Tata, da ti kažem
Zabrinjavajući nedostatak komunikacije očeva i dece


Roditeljske veze sa decom u zapadnim zemljama sve su slabije, upozoravaju stručnjaci. Deca uzrasta između četiri i dvanaest godina pred televizorom provode svakoga dana između tri i tri i po sata, a s očevima razgovaraju između pet i deset minuta na dan. No, nisu više samo očevi ti koji nemaju vremena za decu zato što su van kuće čitav dan, a kad se vrate toliko su frustrirani i umorni da nisu sposobni da se na pravi način posvete deci. I deca sve češće odbijaju razgovor sa svojim očevima, jer na televiziji baš sad ide program koji žele da vide, moraju da uče, ili možda nisu ispunili svoju dnevnu normu igranja video-igrica.

O nedostatku komunikacije između roditelja i dece, ali i o temama koje se sa tim povezuju, nasilju u školama i zlostavljanju dece, sve više se priča u razvijenim zemljama.

U savremenom potrošačkom društvu deca previše vremena provode sama, a osnova za dobro vaspitanje je u porodici, naglašavaju stručnjaci. Posledice nedostatka komunikacije jesu kobne. Ne samo što deca nemaju od koga da nauče vrednosti kojima su se još pre nekoliko godina ponosile tipične evropske porodice, već zbog neznanja, usamljenosti i lakovernosti postaju laka meta pedofila, narkodilera i maloletničkih bandi.

Seksualno zlostavljanje dece posebno je delikatna tema jer većina dece s takvim iskustvom ima problema u kasnijem životu. Ali, kako reći umornom i ljutom tati „Tata, stani, samo da ti nešto kažem”, kad tata nema vremena ni da u prolazu pomazi svog mališana… Ne čudi onda što se većina slučajeva zlostavljanja nikad ne otkrije, a što samo deset do dvadeset odsto otkrivenih zlostavljanja bude predmet sudskog postupka.

Sve je više dece s mentalnim problemima, depresijom, poremećajem pažnje, osećanjem teskobe…
Stručnjaci upozoravaju da je poslednji čas da se promeni sistem vrednosti u porodici i da očevi, zajedno sa majkama, svakoga dana odvoje bar malo vremena za kvalitetno druženje za svojom decom. Posledice prestanka komunikacije zaista mogu biti dalekosežne i veoma bolne za sve članove porodice. Setite se toga svaki put kad poželite da posle posla odremate sat ili dva, uprkos tome što vaš mališan ide za vama skrećući pažnju na sebe…
D. P.

Izvor: Politika

Apsolutno si u pravu..nazhalost...

  Roditelji..deca..

Ne sme nishta da bude preche od dece.Decu treba saslushati,prichati sa decom.A, ne samo ih nahraniti, dati novac i juriti..karijeru..novac..ne znam shta josh

Ja pricham iz iskustva. Moj muzh puno radi, juri novac Nije "alav" zhivimo pristojno.

  Nervira me kod njega, shto i to malo kad je kuci, decu vidi u "prolazu" Za njega je vazhno da su zdravi, obucheni, siti...da imaju shto im treba...
  Razumem da dodje umoran sa posla, al jako retko pricha sa decom.

O, svemu Ja pricham sa decom.Nema "tabu"teme.Ne sme da je bude...A, shta bi bilo da sam Ja drugachija No, Ja ne mogu biti drugachija.
I, nije mi zhao shto su me proglasili teh.vishkom.Hvala im, to su uradili na vreme.

P.S. Mnogo toga sam prochitala ovde od dece, koja su prepushtena sama sebi Naravno i mnogo toga videla..kako deca propadaju, a roditelji se bave nechim vazhnijim Posle "chupaju kosu" kad uvide da im je dete otishlo stranputicom! Dusha me boli za zapostavljenu decu

moj caca je extra otac al sto ga mrzi da prica nije normalno. i sta meni fali sad? 
salim se ja, ali u mojim ludim godinama, bas sam ja znala gde je problem. i da li ga uopste ima.

Caleta vidjam samo uvece kad dodje sa posla i to ako ja nisam izasao iz kuce.....jeste da vikend provodimo svi zajedno al stvarno bi bilo lepo da se cesce vidjamo i sto je mnogo vaznije da vise komuniciramo....al jbg to je posledica savremenog drustva......

 Eto...

Lepa tema... Istinita, ali ja sam zesce iznerviran njome kad se samo osvrnem oko sebe i vidim tu situaciju i u svojoj kuci.
Svaka cast "Enigma" na lepim recima!!!
Svoju komunikaciju sa mojim tatom u poslednjih 5-10 godina mogu mogu sabrati u samo par dana... tj. dnevno, to su 2-3 pitanja o najvaznijim obavezama u kuci ili skoli, a... u stvari, bude tu i 2-3 izjave tipa: "...razvedrilo se napolju..." ili "...ova lubenica i nije nesto slatka..."...
Pored ovog "iscrpnog" razgovora sa mojim matorim, uvek me je, a i sada, nervirao njegov ponos!? Kakav ponos pitam se ja!??? Njemu ponos ne dozvoljava da stupi u neki duzi razgovor ili otvori neku socniju i skriveniju temu... ma strah ga je ali ne sme to da prizna.
Sada kad smo sestra i ja vec odrasli, vidim ja da on pokusava da stupi nekako u kontakt sa nama, ali ja neverujem da cu moci da se naviknem. Kao da neka druga osoba sedi za stolom dok rucamo!!! Iznosi neke fazone, plitke, koje nisu uopste smesni... a ni jednom jos ne pokusava ozbiljno da prica sa nama. Mozda ponekad da objasni sebe.
Mislim da vec postaje kasno za neku nasu komunikaciju... jer ne vidim da u njemu postoji zelja za to. Previse se boji da ce se poljuljati njegov ponos i pozicija u kuci ako se malo spusti na zemlju i poslusa sta mi imamo da kazemo...

  Ne znam shta da Ti kazhem..sem ovog da Te razumem


 Nadam se da imash dobru komunikaciju sa majkom

Vrlo lepa tema, mada bi problem komunikacije među ljudima uopšte trebao da postane jedna od glavnih tema ovog društva.

ja sa mojim tatom imam super komunikaciju, bas smo dobri drugari

Ja mislim da je taj nedostatak komunikacije dosta uvjetovan nacinom odgoja i opcenito medjuljudskim odnosima na ovim prostorima. Jednostavno fali na otvorenosti.