Plata od 16.000 evra - najveca drzavna plata u Srbiji

11.07.2007, Beograd
Izvor: Press online

Plata od 16 000 evrica

Direktor Agencije za kontrolu letenja Nikola Stankov ima platu od 16.000 evra, plaćeniji je i od engleskog i švedskog premijera.

Najplaćeniji čovek u državnoj službi u Srbiji je Nikola Stankov, direktor vladine Agencije za kontrolu letenja. On mesečno zarađuje neverovatnih 16.000 evra, odnosno oko 1,3 miliona dinara. Podsetimo, prosečna plata u Srbiji u maju iznosila je 26.981 dinar, što znači da Stankov mesečno primi više od 48 prosečnih srpskih plata!

Plata direktora Agencije za kontrolu letenja veća je i od plata srpskog predsednika i premijera, ali i od mesečne zarade britanskog i švedskog premijera. Plata Vojislava Koštunice je 116.000, a Borisa Tadića oko 120.000 dinara, što je petnaestak puta manje od plate Nikole Stankova. Britanski premijer može da računa na neto godišnju zaradu od 90.000 evra, odnosno 7.500 evra mesečno. Nešto veća primanja ima premijer bogate Švedske, koji mesečno zarađuje 13.000 evra (110.000 kruna), što je opet manje od plate direktora državne Agencije za kontrolu letenja u siromašnoj Srbiji.

Nikola Stankov dosad je javnosti bio poznat kao suprug Biljane Stankov, nekadašnje lične sekretarice premijera Zorana Đinđića. Pričalo se čak da mu je ona, na osnovu svojih poznanstava, devet meseci posle ubistva premijera, u decembru 2003, sredila da bude postavljen na čelo tek formirane Agencije za kontrolu letenja.

Press je istraživao šta radi čovek koji mesečno prima platu koja je san čak i ljudima iz zemalja sa izuzetno visokim standardom. Novinari Pressa pokušavali su da da stupe u kontakt sa najplaćenijim čovekom u Srbiji, ali on danima nije bio u kancelariji, a i kada je bio, onda je non-stop sastančio.

Prvog dana, na primer, rečeno nam je da direktor Stankov nije u kancelariji i da se neće vraćati do kraja radnog vremena. Tog ponedeljka čak ni njegova sekretarica nije bila na svom radnom mestu, već se na telefon javljala i primala poruke službenica Agencije za kontrolu letenja, koja nije ovlašćena da razgovara sa novinarima. Sledećeg dana sekretarica se vratila na posao, ali je direktor Agencije bio prezauzet.

- Direktor je još na sastanku. Vaša poruka stoji, čim se on pojavi, preneću mu je - ponavljala je sekretarica Nikole Stankova svaki put kada bismo pozvali njegov kabinet.

Narednog dana direktor Stankov ponovo je bio zauzet, ali je u međuvremenu rekao svojoj sekretarici da novinarima poruči da nema nikakav komentar za medije.

- Ponovo ću mu preneti da ste se javljali i ako bude imao nešto da kaže, pozvaćemo vas - bila je i više nego ljubazna sekretarica Nikole Stankova.

Pressu ništa drugo nije ostalo nego da sam istražuje kako se to za mesec dana zaradi 16.000 evra. Istraživanje je pokazalo da godišnji prihodi Agencije za kontrolu letenja, prema podacima iz 2005, koji su poslednji dostupni javnosti, iznosi oko 65 miliona evra. Taj novac Agencija zarađuje od naplaćivanja usluga koje pruža stranim avio-kompanijama. U te usluge ubrajaju se održavanje vazduhoplovnih puteva, zatim navigacioni poslovi, kao i usluge traganja i službi spasavanja u slučaju nesreće. Poređenja radi, srpsko nebo dnevno preleti u proseku 1.600 aviona, a koliko će usluga Agencija naplatiti po avionu, zavisi od njegove veličine i dužine leta preko naše teritorije. Sve te operativne poslove vodi sama Agencija, a nadzire je Direktorat za civilno vazduhoplovstvo.

Agencija za kontrolu letenja sama se izdržava od novca koji zaradi. To znači da 65 miliona evra mora da bude dovoljno za plate zaposlenima, zatim za izmirenje poreza prema državi i nadoknadu Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, za isplatu nadoknade Evropskoj organizaciji za bezbednost vazdušne plovidbe, Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva, kao i za pokrivanje ostalih troškova, poput struje, vode i slično.

Put do uspeha

Nikola Stankov rođen je 1963. godine u Kraljevu. Osnovnu i srednju školu završio je u Kraljevu, a 1990. godine diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odsek za vazdušni saobraćaj. U toku studija je obavio stručnu praksu u trajanju od šest nedelja na Aerodromu Dubrovnik (1987). Školu za kontrolore letenja završio je 1996. U periodu 1997-2001. učestvovao je na međunarodnim seminarima, radio na projektovanju navigacionih postupaka, projektovanju terminalnog vazdušnog prostora, uvođenju svetskog geodetskog sistema (WGS-84) u Jugoslaviji.

Od 1990. je zaposlen u SUKL-u, gde je radio kao savetnik za postupke civilnih vazduhoplova, zatim u Odeljenju za postupke i vazduhoplovna obaveštavanja (1990-1993), a bio je i šef Odseka za postupke (1993-1997), načelnik Odeljenja za postupke i vazduhoplovna obaveštavanja (1997-2002), direktor Savezne uprave za kontrolu letenja (2002-2003), a od 29. decembra 2003. je direktor Agencije za kontrolu letenja SMATSA.

Plate kontrolora leta oko 2.000 evra

Plate kontrolora letenja u srpskoj Agenciji za kontrolu letenja u proseku su oko 2.000 evra. To je, prema rečima Pressovog izvora iz te ustanove, manje nego u ostalim državama u regionu. U Hrvatskoj, na primer, kontrolori letenja mesečno primaju oko 3.000 evra, dok Slovenci zarade oko 5.000 evra mesečno.

Plata srpskog kontrolora letenja manja je i u odnosu na njihove kolege u Evropi. Švajcarski kontrolori leta, recimo, primaju prosečno oko 10.000 evra za mesec dana.