Vanredne situacije
O poplavama i požarima brine agencija Vlade
Autor: N. M. Jovanović | 20.08.2007 - 08:29

Bez obzira na to da li je reč o pomoru ribe u Crnom Timoku, poplavama poput onih u selu Jaša Tomić ili nedavnim požarima koji su Srbiju koštali 10 miliona evra, akcije svih ljudi na terenu u vanrednim situacijama trebalo bi da usklađuje posebna, nezavisna institucija. Ona ne bi pripadala bilo kom ministarstvu već bi bila pod direktnom komandnom palicom Vlade Srbije, predviđa Nacrt zakona za postupanje u vanrednim situacijama.

Međutim, upravo oko ove odredbe moglo bi da dođe do nesporazuma između Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, jer je i MUP imao svoj predlog zakona koji reguliše tu oblast, a po kome civilna zaštita spada u isključivu nadležnost policije. Njihov predlog zakona je povučen iz skupštinske procedure i dorađuju ga stručnjaci MUP Srbije.
- Trenutno stručnjaci Vojske i policije rade na tome ko će i kako spasavati građane Srbije od nepogoda i sličnih vanrednih situacija - tvrdi za „Blic“ Zoran Jeftić, državni sekretar Ministarstva odbrane.
- Dogovora o tome da li će Srbija dobiti nešto nalik agenciji ili direkciji nema, ali se konsultujemo sa kolegama iz policije - kaže Jeftić.
Službe potrebne za efikasnu civilnu zaštitu trenutno su u sastavu tri ministarstva - odbrane, policije i zaštite životne sredine. Ideja zakona koji predlaže Ministarstvo odbrane jeste da se sve te službe nađu na jednom mestu, ali na to se, bar do sada, nije blagonaklono gledalo uz MUP Srbije.
- Svoj deo nadležnosti u reagovanju u hitnim slučajevima dobiće i opštine. Do sada su morale da čekaju na signal iz Vlade koja je postojećim sistemom funkcionisanja do podataka dolazila sporo. To je rezultiralo zakasnelim reakcijama i mnogo većim štetama - objašnjava Jeftić.
Trenutno ceo sistem funkcioniše na osnovu Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine koji i policija i Vojska smatraju zastarelim i prevaziđenim, jer ne predviđa sistemsku zaštitu od nepogoda već samo formiranje kriznih štabova.
Koliko je ova oblast u Srbiji zapostavljena govori i podatak da su osamdesetih godina slovenačka i srpska civilna zaštita bile u svetskom vrhu. Danas slovenački stručnjaci obučavaju stručnjake iz zemalja NATO u reagovanju na elementarne nepogode i havarije upravo na modelu preuzetom iz nekadašnje SFRJ, a Srbija nije ni članica Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu.

Novi zakon o vojnoj obavezi
Državni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovičić ranije je izjavio da će novi zakon o vojnoj obavezi objediniti sve tri vrste obaveze - vojnu, radnu i materijalnu. Ovaj zakon bi trebalo da definiše ponašanje građana u slučajevima vanrednog ili ratnog stanja. Svi detalji ovog nacrta zakona još nisu poznati, odnosno tek se dorađuju, ali će građani, kada je reč o materijalnoj odgovornosti, morati da ustupe Vojsci potrebnu opremu ili druga dobra u svom vlasništvu, a kasnije će imati pravo da traže naknadu ukoliko budu uništena. Šta će proisticati iz radne obaveze i u kakvoj će ona biti vezi sa reagovanjem na vanredne situacije, takođe tek treba da se definiše.

Izvor: Blic