Naći zanimaciju u kasnijem dobu

Mnogo je žena koje se u malo kasnijem životnom dobu nađu pred velikim problemom, zvanim "šta ću ja sada sa sobom?". Ovaj problem, ako se ne reši, može dovesti do bezvoljnosti, čak i depresije - ali ga, srećom, uopšte nije nemoguće rešiti.

Dobar deo ženinog života kao da protrči pored nje, ili bar to tako izgleda onda kada je taj deo prošao. Na poslu se radi, pa se trči kući, brine se o domu i porodici, uvek ima nešto da se obavi... Nekim ženama ovakav život pada teže, nekim lakše, ali besposlena svakako nije nijedna, naprotiv, dan joj je ispunjen obavezama. I žena se nekako organizuje, zna se kad se šta radi da bi moglo koliko-toliko da se postigne. A onda... Onda dođe penzija, kao i odrastanje dece. Deca napuste roditeljski dom, nema više ni posla na koji bi se išlo, nekad je u međuvremenu došlo i do razvoda ili smrti bračnog partnera i žena se, maltene preko noći, nađe u praznom domu i s velikim viškom slobodnog vremena. Dok je bila pretrpana obavezama, želela je da ima više vremena samo za sebe. Sad kad to vreme ima, mnogo koja dama jednostavno ne zna na šta bi ga utrošila. Nekada je želela više da čita, da ide na koncerte, u pozorište, u bioskop... Međutim, dok tako usamljena razmišlja šta bi mogla da radi, otkriva da to što ju je nekada interesovalo više nije dovoljno da joj zaokupi misli ili je čak više ne zanima uopšte. Otkriva da sad kad ima slobodnog vremena koliko god bi mogla da poželi, nema praktično ničeg što bi želela da radi.

Na sve to dolazi i slabljenje tela zbog godina, pa više ni po kući, za koju je uvek volela da bude blistavo čista, nema snage da radi toliko. A shvata i da zaista nije obavezno da baš sve blista kao u apoteci, da majica koju će nositi ispod ne mora obavezno da se opegla, da ni čaršavi ne moraju nužno da se peglaju; ukratko, da zapravo nije obavezno da se kuća "licka" svaki čas. Sa svoje strane, to donese još slobodnog vremena - ali šta s tim vremenom? I šta s rastućom bezvoljnošću?

Neke žene se s ovim snađu bez većih problema. Ako imaju unučiće, eto čime će se baviti - taman da rasterete svoju decu, koja tako naporno rade. Neke žene nađu nešto što mogu honorarno da rade i tako dobiju koji dinar ili čak, poučene iskustvom koje su tokom godina sakupile, započnu i neki samostalan posao (naravno, usput uče i ono dodatno što im je potrebno da bi taj posao s vremenom krenuo). A šta one ostale da rade? O tome čitajte sutra

Izvor: Krstarica

Juče smo pisali o problemu pred kojim se nađu mnoge žene jednom kad odu u penziju a deca napuste roditeljski dom - ne znaju šta će sa sobom (zapravo, sličan problem dešava se i muškarcima). Danas pročitajte neke predloge šta biste mogli da radite i kako da otkrijete ili sami izmislite još mogućnosti.

Za početak, ne očajavajte. Sindrom praznog gnezda (kad deca napuste dom), kao i penzija, jeste velika promena u životu i može biti olakšanje ako znate da mnogi dele vašu muku, da je to malo kome lak period u životu. Tada je korisno koncentrisati se na stvari za koje ste nadareni i koje vam pružaju nekakvu radost u životu. Šta je to s čime ste se s radošću bavili, a da nije bio vaš posao? To može biti mnogo toga - gajenje biljaka, ručni rad, knjige, davanje časova deci... Multilevel marketing ("Hemel", "Avon", "Oriflame"...) veoma prija nekim ženama koje su tek otišle u penziju, jer su još uvek u kontaktu s mnogima, a ova vrsta posla im pruži razlog da u kontaktu i ostanu, plus i da upoznaju nove ljude i da ponešto i zarade - nekada da zarade prilične sume novca. Druge žene počnu da uče nov jezik (nije nemoguće početi s tim ni sa 70 godina). Neke putuju što više mogu (postoje organizacije, poput planinarskih društava, u čijoj se organizaciji to može uraditi u prijatnom društvu i čak i sa skromnim prihodima). Mogućnosti je zaista mnogo, a svako je bar za nešto talentovan - verujte, za većinu talenata nikada nije prekasno da se razviju, bar u nekoj meri. Teško da sa pedeset-i-kusur godina možete postati profesionalni fudbaler, ali puno toga možete ostvariti.

Bitno je i otvoriti se pred drugima. Recite prijateljima i rodbini da tražite nešto što biste radili u ovom periodu - oni vas znaju i trebalo bi da imaju bar nekoliko dobrih predloga koji će vam se dopasti. Možete čak pokušati i da organizujete prijateljice i poznanice koje su u sličnoj situaciji kao i vi. Čitalački klub s vašim vršnjakinjama prijateljicama, u kome ćete se sastajati jednom nedeljno i pričati o onome što ste čitale? Ili da tražite nove recepte za kolačiće, pa da svaka donese ono što je napravila i da zajedno to degustirate? Ako vam to s kolačićima krene, od toga može i biznis da se napravi.

Može da pomogne i Internet - pored toga što je preko Interneta moguće naći dosta zanimljivosti, možete naći i predloge za zanimacije koje vam do tada nisu pale na pamet niti ste znale da postoje, da saznate za neku grupu koja u vašoj blizini radi nešto što bi vas zanimalo, da preko različitih foruma stupite u kontakt s osobama koje su u sličnoj situaciji kao i vi i da vidite kako oni izlaze na kraj s tim.

Za kraj: budite uporne! Ne verujte u one gluposti da je žena, jednom kad obavi svoje kao majka i ode u penziju, za staro gvožđe. Ni najmanje! Tada joj se otvaraju mnoge nove mogućnosti, a ako je dovoljno kreativna, može i sama da smisli neku - na kraju krajeva, sve je bolje nego da samo bezvoljno sedite između četiri zida i da ne znate šta ćete sa sobom. Ne odustajte dok sebi ne pronađete nešto što želite da radite i što će vas ispuniti radošću, kao i osećajem da ste i dalje korisne. Videćete da rezultat i te kako vredi - jer je rezultat taj da se i dalje osećate srećno i ispunjeno.

Izvor: Krstarica

ja cu celog zivota da crtam ,tako da sam se ja obezbedila 

Ja sammnašla svoju zanimaciju, burek.