Svetska banka gena - The Genographic Project - DNK

Ko se od nas bar jednom nije zapitao: ako preko roditelja, pa deda i baba krenemo unazad, posle koliko kolena može da se ispostavi da smo u srodstvu sa nekim poznanikom, slavnim vojskovođom ili aktuelnom holivudskom zvezdom? Gde li su živeli naši preci pre, recimo, 30.000 godina?

Što dalje idemo u prošlost smanjuje se broj ljudi na Zemlji, što znači da se u jednom trenutku neminovno stiže do praoca čovečanstva i zajedničkog pretka, pa svi današnji ljudi na Zemlji moraju biti u krvnom srodstvu.

Ništa novo za one koji se rukovode Starim zavetom i pričom o Adamu i Evi. Ali posledih godina i nauka je utemeljila tezu o svom Adamu. Genetski i arheološki dokazi postavljaju poreklo modernog čoveka u Afriku, pre oko 200.000 godina. Prvi moderni ljudi napustili su Crni kontinent približno pre 60.000 godina i krenuli u kolonizaciju Zemlje. Nove studije o DNK ukazuju da svi ljudi na planeti potiču od jednog afričkog pretka koji je živeo pre oko 60.000 godina.

Da bi se konačno otkrile nasledne linije koje povezuju drevnog Afrikanca i 6,5 milijardi ljudi koji danas naseljavaju Zemlju, "Nacionalna geografija" pokrenula je prošle srede u Vašingtonu grandiozni "Genografik" projekat. Cilj: da se uđe u trag svim putevima ljudske migracije iz Afrike pre oko 60.000 godina ka drugim kontinentima, otkrije zagonetna mapa ljudske kolonizacije Zemlje i pronađu koreni modernog čoveka.

- Naša DNK čuva fantastičnu priču o putovanju čoveka, o tome kako smo svi na Zemlji u srodstvu i kako su naši preci dospeli tamo gde mi sada živimo. Ovaj projekat će nam pokazati rute kojim su se kretali prvi ljudi u naseljavanju planete i dati genetsku mrežu koja nas veže - prenela je "Nacionalna geografija" izjavu vođe projekta dr Spensera Velsa, američkog genetičara i antropologa.

"Genografik" projekat košta 40 miliona dolara. Zamišljeno je da globalna genetska potraga traje pet godina i uključi vodeće svetske genetičare i molekularne biologe. Tehnološki partner "Nacionalnoj geografiji" je "Aj-Bi-Em" koji će pomoći u sakupljanju, skladištenju i analizi podataka, a u timu je i "Vajt femili fondacija" koja će omogućiti da deset planiranih naučnih centara sakupljaju i analiziraju uzorke krvi.

Plan je da se DNK uzorci sa unutrašnjosti obraza sakupe od najmanje 100.000 osoba širom sveta i stvori najveća svetska banka gena. Naučnici upozoravaju kako je nastupio poslednji čas da se uspešno završi čitav posao. Naime, ratovi, ekološke katastrofe i ubrzana globalizacija čine da ljudi sve više migriraju tako da svet postaje sve manje kulturološki i genetski raznovrstan.

Dr Vels poručuje da je neophodno napraviti genetski blic-snimak čovečanstva pre nego što sve geografske i kulturološke razlike sasvim ne iščeznu, a nestanak mnogobrojnih jezika nesporan je dokaz za ovu tvrdnju.

- Danas se u svetu govori na oko 6.000 jezika, a očekuje se da do kraja ovog veka nestane čak između 50 i 90 odsto svih jezika - rekao je vođa "Genografik" projekta.

Kako genetičari traže i lociraju naše pretke i rekonstruišu njihove seobe? Svaki roditelj učestvuje sa svojom polovinom DNK kod deteta. Dve polovine, od oca i majke, formiraju novu genetsku kombinaciju kod potomka. Ova, takozvana rekombinacija, daje svakom od nas jedinstveni paket atributa: kosu, oči, boju kože, predodređenost za neke bolesti i slično.

Međutim, deo DNK, poznatiji kao ipsilon hromozom, koji poseduju samo muškarci, prenosi se sa oca na sina bez ikakve rekombinacije. Ipsilon hromozom tako ostaje u osnovi nepromenjen kroz generacije, osim prilikom slučajnih mutacija.

Slučajne mutacije DNK koje su prirodne i po običaju neškodljive, zovu se markeri. Kada otkrije marker, genetičar može da se "vrati" u prošlost i prati marker sve do tačke kada se prvi put pojavio. Na ovaj način genetičari tačno utvrđuju poreklo, to jest kada i gde je začeto neko pleme ili gde "kreće" rodoslov.

DECA DŽINGIS-KANA

TIM dr Velsa već je sakupio podatke o DNK mutacijama i genskim markerima u delu Azije kojim je u 13. veku vladao mongolski ratnik DŽingis-kan. Vezivanje markera za geografsku lokaciju i istoriju regiona koja govori da je DŽingis-kanova vojska često silovala žene u pokorenim selima i da su se izdanci kanove vojske kasnije raširili po njegovom carstvu, upućuje na zaključak da danas, otprilike, 16 miliona ljudi na Zemlji nosi genetsku mutaciju koja najverovatnije potiče od čukundede DŽingis-kana!

ŠPANSKO-IRSKA FAMILIJA

DNK informacija svrstava vlasnika u određenu "haplogrupu" - granu rodoslovnog drveta čovečanstva koju definišu genski markeri. "Haplogrupu R", na primer, obeležava mutacija ipsilon hromozoma nazvana M173 kojoj pripada oko 70 odsto Engleza, 95 odsto Španaca i 95 odsto Iraca. Razlog što većina Zapadnoevropljana ima genetsko obeležje M173 leži u činjenici da su se na kraju poslednjeg ledenog doba stanovnici Iberije (drevne Španije) masovno selili na sever.

STO DOLARA UČEŠĆE

U "GENOGRAFIK" projektu mogu da učestvuju svi ljudi koji to žele. "Nacionalna geografija" prodavaće zainteresovanima po ceni od 100 dolara ličnu opremu za uzimanje uzorka DNK, koji zatim treba poslati u određene laboratorije.

http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=39522&rubrika=Društvo

P.S.
The Genographic Project FAQ: http://www5.nationalgeographic...raphic/faqs_participation.html

HOW TO PARTICIPATE: http://www3.nationalgeographic.com/genographic/participate.html

Nova proučavanja DNK ukazuju da sve rase vode poreklo od zajedničkog pretka koji je živeo u Africi pre nekih 60.000 godina. Sa ciljem da se pomoću genetike i molekularne biologije prati migracija ljudi od vremena kad su napustili Afriku, pre nekih 50.000 do 60.000 godina, do mesta gde danas žive, National Geographic Society i IBM osnovali su 13. aprila neprofitno partnerstvo i pokrenuli petogodišnji Genografski projekat.

Predviđeno je da u sklopu projekta deset istraživačkih centara širom sveta primi novčana sredstva od "Waitt Family" fondacije, namenjena sakupljanju i analizi uzoraka krvi. Istraživači se nadaju sa će sakupiti više od 100.000 uzoraka DNK, kako bi stvorili najveću banku gena na svetu. U projektu može sudelovati svako ko naruči i kupi pribor za uzimanje uzoraka DNK po ceni od 100 dolara. Novac od kupovine biće takođe namenjen finansiranju daljeg istraživanja. Naučnici se nadaju da će analizom DNK uspeti da pronađu puteve migracije u prošlosti, što bi omogućilo stvaranje porodičnog stabla ljudske vrste. Podatke koji se prikupe tokom istraživanja, moći će na kraju projekta da koriste svi zainteresovani istraživači.



Markeri

Svaki ljudski roditelj daruje potomcima polovinu gena, koji se kombinuju sa DNK drugog roditelja i formiraju novu genetsku informaciju. Ovaj proces, tzv. rekombinacija, odgovoran je za karakterističan niz osobina potomka:
- boju kose,
- očiju i
- kože,
- fizičku građu,
- osetljivost na pojedine bolesti i slično.

Međutim, parče DNK, poznato kao "Y" hromozom - kojeg, inače, poseduju samo muškarci - prenosi se sa oca na sina bez rekombinovanja. Na taj način, "Y" hromozom ostaje u osnovi nepromenjen kroz generacije, izuzev u slučaju nasumičnih mutacija.

Sličan slučaj je i sa mitohondrijskom DNK žena, koja se takođe ne rekombinuje, a prenosi se i na muške i na ženske potomke. Nasumične mutacije DNK koje se prirodno dešavaju obično su bezopasne i nazivaju se markeri. Uspešna identifikacija markera omogućava genetičarima putovanje kroz vreme i praćenje markera do tačke kada se prvi put javio. Na ovaj način, naučnici su u stanju da utvrde kad i gde se javila nova loza.

Džingis Gen

Kako bi se rekonstruisala slika širenja populacija tokom vremena, genetički podaci mogu da se porede sa etnografskim beleškama. Prikupljanje genetske informacije od relativno izolovanih i drevnih populacija predstavljaće prioritet projekta, jer se na ovaj način može dobiti najjasnija slika ljudske evolucione prošlosti. Tako je međunarodni tim naučnika predvođen Spenserom Velsom već sakupio podatke o hromozomima iz regiona Azije, kojim je u 13. veku vladao čuveni mongolski ratnik Džingis Kan.

Analize koje su sproveli naučnici identifikovale su marker koji vodi poreklo od pre otprilike 1.000 godina i koji poseduje oko 8 procenata muškaraca - stalnih stanovnika regiona. Marker je pronađen u još samo jednoj populaciji van Azije - plemenu Hazara u Pakistanu. Širenje ove određene mutacije predstavljalo je posledicu vojnog uspeha Mongola, a cela priča je dobar primer ciljeva Genografskog projekta.

Iz IBM poručuju da Genografski projekat predstavlja novo iskustvo za firmu, jer neće biti rađene nikakve medicinske studije i podaci se neće komercijalizovati. IBM će kao tehnološki partner projekta učestvovati u prikupljanju podataka, njihovom čuvanju i analizi.

Oliver Terzić

Mislim da ne postoji praotac, i da je u trenutku stvaranja zivota na zemlji u jednom trenutku u vise delova sveta se razvijao zivot. Jer ne mozemo imati jednog praoca i pramajku, a toliko razlicitih rasa, bolje reci tri rase, bela, crna i zuta rasa. Ali bilo bi interesantno proncai svoje korene. Vredelo bi tih 100 $.

Ovaj kolosalno najavljivani projekat omogucuje da se prati kod zene samo cetvrtina gena (mitohondrijska DNK), tj. njeno poreklo po zenskoj liniji (majka majke majke njene majke... itd.) a kod muskarca otac oca oca oca njegovog oca i isto ono sto i kod zene.

Dakle, to prakticno znaci da ce zena kojoj su baba po ocu, deda po ocu i deda po majci belci a baba po majci Kineskinja po analizi koju nudi ovo istrazivanje biti 100% Kineskinja (u smislu da ce moci da prati samo taj deo svog genetskog nasledja).

Muskarac je u duplo boljoj, odnosno samo polovicno dobroj situaciji. On ce moci da prati i musku i zensku uzlaznu liniju, ali nece moci da prati unazad nijedan gen vec svog dede po majci i babe po ocu niti ijednog od njihovih predaka.

Dakle, ako imate 100 dolara za bacanje, posaljite meni samo 50 na PayPal, i ja cu vam reci da ste (smo) svi poreklom iz Afrike.