Formula za spasavanje braka
Kada se intimna veza od utočišta pretvori u bojno polje, na raspolaganju Vam je više mogućnosti: plakanje u samoći, ogovaranje muža kod drugarice, podnošenje zahteva za razvod ili obraćanje bračnom psihologu, opcija za koju se odlučuje sve veći broj parova

Kada iz bračne luke jedan po jedan krenu da otplovljavaju brodovi poverenja, nežnosti i ljubavi, supružnici se često povlače u sebe, sve manje komuniciraju a sve više pate. Ubrzo zakucaju na vrata advokata. Kriza se svakako može okončati na sudu, razvodom, ali sve veći broj parova za pomoć se obraća bračnim psihoterapeutima i psiholozima u bračnim savetovalištima.
Ovakvi pokušaji za spasavanje brakova naročito su rasprostranjeni u Sjedinjenim Američkim Državama gde je ovaj fenomen nedavno istraživao i „Njujork tajms”, kada su i intervjuisali Džudit Koh, psihologa iz Filadelfije. Ona modelira grupom od nekoliko bračnih parova koji tokom seansi razgovaraju o svojim problemima u kući. Reklo bi se da je prilično neuobičajeno privoleti ljude da otvore dušu, govore o svojoj najdubljoj povređenoj intimi pred grupom stranaca, ali izgleda da Koh zna šta radi. Njeni pacijenti su pripadnici srednje ili više klase starosti od 30 do 60 godina. Terapija traje godinu dana i košta od 4.000 do 6.000 dolara. Parovi se sa svojim psihoterapeutom sastaju svakog meseca po šest sati, što Koh duhovito opravdava rečima „Kada sedim šest sati sa nekim, mogu stvarno da shvatim kakva je ona kao žena ili on kao muž”.

– Mnogo je lakše da pokrenu razgovor, izgovore šta je loše u njihovom braku, šta im nedostaje pred drugim „civilima” nego preda mnom. Ja sam samo moderator koji ih usmerava. Pronalaze svoje brakove u pričama drugih i često čujem kako, dok jedan moj pacijent govori, drugi zaprepašćeno shvati: „Pa to je upravo ono što ja radim” – objašnjava Koh.

Novi pogled na ljubav

Zbog čega se dolazi kod Džudit Koh? Jedan par se žalio na to da više skoro uopšte međusobno ne komuniciraju, drugi da više ne gaje osećanja prema partneru, treći su se plašili da će im prethodna loša iskustva pokvariti sadašnju vezu.

Jedna studija je pokazala da se 70 odsto parova manje svađa, a više komunicira posle terapije kakvu vode Koh i njene kolege. Potom su najveće ocene davali onim psiholozima koji su pokazivali „saosećajnost i podršku”.

Američki psiholozi pri tom ne vole da se svrstavaju ni u jedan pravac i tvrde da koriste eklektički pristup.

– Naša delatnost se ne može svesti na formulu. Naš zadatak je da olakšamo međuljudsku komunikaciju i zapravo ne nudimo lek, već novi pogled na brak i ljubav – kaže Jay Efran o svojim kolegama bračnim psiholozima.

– Često kod ljudi podstičem uznemirenost kako bi se pokrenuli i promenili svoj emotivni život. Moj moto je – prouzrokovati pravu količinu problema. To je svojevrstan vid umetnosti – dodala je Koh.

Svoje pacijente uči da budu što otvoreniji i iskreniji. Kada je jedna od njih uporno insistirala na tome da se oseća dobro, iako je bilo očigledno da je ljuta i nezadovoljna, Koh joj je rekla: „Molim te, učini mi uslugu i sledeći put kada budeš bila nervozna to i reci ili zamoli da ne pričamo o tome. Samo molim te nemoj da se kriješ iza zavese lažnog samouverenja!” Jednim udarcem je „mlatnula” celu grupu koja je počela da razmišlja koliko sebi komplikuje život tvrdeći da je sve u redu. Koh insistira i na tome da muškarac ili žena pronađu svoja zadovoljstva i budu aktivni u vezi, da pronalaze rešenja ili predlažu promene. „Ukoliko ste pasivni i uvek se oslanjate na onog drugog, on će nastaviti da vam naređuje jer prosto neće znati šta drugo da radi.”

Bez ličnih pitanja, molim

U Srbiji takođe postoje bračni savetnici u centrima za socijalni rad i u okviru privatnih praksi. Kako objašnjava Tanja Avramovski ispred novosadskog „TAV Kupidon” savetovališta za brak i porodicu, kod nje dolaze radnici podjednako kao i doktori nauka, ljudi različite dobi i materijalnog stanja. Nekima je potreban savet, drugima terapija.

– Razočarani su partnerovim ponašanjem. Nezadovoljni su, neispunjeni, osećaju da su zapostavljeni, nevoljeni – kaže vlasnica savetovališta koje postoji oko godinu i po dana. Ona, za razliku od Džudit Koh nema grupu, već razgovara sa parom ili sa jednom osobom pojedinačno. Iako su već napravili veliki korak time što su potražili psihologa, mnogi se ubrzo pokaju čim im se postavi neko lično pitanje. Međutim, kako tvrdi Tanja Avramovski ona i jeste tu da ih postepeno oslobodi i otkrije pravi uzrok raspada braka ili veze.

– Mi smo zatvorena sredina puna predrasuda i ljudi ne vole da se zna da posećuju psihologa jer to navodno znači da sa njima nešto nije u redu – dodaje ona.

U mnogim kulturama nepogrešiv izbor je imperativ, a brak kriterijum uspešnosti i nečije vrednosti kao ličnosti. Zato i ne čudi što ljudi strahuju da otvoreno govore o problemima u braku. Savetovanje sa stručnjacima je jedan od načina da se uklone zablude i prebrode teškoće, ali psiholozi ističu da se pri tom moramo osloboditi balasta zvanog „ja sam kriv, ti si kriv”. Mnogi odlaze psihologu navodno po pomoć, dok u stvari samo traže da im neko kaže: „Nije do Vas, on/a je kriv/a”.

Svet se ne deli na dobre i loše tipove, na stradalnike i negativce u braku i, kako bi Džudit Koh rekla, treba razmisliti da li mi sami podstičemo svoje izabranike da se loše ophode prema nama. Svoj stav je prenela i na jednu pacijentkinju koja je, kada ju je Koh pitala koga optužuje za svoje nezadovoljstvo u braku, zaključila: „Pretpostavljam da bi nam svima bilo lakše kada bi jedni nosili bele a drugi crne šešire, ali stvari tako ne funkcionišu.”

Jelena Stevanović

Izvor: Politika