sad pricaju nesto o paljenu i rusenju Beograda, a 5 oktobra sve nije paljen i rusen Beograd kakvi su to licemeri 

Miloševićev režim bio je nelegitiman jer je ogrezao u zločine koji su dokazani, i za koje su njihovi neposredni počinioci već osuđeni. To je svaku upotrebu sile u odbranu tog režima činilo nelegitmnom. To je svaki nasilan pokušaj da se taj režim zbaci činilo legitimnim. To je, konačno, jedini temelj na kome današnja vlast, koja na našu radost još nije ogrezla u slične zločine, može graditi svoj legitimitet, pored ispunjavanja proceduralnih uslova.

Ali, da bi to uspešno i činila, ona mora imati jasan stav prema zločinima iz devedesetih. Donošenje rezolucije o Srebrenici jedan je od takvih pokušaja zauzimanja jasnog stava. Koliko je ta rezolucija jasna, toliko je i sadašnja vlast uspešna u odbrani svoga legitimteta. Štaviše, pored toga što nije u stanju da jasno artikuliše svoj stav, ova vlast zapravo utvrđuje kontinuitet koji joj radi o glavi. Učešće ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića u predizbornoj kampanji Milorada Dodika (sa izjavom da je Republika Srpska ponos srpskog naroda), ruku podruku sa Svetlanom Ražnatović, potez je koji apsolutno ide u prilog argumentima opozicije.

Серем ти се на резолуцију о сребреници и покењам ти се на сред поточара. 

Серем ти се на резолуцију о сребреници и покењам ти се на сред поточара. 

Huligani moraju biti zaustavljeni

 

Navijači: Huligani ili 12. fudbaler

„Novosti“ će narednih dana pokušati da daju novo svetlo o postanku navijačkih grupa, njihovim (ne)delima, uticaju na prilike u državi

NEKO ih zove navijači, drugi huligani, treći „12. igrač“... Svojataju ih kada su neophodni, a odriču ih se kada prevrše meru. Klubovi zavise od njih i oni od klubova, mada imaju i „svoje poslove“. Jaki su, organizovani, a vođe se prepoznaju „na kilometar“.
Mnogi imaju dosijee u policiji, ali i članstvo u političkim partijama (mada to niko javno ne priznaje), koje ih koriste u raznim manifestacijama, skupovima, protestima, „izražavanju volje naroda“...
Oni su decenijama neizbežan dekor svih sportskih događaja, čvrsti momci „neustrašivog duha“, koji navodno vole svoj klub do besvesti. Spremni su za njega (ili za svoje ideje) sve da urade, pa čak i da ruše sopstveni grad. Neretko snagu demonstriraju i izvan granica svoje zemlje, svesni da će možda biti uhapšeni, ponekad i osuđeni...

ORGANIZOVANA VOJSKA

Takav scenario smo videli i pre nekoliko dana u Đenovi, gde su svesno (i organizovano) otišli da se „suprotstave Tomislavu Karadžiću, zbog smene Radomira Antića“, ali i da „nauče pameti Vladimira Stojkovića, izdajnika Crvene zvezde“.
Divljanje srpskih navijača pokrenulo je i državu koja se „setila“ da je došlo krajnje vreme da se vandalizmu i huliganstvu stane na put, jer neki pre njih nisu imali snage (a ni volje) da reše nagomilane probleme. Povezali su mnogi političari, analitičari i „slobodni strelci“ nerede, pre i za vreme meča Italija - Srbija, sa žestokim obračunom policije i „branilaca tradicionalnih srpskih vrednosti“ u Beogradu za vreme „Parade ponosa“, samo dva dana ranije. Tvrdili su, i još tvrde, da je inspirator isti, da je to nastavak scenarija za napad na ustavni poredak Srbije, rušenje vlasti...
Oni hrabriji, ili sa pouzdanijim informacijama, u igru su ubacili i narkokartele, tvrdeći kako samo oni mogu da finansiraju i da drže pod kontrolom takvu „vojsku“, organizovanu do perfekcije.

UTICAJ NA KLUBOVE

A, navijačke grupe naših najpopularnijih klubova, zaista imaju uticaj na događanja u i oko Crvene zvezde, Partizana, Rada, reprezentacije... Oni su, naročito poslednje dve decenije, nosili svoje ljubimce do neverovatnih pobeda, ali i do poraza, stavljajući ih na stub srama, ali i dovodeći do bankrota, jer su morali da plaćaju njihove izgrede širom Evrope. A, zbog svega toga, ponajviše Crvena zvezda, morala je da igra pred praznim tribinama.
Koliko god da prave atmosferu koja se dugo pamti, mnogo duže i u bolnijem sećanju ostaju posledice izazvane njihovim rušilačkim pohodom. Izgubljeni životi, trajni invaliditeti, demolirane tribine, polomljene i zapaljene stolice, polupani automobili, kancelarije (...) ostaju svedočanstva da ljubav prema klubu ili ljubimcima ima i drugu, mračnu stranu.
Često se dešavalo da idoli i legende jednog trenutka izgube podršku navijača i da onda kreće „rat do istrebljenja“. To su na svojoj koži osetili i Dragan Džajić, Žarko Zečević, Nenad Bjeković... koji su morali da odu iz Zvezde i Partizana pod pritiskom najtvrđih jezgra navijača.
I tada se postavljalo pitanje snage, poslova i finansiranja tih grupa. U prvi plan stavljana je sprega klubova s najekstreminijim grupacijama, pojedinim političkim i drugim moćnicima, ali pravi i pouzdan odgovor nikada nije stizao. Sve je uvijano u oblande, pogrešne ili zastarele prijave. I sve je kretalo od početka, a neredi i posledice su bivali sve veći.

ŠTA JE SA ZAKONIMA?

I sve do sada, kada je država, kako tvrde nadležni organi, rešila da zauzda nasilje i na ulicama i stadionima. Ali, niko još jasno nije odgovorio: Zašto se ne primenjuju već postojeći zakoni, u kojima jasno piše kakva je i kolika kazna za određene prekršaje. Ili, zašto su neke odredbe zakona tako napisane, da na sudu lako može da ih obori i brucoš sa Pravnog fakulteta? I, koliko je potrebno vremena da se te odredbe izmene i postanu efikasne?
Zato će „Novosti“ u narednim danima pokušati da daju novo svetlo o postanku navijačkih grupa, njihovim (ne)delima, uticaju na prilike u državi...

PUNE TRIBINE LOVE I „BUMBARA“

Kurir otkriva odakle pare elitnim srpskim „navijačima“, onim koji su 10. oktobra divljali po Beogradu, a 12. u Đenovi n „Sve sam stvorio kriminalom, na muda i glavu! Za to znaju svi, od ministara do pijandura iz parkića“, kaže „penzionisani“ vođa navijača

BEOGRAD - Biti „navijač“ u Srbiji - kakav unosan biznis!
Ucene, iznude, reket, zelenaštvo, prodaja narkotika, prebijanje ljudi i uništavanje imovine uz novčanu nadoknadu, „plata“ od voljenog kluba - ovo su glavni izvori prihoda vođa huliganskih bandi u Srbiji!

Ovi navijači kriminalci dolaze na mesto šefova grupa nakon godina dokazivanja na tribini, obično u kasnim dvadesetim, uglavnom potiču iz finansijski stabilnih porodica, za razliku od svojih „vojnika“, izuzetno nasilnih klinaca bez novca i perspektive, koji su po pravilu iz siromašnih i rasturenih porodica.

U ekskluzivnom razgovoru za Kurir, jedan od nekadašnjih žestokih momaka sa srpskih stadiona opisuje svoj vrtoglavi uspon na sam vrh navijačko-huligansko-kriminalne hijerarhije. Ne želeći da krije neke opšte detalje iz svog života, za koje kaže da ih „znaju svi, od ministara do pijandura iz parkića“, P. T. (39) tvrdi da je sve stvorio kriminalom i „na muda i glavu“ i kaže da ne opravdava neke svoje postupke, ali krivi i sistem i državu što su ga primorali da krene težim putem.

- Nije tajna da vođe navijača ili, kako ih nazivaju, bosovi huliganskih bandi žive od kriminala. To znaju svi, od ministara do pijandura iz parkića. Glavni izvor prihoda je prodaja narkotika, zatim slede iznuda, reket, a kod nekih jajara i „plata“ od kluba za koji navijaju. Vođa grupe i njegovi prvi pomoćnici su uglavnom momci od 25 do 35 godina, ali glavni šljakeri su klinci od 17 do 19 godina, koji bi bez „ekipe“ po ceo dan blejali na ulici. Ovako, ulaskom u grupu, njihov život dobija kakav-takav smisao, a ukoliko imaju sreće, vremenom i sami postaju vođe. Daleko od toga da se ponosim nekim svojim postupcima, ali verujte mi da država snosi veliki deo krivice - kaže naš sagovornik.

On kaže da je imao sreće što su mu roditelji bili uzorni i uticajni građani, kao i većini njegovih „kolega“, pa je često izbegavao drakonske zatvorske kazne.

- Više puta sam bio hapšen, pa čak i osuđivan na uslovne ili višemesečne kazne zatvora. Potičem iz uticajne i finansijski stabilne porodice. Na početku su roditelji bili ti koji su me spasavali velikih robija, a kasnije sam postao dovoljno moćan da mogu sam da kupim slobodu. Hapšen sam dva puta zbog prodaje heroina, a imao sam suđenja i za reket, iznudu, nasilničko ponašanje, kao i nebrojeno mnogo puta za nanošenje teških telesnih povreda. Sve u svemu, u zatvoru sam proveo ukupno 16 meseci. Neki bi rekli malo, ali... - objašnjava bivši vođa huligana.

U navijački način života naš sagovornik je stupio sa 13 godina, a 2006. se povukao sa tribina s dovoljnom količinom novca koji je njemu i porodici omogućio lagodan način života - do kraja života!

- Od svoje 13. godine sam na tribini i većinu stvari koje sam stvorio u životu, stvorio sam zahvaljujući takvom načinu života. Svako ko misli da je navijanje samo urlanje i mahanje šalovima, grdno se vara. Napredovanje na tribini možeš da ostvariš samo ako imaš ogromna muda i još veći mozak. Sredinom devedesetih postao sam vođa navijačke grupe, i to sam bio sve do 2006. Nikad nisam imao nijedan dan radnog staža, a sad imam svoju firmu. Povukao sam se s tribine, ali svestan sam da nikad ne bih mogao sebi i svojoj porodici da obezbedim lagodan život da nije bilo stadiona - završio je P. T.
 


Klinci su radna snaga

Huliganska banda ne bi bila ni izbliza toliko moćna da „radnu snagu“ ne čine klinci koji nemaju šta da izgube. Željni dokazivanja, tinejdžeri i tek navršeni punoletnici su laka meta za manipulisanje, a pripadnost grupaciji i život na visokoj nozi im donose bekstvo iz bede.
- Ta dečurlija odrađuje sav posao. Njih dvadesetak, tridesetak su radna snaga. Oni na ulici prodaju drogu, prete ljudima koji ne vraćaju novac od kamatanja, tuku i maltretiraju, uništavaju imovinu dužnicima. Iza njih stoje stariji likovi, koji izdaju naređenja. Klinci su lako zamenjivi, jer zbog prirode posla često „padaju“ na robiju, ali na njihovo mesto za tren oka stižu novi - objašnjava naš sagovornik.

Od „juga 45“ do BMW

Kao po nekom nepisanom pravilu, vođa huliganske bande svoj put ka vrhu uglavnom započinje u automobilu „jugo 45“ crvene boje! Kako pristiže novac od kriminalnih radnji, a dolazi i do njegovog uspona u huliganskom svetu, menja se i prevozno sredstvo. Vođe u zaletu, kao i prosečni narkodileri, obožavaju automobile kao što su „golf 2“, stariji modeli „audija“, BMW „kockica“... S dolaskom velike love slede džipovi, „mercedes“, a često i „aždaje“ od više desetina hiljada evra.


Stanovi od 300.000 evra

S obzirom na to da dolaze iz bogatijih krajeva Beograda, vođe često ostaju na lokacijama gde su proveli detinjstvo, ali vremenom steknu dovoljno novca za sopstvene kuće ili stanove, čija vrednost često prelazi i 200.000, pa čak i 300.000 evra. Njihove „gajbe“ opremljene su kao da u njima žive turbo-folk pevačice, ministri, poslanici ili urednici Kurira (ovo je šala), a komšiluk im neretko čine ličnosti iz javnog života.


Supruge kao robinje

Većina šefova navijačkih ekipa je oženjena i ima decu. Za njih se - kao i za pevače, fudbalere, biznismene - lepe beogradske sponzoruše željne lagodnog života. Za razliku od pomenutih, međutim, vođe huligana uglavnom ne nasedaju na trikove zgodnih grabljivica. Supruge huligana, naime, veći deo života provedu između četiri zida, gajeći decu.


Heroin iz Sofije, „kombinacije“ iz Rusije

Veze između naših i inostranih huliganskih bandi, između ostalog, zasnivaju se i na zajedničkoj novčanoj dobiti. Srpski huligani su u dobrim odnosima s navijačima CSKA i Levskog iz Sofije, preko kojih nabavljaju heroin, koji kasnije prodaju na beogradskim ulicama.
Takođe, veliki prijatelji Srba su i ruski huligani, koji, pored toga što su iste vere, imaju i odlične „kombinacije“ u svetu kriminala. Slično je i s pristalicama grčkih klubova PAOK i Olimpijakos.



Meni ovo smijesno ... 

MILION EVRA ZA NEREDE 23. OKTOBRA

Neredi tokom Parade ponosa i na stadionu u Đenovi samo su uvertira za sukobe na „večitom derbiju“ 23. oktobra. Organizatorima sukoba dato milion evra


BEOGRAD - Tek će biti haos!
Neredi huligana tokom Parade ponosa i dva dana kasnije na stadionu Luiđi Feraris u Đenovi samo su uvertira za nasilje koje ekstremisti pripremaju za 23. oktobar, za derbi između Crvene zvezde i Partizana, saznaje Kurir!

- Organizatorima nereda dato je čak milion evra za akcije koje će kulminirati na „večitom derbiju“ 23. oktobra. Huligani već pripremaju štekove za kamenice, štangle, motke i drugo oruđe oko stadiona Crvene zvezde, ali i na drugim lokacijama u gradu (vidi okvir) - tvrdi odlično obavešten izvor Kurira i dodaje:

- Da se nešto veliko sprema, govori podatak da policija za derbi na Marakani namerava da digne na noge više od 5.000 policajaca. Utakmica će biti igrana u dnevnom terminu od 13 sati - upozorava naš sagovornik, istakavši da će policija ponovo biti na velikim mukama, jer se sukobi huligana ne očekuju samo u okolini stadiona, već na nekoliko različitih lokacija u Beogradu.

- Planiraju se neredi i na Senjaku, Vračaru, Zvezdari i Novom Beogradu, ali policija neće sedeti skrštenih ruku. Grad će nadletati dva helikoptera MUP, koji će pratiti kretanje rizičnih grupa navijača. U skladu s tim, trebalo bi očekivati pravovremenu reakciju policije radi sprečavanja većih sukoba - nastavlja naš izvor, napominjući da bi ovako opsežna akcija MUP mogla da košta i do 50 miliona dinara!

Da postoji potencijal za nove nerede u Beogradu, za Kurir potvrđuje i kriminolog Zlatko Nikolić, saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
- Dovoljno snage da se ponove već viđeni neredi sigurno postoji, ali mislim da im to nije u interesu. Trebalo bi uzeti u obzir i to da su policija i redari sigurno spremni da spreče neke nerede. Ne bih se kladio da nasilja neće biti, ali ipak ne verujem da će se to dogoditi - kaže Nikolić.

I bivši načelnik Resora javne bezbednosti Miroslav Milošević za naše novine upozorava da su navijači sada „isprovocirani i revoltirani“.
- Država je krenula prilično oštro, da ne kažem đonom, što je još više iznerviralo navijače. Mislim da ne bi bilo nereda da nije bilo parade, jer je ovo samo nastavak tog nezadovoljstva. Ako država zabrani ekstremne organizacije, one će se samo povući u dublju ilegalu i to će biti mnogo gora situacija nego što je sad. Postoji, ipak, mogućnost da se na derbiju situacija stiša - zaključuje Milošević.
 



Ivan Bogdanov: Stižem na derbi!

Kolovođa nereda u Đenovi Ivan Bogdanov poručio je da će biti na „večitom derbiju“. Kako prenose mediji, on je italijanskog sudiju pitao koliko će proces trajati.
- Majka mi je bolesna, voleo bih da je vidim što pre, pa bih da se vratim u Beograd što ranije. Takođe, derbi je 23. oktobra, hoću li biti na vreme pušten da bih stigao na utakmicu? - rekao je Bogdanov.

Retrospektiva
Parada ponosa

* požar u centrali DS
* napadnuta zgrada SPS
* polupana zgrada RTS
* sukobi policije i demonstranata
* zapaljeno nekoliko kontejnera
* oštećeno 11 policijskih i tri vatrogasna vozila
* oteti autobusi na liniji 25 i 26
* povređeno više od 140 ljudi, od toga 124 policajca i 17 demonstranata
* uhapšeno 207 izgrednika
* šteta 1.000.000 evra

Kritične tačke

* parkovi pored Autokomande
* stanice Beovoza - Karađorđev park i Pančevački most
* Železnička stanica - Nemanjina ulica
* Slavija - park pored Tiršove i Hrama svetog Save


Neredi u Đenovi

* napad na golmana reprezentacije Vladimira Stojkovića
* divljanje na ulicama grada uoči meča
* paljenje i ubacivanje baklji na teren
* lomljenje stakla na stadionu
* divljanje posle utakmice



Jok,10 miliona...al ponekad kenjaju ovi novinari...

"Ultras boys"  -  mislim da je time receno sve 

Kako onda neko ko mozda i zeli da im veruje moze da im vreuje sta stoji u daljem tekstu,ako ovo pise pre toga