paganije ? 

----------------------------------

evo ga neki poljski sajt ,koji ima sekciju i na srpskom na cirilici ... link ka delu o slovenskim praznicima :

ево кога занима па нек прегледа:

[censured]

Nakon nekoliko meseci pisanja, crtanja, kodiranja i drugog drustveno korisnog rada, konacno je dostupan na internetu novi sajt posvecen staroslovenskoj mitologiji, verovanjima, tradiciji... [censured]. . Na sajtu se nalaze analize bogova, mitskih bica, osnovi staroslovenske gramatike, i mnogi drugi clanci. Mozete se upisati u guestbook i ostaviti svoj komentar ili nas kontaktirati na na sajtu navede mail adrese.

Znameniti istraživač Helmeld iz dvanaestog veka je zaključio da je stara slovenska religija zapravo monoteistička.

Evo šta  o tome piše Šešelj:
"Helmeld je izvukao zaključak da je stara slovenska religija zapravo monoteistička jer je jedan Bog apsolutni gospodar zemlje i nebesa, a drugi bogovi ga bespogovorno slušaju i izvršavaju njegove naloge.
...
Sloveni su mnogo pre prelaska na hrišćanstvo razlikovali raj i pakao, ali i moralnost za vreme ovozemaljskog života vezivali za varijantu zagrobnog koja će pojedince zadesiti. Pakao označava crnilo, crna boja, a raj plavetna nebeska, zapravo plava boja izložena jakoj svetlosti.
...
Nodilo, Čajkanović i Leže pišu o istovetnoj problematici, ali izvlače i prilično različite zaključke, što je dokaz o kompleksnosti stare slovenske religije, a ujedno i pokazatelj nedostatka izvornih, autohtonih spisa, pošto je osnovni problem prvobitne slovenske civilizacije predstavljao nedostatak pisma i pismenog izražavanja.
...
On (Lovmjanjski) ukazuje da su mnogi autori osporavali postojanje politezima kod Slovena, ali su neki poput Šmita i preterivali u tom pravcu tvrdeći da kod Slovena nema etičkog dualizma izraženog u polarizaciji dobra i zla, nego se religijska misao svodi na demonologiju.
...
Slovenima su politeizam pripisivali docniji istraživači, mada je on oduvek bio stran slovenskom narodnom duhu. Kako zaključuje Lovmjanjski, politeizam
je “ponikao kroz ideološko-političko konfrontiranje sa sredozemnim krugom, bio je proizvod slovenske misli koja reaguje na nove pojave, odlikovao
se dinamizmom, u različitim slovenskim zemljama imao je različite oblike, izražavao je pravce kulturnih odnosa, zbog čega zaslužuje posebno
interesovanje istoričara. Što se tiče polidoksije, ona izaziva interesovanje kao odraz tradicionalnog slovenskog pogleda na svet, čiji su oblici i
sadržaji po prirodi konzervativni, a istovremeno odlikuje se tolerancijom u pogledu veroispovesti, koja olakšava pasivnu recepciju pozajmica, koje su
u prvom redu uzimane iz hrišćanstva. Ključni dokaz za takvu tvrdnju predstavlja tekst znamenitog antičkog pisca Prokopija koji je za Slovene
pisao da “jedinog Boga, tvorca gromova i munja, smatraju svevišnjim, prinose mu žrtve u vidu volova i drugih žrtvenih životinja; gotovo da ne znaju
za sudbinu niti joj pripisuju bilo kakav značaj u ljudskom životu; međutim, kada im preti smrt, bilo u bolesti ili u ratu, obavezuju se Bogu da će mu, ako ih
spase, prineti žrtve; kada opasnost prođe ispunjavaju obećanja i veruju da toj žrtvi treba da zahvale za spasenje života; isto tako odaju poštovanje rekama, nimfama i drugim demonima, prinose im svakojake žrtve, a za vreme žrtvovanja predskazuju. I arapski pisci iz H, odnosno XIveka, Ibn Rosteh i Al-Gardezija saopštavaju da se Sloveni mole jednom Bogu, podižući glavu k nebu i oslovljavajući ga sa “Gospode”.
...
Lovmjanjski smatra i za verske reforme ruskog kneza Vladimira, za koga se smatra da je Rusiju preobratio u hrišćanstvo, da je njima težio “pretvaranju
slovenskog prototeizma u slovenski monoteizam u cilju ideološkog suprotstavljanja monoteističkim sistemima hrišćanske, islamske i judaističke okoline.”
Očigledno je da Sloveni nisu ni imali politeističku fazu u religioznom razvoju. Njihova prvobitna, prototeistička religija je samo modernizovana
u duhu vremena i pod uticajem susednih civilizacija. Uostalom, postoji svedočanstvo na koje se poziva Lovmjanjski, prema kome je Georemini 1324.
godine zaključio da su litvanski i hrišćanski Bog istovetni. Videli smo već da je religija baltičkih naroda bila istovetna sa slovenskom. Hrišćanski teolozi
su slepo sledeći dogmatski šematizam svojih izvora Slovenima naknadno pripisali politeizam, odnosno paganstvo. I oko sredine XIveka ovo rešenje
pitanja religije u Rusiji bilo je neshvatljivo ruskom sveštenstvu, koje je Vladimira tretiralo kao politeistu, u skladu sa shemom paganske religije shvaćene
kao bogohuljenje ili politeizam. Ova predstava, koja je nastala na osnovu čitanja Biblije, uticala je na izobličenje tradicije lokalnog paganstva koje je u
stvarnosti bilo bez razvijenih elemenata politeizma.”
...
Treba ovde imati u vidu da su hrišćani paganima nazivali i “neznabošce”, dakle one koji ne znaju za Hrista, i mnogobošce. Paganus na latinskom znači seljak, pagus selo, ali bi osnovni izraz ovde mogao biti upotrebljen u značenju zabačene provincije, zaostale sredine.
...
Krst nije prvobitni hrišćanski verski simbol, a predstavljao je znamenje stare srpske vere koje je nošeno u verskim litijama simbolizujući Svetovida i njegova četiri lika. "

Opširnije u fajlu.

Ova teorija slabo da može da pije vodu.
Svi politeizmi su imali vrhovnog boga:Baal,Amon Ra,Zevs,Jupiter...
To ne znači da su monoteizmi.
Stoga i staroslovenska religija je politeizam.
Ako idemo tom logikom i religija severnoameričkih indijanaca bi mogla da se podvede pod monoteizam.
Manitu...veliki duh.

Da, ali ima raznih vrsta voda. Možda ima neka koju ova teorija može da pije.

Setih se jednog događaja iz starih dobrih staroslovenskih vremena pa da ga na brzinu ispričam. Verovao sam u Svetovida i nikakve druge bogove nisam poznavao. I tako odem ja u lov, poodmaknem malo dalje od svog sela, ustvari poodmaknem malo više dalje, kad u daljini vidim neko drugo selo. Odem tamo, kad ono vidim da niko ne priča o Svetovidu. Svi pričaju o nekom Svarogu koji ima iste osobine kao ovaj moj Svetovid. Kažem dobro, nije bitan naziv, šta sad tu da se raspravljam i da ljudima naturam moj naziv i krenem ja dalje. Livade mirišu li mirišu... Rečica žubori... Lišće na obližnjem drveću šušti... Prosto mi se ne ide odavde. Zaboravim na lov, zavalim se u travu i razmišljam. Sad me kopka u šta veruju u drugim selima. Ništa, pokupim luk i strelu u ruke. Otrčim do drugog sela i zamislite - tamo ovog mog Svetovida zovu Veles. Rešim ja da odem malo dalje. Pičim ja tako i pičim i dođem do nekog malo čudnijeg sela. Kao da ovde ne žive Sloveni. Kamufliram se malo i oslušnem šta pričaju i gle oni ovog mog Svetovida zovu Odin. Neverovatno. Krenem dalje... Poče kiša... Piči kiša, ja po kiši pičim i tako dođem do kraja kopna. Svud okolo samo more (proričem da će ga kasnije nazvati Atlantski okean). Rešim ja da probam da ga preplivam, oću da odem na kraj sveta. Plivam tako plivam i ugledam neke trouglove na površini kako mi se približavaju. Šta li je to? Zagnjurim, kad ono neke velike ribe sa velikim zubima. Nisu kao one moje iz Dunava. Nema veze, roknem ja jednu pošto sam ogladnio, ostale oteram i nastavim... Ljudi moji nikad kraja. More uzburkano, ogromni talasi me zapljuskuju, zamalo da se udavim, ali sve to nekako prođe, ogreja sunce i sada ide lakše... Posle nekog vremena, ugledam kopno sav srećan. Brže bolje izađem na obalu, osvrnem se, lepa okolina, nema šta, i naravno krenem dalje. Idem kroz šumu, al' sve imam neki osećaj kao da me iza drveća neko posmatra. Odjednom, iskočiše ispred mene braća Indijanci. Pozdravimo se mi bogzna kako i krenem ja moju priču. Takva i takva stvar, Svetovid, ovo ono... Kad oni odjednom: "koji bre Svetovid, Manitu bre". Pa dal' je moguće? Došao sam do kraja sveta, zbog čega? Da bi mi rekli Manitu umesto Svetovid? Ništa, dignem ja ruke od svega, ostanem malo s njima da razmenimo tehnike lova i krenem nazad. Na brzinu se vratim u moje seoce, usput ulovim jednog jelena, bacim ga ženi u kuhinju da ga sprema, stavim decu na kolena i krenem da im pričam šta sam danas sve video...Jelen se krčka, vatra pucketa, svici sviraju tiho u noći...

poenta ti je promashena - manitu je jedan cisto indijanski fenomen i ne moze se porediti ni sa odinom ,ni sa perunom ,ni sa svarogom . a to je i sasvim prirodno jer nije deo indo-evropske tradicije .

To što ti ne možeš da ih porediš, ne znači da ne može da se poredi. Nije možda deo indo-evropske tradicije, ali je deo indijansko-indo-evropske tradicije.

Jeste jeste...Gadna je bila ta slovenska bujica nekada.Ko Kineska danas.
Pitam se otkud toliko ljudi iz močvara Dnjepra i Dnjestra i Beloruskih šuma?
To je bio pravi demografski bum.Sloveni su bili Kinezi prvog milenijuma.
Možda je razlog tome bila i ta mudra religija koju smo zaboravili.
Ostala je samo u tragovima nekih pravoslavnih praznika.
A da je bila žilava bila je.Hrišćanstvo je imalo velike muke s' našim precima dok nije nakalemljeno.
Očigledno da je ta religija bila jedna od jačih politeizama u to doba.
Šteta što se nije imalo pismo.Al' baš šteta.Znali bi smo mnogo više o našim veličanstvenim precima.

koliko je bila velika mudrost starih slovena ,tek danas sa modernim nauchnim istrazivanjima postaje jasno :

kolovrat (simbol sunca , svemira i vechnog okretanja prirode ) :





-------

galaksija M10:



galaksija NGC 3370 :



galaksija M51: