ФЕДЕРAЦИJA БиХ jе 1996. године узурпирала 7.200 хектара приватног земљишта у Гламочком пољу коjе jе користила као воjни полигон и зато ће њиховим власницима морати надокнадити штету.

На ово упућуjе недавна пресуда Општинског суда у Ливну коjом jе Федерациjи наложено да Сими Травару из гламочког села Стекероваца, сада настањеном у Београду, исплати 35 хиљада марака на име уништене викендице. У оваj износ нису урачунате камате и трошкови судског поступка.

Доношењем ове пресуде питање надокнаде штете за оштећену или уништену приватну имовину на воjном полигону "Одважна Барбара" код Гламоча изгледа да jе коначно покренуто са мртве тачке.

У поступку коjи jе вођен пред Основним судом у Ливну утврђено jе да jе Траварова викендица уништена приликом боjевог гађања бивше федералне воjске и НAТО-а стационираних у БиХ.

Сличну судбину доживjело jе и на стотине кућа и других обjеката коjи су се нашли на мети артиљериjских и тенковских граната.

Иако одлука Општинског суда у Ливну jош ниjе правоснажна jер jе Федерациjа уложила жалбу, она jе охрабрила преосталих 186 подносилаца тужби да ће и они бити обештећени за имовину коjу су федералне власти на своjу руку прогласиле воjним полигоном, односно Центром за борбену обуку Воjске Федерациjе БиХ.

Тужбе за накнаду штете против Федерациjе БиХ поднесене су у октобру 2006. године и односе се на имовину коjа jе заjедничко власништво више од 1.500 људи, махом српских повратника у ову сиромашну општину.

Власници некретнина траже од Федерациjе да им надокнади више од 500 милиона марака штете jер jош увиjек не могу да користе некретнине с обзиром на то да су оне уништене током многоброjних воjних вjежби међународних снага у БиХ и бивше федералне воjске.

Како "Глас Српске" сазнаjе, риjеч jе о око осам хиљада стамбених, привредних и помоћних обjеката коjи су потпуно уништени или тешко оштећени током воjне обуке и маневара.

Тужбе су подниjели власници земљишта и других некретнина из четири од десетак села на чиjем простору jе изграђен воjни полигон "Одважна Барбара". Полигон заузима површину од 72 квадратна километра, а дjелимично или у потпуности обухвата села Стекеровци, Приjани, Красинац, Пердувово Село, Оџак, Рељино Село и Маслина Страна.

- Федералне власти су накнадно, 27. новембра 2003. године, дониjеле одлуку да се не проводи експроприjациjа и да се на том земљишту не гради полигон. С обзиром на то да jе земљиште враћено власницима, тужбе се односе на штету коjу jе воjска направила власницима током изградње Центра за борбену обуку - рекао нам jе адвокат Емир Карача коjи заступа оштећене Гламочане у овом спору.

По његовим риjечима, куће на подручjу поменутих села су потпуно уништене jер су тенковима служиле као мете. Оранице и њиве су такође уништене jер jе федерална воjска за своjе потребе градила путеве, покретне мете, жељезничке колосиjеке, грудобране и jош много тога с обзиром на то да jе полигон био намиjењен за вjежбе и обуку тенкиста.

Како jе послиjе вjежби и гађања боjевом мунициjом у земљи остало доста неексплодираних убоjних средстава, велики проблем представља и контаминациjа земљишта.

- Како jе то био веома богат краj коjи jе живио од узгоjа стоке, производње млиjека и сира те пољопривреде, тужбеним захтjевом тражи се и надокнада изгубљене добити - навео jе Карача.

Такође се тражи надокнада штете за уништене стамбене обjекте и враћање земљишта у раниjе стање плодности с обзиром на то да jе на поjединим површинама потпуно уништен плодни слоj.

У случаjу да Федерациjа буде игнорисала судске пресуде, а што до сада ниjе био риjедак случаj чак ни када су у питању одлуке Уставног суда БиХ, оштећени Гламочани кажу да неће одустати од своjих захтjева и да ће правду потражити у Стразбуру.

Г. ДAКИЋ


ЉУДСКA ПРAВA

Десет власника земљишта jе 1999. године затражило од Дома за људска права БиХ да обавеже Федерациjу да им надокнади нематериjалну штету насталу изградњом воjног полигона.

Дом jе утврдио да jе дошло до повреде људских права и наложио Федерациjи БиХ да сваком од оштећених исплати по 5.000 марака на име нематериjалне штете што jе она и учинила. Федерациjи jе такође наложено да обезбиjеди средства за експроприjациjу или компензациjу штете.
Glas Srpske

ЛИВНО - Велики звоник православне цркве Успениjа пресвете Богородице у Ливну, коjи jе запаљен и срушен на Видовдан 1992. године, коначно jе обновљен, потврдио jе jуче протонамjесник Жељко Ђурица.

Према риjечима пароха Жељка, наjвећи дио новца за обнову звоника у Ливну обезбиjедила jе Влада Србиjе, а прилоге су даровали вjерници и поjедина предузећа из Републике Српске, Србиjе и Црне Горе, као и Општинско виjеће Ливна.

Наjвећи дио новца утрошен jе на бакарни лим, а грађевинске радове обавило jе приватно подузеће из ливањског села Подхум.

Прошло jе, дакле, пуних петнаест година да би се обновио запаљени и срушени звоник на православноj цркви у Ливну. Међутим, много тежа ситуациjе jе у погледу повратка и обнове неколико десетина порушених и запаљених српских кућа у Партизанском насељу, Застињу и Великом Губеру.

Од предратних 1.559 Срба и 944 Jугословена, како су се према посљедњем попису наjчешће изjашњавали Срби, данас у Ливну и сусjедним селу Губеру, према риjечима пароха Ђурице живи jедва 70 српских породица са око 150 до 200 чланова.

Свакако да jе поражаваjући и податак да jе од почетка прошлог рата до данас у Ливно рођено само двоjе српске дjеце!

- Управо због малог броjа вjерника одлучили смо да и ове године у Цркви свете Троjице у Бањоj Луци служимо годишњи помен за више од три хиљаде невино страдалих ливањских Срба у Другом и посљедњем рату. Наиме, наjвећи усташки покољ у Другом свjетском рату догодио се управо на Огњену Мариjу 1941. године, када jе на стратишту у Прологу уморено више од 500 православних душа. Пошто у Бањоj Луци и околини данас живи наjвећи броj избjеглих ливањских Срба, годишњи помен већ годинама служимо у Бањоj Луци - поjаснио jе протонамjесник Ђурица.

Према програму, коjи jе утврђен заjедно са представницима Хуманитарног удружења "Огњена Мариjа Ливањска" послиjе помена коjи ће служити парох Ђурица у недjељу, 29. jула са почетком у 12 часова биће одржан и састанак чланова и симпатизера поменутог удружења.

Православни храм Успења пресвете Богородице у Ливну саграђен jе 1859. године, а звоник jе подигнут тридесет година касниjе.

Р. JОВИЋ

ИКОНЕ

Због изузетно вриjедне збирке икона и слика, коjа jе била jедна од наjбогатиjих у БиХ, приjе рата православни храм у Ливну био jе под заштитом Завода за заштиту споменика културе. У вриjеме кад jе црква заjедно са звоником била запаљена, а крипта, у коjоj су 1991. године сахрањене посмртни остаци више од три и по хиљаде страдалих Срба минирана, свештеници Католичке цркве Горица у Ливну спасили су многе иконе и слике и недавно их вратили.