Федерерова шампионска каријера трајала је од 2003-2010 када је освојио 16 од укупно 20 ГС титула. Језгро те каријере, најбољи Роџерови дани трајали су 2004-2007 када је освојио 11 ГС титула. Тада је заиста био најбољи - ГОАТ. Већ 2008. прво губи од Новака, да би га Надал демолирао на Ролан Гаросу а потом добио и у његовој родној кући на Вимблдону што је мало ко очекивао. Коначно на УСО 2008. дочекао је својих пет минута да Мареј избаци Рафу, што се није десило на следећем АО када га је Рафа поново измлатио. 2009. је прошла како је прошла највише зато што је Надал имао приватне проблеме и муку мучио са повредама... Избацио га је Содерлинг на Гаросу што је била животна шанса за Федерера. Знао је да му се таква шанса више никада неће указати и био праву. Играо је Федерер одлично, стизао до завршница и мада није играо као раније (пар поена је одлучило шампиона Вимблдона када је поразивши Родика оборио ГС рекорд Пита Сампраса) ипак је користио шансе и освајао ГС титуле. Већ следеће године повратком и дефинитивном консолидацијом Надала а још више појавом Новака 2011. године било је јасно да су дошла нека нова времена и да више ништа није исто... А и Федерер је драстично пао у игри губећи мечеве на Вимблдону од Томаша Бердиха, Жоа Вилфреда Цонге, Страховскох који нам се јавља из Украјине... Тада је Роџер имао 29 година и није стар толико колико људи мисле.

Да не читате све ово укратко: Федерерови најбољи, најдоминантнији дани су завршени са 2007. годином а каријера (она права, шампионска) закључно са прољећем 2010.       

Роџер је господин човек када каже да су рекорди ту да би се обарали. Сампрас је оборио Емерсонов рекорд. Он Сампрасов, Рафа његов, Ноле Рафин. Нолетов рекорд ће можда оборити Алкараз или неко други. Са друге стране Надал је лисица из приче о киселом грожђу. Он као није јурио Федереров рекорд, оборио га из зајебанције. Док је Новак њега прешишао из чисте фрустрације. А Рафа највише жртвовао и здравље и породицу од све тројице на крају ипак игубивши ГОАТ трку.