Čini se da priroda sa nama ima tačno određene ciljeve. Najvažniji je, izgleda, produženje života i vrste. U tu svrhu obezbedila nas je posebnom vrstom podstrekača koju nazivamo nagonima. Oni se staraju da cilj bude ostvaren. Kao i kod svakog ostvarenja cilja mora se odnekle početi.

Prvi korak u ovom, od prirode postavljenom zadatku je naravno - naći odgovarajućeg partnera. Zato i nije čudno ako se kaže da je udvaranje univerzalni fenomen i da je prisutan u svim kulturama i vremenskim periodima. Razlikuju se samo načini na koji se ostvaruje.
Određeni dokazi da se, kada govorimo o udvaranju, radi o nečem što možemo smatrati  i delom naše nagonske prirode, leže u činjenici da se i u životinjskom svetu može opservirati ponašanje koje predhodi parenju, a slično je  onom što kod čoveka nazivamo udvaranjem. Recimo, poznat je "ples" pauna koji podrazumeva "šepurenje", isticanje grudnog koša i široko otvaranje svog predivnog, šarenog repa. Miševi međusobno trljaju nosiće dok, recimo, delfini između ostalog "pevaju" prilikom "udvaranja". Neke životinje menjaju svoju boju ili luče određene supstance kako bi privukle partnera.
Kod ljudi je to ipak malo drugačije. Nagonska priroda je dopunjena i nekim drugim momentima. Uglavnom se radi o socio-kulturalnim uplivima i normama. Naravno, ne treba zaboraviti i naše individualne razlike koje potiču od same ličnosti i vaspitanja.


Udvaranje se razlikovalo i u zavisnosti od vremena u kome se odvijalo. Recimo, u 19. veku, odnosno u Viktorijanskom periodu, postojali su tačno određeni kodeksi ponašanja prilokom udvaranja. Svako drugačije ponašanje se smatralo neprijstojnim i bilo je socijalno sankcionisano. Mlade dame su od najmlađih dana podučavane kako treba da se ponašaju.  Mesta susretanja su uglavnom bila tokom balova ili crkvenih ručkova. Ako bi gospodin želeo da odpleše sa mladom damom, morao bi da joj bude predhodno predstavljen. To nije automatski značilo da može da joj se nakon toga obrati u bilo kojoj drugoj situaciji. Ako bi želeo pravo poznanstvo, morao je da to učini uz pomoć zajednčkih prijatelja koji bi ga preporučili dami.  Nakon zvaničnog upoznavanja, gospodin je mogao da ponudi mladoj dami da je , recimo, otprati kući, šaljući joj poruku u kojoj je moli da bude njen pratioc. Mlada dama odlučuje ko joj se najviše dopao i čiju će ponudu prihvatiti, i naravano pisanim putem, šalje svoj odgovor.   


Viktorijanski sastanci su bili uvek na neki način nadgledani. Dama nikada nije izlazila sa džentlmenom van kuće u kasnim večernjim satima. Smatralo se nepristojnim čak i ako bi se muškarac zadržao do večernjih sati u poseti dami. Mogao je da joj se obrati i poseti samo sa njenom predhodnom dozvolom.
Jedna od najromantičnijih aspekta viktorijanskog udvaranja bila je pisana reč. Dame su obično imale svoj dnevnik, a uobičajno je bila i razmena romantičnih pisama.
I pored ovakvih strogih kodeksa, ono što je ipak bilo dozvoljeno u socijalnim kontaktima je bio flert. Flert se odigravao na veoma subtilan način i uz pomoć dodatnih elemenata poput lepeze, suncobrana, rukavica. Zavisno od njihovog položaja, džentlnemi su primali neverbalne poruke zainteresovanosti ili nezainteresovanosti dame. Recimo, ako dama sporo zamahuje lepezom znači da je zauzeta ili udata, dok je brzo zamahivanje značilo da je slobodna. Lepeza u desnoj ruci postavljena ispred lica je značila poziv da se dama sledi. Ako je želela da pošalje poruku ljubavi  široko bi otvorila lepezu, a potražila bi poljubac otvaranjem i zatvaranjem lepeze. Lepeza prislonjena na desni obraz značila je "da", a na levi "ne".
Danas je udvaranje pilično drugačije, otvorenije i socijalno prihvatljivije. Svakako i danas postoje razlike u stavovima naročito među "puritanskim" kulturama poput one u Velikoj Britaniji ili Severnoj Americi, gde se flert doživljava sa negativnim predznakom.


Flert
Flertovanje je mnogo više no obična zabava. Najčešće ima za cilj približavanje partneru, ali se u današnje vreme koristi i u neke druge svrhe, recimo za pridobijanje bolje i brže usluge u restoranu, prodavnicama, boljeg položaja kod kolega i pretpostavljenih i sl. Naravno, u poslednjem slučaju ima prizvuk manipulativnog i najčešće naučenog ponašanja, što se za kontakt sa potencijalnim partnerom uglavnom ne može reći. Poslednja tvrdnja je inspirisana brojnim istraživanjima naučnika o ponašanju partnera tokom flertovanja, tokom kojih  je utvrđeno da postoji čitav niz pokreta koji su slični u svim kulturama (uz sličnost sa ponašanjem u životinjskom svetu), i izgleda imaju ishodište u duboku usađenim, filogenetski nasleđenim, nagonskim zapisima.
Kada nam se neka osoba svidi javljaju se određene pojave koje su van naše kontrole i samim tim nemoguće ih je upotrebiti u manipulativne svrhe. Recimo, zenice se široko otvore, a suzne žlezde počinju da luče dodatne količine suza, tako da sloj suza koji tom prilikom prekriva očne jabučice, daje očima poseban sjaj i izgled. Pogled se mnogo duže nego što je to uobičajeno zadržava na partneru. I još jedna veoma interesantna pojava. Kada zapazimo nekog ko nas privlači, dolazi do pojačanog dotoka krvi u usne te one postaju blago uvećane i rumenije. Smatra se da je ova činjenica bila inspiracija izumiteljima karmina, koji je napravljen pre više od 1000 godina, kako bi imitirali  navedenu pojavu. Tokom flertovanja se može uočiti i povećan tonus mišića, grudni koš se širi, stomak uvlači, čak i bore ispod očiju postaju manje.


Govor tela
Rezultati istraživanja pokazuju da većina muškaraca smatra da je umetnost flertovanja u nalaženju i izboru pravih reči i fraza koje se upute partnerki. Sa druge strane, vrlo je dobro poznato da se naša komunikacija sa drugim osobama ostvaruje na dva nivoa. Ono što želimo da prenesemo drugima možemo iskazati rečima (verbalna komunikacija), i putem "govora tela", odnosno držanjem, pokretima, mimikom, načinom na koji nešto iskažemo (neverbalna komunikacija). Utvrđeno je i da, dok komuniciramo, samo 7% informacija "šaljemo" verbalnim putem, odnosno sadržajem našeg govora. Ostalih 93% potiče od neverbalne komunikacije i to 55% od telesne ekspresije ili "govora tela" i 38% od stila na koji nešto kažemo.  Nije isto ako kažemo "Drago mi je što smo se upoznali" sa osmehom na licu, namršteni ili bez bilo kakve mimike. Naš govor tela mnogo više kazuje o našim namerama i osećanjima, te je valjda i razumljivo što često pre poverujemo našim "osećajima" o nekoj osobi nego li onome što ona kaže.
I kod flerta "govor tela" ima ogromnu ulogu. Izgleda da muškarci i žene nemaju podjednake "znake" koje koriste tokom flerta.
Kada ugledaju za njih privlačnu ženu, muškarci počinju da se ponašaju drugačije - doteruju frizuru, popravljaju kravatu ili kragnu, otkopčavaju ili zakopčavaju jaknu. Nešto "agresivniji"  nastup se smatra kada zakače palac za pojas ili kajš, okrenu se telom prema partnerki i približe korak napred.  Pogled zadrže na partnerki nešto duže no obično. Alternativni položaj je kada se podboče, stavljajući jednu ili obe ruke na bokove. Ako sede ili su prislonjeni uz zid, najčešće ćete primetiti kako blago isprave ili rašire noge.
Sa druge strane, kada pripadnice nežnijeg pola ugledaju za njih privlačnu osobu najčešće počinju da zabacuju kosu i to sa jedne strane na drugu, preko ramena ili je udaljuju od lica. Smatra se da originalni impuls potiče iz potrebe da otkriju oči, mada se ovaj gest može videti i kod osoba sa kratkom kosom. Pogled je uglanom sa poluzatvorenim očima, koji je dovoljno dug da ga mučkarac primeti, ali i dovoljno kratak da dobija prizvuk virenja (što daje posebnu draž). Pojedina istraživanja govore da posebno jak signal za muškarce predstavlja  pogled žene preko ramena.
 Kada se pogledi susretnu, ako je zainteresovana za muškarca žena obično spusti stidljivo pogled i usmeri ga u stranu. Ako, međutim, nakon susreta pogleda samo skrene pogled i nastavi živo da gleda po gomili, znak je da je njena zainteresovanost za dotičnog partnera veoma mala. U repertuaru žene se često mogu naći i grickanje usne i diskretno oblizivanje. Prekrštene noge i usmerene ka određenoj osobi takođe pokazuju zainteresovanost.
Svakako, postoje i znaci koje govore suprotno. Recimo, izbegavanje pogleda, prekrštene ruke, ruke u džepovima, namršteno lice, zevanje, telo okrenuto u stranu, čišćenje noktiju bi bili primeri ponašanja koje "govori" - "Nisam zainteresovan ili zainteresovana, dalje od mene!"


Ko pre devojci..........ili malo drugačije
Postoji kulturalno verovanje ili mit da je muškarac skoro uvek taj koji je inicijator prvog kontakta. Medjutim, izgleda da baš to i nije tako! Prema Cary-u (1976), Morre-u (1985) i Perper-u (1985), žena je ta koja povlači prvi potez. Doduše, na početku šalje veoma subtilne signale, koji se ne mogu odmah protumačiti kao zainteresovanost. Tek nakon što muškarac započne igru zavođenja, primenjuje otvorenije i jasnije signale flertovanja.
Ono što je još veoma važno znati je da se ljudi pribojavaju odbacivanja, te neće napraviti korak ka vama ako im ne pošaljete ispravne signale. Dokazano je da i najatraktivnija žena koja ne flertuje, neće imati šanse kod muškaraca, pored one koja naveliko flertuje. Jednostavno, muškarci joj neće prići jer procenjuju da nije potencijalno zainteresovana za njih.
Pa, drage moje dame i gospodo, flertujte svim srcem. Imajte na umu  da  osnovna stavka u flertovanju NIJE da se dokažemo i impresioniramo druge, već da im pokažemo da nam se sviđaju. Za to nije potrebno mnogo - dovoljno je da ste nasmejani, opušteni, pomalo detinjasti - ostalo će već sve sama priroda da razreši. Uživajte u čarima drugih!


Ass. dr. Olivera Žikić

  svidja mi se zakljucak, liti rezime

"Ko pre devojci..........ili malo drugačije
Postoji kulturalno verovanje ili mit da je muškarac skoro uvek taj koji je inicijator prvog kontakta. Medjutim, izgleda da baš to i nije tako! Prema Cary-u (1976), Morre-u (1985) i Perper-u (1985), žena je ta koja povlači prvi potez. Doduše, na početku šalje veoma subtilne signale, koji se ne mogu odmah protumačiti kao zainteresovanost. Tek nakon što muškarac započne igru zavođenja, primenjuje otvorenije i jasnije signale flertovanja.
Ono što je još veoma važno znati je da se ljudi pribojavaju odbacivanja, te neće napraviti korak ka vama ako im ne pošaljete ispravne signale. Dokazano je da i najatraktivnija žena koja ne flertuje, neće imati šanse kod muškaraca, pored one koja naveliko flertuje. Jednostavno, muškarci joj neće prići jer procenjuju da nije potencijalno zainteresovana za njih.
Pa, drage moje dame i gospodo, flertujte svim srcem. Imajte na umu  da  osnovna stavka u flertovanju NIJE da se dokažemo i impresioniramo druge, već da im pokažemo da nam se sviđaju. Za to nije potrebno mnogo - dovoljno je da ste nasmejani, opušteni, pomalo detinjasti - ostalo će već sve sama priroda da razreši. Uživajte u čarima drugih!"

Posebno je zanimljiv ovaj deo o govoru tela.....inace moram reci da sam gledao na Discovery-u emisiju bas o tome i da ovo nije samo text nego stvarno istinito........ko zna dobro da cita body language mnogo lakse moze proceniti zainteresovanost suprotnog pola za sebe i tako se postedeti nepotrebnog blamiranja....

 

super... e sad da se ovo jos malo vise i cesce sprovodi u praksi...

Удварање или додворавање
Познајем те по... поруци

Да ли флертовању више прибегавају жене или је ова врста кокетовања примеренија мушкарцима?



Ако се завири у речник, под одредницом „флертовати” пише да се ради о „удварању, кокетовању, забављању без озбиљних намера”, али и да тај појам значи „чинити уступке у настојању да се човек приближи некоме ко има утицаја, снагу или важност политичке или друге природе”. Да ли је ова вештина примеренија мушкарцима или женама?
Најновија истраживања сведоче да у удварању подједнако уживају и жене и мушкарци и да су и једни и други често немилосрдни у томе. Ако желе да се домогну карте за неку утакмицу или концерт до кога им је стало, једанаест одсто мушкараца неће презати да се улагују особи која ради на благајни, док ће то учинити само осам одсто жена. Зато ће двадесет шест одсто припадница лепшег пола до бесвести „флертовати” с особом која стоји на вратима клуба или дискотеке, само да их пусте унутра, ако је у том клубу позната личност коју желе да виде уживо. Тако нешто мушкарци ће урадити само у шест одсто случајева.

Ниски старт

Сасвим је јасно да ће се, у зависности од околности, удварању препустити и жене и мушкарци. Занимљиво је да ова врста завођења добија на квалитету с годинама. Истраживања показују да ће у просеку особе које су прешле тридесету то чинити вештије и с већом лакоћом. Иначе, иако је кокетовање нека врста уметности која се преноси генима, она се стиче и развија и у одређеним друштвеним околностима, као и у зависности од културе у којој се човек рађа и одгаја.
Тако је, рецимо, Маргарет Мид (1901–1978), амерички антрополог културе, која је за време Другог светског рата радила за Министарство информисања САД, покушала да истражи разлике у поимању „флертовања” између америчких војника и британских девојака и жена. Намера је била да се војницима и припадницама лепшег пола Уједињеног Краљевства омогући лакше упознавање и успостављање могућих другарских или емотивних веза. Мид је дошла до закључка да је у почетку долазило до основног неразумевања. Наиме, опуштеност и срдачност Американаца Британке су (погрешно) тумачиле као жељу за знатно блискијим односима него што су ови то у суштини желели.

Иако је изведен закључак да се, и у једној и другој култури, то необавезно удварање своди на тридесет основних корака, невоља је била што је распоред тих корака био различит за Американце и Енглескиње. Јер, на пример, пољубац је за Американце нешто сасвим уобичајено и природно већ у првим фазама „стартовања”, док Британке сматрају да је тај чин предвиђен тек кад се пар већ доста добро познаје.

Прича отворене лепезе

Наравно, кад се говори о удварању сад и некад, постоје велике разлике, без обзира на то што су неки поступци остали исти, вероватно откако је света и века. Женско „оружје” је дубок и значајан поглед, често пропраћен неопходним трептањем, док ће мушкарци, често несвесни тога, удахом да повећају грудни кош и да се благо „надују” или ће знатно да смање удаљеност и што је могуће ближе стану покрај девојке или жене с којом флертују.

Иначе, данас, кад постоји електронска пошта, друштвене мреже, мобилни телефони, „четови” на Интернету, удварање је много једноставније него кад се сматрало непристојним да жена отворено кокетује с припадником јачег пола. У прошлим вековима постојала је читава стратегија како се то ради, на пример, уз помоћ лепезе. Зато не чуди да је 1797. године Вилијам Кок у Лондону издао приручник у коме, између осталог, објашњава да, ако се лепеза приљуби уз груди, близу срца, тиме девојка младићу поручује „волим те”, а да је широм отворена лепеза шифра за „чекај ме!”
Данашњим генерацијама та врста старинског удварања можда би деловала, благо речено, чудно. О томе најбоље сведочи следећи пример.
Тетка у годинама и њена десетогодишња унука „нашле” су се на чету једне од друштвених мрежа. Кад је тетки стигла порука: „Шта радиш?”, она куца одговор: „Управо читам мејл једног друга и мислим се да ли ми се удвара”. Од унуке брзометно стиже нова порука: „А зашто га не питаш?”
Да ли је удварање данас заиста много једноставније? Кад то неко ради користећи рачунар, не гледајући у очи дечака или младића с ким се „мува”, да ли је њој (или њему) стварно једноставније да постави и наизглед неугодно питање типа „да ли ти се свиђам?”

ДА Л’ ДА ТРЕПНЕМ?
На које све начине с неким може да се флертује?
• Загледати се у некога, значајно, за шерете је дозвољено и да намигну. Поглед може да буде пропраћен и благим, ситним трептањем.
• Говор тела: жене несвесно њишу куковима, забацују косу, мушкарци заузимају позу, испрсе се и надују грудни кош, као „ћурани”.
• Смешкање, кикотање које, наравно, на „четовима” и на СМС има одређене графичке ознаке.
• Слање писама (она старинска, руком исписана, која стижу у поштанско сандуче, већ су реткост), односно мејлова, порука преко друштвених мрежа или мобилним телефоном.
• Поклони, неке ситнице које имају одређено значење, а „крупнице” су за људе одређених година и одговарајућег имовног стања.
• Смишљање досетки, пошалица, фазона. Смех је одлично „оружје” за флерт.
• И данас понекад „пролази” пренемагање, играње на карту наивности типа „падам с Марса”.
• Слање виртуелних пољубаца, може уживо, још више преко Интернета.
• Многи падају на некога ко свира, рецимо, гитару или зна лепо да пева.

Аутор:  Весна Софреновић
Илустровао:  Добросав Боб Живковић
број: 3059 2010

Извор: Политикин Забавник[/img]

Treptanje od zenske osobe, hm 

Istina

Smeskanje, o da 

Novo vreme, nove tehnologije 

101 ruza uvek uspeva  naravno ukoliko imas kucnu adresu 

mozda i najbolje 

tesko da prolazi, ali ponekad mozda i prodje

uzivo da, virtuelno 

Lep "skill" za imati (mislim za sviranje gitare)

101 ружа је један од најљигавијих клишеа у историји људске цивилизације. 

Hejterko 

Jeste klasika i olinjalo slazem se, mene bi vise osvojila kita poljskog cveca 



 

Е нећеш ме навести да кажем. 

Znam da necu, steta sto nije Dulac online 

Sta znam, ja sam uvek volela originalan nacin udvaranja, sto ludje to bolje, valjda bas zbog toga sto se jezim dosadnih ljudi bez trunke lucidnosti.