Na Drini ćuprija od juče deo kulturne baštine sveta
 
Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu (BIH), upisan je na Uneskovu Listu svetske baštine, saopšteno je nakon jučerašnje sednice Komiteta svetske baštine, koji od 23. juna do 2. jula zaseda u Krajstčerču na Novom Zelandu.
Po nalogu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, most na Drini sagrađen je krajem 16. veka, po projektu dvorskog arhitekte Sinana, i predstavlja tipičan primer otomanske monumentalne arhitekture u svom punom procvatu, navodi se u objašnjenju odluke. Most u Višegradu proglašen je Nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine 2003. godine, i drugi je spomenik kulture Bosne i Hercegovine na Uneskovoj Listi svetske baštine, uz Stari most i područje Starog grada Mostara (upisano 2005). Višegradski most je inače trenutno najugroženiji nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine usled, prema rečima tamošnjih stručnjaka, nezakonitog rada hidroelektrane Višegrad. Deo mosta ispod površine vode erodira, zbog čega je stabilnost mosta ozbiljno ugrožena, pa je uvršten i među 100 najugroženijih spomenika svetske baštine.
Pored elegantne "na Drini ćurpije", na Listu svetske baštine juče je upisano još nekoliko kulturnih kao i prirodnih spomenika i ambijentalnih celina. Među njima su i staro gradsko jezgro Krfa (Grčka), stara luka u Bordou (Francuska), zgrada Opere u Sidneju (Australija) i nacionalni park na Tenerifima (Španija). Arheološki grad Samara (Irak) upisan je istovremeno i na Listu nasleđa u opasnosti.
Uneskov Komitet za svetsku baštinu odlučio je juče i da prihvati zahtev Poljske za promenu naziva upisa Aušvica na Listu svetske baštine, pa će se zloglasni nacistički logor upisan 1979. kao "Koncentracioni logor Aušvic", od sada voditi kao "Aušvic Birkenau", uz opis "Nemački nacistički koncentracioni i istrebljivački logor (1940-1945)".
Komitet je inače juče doneo i odluku bez presedana u svojoj dugogodišnjoj istoriji. Naime, odlučeno je da se lokalitet Utočište arapskog oriksa (Oman), prebivalište retke vrste antilopa (Oryx), izbriše sa Liste svetske baštine. Brisanje lokaliteta sa Liste preduzeto je pošto su vlasti u Omanu odlučile da suze zaštićenu oblast za čak 90 odsto teritorije, što je Komitet ocenio kao uništavanje jedinstvene univerzalne vrednosti lokaliteta, upisanog na listu 1994. godine. M. J.
 

Danas 28.06.2007.

---