Kosovski Albanci dolaze u Srbiju po zvanicna dokumenta

Albanci dolaze u Srbiju samo po pasoš

Albanci sa Kosova i Metohije u inostranstvo mogu da putuju jedino uz važeći „plavi” pasoš države koju ne priznaju. – Od 1999. godine Albancima iz juže pokrajine izdato preko 220.000 novih srpskih putnih isprava

Kosovski Albanci u Srbiji vade i nove srpske lične karte, koje se pored pasoša jedino priznaju u inostranstvu

Niš – Kojim to poslom u Niš, Kraljevo, Kruševac, Vranje, Jagodinu i druge srpske gradove dolaze svakodnevno ovog leta i šta u njima traže visoki funkcioneri sa Kosova? Kakva je to potreba advokata, lekara, predstavnika najviših funkcija u kosovskom pravosuđu, pripadnika pokrajinskih organa ili običnih građana albanske nacionalnosti, koji žive u južnoj srpskoj pokrajini, da i po nekoliko dana provedu u Srbiji? Zašto kosovski Albanci, koji žive i rade u zemljama Zapadne Evrope, odvajaju posebno vreme za dolazak u Niš i druge srpske gradove?

Na sva ova pitanja odgovor je samo jedan – traže i ostvaruju svoje pravo na srpski pasoš. Bez njega, ali i ostalih srpskih dokumenata, kosovski Albanci ne bi mogli da se pomere nikuda sa Kosova.

Od dolaska međunarodnih mirovnih snaga, posle bombardovanja Jugoslavije u proleće 1999. godine i uspostavljanja protektorata nad Kosovom, pripadnici albanske nacionalne manjine negiraju pripadnost državi Srbiji. Zbog pasoša, međutim, pristaju na sve: i na srpske propise i dokumenta i (na činjenicu) da su po ličnim podacima državljani Srbije. Jedino tako i jedino kod državnih organa Srbije mogu do ličnih isprava, pasoša i ličnih karata.

U kratkom periodu od godine i po dana nakon završetka bombardovanja, Albanci sa Kosova mogli su da ostvare pravo na pasoš i u Prištini, ali je posle nekoliko napada i atentata na srpske službenike odlučeno da se Pokrajinski sekretarijat unutrašnjih poslova u potpunosti preseli iz Prištine u Nišku Banju.

Gužve pred sedištem Pokrajinskog SUP-a Priština u Niškoj Banji su svakodnevne.

– Dolazimo i mi sa Kosova, ali i oni koji žive i rade u Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama, koji bi do pasoša mogli da dođu i u konzularnim predstavništvima Srbije u inostranstvu, ali ovde u Srbiji im je i brže i lakše, i svakako jeftinije. Brže i lakše je zbog toga što uz zahteve za nove pasoše ili za zamenu postojećeg pasoša, moraju da imaju u druga dokumenta, poput izvoda iz matičnih knjiga rođenih ili uverenja o državljanstvu, koja nisu starija od šest meseci. A ta dokumenta takođe jedino mogu da izvade u Srbiji. Ja sam pre petnaestak dana već bio ovde, a sada sam dovezao brata i njegovu suprugu – objasnio nam je Muharem Zeći, koga smo zatekli nedaleko od sedišta i uprave policije Pokrajinskog SUP-a Priština.

Državni organi Srbije u proteklih osam godina, koliko je Kosovo pod međunarodnim patronatom, izdali su Albancima iz južne pokrajine preko 220.000 novih pasoša. Od tog broja, pošto se pasoši izdaju i u drugim policijskim upravama u Srbiji, najviše putnih isprava Albanci su dobili u Niškoj Banji, njih oko 170.000, jer su ovde dokumenta za Prištinu i još nekoliko većih opština Kosova, koje su, prema matičnim knjigama, bile, ali i ostale najbrojnije.

Pred rušilačkim naletom 1999. godine spaseno je, sačuvano od uništenja i prebačeno u Srbiju blizu 5.000 matičnih knjiga i jedino na osnovu njih mogu se dobiti uredna dokumenta: izvodi iz knjiga rođenih ili umrlih, venčani listovi, uverenja o državljanstvu... Prema zvaničnim podacima na osnovu tih matičnih knjiga godišnje se u Srbiji izda oko 50.000 različitih dokumenata za Albance, Srbe i pripadnike drugih nacionalnosti – stanovnike Kosova i Metohije, ali i za one koji žive u Srbiji ili inostranstvu.

Kosovski Albanci u Srbiji vade i nove srpske lične karte, koje se pored pasoša jedino priznaju u inostranstvu. Dokumenta koja dobijaju od Unmika u Prištini, Uroševcu, Prizrenu, Peći i drugim mestima važe samo u Pokrajini. Čak ih ni Kfor ne priznaje ako Albanci sa Kosova hoće da pređu, na primer, u Srbiju. Za to im je potrebna srpska lična karta.

Zbog velikog pritiska na Niš, Nišku Banju i druga mesta u Srbiji nedavno je otvoren punkt koji obezbeđuju Kfor i Unmik, na sredokraći između Kosova Polja i Prištine. To Albanci sa Kosova u poslednje vreme i koriste. Matična služba iz Prištine, koja od 2004. godine funkcioniše u sklopu niške Uprave za građanska stanja, ima ispostavu i u Gračanici, gde se mogu dobiti lična dokumenta, ali ne i pasoš, koji izdaje jedino srpska policija.

– Nadzor nad radom matičnih organa i Uprave za građanska stanja je redovan i obavlja ga Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije. Mi smo u Nišu ipak napravili korak više otvaranjem punkta između Kosova Polja i Prištine. Grad Niš finansira prevoz i sve troškove za radnike koji odlaze na Kosovo i tamo primaju zahteve za izdavanje dokumenata sredom i četvrtkom. Time smo znatno smanjili pritisak na Niš i nove prostorije koje je naš grad posebno izdvojio, adaptirao za rad matične službe iz Prištine i gde su najbolji uslovi za ostvarivanje prava na lična dokumenta – kaže Goran Đorđević, načelnik Uprave za građanska stanja grada Niša.

Muharem Zeći iz okoline Prištine veoma slikovito nam je objasnio šta za njega i njegove sunarodnike znači srpski pasoš:

– To je veliko bogatstvo. Bez njega mogli bismo samo da sedimo na Kosovu.

Toma Todorović

[objavljeno: 13.08.2007.] Politika