Dobre i loše strane visokih plata :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Dobre i loše strane visokih plata

Rast plata s početka godine je nastavljen. Prema nedavno objavljenim podacima prosečna plata u junu bila je 27.882 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u junu 2006. nominalno je veća za 28,03, a kada se uračuna rast troškova života - realno je povećana za 23,70 odsto. Ako se poredi ceo šestomesečni period ove s prošlom godinom, nominalno povećanje plata iznosi 29,39, a realno 24,41 odsto.
Plate su, dakle, realno povećane gotovo za četvrtinu i prema računici do koje je došao analitičar Goran Nikolić veće su nego u većini zemalja u našem okruženju. Polazeći od toga da junska zarada iznosi oko 346 evra, on je utvrdio da su zarade u Srbiji veće nego u Makedoniji, gde iznose 234 evra, Crnoj Gori (329), Bosni i Hercegovini (301), Bugarskoj (202) i Rumuniji (304 evra). Veće su, i to znatno, samo plate u Hrvatskoj gde je prosečna zarada 650 evra.
Ljudi su prema ovakvim podacima uvek sumnjičavi, ako i sami nisu primili neko povećanje. Regionalne razlike su veoma velike, pa visok prosek za celu Srbiju malo znače onima u nerazvijenim opštinama koji primaju tek nešto više od polovine tog proseka. Razvoj nikada nije ravnomeran i o tome će vlada, ali i lokalne samouprave morati da povedu više računa. Ohrabruje što su plate najveće u opštinama gde su sprovedene uspešne privatizacije - Smederevu, Beočinu, Apatinu. U vrhu liste je i Beograd, ne zbog uspešne privatizacije nego zbog visokog priliva stranog kapitala - u čemu najviše prednjače banke. Mnogi iz unutrašnjosti će, inače, tvrditi da ne znaju nikog koji prima platu od 28.000 dinara. Ipak, treba se samo malo bolje raspitati. Ima privatizovanih preduzeća u kojima su plate ove godine gotovo udvostručene. Na opšti prosek uticale su svakako i povećane zarade u javnim preduzećima i državnim službama, ali računica pokazuje da se podaci ne svode samo na to. Ipak, rast "budžetskih plata" bio je inicijalna kapisla i za ostale, uključujući i privatnike.
Ekonomisti obično sa skepsom gledaju na visok rast plata, iako ovoga puta statistika beleži visok rast i proizvodnje i izvoza. Plate su, ako se tako gleda, samo posledica boljeg ukupnog poslovanja privrede. Činjenica je da su ovde plate veće nego u Bugarskoj i Rumuniji, državama koje su postale članice Evropske unije. Ipak, to nije iznenađenje. U vreme bivše Jugoslavije razlike su bile još drastičnije. Stvar je u tome da s niskim platama privreda Srbije ne može dobro da funkcioniše. Da bi se proizvodnja nekih artikala obnovila i povećala, nije dovoljno da se računa samo na izvoz. Ta proizvodnja može da krene punom parom onda kada ima kupaca i na domaćem tržištu.
Povećanje plata je, naravno, dobra stvar za svakog ko je to povećanje dobio. Ali šta je sa ukupnom privredom? Efekti su i pozitivni i negativni. Glavni negativni efekat ovakvog skokovitog rasta plata jeste pritisak na cene. Niska inflaciona stopa u prvih šest meseci pokazuje da je Narodna banka u stanju da se s tim pritiscima izbori. Istina je da će u narednim mesecima inflacija biti nešto viša nego u prvoj polovini godine, ali ne očekuje se da Srbija dostigne nivo inflacije, koji bi mogao ozbiljnije da zabrine privredu, građane i državu. Pravilo je, inače, da kod visokih stopa inflacije plate redovno gube trku sa cenama.
Šta su pozitivni efekti? Rast plata i potrošnje ne samo povećava cene, nego je dobar podsticaj i za rast proizvodnje, ali i za razvoj uslužnih delatnosti. S niskim platama turizam, recimo, ne može uopšte da se razvija. Krajnji efekat je da visokim prosecima plata ipak mogu da budu zadovoljni i oni koji plate uopšte ne primaju jer su bez posla. Stvar je u tome da u perspektivi, i to ne tako dalekoj, to praktično znači i otvaranje novih radnih mesta. Visoke plate najavljuju ipak bolji standard za sve.
Rast primanja jedino nisu osetili penzioneri. Junska penzija bila je realno tek za nešto više od pet odsto veća od penzija koje su isplaćivane u isto vreme prošle godine. Kaskanje penzija za platama koje su realno veće za 25 odsto postaje sve veće i već sada bi trebalo razmotriti postoje li budžetske mogućnosti za neko vanredno usklađivanje penzija. U ovoj godini, bez obzira na zakonske odredbe, to jednostavno neće biti moguće. Ako se ima u vidu da je rast plata i penzija u Srbiji često povezan sa izborima, nije isključeno da uoči lokalnih izbora stigne i neko obećanje za penzionere. Njihovi glasovi nikada nisu bili za potcenjivanje.
Sve u svemu, perspektive za kraj godine su, što se standarda tiče, više nego pozitivne. Poslednja tri meseca u godini su, prema tradiciji, karakteristični po znatnom po većanju plata. Nema razloga da se sumnja da se ta tradicija neće ponoviti i ovoga puta. Oni koji su zaposleni u dobrim preduzećima mogu biti sasvim sigurni da im novogodišnje i božićno slavlje neće proći bez bogate trpeze, provoda čije cene će moći da izdrže, a možda i nekog kraćeg turističkog putovanja. U ovim vrućim danima baš prija da se razmišlja o snegu i hladnoći. A još više prija to što više nismo u situaciji kao pre da se posle leta, bilo ono vruće ili ne, očekuje vruća jesen puna socijalnih nemira. Takvih naznaka, srećom, uopšte nema.

Danas