Бенд је формиран у пролеће 1989. године као четворка, у саставу:
Дракула - вокал,
Трта -гитара,
Мара -бас
Рале - бубњеви.
Осим што смо се дружили и заједно ишли на текме(Црвене звезде), сви смо слушали панк и свирали у панк-бендовима(Погребни завод, Варшавски гето, Хогари).
У почетку смо свирали Оi класике (Oi oi oi-Cockney rejects, Liddle Towers-Crux, Borstal breakout-Sham 69, I don`t like you-Skrewdriver, Joe Hawkins-Oppressed). До јесени 1990. смо имали повремене пробе, а онда у студију код Микија(Хогари) снимамо ''Мрзим хајдук'', на којој је Мики свирао главну гитару. У новембру добијамо и име, налазимо другог гитаристу-Пеђу и, охрабрени реакцијама на први демо, почињемо са редовним пробама и полако правимо песме(''Чистићете улице''-посвећене првим изборима у Србији, ''Порно-филм'', ''Њој'', ''Питери су мртви''-посвећену омиљеном бенду и чији је текст састављен од назива њихових песама и албума,''Иде воз'' и ''Дуда''-обраде).
У мају '91. бенд има први наступ у Новом саду, заједно са ''С.М.Ф''-ом, ''Атеист репом'', ''Г.Б.Б.Б.'' и др.У  мају-јуну снимамо други и трећи демо(''Чистићете улице''/ ''Њој'' и ''Бандо црвена'','Порно-филм'', ''Иде воз'') и свирамо два пута у Џез клубу Дома Омладине са још неколико панк бендова.
До пролећа '92. ништа посебно се није дешавало- имали смо још неколико наступа,(К.С.Т. и Дадов са ''Шахтом''), снимили још један демо(''Уморан и никакав''), неколико пута били емитовани на  локалним радио станицама. Тада смо имали довољно материјала за снимање албума, али и проблем са  даљим финансирањем снимања и издавањем (класика). Добијамо понуду од независне издавачке куће ''Карло рекордс'' да снимимо остатак материјала и издамо албум.(април '92.)
Пролеће '92 је било бурно у Србији  политички, а и за бенд. Позвани смо у емисију ''Афирматор'', која је промовисала нове српске бендове и упркос томе што је приказивана на ''Р.Т.С''-у( треба имати у виду да ће чистке на ''Р.Т.С.''-у тек почети), снимили спот за песму ''Бандо црвена''.
Свирамо на Видовданском сабору пред више од 50.000 људи, свирамо на факултетима уоквиру студентских демонстрација. Преломни моменат је ипак било учествовање на Зајечаркој гитаријади, на којој, на очајање организатора и одушевљење публике, свирамо, од три песме, две анти-режимске(''Чистићете улице'' и ''Бандо црвена'').
По хитном поступку смо дисквалификовани, снимак ''Директора'' једини није емитован (тврдили су да није ни снимљен), а по режимским медијима је почела хајка на бенд ''због поседовања траве''. Противно намери режимских увлакача све ово је донело огроман публицитет и рекламу групи.

Тако ''Директори'', током следеће две године постају један од бендова са највише наступа у Србији и поред тихе или директне забране емитовања и свирања. Концерти по Србији добро пролазе и често изгледају као мини-демонстрације (нарочито у очима локалне милиције). И поред усијане енергије и емоција и публике и бенда, инциденти на концертима су ретки и најчешће повезани са ''органима реда'' и понеког хапшења и привођења (нпр. Краљево).
Албум ''Чистићете улице'' у издању ''Карло рекордс'' излази у октобру '92. Прву страну албума, кoји ће изаћи у октобру '92. чине демоси који смо сами финансирали, док смо песме са друге стране снимили за један дан уживо у студију''Буковац''. Тираж од само 300 плоча брзо је нестао, а  број најразноврснијих пиратских  касета никад нећемо утврдити. Албум је ''покривен'' великим бројем,углавном јефтиних, плејбек спотова (''Чистићете улице''-два, ''Њој'', ''Бандо црвена'', ''Дуда'', ''Иде воз''-нажалост велика већина више не постоји).
Крајем '92. екипа ''Афирматора'' организује фестивал нових српских бендова ''Брзи бендови Србије'' и прави истоимени новогодишњи ''играни документарац''.
Већ у јесен 1993. имали смо увежбан материјал за други албум. Снимање за новог издавача, ''Таke it or leave it records'', је завршено крајем пролећа '94.,  издавач је громогласно најављивао излазак плоче и касете за септембар '94. Од свега тога ништа.

Албум ''Лесли се враћа крући'' се на касети појавио тек у фебруару '95., а плоча у сопственој режији (тираж 500) тек почетком '96. Иако је био испраћен одличним спотом за песму ''Волимо пиво'' и нешто касније ''Доктором за рокенрол'', цела прича око другог албума је ишла поприлично килаво, највише захваљујући издавачу. Планирани спот за песму ''Скинхеди сканкују'', можда најбољу песму на албуму, нажалост није урађен. За утеху песма је објављена на ска-компилацији ''United colors of ska'' за немачки ''Pork pie records'' '95. године.
Промоцију албума бенд је сам организовао у мају '95. у Дому омладине, појачан дувачима из Д.Л.М-а који су учествовали на снимању албума и који су често свирали на београдским наступима ''Директора'' још од '92. године. Бенд прекида ''сарадњу'' са ''Таke it or leave it records''.( пикслом у главу).

Најзад, '96. године се појављује филм ''Гето'', у независној продукцији, који садржи и спот за песму ''Животињска фарма'' који никад посебно није емитован и који је нестао у једном од полицијских упада на радио ''Б-92''. Ова песма је кратко била и на листи овог радија.  '96. снимамо и нову верзију песме ''Иде воз'' за касету звездиних навијача.
Ипак, од демонстрација '96.-'97. постаје јасно да бенд није само прејак за режим него и ''превише радикалан'' и за опозицију и независне медије, по све више остаје у некаквом вакуму.
Бенд емитују на независним станицама и на разгласима током  тих демонстрација обично онда кад треба подићи тензију против власти.
Ствари ће постати још смешније касније, са ''Анемовим'' политичко-музичким турнејама против Слобе и режима, на које ''Директори'' никад нису позвани иако су вероватно били, политички најексплицитнији бенд и имали много више свирки и публике у Србији од већине бендова који су били ''носиоци'' ових турнеја.

У јесен '97. смо, уоквиру анти-скин кампање, прозвани, заједно са бендовима попут ''Ритма нереда'' и ''Шахта'', за инспирисање расног насиља у Србији. Изгледа да ''политичка некоректност'' бенда свима смета (''ја знам шта је рокенрол,али ви претерујете''-по речима једног организатора који нас је избацио са Т.В. снимања због ''веселости''). То нас није зачудило, као ни примедбе неких да смо се ''продали'' јер свирамо ска-црначку музику и ''дувамо'', или да смо,као, свирали и за режим, или да смо нацисти, те ''да смо се продали јеврејима'' и друге сличне небулозе. Многи су се осетили позваним да нам одреде шта би требало да свирамо, какве текстове да правимо, какав изглед и став треба да имамо. За добрим коњем се прашина диже, изгледа.
У целом периоду од '96.-'99. године за бенд се скоро и не чује, мало-помало бенд поприма ''култни'' статус, са јако мало емитовања и свирки, па је изгледало да више и не постоји. Иако   је бенд и даље редовно вежбао и правио нове песме, рад на материјалу за трећи албум је ишао врло споро и без журбе.
Бомбардовање '99. године и одлазак у иностранство гитаристе Пеђе одложио је улазак у студио и снимање. Коначно, у децембру исте године улазимо у студио ''Академија'', и почетком фебруара 2000. године албум је завршен и појављује се, овог пута, на Цд-у и касети за новог издавача ''Феликса'' под називом ''Ево вам га'',за ускрс исте године.
 
Тек што је албум почео да бива емитован на малобројним независним станицама ( Студио Б, радио Панчево, Б-92), режим је почео да их затвара или омета и скраћује домет, па се бенд зезао да смо кренули на турнеју затварања медија под радним називом ''Ево вам га''. Током лета 2000.-е снимамо спотове за 3 песме са албума: ''Ви сте будале'', ''Хаварија'' и ''Без промена''.
Наравно, сви ови спотови су морали да сачекају пад Слобе да би били емитовани. У  исто време, договарамо се са Ђуром (еx-Christ, ex- Brainstorm, ex-Overdose, ex-Svarog), који је одсвирао неке од гитара на албуму, да уђе у бенд и почињемо са увежбавањем, али Ђура због многобројних обавеза убрзо одустаје.
Тако јесен 2000. дочекујемо неспремни за свирке. Позиви за свирке и гостовања почињу да пљуште одмах после Слобиног пада, сви су нас се одједном сетили, нарочито бивши режимски медији, у намери да покажу да је дошло ново време. Наравно, то је релативно кратко трајало и пропустили смо прилику да крунишемо ''морално-политичку'' победу. У бенд долази на место соло-гитаристе Никола Пешев, који се брзо увежбава и већ почетком 2001. свирамо прве концерте у новој постави: у Бањалуци и  на промоцији албума у СКЦ-у са ''Шахтом''. Свирке су постале чешће него претходних година, али и даље је то далеко од '92.-93., када је бенд свирао скоро сваког викенда.
У пролеће 2002.године враћа се Пеђа, оригинални гитариста, па током те године свирамо у занимљивој постави: са три гитаре! Од септембра те године бенд месецима није имао ниједну пробу, ниједан концерт-као да је дошао период презасићења.

Најзад, у пролеће 2003., у оригиналној постави почињемо опет са пробама, радимо нове песме и свирамо. Материјал за нови албум је скоро завршен, бенд тренутно тражи издавача и нови албум се очекује до краја ове, 2005. године.   



Актуелна постава ''Директора'':

Дракула-вокал,
Трта-гитара,
Пеђа-гитара,
Мара-бас,
Рале-бубњеви.   

Дискографија:
 -''Чистићете улице''-1992.године                       
''Лесли се враћа крући''-1995.године                       
''Ево вам га''-2000. године.   

Компилације: ''United colors of ska'',
''Београдско пролеће'',
''Грување'',
''Панк у Ју'',
''Пуне трибине лудих навијача'' и др.

Izvor: Ispred drakstora