISA
Vrsta interne racunarske magistrale koja dopušta dodavanje komponenti u obliku kartica, poput modema i mrežnih adaptera. ISA je zamenjen sa PCI i više se ne koristi tako cesto.

ISDN
Integrated Digital Services Network (digitalna mreža sa integrisanim uslugama) - servis koji pruža vecina telefonskih kompanija, a to je brzi digitalni servis za prenos glasa i podataka preko obicnih telefonskih linija. ISDN koristi standardne POTS bakarne žice za prenos glasa, podataka ili videa. (Vidite širokopojasni, POTS).

ISO mrežni model (ISO Network Model)
Model koji je razvila medunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization, ISO), a koji definiše sedam nivoa, ili slojeva, u mreži. Po standardizaciji, ovi slojevi i interfejsi koji ih povezuju, odnosno razliciti delovi datog protokola se mogu modifikovati ili menjati kako tehnologije napreduju ili se sistemski zahtevi menjaju. Tih sedam slojeva, pocevši od najnižeg sloja su: fizicki sloj, sloj veze izmedu podataka, mrežni sloj, transportni sloj, sloj sesije, sloj prezentacije i aplikacioni sloj. IEEE 802.11 standard obuhvata fizicki sloj (PHY) i niži deo sloja veze izmedu podataka, koji se cesto naziva podsloj kontrole pristupa mediju (Media Access Control, MAC).

ISS
Specijalna softverska aplikacija koja dopušta da svi racunari u mreži istovremeno pristupaju Internetu kroz jednu konekciju i nalog dobavljaca Internet usluga (Internet Service Provider, ISP).

LAN
Sistem povezanih racunara i drugih uredaja unutar istog fizickog okruženja radi deljenja resursa kakvi su Internet konekcije, štampaci, fajlovi i diskoviu. Kada se za povezivanje uredaja koristi Wi-Fi, sistem se naziva bežicni LAN ili WLAN. (Vidite WAN, WLAN, WMAN, WPAN).

LEAP
Lightweight Extensible Authentication Protocol (jednostavan protokol za proširenu proveru autenticnosti) - protokol koji je vlasništvo Cisca, a koristi se za 802.1X proveru autenticnosti u bežicnim LAN (ili WLAN) mrežama. (Vidite 802.1X, EAP).

MAC adresa
Media Access Control adress (adresa kontrole pristupa mediju). Jedinstveni hardverski broj koji identifikuje svaki uredaj u mreži. Taj uredaj može da bude racunar, štampac, itd. (Vidite IP adresa).

MAN
Metropolitan Area Network (gradska racunarska mreža). Mreža podataka koja pruža brze servise unutar geografske oblasti kao što je kampus koledža, grad ili opština. MAN mreža je veca od lokalne mreže (Local Area Network, LAN), a manja od mreže širokog podrucja (Wide Area Network, WAN). (Vidite WiMAX).

Mapiranje (mapping)
Dodeljivanje PC-a deljenom disku ili portu štampaca na mreži.

Mbps
Megabitovi po sekundi (megabits per second). Mera brzine podataka koja je približno jednaka milion bitova po sekundi. (Vidite bps).

Složena mreža (mesh network)
Komunikaciona mreža sa najmanje dve putanje do svakog cvora. Kada se svaki cvor poveže sa svakim cvorom, za mrežu se kaže da je potpuno složena. Kada se povežu samo neki od cvorova, potrebna je komutacija da bi se napravile sve konekcije, a za mrežu se kaže da je delimicno složena, ili delimicno povezana.

MIC
Message Integrity Check (provera integriteta poruka). Tehnologija koja se koristi da bi se napadac sprecio da presretne pakete podataka, izmeni ih i ponovo pošalje. MIC nudi složenu matematicku funkciju gde i prijemnik i predajnik izracunavaju, a zatim uporeduju MIC. Ako se rezultati ne slažu, pretpostavlja se da su podaci falsifikovani i taj paket se odbacuje. (Vidite paket, TKIP, WPA, WPA2).

MIMO
Multiple-Input-Multiple-Output (više ulaza-više izlaza). Napredna tehnologija obrade signala koja koristi više prijemnika i više predajnika i na klijentskoj i na pristupnoj tacki kako bi se postigla brzina propuštanja podataka od 100Mbps. (Vidite 802.11n).

Mobilni profesionalac (mobile proffesional)
Svaki službenik koji cesto putuje i zato mu je potrebna mogucnost da redovno pristupa korporativnoj mreži, preko Interneta, kako bi poslao i primio fajlove i podatke i kako bi primao i slao elektronsku poštu sa udaljenih lokacija. (Vidite aktivna tacka, roaming).

NAT
Network Address Translation (prevodenje mrežne adrese). Osobina mreže koja omogucava da više racunara dinamicki deli jednu dolaznu IP adresu sa komutirane, kablovske ili DSL konekcije. NAT uzima jednu dolaznu javnu IP adresu i prevodi je u novu privatnu IP adresu za svakog klijenta u mreži. (Vidite DHCP, IP adresa).

Mrežni naziv (network name)
Naziv koji se koristi za identifikovanje bežicne mreže. (Vidite ESSID, SSID).

NIC
Network Interface Card (mrežna kartica). Bežicni ili žicani mrežni adapter koji omogucava klijentskom racunaru da koristi mrežne resurse. Vecina kancelarijskih žicanih mrežnih kartica radi na 100 Mbps. Bežicne mrežne kartice rade na brzinama definisanim 802.11 standardima. (Vidite PC kartica).

Paket (packet)
Jedinica informacija koja se prenosi sa jednog na drugi uredaj u mreži.Paket obicno sadrži zaglavlje sa informacijama o adresi, podatke i kontrolnu sumu kako bi se osigurao integritet podataka. (Vidite MIC).

Fraza za prolaz (pass phrase)
Niz karaktera za pravljenje kljuca koji koristi Wi-Fi Protected Access, WPA (Wi-Fi zašticen pristup). (Vidite PSK, WPA).

PC kartica (PC card)
Izmenljiva memorija velicine kreditne kartice ili I/O uredaj koji može da se umetne u prikljucak za proširenje na prenosivom racunaru ili personalnom digitalnom pomocniku (personal digital assistant, PDA). PC kartice se primarno koriste na prenosivim racunarima i PDA. Ove perferne komponente obuhvataju mrežne kartice, menorijske kartice, modeme, žicane mrežne kartice i cvrste diskove. (Vidite NIC, PCI).

PCI
Peripheral Component Interconnect (povezivanje perifernih komponenti). I/O racunarska magistrala visokih performansi koja omogucava upotrebu prikljucaka za proširenje za operacije velikih brzina. (Vidite NIC, PC kartica).

PCMCIA
Kartice za proširenje koje se sada nazivaju “PC kartice” su se ranije nazivale “PCMCIA kartice” zato što su odgovarale standardima koje je ustanovio Personal Computer Memory Card International Accociation (medunarodni komitet za memorijske kartice personalnih racunara).

PDA
Personal Digital Assistant (personalni digitalni pomocnik). Manji od laptop racunara, ali sa istim mogucnostima racunanja i komunikacije, PDA uredaji se znatno razlikuju po velicini, kompleksnosti i funkcionalnosti. PDA može da ponudi bežicno povezivanje preko ugradenih Wi-Fi kartica, prikljucnih PC kartica ili Compact Flash Wi-Fi. (Vidite PC kartica).

PEAP
Protected Extensible Authentication Protocol (zašticeni protokol za proširenu proveru autenticnosti). Protokol koji predlažu Microsoft, Cisco i RSA Security za 802.1X proveru autenticnosti u bežicnim lokalnim mrežama (regionalnim mrežama). (Vidite EAP, LEAP).

PEAPv1/EAP-GTC
Protected Extensible Authentication Protocol, protokol koji su zajedno razvili Microsoft, RSA Security i Cisco za prenos podataka o proveri autenticnosti, ukljucujuci lozinke, preko 802.11 bežicnih mreža. PEAP proverava autenticnost bežicnih LAN klijenata koristeci digitalne sertifikate samo na strani servera tako što pravi šifrovani SSL/TLS tunel izmedu klijenta i provere autenticnosti.

Mreža ravnopravnih racunara (peer-to-peer network)
Bežicna ili žicana racunarska mreža koja nema server, niti centralni razvodni uredaj ili ruter. Svi umreženi racunari imaju jednaku mogucnost da se ponašaju kao mrežni server ili klijent, a svaki klijentski racunar može da komunicira sa svim ostalim bežicnim racunarima bez potrebe da to obavlja preko pristupne tacke ili razvodnog uredaja. Medutim, pošto ne postoji centralna bazna stanica da nadgleda mrežni saobracaj ili da pruža pristup Internetu, može da dode do medusobnog ometanja signala, što smanjuje ukupne performanse mreže. (Vidite Ad-Hoc režim, mreža ravnopravnih uredaja).

PHY
Fizicki, ili najniži sloj OSI mrežnog modela. U bežicnoj mreži, PHY definiše parametre kao što su brzina prenosa podataka, metoda modulacije, parametri signaliziranja, sinhronizovanje predajnika/prijemnika, itd. U stvarnoj radio implementaciji, PHY odgovara prednjem kraju radia i sekcijama obrade osnovnog opsega signala. (Vidite ISO mrežni model).

Utakni i koristi (plug-and-play)
Osobine koje omogucavaju automatsko konfigurisanje dodataka i perifernih uredaja, poput PC kartica, štampaca, sekenera i multimedijalnih uredaja. (Vidite PC kartica).

POTS
Plain Old Telephone Service (klasican telefonski servis). Tradicionalni analogni telefonski servis koji pruža vecina telefonskih kompanija. (Vidite širokopojasni, uspostavljanje komutirane veze, DSL, ISDN).

Server za štampanje (print server)
Mrežni uredaj, najcešce racunar, koji je povezan bar sa jednim štampacem, omogucavajuci deljenje tog štampaca izmedu racunara u mreži.

Zastupnicki server (proxy server)
Tehnika koja se koristi u velikim kompanijama i organizacijama za unapredivanje operacija i bezbednosti mreže. Zastupnicki server prima zahteve namenjene drugom serveru da bi sprecio direktnu komunikaciju izmedu dve ili više mreža. Zastupnicki server zatim prosleduje odobrene zahteve udaljenim serverima.

PSK
Mehanizam u Wi-Fi Protected Access (WPA)-Personal koji omogucava upotrebu rucno unetih kljuceva ili lozinki za aktiviranje WPA zaštite. PSK se unosi na pristupnoj tacki ili kucnom bežicnom mrežnom prolazu i na svakom racunaru koji se nalazi u Wi-Fi mreži. Nakon unosa lozinke, Wi-Fi Protected Access automatski preuzima kontrolu. WPA sprecava prisluškivace i druge neovlašcene korisnike da pristupe mreži tako što zahteva da svi uredaji imaju podudarne lozinke. Lozinka takode aktivira proces šifrovanja: u WPA to je Temporal Key Integrity Protocol, TKIP (protokol integriteta privremenog kljuca), a u WPA2 to je Advanced Encryption Standard (usavršeni standard šifrovanja). (Vidite TKIP, WPA-Personal, WPA2-Personal).

QoS
Quality of Service (kvalitet usluge). Potreban je za podršku bežicnih multimedijalnih aplikacija i usavršenog upravljanja mrežnim saobracajem. QoS omogucava pristupnim tackama da daju prioritet saobracaju i da optimizuju nacin deljenja mrežnih resursa koji su smešteni u razlicitim aplikacijama. Bez QoS, sve aplikacije koje se izvršavaju na razlicitim uredajima imaju istu mogucnost prenosa okvira podataka. To funkcioniše dobro za saobracaj podataka iz aplikacija kao što su web pretraživaci, prenos fajlova ili elektronske pošte, ali nije adekvatno za multimedijalne aplikacije. Voice over Internet Protocol, VoIP (protokol prenosa glasa preko Interneta), video striming i interaktivne igrice su izuzetno osetljive na porast kašnjenja i smanjivanje propusnog opsega i zato zahtevaju QoS. QoS proširenja za 802.11 mreže ce se naci u ocekivanom IEEE 802.11e standardu. (Vidite 802.11e, WMM).

RADIUS
Remote Access Dial-Up User Service (protokol servisa za daljinsku proveru autenti~nosti korisnika na komutiranim vezama). Standardna tehnologija koju koriste mnoge velike korporacije za zaštitu pristupa bežicnim mrežama. RADIUS je šema korisnickog imena i lozinke koja omogucava samo ovlašcenim korisnicima da pristupaju mreži; to ne utice na podatke, niti ih šifruje. Kada korisnik želi da prvi put pristupi mreži, zašticenim fajlovima ili lokaciji, taj korisnik mora da unese svoje ime i lozinku i da te podatke prosledi preko mreže do RADIUS servera. Server zatim proverava da li taj korisnik ima nalog i, ako ima, proverava da li koristi odgovarajucu lozinku pre nego što mu dozvoli pristup mreži. RADIUS može da se podesi tako da pruža razlicite nivoe ili klase pristupa. Na primer, jedan nivo može da omogucava samo pristup Internetu; drugi nivo može da pruža pristup Internetu i elektronskoj pošti; neka druga klasa naloga može da pruža pristup Internetu, elektronskoj pošti i zašticenom poslovnom serveru fajlova. Kao i kod ostalih sofisticiranih tehnologija zaštite, postoje razlicite vrste i nivoi RADIUS-a. (Vidite EAP, WPA, WPA2).

Opseg (range)
Razdaljina koju pokriva bežicna mreža ili radio uredaj. U zavisnosti od okruženja i vrste antene, Wi-Fi signali mogu da imaju opseg do jedne milje.

RC4
Metoda šifrovanja koju je razvio RSA Data Security. Ova metoda dopušta dužinu kljuca do 1024 bitova i jedna je od komponenti mnogih šema šifrovanja, ukljucujucu SSL, WEP i TKIP. (Vidite SSL, WEP, TKIP).

Repetitor (repeater)
Bežicni repetitor je uredaj koji proširuje domet postojece pristupne tacke tako što prenosi njen signal. Bežicni repetitor ne obavlja inteligentno rutiranje koje mogu da vrše bežicni mostovi i ruteri.

Kucni mrežni prolaz (residential gateway)
Bežicni uredaj koji dopušta da više uredaja pristupa kucnoj mreži, ukljucujuci to da personalni racunari i periferne komponente pristupaju Internetu i medusobno komuniciraju. (Vidite mrežni prolaz).

RFID
Radio Frequency Identification (identifikacija radio frekvencije). Tehnologija elektronske identifikacije koja koristi signale radio frekvencija za citanje identifikacionih podataka sadržanih u oznakama na opremi i proizvodima. RFID je alternativa trakastim kodovima (bar code).

Roaming
Mogucnost nesmetanog prelaska iz jedne oblasti pokrivenosti signalom Wi-Fi ili mobilne telefonije u drugu oblast, bez gubitka konektivnosti. Roaming se takode odnosi na mogucnost mobilnih službenika da se bežicno povezuju sa Internetom sa razlicitih aktivnih tacaka bez konfrontiranja šema koje koriste razliciti dobavljaci Internet usluga. (Vidite aktivna tacka, mobilni profesionalac).

Piratska pristupna tacka (rogue)
Neovlašcena pristupna tacka instalirana u kompanijskoj WLAN mreži, obicno od strane korisnika. Piratske pristupne tacke predstavljaju bezbednosni rizik. Ove pristupne tacke gotovo nikada nisu u skladu sa bezbednosnim pravilima organizacije i, obicno, na njima nije prisutna nikakva vrsta zaštite. Piratske pristupne tacke predstavljaju otvorene, nezašticene interfejse u kompanijskoj mreži. (Vidite detekcija upada).

Ruter (router)
Bežicni ruter je uredaj koji prihvata konekcije od bežicnih uredaja u mreži, a obuhvata zaštitni zid mreže radi bezbednosti i nudi adrese lokalne mreže. (Vidite razvodni uredaj).

Satelitska širokopojasna konekcija (satellite broadband)
Bežicni brzi Internet servis koji se dobija preko satelita. Neke satelitske širokopojasne konekcije su dvosmerne - na gore i na dole. Druge su jednosmerne, gde satelit pruža brzu vezu na dole, a zatim koristi komutiranu telefonsku konekciju ili neki drugi zemaljski sistema za vezu na kore do Interneta. (Vidite širokopojasni, uspostavljanje komutirane veze).

Tražilac zaštite (security supplicant)
Klijentski softver koji koordinira proveru autenticnosti i pravljenja kljuca sesije.

Server
Racunar koji obezbeduje resurse ili usluge drugim racunarima i uredjajima u mreži. Vrste servera mogu da obuhvataju servere za štampanje, Internet servere, servere za poštu i DHCP server. Server takode može da se kombinuje sa razvodnim uredajem ili ruterom. (Vidite DHCP, razvodni uredaj, ruter).

Ispitivanje lokacije (site survey)
Sveobuhvatna studija koju izvode menadžeri mreže kako bi bili sigurni da ce biti ispunjeni planirani nivoi usluga kada se angažuje nova bežicna LAN mreža, ili dodatni WLAN segmenti u postojecoj mreži. Ispitivanje lokacije se obicno koristi za optimalno postavljanje pristupnih tacaka; takode, može da se koristi za detekciju piratskih pristupnih tacaka. (Vidite detekcija upada, piratska pristupna tacka).

Njuškalo (sniffer)
Softver koji nadgleda mrežni saobracaj. Ovi softveri mogu da snimaju podatke koji se prenose preko mreže, a ponekad se koriste za nelegalno hakerisanje mreže.

SOHO
Termin koji opisuje kancelariju sa deset ili manje racunara i/ili službenika.

SSID
Jedinstveni naziv mreže od 32 karaktera, ili identifikator, pomocu kojeg se jedna bežicna LAN mreža razlikuje od druge. Sve pristupne tacke i klijenti koji pokušavaju da se povežu sa odreženom WLAN mrežom moraju da koriste isti SSID. SSID može da bude alfanumericki naziv sa maksimalno 32 karaktera. (Vidite ESSID, mrežni naziv).

SSL
Secured Socket Layer (veza na nivou bezbednosne uticnice). Protokol koji se koristi za bezbedni Internet komunikaciju. SSL se najcešce koristi za šifrovanje bankarskih i poslovnih transakcija na mreži. SSL šifruje i razmenjuje informacije izmedu korisnikovog pretraživaca i web servera tako da samo ovlašcene strane mogu da ih procitaju. Kada SSL sesija zapocne, server šalje svoj javni kljuc pretraživacu. Pretraživac zatim šalje serveru nasumicno generisan tajni kljuc za tu sesiju. (Vidite RC4).

Podmreža (subnetwork ili subnet)
Opseg IP adresa koji je deo veceg opsega adresa. Podmreže se koriste za podelu mrežnih adresa velike mreže na manje mreže. Podmreže se povezuju sa drugim mrežama preko rutera. Svaka pojedinacna LAN mreža ce obicno koristiti istu podmrežu za sve svoje klijente. (Vidite IP adresa, ruter).

Komutator (switch)
Vrsta razvodnog uredaja koji kontroliše upotrebu uredaja kako bi sprecio koliziju podataka i osigurao optimalne performanse mreže. Komutator se ponaša kao mrežni saobracajac: umesto da sve pakete koje primi prosleduje do svih portova, kao što to radi razvodni uredaj, komutator prosleduje pakete samo do prijemnog porta. (Vidite razvodni uredaj).

TCP
Transmission Control Protocol (protokol za kontrolu prenosa). Protokol transportnog nivoa koji se koristi sa Internet protokolom (IP) za prenos podataka preko Interneta. (Vidite IP, TCP/IP).

TCP/IP
Osnovna tehnologija Internet komunikacije. Dok IP upravlja stvarnom isporukom podataka, TCP prati pakete podataka radi efikasnog prenosa poruke kroz Internet. Svaki racunar u TCP/IP mreži ima sopstvenu IP adresu koja je ili dinamicki dodeljena na pocetku (vidite DHCP) ili trajno dodeljena kao staticna adresa. Sve TCP/IP poruke sadrže adresu odredišne mreže, kao i adresu odredišne stanice. To omogucava da se TCP/IP poruke prenose do više mreža (podmreža) unutar jedne organizacije ili širom sveta. Na primer, kada korisnik preuzme web stranicu, TCP na web serveru deli fajl stranice na pakete, numeriše te pakete i pojedinacno ih prosleduje na korisnikovu IP adresu. Paketi mogu da se prenose razlicitim putanjama pre nego što dodu na odgovarajucu adresu. Na odredištu, TCP sakuplja pojedinacne pakete, cekajuci da svi stignu da bi ih predstavio kao jedan fajl. (Vidite IP, IP adresa, paket, TCP).

Propusni opseg (throughput)
Propusni opseg se obicno meri u bps, Kbps, Mbps ili Gbps, a to je kolicina podataka koja se može poslati sa jedne lokacije na drugu u odredenom vremenskom periodu. (Vidite bps, Mbps).

TKIP
Temporal Key Integrity Protocol (protokol integriteta privremenog kljuca). Mehanizam bežicnog zaštitnog šifrovanja u Wi-Fi Protected Access. TKIP koristi metodologiju hijerarhije kljuca i upravljanja kljucem, cime se uklanja predvidljivost na koju se napadaci oslanjaju kada se koristi WEP kljuc. TKIP povecava velicinu kljuca sa 40 na 128 bitova i WEP-ov jedan staticni kljuc zamenjuje kljucevima koje dinamicki generiše i distribuira server za proveru autenticnosti, nudeci oko 500 triliona mogucih kljuceva koji se mogu koristiti za dati paket podataka. TKIP takode obuhvata Message Integrity Check (MIC), koji je namenjen da spreci napadaca da presretne pakete podataka, izmeni ih i ponovo pošalje. Znacajnim povecavanjem velicine kljuceva, broja kljuceva koji su u upotrebi i stvaranjem mehanizma za proveru integriteta, TKIP znatno usložnjava i otežava dekodiranje podataka u Wi-Fi mreži. TKIP takode znacajno povecava jacinu i kompleksnost šifrovanja u bežicnoj mreži, tako da je napadacu izuzetno teško, ako ne i nemoguce, da provali u Wi-Fi mrežu. (Vidite AES, WPA, WPA2).

TLS
Transport Layer Security (zaštita transportnog sloja). Novija verzija protokola SSL, koja podržava više algoritama šifrovanja nego SSL. TLS je namenjen za proveru autenticnosti i šifrovanje komunikacije, kao i za sprecavanje prisluškivanja, falsifkovanja poruka i ometanja. (Vidite EAP, SSL).

Trostruki režim (tri-mode)
U Wi-Fi kontekstu, trostruki režim se odnosi na uredaje koji su kompatibilni sa standardima 802.1b, a i g. U kontekstu mobilne tehnologije, trostruki režim opisuje mobilni telefon koji može da koristi analogne, digitalne i GSM frekvencije. (Vidite dvostruko frekvencijsko podrucje).

USB
Brza dvosmerna serijska konekcija koja se koristi za prenos podataka izmedu racunara i perifernih komponenti kao što su digitalne kamere i memorijske kartice. USB 2.0 specifikacija, objavljena 2000. godine, omogucava brzinu prenosa podataka do 480 Mbps, što je 40 puta brže od originalne specifikacije koja je omogucavala samo 12 Mbps.

UWB
Ultra Wideband (ultraširokopojasni). Relativno nov termin koji se koristi za opisivanje tehnologije koja je poznata još od 1960-ih godina kao “osnovni opseg” ili “impuls”. UWB prenosi i prima izuzetno kratke blokove radio signala, obicno od oko par milijarditih delov sekunde (nanosekunde) trajanja. Ovi blokovi proizvode talasne oblike izuzetno velikog raspona frekvencija.
Prenos glasa preko Wi-Fi (Voice over Wi-Fi)
VoIP usluge koje se isporucuju preko bežicnih mreža. Ponekad se koristi i naziv bežicni glas preko IP. (Vidite IP telefonija, VoIP).

VoIP
Voice over Internet Protocol (protokol prenosa glasa preko Interneta). Tehnologija za prenos obicnih telefonskih poziva preko Interneta korišcenjem mreža zasnovanih na prenosu paketa umesto standardnih javnih komutiranih telefonskih mreža ili Plain Old Telephone Service (POTS). (Vidite IP telefonija, prenos glasa preko Wi-Fi).

VPN
Virtual Private Network (virtuelna privatna mreža). Šema šifrovanja mrežnog sloja koja omogucava da se bežicni klijenti bezbedno povezuju sa korporacijskim mrežama koristeci Internet. Vecina velikih korporacija danas koristi VPN da bi zaštitili svoje radnike sa udaljenim pristupom i njihove konekcije. VPN funkcioniše tako što se pravi bezbedan virtuelni “tunel” od racunara krajnjeg korisnika kroz pristupnu tacku ili mrežni prolaz krajnjeg korisnika, kroz Internet, pa sve do korporacijskih servera i sistema. VPN takode funkcioniše i za bežicne mreže i može efikasno da zaštiti prenose od Wi-Fi racunara do korporacijskih servera i sistema.

WAN
Wide Area Network, WLAN (mreža širokog podrucja). Mreža za komunikaciju podataka koja pokriva velike lokalne, regionalne, nacionalne ili medjunarodne oblasti i obicno se nalazi u ponudi javnih dobavljaca telekomunikacionih usluga (kao što su telefonske kompanije). Ovaj termin se koristi da bi se napravila razlika izmedu mreža podataka zasnovanih na telefonskim linijama i Wi-Fi mreža. Za telefonske mreže se koristi termin WAN, a za Wi-Fi mreže se koristi termin Wireless Local Area Network (bežicna lokalna mreža). (Vidite LAN, WMAN, WPAN).

WAP
Wireless Applications Protocol, WAP (protokol za bežicne aplikacije). Protokol namenjen za isporuku aplikacija mobilnim uredajima, ukljucujuci mobilne telefone, pejdžere, inteligentne telefone i komunikatore.
Rat znakovima ispisanim kredom (war chalking)
Ukazivanje na prisustvo kako zašticenih, tako i nezašticenih bežicnih mreža tako što se kredom obeležavaju zgrade ili trotoari pored zgrada u kojima ove mreže postoje.

Ratna vožnja (war driving)
Praksa gde se pojedinci voze kolima naokolo, opremljeni globalnim sistemom za pozicioniranje (GPS), laptop racunarom sa WNIC karticom i antenom (obicno ugradenom u WNIC), da bi pronašli lokaciju zašticene ili nezašticene bežicne mreže. Lokacija bežicne mreže se dobija iz GPS ocitavanja i odgovarajucih SSID, i objavljuje se u bazama podataka koje se nalaze na Internetu. Termin ratna vožnja potice iz filma War Games, gde su hakeri pristupali tradicionalnim mrežama tako što su nasumicno okretali telefonske brojeve sve dok im ne bi odgovorio modem. (Vidite GPS).

WEP
Originalni bezbednosni standard koji se koristi u bežicnim mrežama za šifrovanje bežicnog mrežnog saobracaja. (Vidite WPA).

Wi-Fi CERTIFIED
Sertifikacioni standard koji dobijaju IEEE 802.11 WLAN proizvodi koji su prošli testove kompatibilnosti koje razvija i vodi Wi-Fi Alliance. (Vidite Wi-Fi sertifikat kompatibilnosti)

Wi-Fi sertifikat kompatibilnosti (Wi-Fi Interoperability Certificate)
Potvrda da je proizvod prošao testiranje kompatibilnosti i da ce raditi zajedno sa ostalim proizvodima koji takode imaju Wi-Fi sertifikate. (Vidite Wi-Fi CERTIFIED).

Wi-Fi ZONE
Sertifikacioni program Wi-Fi Alliance koji omogucava korisnicima da lako identifikuju lokacije aktivnih tacaka na kojima postoji mogucnost Wi-Fi konekcija. Ovaj program omogucava korisnicima širom sveta da prepoznaju jedinstveni Wi-Fi ZONE brend. Wi-Fi ZONE logo garantuje korisnicima da ce moci da dobiju brzu i pouzdanu konekciju sa Internetom u kaficu, hotelu, aerodromu, kongresnom centru ili nekoj drugoj javnoj lokaciji. (Vidite aktivna tacka).

Wi-Fi
Termin koji je u opticaj uvela Wi-Fi Alliance da bi se opisali WLAN proizvodi koji su zasnovani na IEEE 802.11 standardima. (Vidite Wi-Fi CERTIFIED).

WiMAX
Worldwide Interoperability for Microwave Access (globalna kompatibilnost za mikrotalasni pristup). Odnosi se na IEEE 802.16 standard za bežicnu pokrivenost na razdaljinama do 31 milje. WiMAX funkcioniše u pojasima od 2 do 11 GHz i omogucava povezivanje sa baznom stanicom koja se ne nalazi na liniji direktnog vidika, mada je ova linija verovatno neophodna da bi se dostigla konektivnost na razdaljini od 31 milje. Brzina prenosa podataka je do 70 Mbps, što je, prema zagovornicima WiMAX-a, dovoljan propusan opseg za istovremeno podržavanje više od 60 poslovnih i stotine kucnih mreža. (Vidite WMAN).
Bežicna mreža (wireless network)
Uredaji povezani u mrežu korišcenjem centralne bežicne pristupne tacke. (Vidite WLAN).

WLAN
Wireless Local Area Network (bežicna lokalna mreža). Vrsta lokalne mreže u kojoj se podaci šalju i primaju preko radio talasa visoke frekvencije umesto preko kablova i žica. (Vidite LAN, bežicna mreža).

WMAN
Wireless Metropolitan Area Network (bežicna gradska mreža). Bežicna mreža koja može da se uporedi sa mrežom mobilne telefonije, gde korisnici iz gradske oblasti mogu besplatno da pristupaju Internetu. WiMAX tehnologija predstavlja osnovu za WMAN mreže.

WMM
Wi-Fi Multimedia. Grupa osobina bežicnih mreža koja unapreduje korisnicki doživljaj audio, video i glasovnih aplikacija. WMM je zasnovan na podskupu IEEE 802.11e WLAN QoS standardu. WMM dodaje Wi-Fi mrežama mogucnosti prioriteta i optimizuje njihove performanse kada se više konkurentnih aplikacija, svaka sa razlicitim zahtevima kašnjenja i propusnog opsega, nadmecu za mrežne resurse. Korišcenjem WMM, zadovoljstvo krajnjeg korisnika se postiže velikom raznovrsnošcu uslova okruženja i saobracaja. WMM daje mogucnost korisnicima kucnih mreža i menadžerima velikih korporacijskih mreža da odluce koji tok podataka je najvažniji i dodele mu viši saobracajni prioritet. (Vidite 802.11e, QoS).

WMMTM
Wi-Fi Multimedia. Grupa osobina bežicnih mreža koja unapreduje korisnicki doživljaj audio, video i glasovnih aplikacija. WMM je zasnovan na podskupu IEEE 802.11e WLAN QoS standardu. WMM dodaje Wi-Fi mrežama mogucnosti prioriteta i optimizuje njihove performanse kada se više konkurentnih aplikacija, svaka sa razlicitim zahtevima kašnjenja i propusnog opsega, nadmecu za mrežne resurse. Korišcenjem WMM, zadovoljstvo krajnjeg korisnika se postiže velikom raznovrsnošcu uslova okruženja i saobracaja. WMM daje mogucnost korisnicima kucnih mreža i menadžerima velikih korporacijskih mreža da odluce koji tok podataka je najvažniji i dodele mu viši saobracajni prioritet. (Vidite 802.11e, QoS).

WMMPowerSave
WMMPowerSave je skup osobina Wi-Fi mreža koji povecava efikasnost i fleksibilnost prenosa podataka da bi se ocuvala energija. WMMPowerSave je optimizovan za mobilne uredaje na kojima se izvršavaju aplikacije osetljive na kašnjenje, kao što su glasovne, audio ili video aplikacije, ali može da se koristi i za svaki drugi Wi-Fi uredaj. WMMPowerSave koristi mehanizme obuhvacene IEEE 802.11e standardom.

WPA-Enterprise
Wi-Fi Protected Access-Enterprise. Metoda za bezbednost bežicne mreže koja pruža snažnu zaštitu podataka za više korisnika i velike mreže. WPA-Enterprise koristi 802.1X proveru autenticnosti sa TKIP šifrovanjem i sprecava neovlašceno pristupanje mreži tako što proverava korisnike preko servera za proveru autenticnosti. (Vidite 802.1X, TKIP, WPA).

WPA-Personal
Wi-Fi Protected Access-Personal. Metoda za bezbednost bežicne mreže koja pruža snažnu zaštitu podataka i sprecava neovlašceno pristupanje mreži za male mreže. WPA-Personal koristi TKIP šifrovanje i sprecava neovlašceno pristupanje mreži kroz upotrebu deljenog kljuca (PSK). (Vidite WPA, PSK).

WPA
Wi-Fi Protected Access (Wi-Fi zašticen pristup). Unapredeni standard bezbednosti za bežicne mreže koji pruža snažnu zaštitu podataka i kontrolu pristupanja mreži. WPA je razvila Wi-Fi Alliance, a u ovoj metodi su rešeni svi problemi koji postoje u WEP-u. Zaštita podataka se vrši upotrebom šifrovanja, kao i strogom kontrolom pristupa i 802.1X proverom autenticnosti korisnika, što nedostaje u WEP-u. WPA je dizajniran da zaštiti sve verzije 802.11 uredaja, ukljucujuci 802.11b, 802.11a i 802.11g. WPA postoji u dve verzije, WPA-Personal i WPA-Enterprise. WPA-Personal zaštita od neovlašcenog pristupanja mreži se vrši upotrebom fraze za prolaz ili deljenog kljuca. WPA-Enterprise proverava korisnike mreže kroz server za proveru autenticnosti. U obe verzije WPA koristi 128-bitne kljuceve za šifrovanje i dinamicke kljuceve sesije, što garantuje privatnost i bezbedbnost bežicne mreže. (Vidite PSK, WEP, WPA2).

WPA2-Enterprise
Wi-Fi Protected Access 2-Enterprise. Novija metoda za bezbednost bežicne mreže koja pruža snažniju zaštitu podataka za više korisnika i velike mreže. Ova metoda sprecava neovlašceno pristupanje mreži tako što proverava korisnike mreže kroz server za proveru autenticnosti. (Vidite WPA2).

WPA2-Personal
Wi-Fi Protected Access 2-Personal. Novija metoda za bezbednost bežicne mreže koja pruža snažniju zaštitu podataka i sprecava neovlašceno pristupanje malim mrežama. (Vidite WPA2, PSK).

WPA2
Wi-Fi Protected Access 2. Novija metoda za bezbednost bežicne mreže koja pruža snažniju zaštitu podataka i kontrolu pristupa mreži. Ova metoda pruža visok stepen garancije kako korisnicima velikih, tako i korisnicima malih mreža, da samo ovlašceni korisnici mogu da pristupe njihovim bežicnim mrežama. Zasnovan na ratifikovanom IEEE 802.11i standardu, WPA2 pruža zaštitu mreže na državnom nivou kroz implementiranje AES algoritma šifrovanja usaglašenog sa National Institute Standards and Tehnology (NIST) FIPS 140-2 standardom i 802.1X provere autenticnosti. Postoje dve verzije WPA2: WPA2-Personal i WPA2-Enterprise. WPA2-Personal sprecava neovlašceno pristupanje mreži upotrebom lozinki. WPA2-Enterprise proverava korisnike mreže kroz server. WPA2 je unazad kompatibilan sa WPA. Poput WPA, WPA2 koristi 802.1X/EAP kao deo infrastrukture što garantuje medusobnu sentralizovanu proveru autenticnosti i upravljanje dinamickim kljucevima i nudi deljeni kljuc za upotrebu u kucnim i malim kancelarijskim mrežama. Poput WPA, WPA2 je dizajniran da zaštiti sve verzije 802.11 uredaja, ukljucujuci 802.11b, 802.11a i 802.11g. (Vidite WPA2-Enterprise, WPA2-Personal).

WPAN
Wireless Personal Area Network (bežicna personalna mreža). Mreža koja bežicno povezuje personalne uredaje koji se nalaze u precniku od 30 stopa, na primer u kancelariji ili sobi. WPAN tehnologije obuhvataju Bluetooth i druge tehnologije definsane standardom IEEE 802.15. Specifikacije uredaja obuhvataju malu brzinu prenosa podataka (250 kbps, 40 kbps i 20 kbps) i životni vek baterije od više meseci do više godina, i obuhvataju uredaje poput palica za igru (joy stick) i interaktivnih igracaka. WPAN uredaji rade u nelicenciranim medunarodnim frekvencijskim podrucjima i mogu direktno da komuniciraju jedni sa drugima. (Vidite Bluetooth bežicna tehnologija).

Setovanje  Pheenet wap-011rt access pointa za pristup ssid-u.

Za podesavanje ovog uredjaja mrezna karta treba biti podesena 192.168.1.22i, stim sto cetvrta cifra u IP netreba biti 1 ili 100 !
Njega konektujete sa kompom samo ukrstenim lan kablom !
Kada smo to odradili otvaramo browser i u njemu kucamo adresu 192.168.1.100 i klik na enter
Sada cenam se otvoriti logon, i u njemu kucamo za user admin za pass 696969 to je po default .
Kada smo i ovo odradili nama se otvorila status stranica u kojoj vidimo trenutna podesenja uredjaja ( slika dole).

Na slici se vidi da je uredjaj po difoltu AP, a nama treba biti client.


To cemo odraditi na sledeci nacin.
Uo vom prozoru sa nase leve strane imamo meni, kliknucemo na wireless.
Sada nam se otvorio padajuci meni, tu cemo kliknuti na Basic Settings.
Sada trebamo promeniti Mode. Klinucemo na padajuci meni (koji je u visina moda)i izacicenam client.
Kliknucemo na njega, zatim cemo kliknuti na Apply Changes. (slika dole ).


Sedece sto cemo videti je to da su izmene uspesno odradjene, i tu cemo kliknuti na ok.(slika dole).


Sada se otvorila status strana. Gde vidimo da uredjaj nije vise AP vec je  Infrastructure Client. (slika dole)


Sada cemo ponovo kliknuti na wireless, ponovo nam se otvara padajuci meni, i u njemu cemo kliknuti na Site Survey.
Sada se nama otvorila nova stranica (slika dole).


Na njoj cemo kliknuta na refresh. Sada uredjaj skenira etar i uskoro cemo dobiti rezultate.(sledeca slika)


Posto smo dobili rezultate, mi cemo uredjaj konektovati sa odredjenim AP-eom tako sto cemo stiklirati odredjeni kruzic,
i kliknuti na connect.

Sada cenam se otvoriti sledeca stranica na kojoj cemo dobiti rezultat konektovanja.
A to izgleda ovako-

Naravno rezultat konektovanja moze biti i negativan (connect unsuccessfully). 

Kliknucemo na ok i to je to.

Da dodam, takodje i ovom uredjaju netreba menjati firmware.

Setovanje kucne ili kancelariske bezicne mreze na TP-link  TL-WR542G wireless ruteru.



TP-link TL-WR542G se podesava preko utp kable, jer je bezicna mreza (po difoltu) ugasena. Kada inejblujemo bezicnu mrezu
mozemo ga setovati i preko bezicne mreze. 
Za podesavanje ovog uredjaja mreznu kartu podesiti na automacko dobijanje IP adrese.
UTP kabal moze biti i ukrsten i obican.
Jedan kraj utp kabla utaknuti u komp a drugi u jedan od cetiri porta na ruteru, al ne u WAN.
Sacekati da mrezna karta dobije IP od rutera.
U browser-u ukucati 192.168.1.1. , u logon ukucati admin i za yuser i za pass.
Kliknuti na Quick Setup ( setovanje korak po korak).

Pa next.



Na ovoj stranici setujemo konekciju ka provajderu. U ovom slucaju cu pokazati kako se namesta konakcija za adsl,
SBB-ov wireless...  potpuno je ista .Stime sto za adsl morate imati neki uredjaj koji ce vezu telefonskog
prebaciti na utp kabal.

Stikliramo PPPoE pa next.


Sada kucamo user i pass koji smo dobili od provajdera.

Ponovo next.

 Na ovoj stranici setujemo bezicnu mrezu.

Wireless Radio namestimo na enable. U SSID upisemo ime nase bezicne mreze.
Ostala podesenja na ovoj stranici mogu ostati kakva jesu.
Ponovo next.


Sledece je finish, i to je to.



Ostalo je da wireless karticu na racunaru konektijemo na nasu mrezu.





Naravno ovaj uredjaj ima par opcija za zastitu bezicne mreze,  Pass,  filtriranje macova,
vidljiva mreza samo za racunare kojima je dozvoljen pristup.
Promenite i logon pass, da vam nebi neko iz mreze ulazio u AP podesavanja.
Takodje vam nece raditi programi kao np DC++, vidljiv ip iz lana u wan, postoje podesenja u ruteru da sve to proradi...

Ovde bih dodao da nikako ne preporucujem programe proizvodjaca wireless hardevera, dovoljan je XP-ov.
Ovi programi ce vam uzalud zauzimati ionako potrebnu memoriu.
Samo pokupite driver sa diska.

Ovaj uredjaj ima sa zadnje strane 4 porta na koja mozemo da putem utp kabla spojimo racunare. A mozemo i switch pa.....

Ovom uredjaju mozete skinuti standardnu antenu koja sa njim dolazi. Nakaciti neku jacu, i prosiriti svoj wlan na vise kilometra ( isprobano u praksi).

Free program za skeniranje wireless etra netstumbler






Ako je neko podesio AP da se njegov signal nevidi (odnosno windows ga nevidi). Ovaj program ce ga pokazati al bez imena, videcete mac i ostalo...
Ovaj program ce raditi samo ako wireless opciju na kompu imate kao hardwear.

Sta je bitno na skali? (Prva slika)
Ovde je bitno da su pikovi gusti . Sto gusci to ce ping  i internet biti brzi.
Na skali vidimo cifre od -50 pa do - 200. Sto je pik blizi cifri od -50 to je signal jaci.
Neki standardi kod nasih provajdera su minimum -75.
Ipak bolje ce raditi ako je signal -100 al gust, nego -50 a redak ( sa prekidima).
Redak signal karakterise prevelika daljina provajdera ili odbijanje signala o fasada zgrada ( nepostojanje direktne vidljivosti AP-ea sa tackom merenja).

Na drugoj slici vidimio podatke svih wlan mreza koje vidimo .
Ovaj software ne sluzi za konektovanje na signal, vec samo za skeniranje.

Šta je Hot Spot?

Hot spot je klasicna wireless usluga konekcije na internet.
Kada Kazemo hotspot misli se na sam pristup i prijavljivanje na sistem.
Mnogi provajderi su za pristup internetu  preko wirelessa kod nas izabrali PPPoE ili VPN logovanje.
Licno ja jos nisam naisao na hotspot logovanje u nasoj zemlji, sem u nekim kaficima i restoranimu u Beogradu.
Ovu uslugu je pruzio SBB.

Ovde cu pokazati kako cete vas laptop konektovati na hotstpot na bilo kojoj lokaciji u Beogradu koja tu  uslugu pruza preko SBB-a.

Predpodstavljam da imate wireless karticu u svom laptopu.
Nju podesavamo na automatsko dobijanje ip adrese.

Zatim, skeniramo wireless etar. Kada smo dobili rezultate skeniranja mi stikliramo odgovarajuci wireless signal ( po difoltu ime signala je kao i ime kafica u kome ovo i cinimo) i konektujemo se na njega.
Zatim, sacekamo da wireless kartica dobije ip.
Zatim, u browser-u ukucamo adresu stranice koju zelimo da posetimo i kliknemo na enter.
Nama se sada pojavljuje log on stranica, koja nas pozdravlja i zeli dobrodoslicu u restoranu ili kaficu u kome smo...
Ona izgleda kao na slici ispod-

Za user i pass kucamo ime objekta u kom ovo cinimo ( barem je tako dok je ova usluga besplatna), a ako nisu ispravni onda pitamo osoblje objekta za te detalje....
Kada smo upisali user i pass kliknuli na enter, mi smo sada konektovani na internet i sada ce nam se automatski otvoriti stranica koju smo zeleli da posetimo. 

Podesavanje wireless lan access pointa TP-link TL-WA500G,TL-WA501G. za pristup ssid-u.



Da bi smo pristupili podesavanjima ovog uredjaja mrezna karta treba biti podesena kao na slici.
Stim sto na zadnji broj IP adrese moze biti od2 do 255.
Treba nam i obican utp kabal kako bi spojili uredjaj sa kompom.
( nemojte obracati paznju sto je na slici wireless kartica)


Zatim otvorimo neki browser, i u njemu kucamao IP adresu access pointa koja je 192.168.1.1.
Sada nam access point trazi user i pass za pritup podesavanjima.
User i pass su admin (po difoltu).


Kada smo to uneli access point nam je otvorio status stranicu , na kojoj vidimo sva njegova trenutna podesenja.
Slika dole.


Na slici se vidi da je access point client (to nam u ovom slucaju i treba, ali kada kupite novi uredjaj
on je po difoltu AP pa cemo proci i kroz ta podesenj).

Na statusnoj stranici imamo meni, i tu kliknemo na wireless.
Na stranici koja nam se sada otvorila stikliramo Client,takodje stikliramo reboot i onda save.
Slika dole.


Sada ce se access point ugasiti i upaliti, sacekamo da to odradi.
Sada nam automacki pokazuje na status strani da je client.
Ponovo idemo na wireless u desnom meniu.Zatim klknemo na Survey.
Na stranici AP LIST koja se sada otvorila mozemo videti signale svih provajdera koji dobacuju do nase tacke.
Tu kliknemo na refresh, uredjaj sada skenira etar, i uskoro cemo dobiti rezultate.
Slika dole.


Kada je odradio skeniranje etra dobili smo rezultate.
Tu vidimo  SSID,   mac,   jacinu signala...
Pored svakog signala imamo i opciju connect. Kliknucemo na odgovatajuci signal na connect, i sacekamo par sekundi.
Ovaj uredjaj nema rezultat dal se uspesno konektovao ili ne na odredjeni Ap.
To mozemo proveriti pozivom provajdera ( dati mu mac naseg uredjaja) i dobiti odgovor od istog o jacini signala..
Takodje mozemo pokusati i uspostavljaju veze ka internetu u zavisnosti kakva opcija ( pppoe vpn..) nam stoji na raspolaganju .


Ako ovaj uredjaj podesimo da radi  u AP-e  modu, on ce bukvalno raditi kao bezicni switch.

Da li ste znali...

...da mozete napraviti mrezu izmedju wireless korisnika koji su zakaceni na istom ssid-u ISP-a.

Postupak je isti kao kod umrezavanja racunara obocnim switch-em i utp kablovima.

Postupak je sledeci (podjednako isti za korisnike sa wireless karticom i za korisnike sa access pointom) >

Vase Ip adrese podesite da budu u rangu 192.168.1.xxx.. 255.255.255.0
Vodite racuna da se vasa IP mrezne karte ne podudara sa Ip vasim access point-om i access point-ima korisnika koji se kace na isti ssid.
Naravno, internet ostaje u funkciji.
Ostao je jos sharing.........

IP aderse nisu toliko bitne za rad interneta kod vecine novih wireless isp-a.
 


Ovo se moze nazvati koletelarnom stetom za isp-e.

Setovanje Linksys WAP54G za pristup provajderu






Da bismo ovaj uredjaj koristili za ovu namenu, on mora imati instaliran ovaj i samo ovaj firmware 2.08
Uredjaj sa kompom konektujete utp kablom, ukrsteni ili obican sve jedno je. Uredjaj prepoznaje obe varijante.
Da biste pristupili uredjaju vasa mrezna karta treba da bude podesena kao na slici,


Broj 12 koji je cetvrti u redu gde je Ip je proizvoljan bitno je da nije 1 i 245.

Kada ste to namestili, otvarate bilo koji Browser.
I u njemu kucate adresu za setovanje uredjaja koja je po default 192.168.1.245 ( ova adresa se moze menjati).

Kada ste ukucali adresu uredjaja i kliknuli na enter otvara se logon tu kucate samo password koji je po default admin, ( takodje se i on moze setoati po izboru, al o tome kasnije).

Sledece sto vidite je otvrena stranica u browser.
Sledece sto radite je kliknete na  ap mode pogledajte sliku ispod-


Kada smo kliknu li na link ap mode nam se otvorila sledeca stranica.

Na ovoj stranici setujemo uredjaj da se ponasa kao klient ( sto znaci da se kaci na AP provajdera).
To radimo na sledeci nacin-   stikliramo prazan krizic pored nazicva AP client  ( jednu sekundu posle stikliranja praznog kruzica, u praznom polju dobijamo mac uredjaja koji ce provajder videti kada se budemo nakacili na njega).
Sledece sto radimo je skeniranje etra,.
To cemo uraditi tako sto cemo kliknuti na site survey ( OBRATITE PAZNJU NA SLEDECE svaki browse ce vam sada onemoguciti da rezultate vidite jer ih uredjaj daje kriz popup prozor, sve sto treba da uradite je da dozvolite otvaranje popup prozora sa ovog sajta da tako nazovemo).
Kada smo dobili rezultate skeniranja etra-
To izgleda ovako-


Mi stikliramo odgovarajuci signal  ( SSID), tako sto stikliramo kruzic ispred odgovarajuceg SSID-a kao sto je na slici prikazano. Naravno sa druge adrese skeniranjem bi uhvatili vise signala (SSID) .
Kada smo to odradili popup prozor se zatvara automacki, i sacekamo da se vc otvorenoj stranici rifreshuje stranica, ili jednostavno sacekamo 15 sekundi.
Kada smo sve ovo odradili mozemo poceti sa uspostavljanjem konekcije sa provajderom, u zavisnosti kakvu je konekciju provajder ustupio na koriscenje.

Da li ste znali...

...da korisnik wireless-a koji je zakacen na isti ssid kao vi moze pristupiti vasem access point-u.
I naravno, ako niste zamenili difolt pass za logon moze pristupiti podesavanjima vaseg access pointa.
Nemojte ovo zloupotrebljavati. 

Screenshot-ove koje sam lepio na prethodnim pojedinim postovima su dobijena na ovaj nacin. 

PPPoE konekcije se sve cesce koristi kod nas, pa cemo korak po korak proci kroz njena podesavanja.

Windows XP


Kliknemo na start, all programs, accessories, communications
i klinemo na new connection wizard.

Otvara se prozor na kome kliknemo na next.





Stikliramo Connect to the Internet pa next.





Stikliramo Set up my connection manually pa next.





Stikliramo Connect using a broadband connection that requires a user name and password pa next.





Ovde upisemo ime konekcije kako ce mo je mi prepoznavati na desktopu. Ime nije bitno za samu konekciju, pa next.





Upisemo User name i password ponovimo password koji smo dobili od isp-a.
Ostavimo stiklirane kvadratice, pa next.





Ukoliko hocemo da dodamo precicu konekcije na desktop stikliracemo kvadratic, kliknucemo na finis. I to je to.