Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 28. Mar 2024, 17:09:32
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3 ... 6
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Никола Тесла  (Pročitano 9989 puta)
20. Jun 2007, 20:27:34
Hronicar svakodnevice

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 656
Zastava Republika Srpska
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
Овдје ћу остављати текстове о Николи Тесли, које сам лично куцао. Они су узети из књиге >>Господар муња<< која је једна од најбољих књига о Николи Тесли, аутор је Радован Ждрале. Па коме се текстови учине занимљивим, нека набави књигу
IP sačuvana
social share
Nikola Tesla, Milic Vukasinovic, Kevin Trudeau, David Icke, Robert Kiyosaki, Baja Mali Knindza, Bora Corba, Draza Mihailovic, dr Nele Karajlic
`ZAŠTO` - rječ koja će vam dati moć, slobodu i sve što poželite; samo je koristite kada god se za to ukaže prilika

Prirodni lijekovi za koje 'oni' ne zele da znate-http://forum.burek.com/index.php/topic,399069.0.html


Edit by chelavi1: Linkovi i bilo kakvi drugi reklamni elementi nisu dozvoljeni u potpisima korisnika!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 656
Zastava Republika Srpska
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
Имао сам осам година када сам уочио да мој мозак ради друкчије него мозак других људе.Моји другови су на мене гледали ко на некога ко је дукчији од остале деце. Највише их је збуњивало што сам уочавао и схватао јасније и брже него они. Налазио сам одговоре на питања и
појаве око којих су се они најчешће узалудно трудили. Мени је то ишло само од себе.
Збнао сам много тога као да ме је неко тајно учио. Тај НЕКО је био паметан, проницљив, дочуђења луцидан, што су деца такође запазила.
Ја сам за њих био неко НЕОБИЧАН, неко странски, каквих је и паније било у мојој породици. У Смиљану се у шали говори да су Тесле и Мандићи >>Ђавољски род<<. То ме је зарана опоменула, као и брата Данила. Одлазио сам међу децу некако обележен,
што је са обе стране било тајно. Сваког дана смо се изнова испитивали. Ко је ко, шта ће сада бити, шта ће сада он рећи, како ће он реаговати, хоће ли знати? Зато сам радо бивао сам. Играо се сам. Одлазио у шуму. Седео сатима сам у потоку. Тада сам стекао необичну навику да у осами сваку реч или појам који би ми пао на ум претворим у слике, које бе просто експлодирале пред мојим очима. Падне ми на ум реч пас, и истог ренутка видим комшијског пса како га наш бик набија на рог и баца преко главе. Јадна животиња с пробураженим трбухом пада на земљу мртва.
Прилазим му гледајући како издише.Гледам оног рогатог крвника и грозим га се. Да бих прекинуо даље ређање слика тога призора, брзо смишљам другу реч. Миш. И одмах видим миша поред амбара за брашно како се помолио из рупе. Нежна мала животињица.
Ни он ни ја не видимо да га наш мачак вреба. Ђип! И мачак га већ држи међу зубима. Миш испушта последње цијуке у чељустима прождрљивца,који сваки дан поједе бар по једнога. Жао ми је миша, али ипак волим свога мачка јер знам да тако мора бити.

Тако су се у недоглед, сатима, данима ређале живе слике као мале експлозије: само бљесне, засветли, зашуми,покуља однекуда, из дубина мозга; од истока , где излази сунце,
до запада, који се не види, гута све одреда, брда, реке, људе, мора; са Земље се пружа према Месецу, па и њега проћдире, па одна окрее глабу према Сунцу, хоће и њега, али је оно најзад спржи; небо гледа њену смрт равнодушно, Сунце хукну и засветле јаче.

Ни ноћу се мој ум не би смиривао. Бдим у кревету док други спавају. Када бих накратко заспао, сачекали би ме снови, бунцао бих, бацкао се по постељи, будио мајку и држао је над постељом по сву ноћ. Она и је стављала руку на чело и шапутала: >>Шта ти је, чедо моје,
кажи мајци како да ти помогне.<< Знао сам да ми нико, па ни она, не моће помоћи. Свет ми се предочавао у другом виду него њима. Видео сам у њему нешто друго што они нису, што им је било дедоступно, једну димензију ПАРАЛЕЛНОГ тока стварности у чије тајне сам само ја могао да уђем.
Све је ту било исто као и у оној у којој су живели моји родитељи и сестре, али само као сенке и апстрактни појмови, попут еха у пећини изнад куће, у којој сваком кораку одговара нечији други и сваку реч за тобом понови неко невидљив.

У школи све сам лако учио, осим цртања, али нисам био способан да пратим наставу пажљиво, сваки час сам се губио, одлутао бих за неком речју, гестом,
призором. Мало-мало и -нема ме у разреду. Учитељ ме опомиње да пазим, али ја као месечар, док се опет изненада не обрем међу њима.

Моја глава је од моје душе створила драмско позориште са најфантастичнијм призорима, о чему ником нисам говорио. Тајио сам све као неку срамоту, не знајући откуда то. У кући су ме волели, особито мајка. После смрти старијег брата, потао сам средиште породице, али оно стално бдијуће. Сестре, Ангелина, Милка и Марица, биле су одговорне за свако моје добро. Ништа од тога нисам био склон да искористим. Исто толико сам и ја њих волео, и дрхтао као лист на ветру када би се неко од њих разболео. Братову смрт, који је од мене у свему био бољи и паметнији, чудо дечјег ума и доброте, никада нисам прежалио. О њему се ћутало као о незацеливој рани.
И Тесле и Мандићи били су људи осежајности. Свет су мерили бригом и коришћу за своје чланове, али и за друге саплеменике. Сви смо били танане струне што лако затрепере, а мени је долазило још и од превеликог немира. Од немира тајанственог, неутаживог, који је неуморнол покретао моје биће на делање од раног јутра до мркле ноће, све док ме умор не би оборио у сан. Често бих заспао на столици, с последњим залогајем у устима, и спавао отворених очију. Отац би
говорио: >>Мој Нико и спава отворених очију да не би што пропустио.<<

Поваздан у игри, купао се у реци, верао по дрвећу у потрази за птичијим гнездима, правио кавезе за младе орлове, замке за јаребице, дељао пруће, чита књите до којих сам могао доћи,
слушао неуморно о чему говоре старији. Тако сам раскопавао и неке прастаре гробовепоред села и вадио из њих кости и глинене посудице.
После сам дознао да је то гробље из дубоке старине, да су ту некада ћивели Јаподи. Отац ме је стално држао на оку. Имао је неки свој начина да ме подучава и изоштрава ми ум.
Задаво ми је задатке да погодим шта мисли неко ко нам је дошао у кућу, рецимо рашта је дошао, пре него сам каће; да нађем недостатке у начину на који је нека мисао речена;
да поновим дуге реченице које би неко изговорио, или да извршим у глави дуће рачунске радње са вишецифреним бројевима. У томе смо се нас војица свке вечери надметали. Дуго је предњачио, а онда сам га прешишао, што га је једно време љутило, а после се хвалио са мном. Говорио ми је: Иако ћеш бити свештеник, није згорега да све то знаш, све треба знати. Више пута ми је натукнуо тусвоју жељу да будем што и он. Ћуто сам не желећи да га ражалостим.
Остављао сам одговор за позније. Отац је посао песме и слао их некуд да их објаве. И мене је наговарао на исто. Почео сам и сам да пишем, али сам мислио да не вреде. Дивио сам се јуначким песмама и звуцима гусала. Осећао сам их као светињу пред којом се клечи и моли.
IP sačuvana
social share
Nikola Tesla, Milic Vukasinovic, Kevin Trudeau, David Icke, Robert Kiyosaki, Baja Mali Knindza, Bora Corba, Draza Mihailovic, dr Nele Karajlic
`ZAŠTO` - rječ koja će vam dati moć, slobodu i sve što poželite; samo je koristite kada god se za to ukaže prilika

Prirodni lijekovi za koje 'oni' ne zele da znate-http://forum.burek.com/index.php/topic,399069.0.html


Edit by chelavi1: Linkovi i bilo kakvi drugi reklamni elementi nisu dozvoljeni u potpisima korisnika!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 656
Zastava Republika Srpska
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4

Сатурнија(1884) Пристаје у њујоршку луку. Леп сунчан дан дочекује уморне путнике из Европе.
Последња два дана ништа нисам јео, бојим се да ћу провалити у прву продавницу с храном. Идем
насумце, за осталим светом. У Џепу ми Едисонова адреса и Бечелорова препорука. Прилазим полицајцу који је вртеопалицу велику као оклагија, да упитам за адресу:

- Шест блокова десно, па лево - рече погледавши ме с презиром.

Бројим шест блокова. Прљаве широке бескрајне улице препуне пролазника, бивших Европљана, Црнаца, Мексиканаца, Индијанаца, мелеза. Иду, иду, иду, нико ни на кога не обарћа пажњу. И људи и зграде делују грубо. То није оно што сам очекивао да ћу видети у >>обећаној земљиi<<.

Иза једног угла наиђох на радионицу у којој човек покушава да поправи неки мотор Едисоновог типа. Видим да о томе не зна ништа. Улазим у радњу и питам:

-Могу ли ја да вам то поправим?

Човек подиже главу, масленог лица, и рече подругљиво:

-Ти?! Не изгледаш баш као да нешто знаш. Али, хајде, пробај мајковићу, мени је и овако доста ове јебене машине.

Пометнух устрану свој завежљајчић, скунух капут и прихватих се посла. Човек пије боцу пива и посматра шта радим.

-Одакле долазиш?

-Из Европе

-Дошао си по хлеб?

-Да.

-А шта би хтео да радиш?

-Може и ово што радим вама.

- Аааа... Па, ако га поправиш, могли бисмо се договорити да радиш за мене.
Требало ми је два сата да поправим квар и да успут направим једно побољшање да би мотор дуже могао да ради без квара.

Када сам га пустио у рад, он је гледао забезекнуто, није веровао да ћу ишта учинити.

-А мени су рекли да могу да га бацим.

Очекивао сам да ће ми дати скромну напојницу од јеног долара највише, а он извади из џепа двадесет.

-Ако хоћеш да се погодимо за стални посао, даћу ти недељно педесет долара. Толико нигде
нећеш добити. Мени би се ти исплатио. Све сам израчунао док си радио.

Љубазно га одбих и продужих. Остао је ожалошћен. Довикивао је за мном још једну понуду:
-Педесет пет!... Хеј, педесет шест!... Врати се!

Већ из тих првих утисака било је јасно у какву сам земљу дошао.
У арапским причама читао сам како су духови превозили људе у земљу снова а успут су доживљавали разне пустоловине. Мој долазак у  >>земљу златних обећања<<
није личио на арапске приче. Оно што сам оставио на старом континенту, тек овде доживех као лепо и продуховљено.
Оно што сам видео на првим корацима грубо је, непривлачно:
свет који бесомучно куља улицама, полицајац без осмеха, онај чича који, док му поправљам машину, израчунава колико може да ме плати, град непривлачних грађевина, притиснут димом
индустрије која потмуло кркља из фабричких димњака.
Шта ћу с оним што сам овде донео, са знањем осам језика, са хиљадама прочитаних књига,
од Њутнових  >>Принципа<< до новела Пол де Кока. Биће ми само непотребно оптерећење. Овде делује практички дух, а циљ живота је профит. Знаш ли да поправиђ мотор - ево двадесет долара, не знаш - губи се.






Ушао сам у Едисонов кабинет с утиском да улазим у дворе бога изума. Том човеку
сам се дивио, како је без научне спреме и без правог образовања могао толико да постигне.
Само десет година старији од мене, изгледа много старије. Поседео, угојено незграпан, погурен, до грла закопчан у пругасто, руком шивено, радно одело; равно незанимљиво лице, очију дубоких, проницљивих, живих попут малих муња у германсикм дупљама.Долазећи овамо сазнао са од пријатеља у Паризу да Томас Алва Едисон има радионцу у улици Герк, расветну компанију на 65.авенији, електрану у улици Перл која снабдева цели Волстрит и подручје Истенда и истраживачку лабораторију у којој је запослен велики број људи. Мислио сам на ту лабораторију као на пећину чаробњањка где се дешавају фантастична научна открића.
Тамо је, кажу, из женске радозналости, била и Сара Бернар, назвавши том приликом
проналазача Наполеоном на пољу истраћивања.

Велики истраживач прочита Бечелорову препоруку, одмери моју високу и мршаву појаву и рече:

-А, ви сте тај велики млади човек - не без ироније у гласу. - А одакле рекосте да сте?

-Из Лике, Србин. Лика је у Аустро-Угарској.

Едисон устаде иза стола и стаде да претраћује мапу којаје висила на зиду. Дуго је
безуспешно тражио. Најзад приђох и показах му. Он ме одмери некако чудно и сасвим озбиљно упита:

-Рецита ми, да ли тамо има људождера? Да ли сте, рецимо, ви јели људско месо?

Збуњено одговорих:
-О, не, господине! Ми смо у том погледу на вишем нивоу него Американци, уверавам вас.

-Но, добро, добро,. Нисам хтео да вас вређам. Јеноставно не знам какви људи тамо ћиве.

-Е, па, сада знате.

-Добро, добро... Хајте да заборавимо моје питање... И пређимо на послове... Господим Бечелор ми је писао да сте начинили некаквапобољшања на мојим машинама, те да су сада јеноставније и практичиније.

-Да, направио сам нека побољшања.

-Занимљиво и неочекивано за мене. То бисмо морали проверити пред једном комисијом сручњака, па ако се покаже да је то корисно, наградићу вас са 50.000 долара. Ако желите,можете да радите кокд мене као мој асистент.Ви сте очигледно даровит човек, али не знам колико сте радни. Ви који долазите из Европе обично нисте, а овде се ради и дан и ноћ, ако има посла.

-У том погледу ја сам Америчанин - рекох гласније знајучи да је едисон наглув.

-E кад је тако, одмах да вам дам задатак, ни мало лак и једноставан... Управо ми је јевљено да је путничк брод>>Орегон<<, кога сам ја опремио динамо-машинама за расвету, стао, јер су машине одказале. Да би се поправиле, потребно је велико време, по мојој процени, јер су смештене у тесном простору, па ће их бити веома тешко извадити отуда да би се на њима могло радити. Ето вам посао да се докажете и стекнете моје поверење. Посао је врло озбиљан јер ме стајање брода кошта дебелих долара.

-Господине Едисоне, дајте ми људе и одмах ћу поћи на посао.

-Наградићу вас чим јавите да сте поправили.

-Мени није толико до награде колико до посла.

То што рекох не допаде му се.

-Не смете тако мислити. Овде ко нема новца, не може да се бави ничим. Да то већ на почетку нисам схватио,још увек бих био кувар. И још један савет да вам дам. Овде морате красти. Шта, како, колико - ствар је прилика и ваше инвестиције.

Наравно, мислио сам да се шали, па томе додах:
-Да ли сте и ви крали?

-И ја! Много сам крао и још крадем. У трговини и индустрији свако краде. Али треба знати красти. Ја знам да крадем. Многи не знају како се краде. Једино о чему морате да озбиљно бринете то је да вас у том не ухвате.

Одиста сам мислио да се шали. Када дође странац у непознату земљу, многи су спремни
да се нашале на његов рачун сматрајући га наивчином. Шта све не раде с таквима моји Личани!

-Ценићу вас и платити онолико колико ми долара донесете у касу.

Климнух главом у знак прохватања.

-Господине Едисоне, желео сам да вас упознам с јеним својим изумом... Измислио сам индуктивни мотор који ради на принципу обртног магнетног поља. Уверен сам да откриће и коришћење наизменичне струје отвара нову страницу цивилизације.
Ви, боље него ико, можете проценити такво једно откриће.

Едисон се готово укочи. Сиве очи му бљеснуше попут жаруљица, учини један гест руком према челу и нервозно рече:

-Станите! Пођтедите ме тих глупости! То је будаласто и опасно! Овде у Америци ми радимо с јеносмерном струјом. Људима се она свиђа, и њоме ћу се једино бавити. Ваша наизменична струја, ако је уопште истина то што сте рекли, ме не занима. Могу вам, као што већ рекох, понудити посао на оним машинама које сам ја измислио.Ако сте сагласни, идите и поправите машине на >>Орегону!<<

Нисам имао други избор. Прихватити Едисона, или кренути даље у бескрајне и неизвесне просторе Америке.
Поздрависмо се и одох да се пропремим за посао.
Квар на >>Орегону<< отклоњен је за двадесет сати. Никога нисам пустио са посла док није било готово. Брод може да крене на путовање.
Враћајући се у рано јутро, сретох се са Едисоном и његовим пријатељем. Ишли су из Едисонове лабораторије.

-Гле, Парижанина, враћа се из ноћног провода.

-Господине - одговорих - враћам се са >>Орегона<<.Квар је отклоњен.

Двојица људи се загледаше. Када су мало одмакли, Едисон рече:
-Пријатељу, ово је веома добар човек.

Продужих до хотела да се освежим и одспавам два сата.











Преправио сам и побољшао Едисонове динаме, двадесет четири различита типа, за награду од 50 хиљада долара, којиу ми је обећао. Годину дана радим на томедвадесет сати дневно, без изузетака. За тај новац хоћу да отворим своју лабораторију. Данас је рок да ми се тај износ плати. Он није веровао да је то могуће, особито не тако брзо.Он и ја се у свему разликујемо као истраживачи. Ја замишљам и решавам све у глави, нису ми потребни нацрти и експерименти. Едисон би и иглу пласту сена тражио тако што би са марљивошћу мрава претраживао сламку по сламку док је неби пронашао. Жао ми је кад га видим на таквим претрагама и бескрајним експериментима, на које му оде деведесет одсто труда, не рачунајући промашај,
и истраживачке будалаштине. Када бих тако радио, било би ми потребно око хиљаду година да истражим све што имам на уму.   






Чекам месец дана да се господин Едисон сети да је прошао рок за исплату посла који сам обавио.
Не јавља се богатун.







Господине Едисоне, шта ће бити са наградом коју сте ми обећали? Ја сам посао обавио онако како смо се договорили.Педесет хиљада долара за тог богатог истраживача није никакав новац. Његова електрана опслужује неколико стотина здања имућних Њујорчана, разна постројења у фабрикама, позориштима и другим јавним зградама.
Едисон је гледао у под. Његови инжењери су ме упозорили да није требало да радим без уговора, на реч. >>Овде се тако не ради, сматраће вас неозбиљним у пословном смислу<<, говорили су ми.

Најзад славни човек подиже поглед на свог асистента:
-Зар сте озбиљно схватили моје обећање? Тесла, ви не разумете наш амерички хумор.

Био сам громом погођен.
-Знате ли, колико сам учинио за вашу фирму и за Њујорчане? Ослободио сам их закрчених улица и бескрајних чекања на трамваје,
седења у мраку због кварова на вашим лоше конструисаним динамо-машинама, ослободио их паничног страха да их усред паклњних гужви, до којих је долазило услед кварова на инсталацијама, не задеси срчани удар.
Сада су Њујорчани одахнули, спасио сам вашу пословну част, а ваш полао доживљава нови процват. Да ли све то плаћате јефтином досетком да не разумем амерички хумор?
Нисам сачекао одговор, окренух се и изађох напоље. Вичући у небеса: Едисоне, нисам више ваш асистент!
Одлазим. Тај господин се коначно открио: лажним обећањем онемогућити ме да остварим свој полифазни систем. У томе му је за све време помагао његов одани пријатељ Бачерол.
Био сам свестан да сам му поклонио посао вредан неколико стотина хиљада долара и годину дана од својих изума. Друга лекција коју сам научио од пословног света, за коју сам држао да је добра досетка, гласи: Обогати се на сваки
начин макар и поштено.
IP sačuvana
social share
Nikola Tesla, Milic Vukasinovic, Kevin Trudeau, David Icke, Robert Kiyosaki, Baja Mali Knindza, Bora Corba, Draza Mihailovic, dr Nele Karajlic
`ZAŠTO` - rječ koja će vam dati moć, slobodu i sve što poželite; samo je koristite kada god se za to ukaže prilika

Prirodni lijekovi za koje 'oni' ne zele da znate-http://forum.burek.com/index.php/topic,399069.0.html


Edit by chelavi1: Linkovi i bilo kakvi drugi reklamni elementi nisu dozvoljeni u potpisima korisnika!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Jet set burekdzija


Zodijak Capricorn
Pol Muškarac
Poruke 6483
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
mob
HTC HD2
svaka cast  Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Krajnje beznadezan


Ko zadnji, ćelava mu keva!

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 13104
Zastava Batajnica
OS
Linux
Browser
Mozilla
mob
Samsung SGH-E630
@ mmmiodragm222
Jel ta knjiga iz 1994. ili 2006., vidim imaju dva izdanja  Smile
IP sačuvana
social share
                                       
enaB <=> Bane, "Ena" nije moje ime                    f -1(Smile)= Smiley

Don't watch it, because we all know that a watched pot does not boil, and watched cake does not bake.
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 656
Zastava Republika Srpska
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
 iz 94., a ova iz 2006. je knjiga za djecu i drugog je autora(Ivica Ivanac)
« Poslednja izmena: 21. Jun 2007, 18:27:30 od mmmiodragm222 »
IP sačuvana
social share
Nikola Tesla, Milic Vukasinovic, Kevin Trudeau, David Icke, Robert Kiyosaki, Baja Mali Knindza, Bora Corba, Draza Mihailovic, dr Nele Karajlic
`ZAŠTO` - rječ koja će vam dati moć, slobodu i sve što poželite; samo je koristite kada god se za to ukaže prilika

Prirodni lijekovi za koje 'oni' ne zele da znate-http://forum.burek.com/index.php/topic,399069.0.html


Edit by chelavi1: Linkovi i bilo kakvi drugi reklamni elementi nisu dozvoljeni u potpisima korisnika!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 656
Zastava Republika Srpska
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
Позив од Краљевског института у Лондону да одржим предавање(1.3.1891.) о својим открићима, и од Француског научног друштва у Паризу, 19.3.1891.
Једно је потписао лорд Рејли, а друго Андре Блондел.



У купеу воза за париз - сам. Рано пролеће изгриза беле губере снега по равницама уз Лоару. У даљини брегови платина које ме подсећају на Белебит. Један планински брх учини ми се исти као брх брда изнад наше куће у Смиљану, где сам одлазио да посматрам голубове пећинаре.
Проводио сам тамо сате гледајући како долећу и одлећу, како се гнезде и хране младе у каменим шупљинама. Било их је девет парова. Доносио сам им храну из очевог амбара и просипао је по каменој плочи изнад њихових гнезда.
Привикнути на моје присуство, нису ме се плашили, па сам могао да им приђем близу. Уживао сам у њиховој питомој заједници и откривао њихове карактере по ономе што их је одликовало. Убрзо сам уочио да су разлике међу њима тако малене да и суптилне да сам их могао уочити тек након дужег посматрања. Само један голуб самотњак (или голубица), бео као да је3 долетео из најцрњег мрака, очију црвених као батра, с наранџастим кругом и кљуном повијеним као у сокола, није имао пара.
За све време он би ме нетремице гледао, разумно, дубоко проничући у ме, као свест неког тајанственог вића. Имао сам утисак да је тај голуб однекуда из другог света, кога сам слутио у себи, да постоји, да је могућ.
Био сам уверен да то није обична птица и по томе што су се остали голубови држали по страни од њега, као да су и они знали да бели голуб не припада њиховом јату, да није што и они.

Негде пред крај лета, када се време погоршало и примакли се дани поласка у школу,
одлучим се да одем последњи пут до њих, а онда тек на пролеће. Бели голуб, стојећи увек на истом месту, тога пута дошета дред мене и јасним људским гласом рече:
-Ти ћеш отићи у далеки свет са светлом из небеса. Бићу уз тебе и онда када ме не будеш видео, јер ја нисам обичан голуб.
-Видим то - рекох. - Хоћу ли те моћи дозвати када ми устребаш?
-Моћи ћеш.
-Како?
-Једноставно. Пожели ме - рече голуб и у том часу из његових црвених очију сукнуше снашни млазеви светлости као да ме је тиме обележио или поздравио;
потом је раширио моћна крила и одлетео пут небеса, летећи високо, све више, док га нисам изгубио из вида, као да је отишао у Свемир.

Сишао сам са стена и упутио се у цркву у којој је отац служио своме Богу. Не знам зашто сам то учинио, нешто ме је вукло.
Када сам ушао у тај полутамни простор, на олтарском зиду угледао сам слику с Белим Голубом, који је лебдео Христу изнад главе и испуштао исто оно наранџасто светло на његово теме
и рамена као голуб из јата на брду изнад куће. Беома сам се узбудио јер сам помислио да је то он, да ми се приказује у цркви; или се приказао још некоме, ономе што га је насликао, тек био сам сигуран да је то исти голуб.
Излазећи из цркве, питао сам се како ту слику никада раније нисам видео иако је тамо бар од када сам се ја родио, а и још раније. Црква је била стара и у њој се ништа не мења вољом оних који се о њој старају. Значи ли то
можда да је то чаробна слика, која се не може увек видети?
Идућег дана сам опет дошао у цркву. И наредних дана. Слика се налазила тамо, али сам је видео некако друкчије, мењала се као да је била жива. Сваки пут, док бих у њу гледао, запазио бих да гоуб окрене главу према мени дајући ми до знања да ме је приметио. Радовао сам се томе на један посве друкчији начин од обичних радости, интуитивно осећајући да је с тим голубом у живот ушао један знак ОНОСТРАНЕ СИЛЕ под чијим ћу утицајем бити.



У Паризу на жељезничкој страници, са које сам пре седам година отишао у Америку,
кочекао ме је Андре Блондел, истакнути електротехничар.
На предавању сам упознао и чувеног Емила Жарирдоа. Излагао сам огледе на тему >>Експерименти са струјама врл овисоких напона и учесталости<<. Предавање је одржано у Међународном друштву електричара. Андре Блондел је добро обавештен
о мојим радовима, па је предавање отворио зналачким уводом:
-Господо, ово што ћемо сада чути биће реприза лондонског предавања о сасвим новим природним појавама о којима до Тесле нисмо ни слутили, о проналсцима који садрже читав један свет генијалних идеја и ингенизних остварења у електротехници. Пред нама је
творац древног сна о људи да могу да се чују с краја на крај света, да једни другима преносимо путем ваздуха не само разне сигнале, говор, музику, слике, свакојаке поруке, већ и - енергију! Да, господо, и енергију! Звучи фантастично, као бајка! Уз то овај човек
ће нам о томе говорити на беспрекорном француском језику, без страног акцента, као да је рођен у сред Париза!
И овде ме је, као и у Лондону, дочекала слава...



Дворана је крцата. Оно што говорим разумеју сам одобро упућени у питања електрицитета. Остале је привукао глас о мојим открићима. Када сам извео први експеримент, у сали је дошло до тоталне пометње. Нико готово да дише. Врелина даха оних из првих редовадопире до мога лица. Два сата сеансе.
Пре девет година овде на мене нико није обраћао пажњу. Сада град светлости и славе устаје на ноге и аплаудира ми, одушевљен, несуздржан, пријатељски. Све је на француски начин срдачно и врело,
по темпераменту свет сличан моме, српском. У Лондону није било мање одушевљења, али су га исказивали на енглески начин, преливено кофом хладне воде.
Говорим:
-Моја електронска цев коју ћу вам сада приказати тако је подешена да се може употребити као детектор у будућем бежичном светском радио систему. Измислио сам је пре три године, а сада је приказујем. Та цев, или четкица, мери свако па и најслабије кретање, она је електронски сноп без трења и без инерције.
Са оваквом цеви могу се слати телеграми преко Атлантског океана, и то којим год хоћете брзином, јер њена осетљивост може бити тако велика да ће и најмања промена на њу утицати. Ако се неко приближи цеви на неколико стопа, млаз или четкица се, како видите, помера на супротну страну цеви.
Ако, пак, неко обилази око цеви, као што ћу то ја сада да учиним, чак и на даљини од десет стопа, млаз електрона се креће са средњим крајем окренутим предмету који се креће. Најслабији покрет прста, чак и само затезање мишића, изазива померање млаза. Моје будуће предавање, ако бас буде интересовало,
моћи ћете да слушате у вашим домовима преко малог прислушног уређаја који ћете моћи да ставите на сто, или на неки други део намештаја. Ја ћу вам се обратити из Њујорка. Рецимо, поздравићу вас приликом отварања светске изложбе, која се овде припрема. Ви ћете мени, такође, моћи да шаљете поруке преко океана,
или било куда, чак на друге планете, без жица, обичним говорењем у слушалицу, која ће на једном крају примати сигнале а на другом их одашиљати. Слично Беловом телефону. Ово што сам вам приказао,
било је дејство на ограниченом простору. Да би ово дејствовало у светским релацијама, потребни су много јачи апарати. И ја ћу их , када се вратим у Америку, направити, надам се убрзо. За њихову изградњу потребно ми је само довољно новца.

Док сам о томе говорио и показивао, један несуздржани женски глас неколико путаљ се огласио тоновима изненађења.
Излазим из дворане, људе се склањају да прођем. Из те масе издвоји се глава младе елегантне жене, с косом црвеном као ватрља у мојим стурјама. Познао сам је јер сам синоћ гледао њену представу у позоришту: Сара Бернар, божанствена глумица, још лепша жена!
-Господине, одлазим са вашег предавања толико измењена оним што сам сазнал да више не могу рећи ни да се зовем онако како сам се звала до пре два сата.
-Госпођице Бернар, ја слично могу да кажем после синоћне представе у којој сам вас гледао.
Она се изненади моме ословљавању, радосно јој бљеснуше очи; Њихова мека светлост разли се по моме уморном лицу:
-Видела сам вас у публици! Седели сте у терћем реду десно, седиште број девет.
-Тачно госпођице. Својом глумом изазвали сте код мене необично јак утисак. Не хвали вас париска штампа јутрос узалуд.
Људи су застали поред нас ослушкујући наш разговор.
-Причинили бисте ми огромно задовољство.
Њена пламена коса и паметне очи говориле су о страсном темпераменту. Док је говорила, уживао сам у изговору њеног врскабог гласа р, који је из њених уста звучао као најзаноснија музика.
-Док сте изводили оне чудесне експерименте, помислила сам: Саро, Саро, пред тобом је бог!
Насмејао сам се. Гомила је куљала из прегрејане сале, навалише јаче и раставише нас. Успела је само да ми довикне:
-Дођите довече у позориште.
Дуго сам је пратио са своје двометарске висине. Окренула се три пута, махнула три пута и нестала у гужви.

Мада сам желео да је гледам и наредне вечери, нисам могао да одем у позориште, јер су ме окупирали неки људи из Француског друштва електроинжењера.
Само разговор о струји могао је да надјача моју жељу да још једном видим божанствену Сару.
Али гле чуда! Сутрадан, док сам са пријатељем седео пред бистроом у Латинској четврти - Сара међу пролазницима! Дува благ ветар и око главе јој, као да ме поздравља издалека,виори плава марама.
На њој бела чипкана блуза и црвена сукња опточена ружичастим везом. Ишла је оним грациозним кораком којим Францускиње до лудила доводе изеротизоване Французе. Само Францускиње умеју себи дати
израз толике женствености и љупкости. Имала је нешто од срне, голубице, лептирице, руже.

Кад је пролазила поред нашег стола, не видевши ме, из џепића на сукњи испаде јој мала мала чипкана марамица. Устадох да је подигнем, али она то није приметила, ишла је даље својим путем. Хтедох да заустим: Госпођице Бернар!
Али гласа није било. Бржа од гласа била је моја заветна одлука: Не, ти си живот посветио науци.

Сара је одмицала, држао сам у руци њену миришљаву марамицу. Вратих се пријатељу који је листао >>Соар<<.
-Знаш ли ко је то био? - Упитах га.
-Једна од оних наметљивих Парижанки које пецају мужеве на улици. О, чувеј их се - рече он.
Дуго сам остао под утиском неочекиваног сусрета. Марамица у руци мирисала је на вртове са ружама.
-Не, то је била Сара Бернар.
Он устаде са столице и погледа низ улицу не би ли је видео.
-Није могуће!... Што ми ниси одмах рекао... Не видми је више... Одиста жалим - рече и седе на столицу. - Никада бише нећу имати такву прилику.
-Ко зна?
-А ни ти.
-Ја свакако нећу.
Он ме погледа испитивачки:
-Ти не мариш за овакве сусрете?
-Не баш да не марим...
-Да ви научници... - покуша да каже нешто, али одустаде. Поново забоде нос у >>Соар<<. Листајући га, у један мах рече:

Гле, шта о теби пише извесни Џ.Е.Гордон. >>они који су били сретни да чују предавање младог Србина Николе Тесле, не могу никако заборавити какве су им се могућности духа указале када су угледали
како жив човек стоји поред електричне буре и хвата рукама праве правцате муње, а њему ништа не бива, и како изнад своје главе витла стаклене цеви,кроз које, такорећи, права крв светског сазнања бије у таласима пурпурне буре...
Не могу да у овом величанственом тријумфу човекове мисли над тајнама природене наведем и речи славног америчког научника Гернсрока:,Тесла је већи од Архимеда, Фарадеја, и од самог Едисона.<<
Пријатељ из завичаја је гледао у ме као да ме први пут види.
-Мало је превише и од Гордона и од Гернсрока...Није баш тако.
Сена поред које смо седели више није била чиста као пре неколико година. Са ње је долазио непријатан воњ, а по боји је личила на течни муљ, сличан овоме који ваља Темза кроз Лондон. Рекама Европе потекле су отровне воде, чеда индустријализације.

IP sačuvana
social share
Nikola Tesla, Milic Vukasinovic, Kevin Trudeau, David Icke, Robert Kiyosaki, Baja Mali Knindza, Bora Corba, Draza Mihailovic, dr Nele Karajlic
`ZAŠTO` - rječ koja će vam dati moć, slobodu i sve što poželite; samo je koristite kada god se za to ukaže prilika

Prirodni lijekovi za koje 'oni' ne zele da znate-http://forum.burek.com/index.php/topic,399069.0.html


Edit by chelavi1: Linkovi i bilo kakvi drugi reklamni elementi nisu dozvoljeni u potpisima korisnika!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 656
Zastava Republika Srpska
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4


Пред полазак за Будимпешту са рецепције хотела пошозваше ме да сиђем у хол. Тамо два човека у отменим оделима. Помислих: Неки пословни Французи. Али они се представише другачије:-Господине Тесла, долазимо од Његовог Величанства немачког цара и царице с молбом да више лондонско и париско предавање поновите у царском двору у Берлину пред Њиховим Вели- чанствима.Њихова Величанства била би срећна да могу да виде ваше изуме.
По изразу лица те господе дало се приметити да они никако не очекују моје одбијање, мислећи да такву част нико не би могао одбити. Међутим, нисам се двоумио ни једног тренутка:
-Захбаљујем се Њиховим Царским Величанствима, али морам да одбијем позив вашег цара и царице, јер је мој пут у Европу строго испланиран и попуњен. Морам, између осталога, посетити мајку.
Господа се забезекнуше. Један од њих , старији по чину, узврати:
-Али господине, јесте ли нас разумели? Вас зове немачки царски двор, лично цар Вилхелм! Надам се да схватате каква је то част и, у извесном смислу, нешто што се не може одбити - муцао је високи дворјанин.
-Све добро разумем, али вас молим да и ви разумете мене. Немам времена за вашег цара јер морам да посетим мајку... Можда другом приликом.
Господу подухбати бледило. Стајао сам пред њима непомичан и чврст, да не би помислили да се колебам.
Пошто одоше, братих се у собу размишљајући о ономе што сам учинио. Узшетао сам се по соби и говорио: Добро си учинио! Нека тај противник Словена и Срба зна да му ја нећу доћи на поклоњење, као ниједан други родољуб...
Мислиш ли, царе, да ти праштамо оно што чините с нама вековима држећи нас на ропском ланцу граничара и солдата који гину по европским ратиштима за интересе немачког царства...
Али нећете још дуго! Буде се моћна слвенска племена... Нећемо вам враћати мило за драгго, али ћемо вас одлућно стрести са наших леђа заувек.



Док се будим у соби Хотела де ла Паикс, предочи ми се у свести слика да ми је управо уручена ВЕСТ да је мајка на умору. Оштар бол проже ми груди. Мада знам да је све фикција,
исто тако ЗНАМ да се са мајком нешто дешава, и да што пре треба кренути за Будимпешту, а отуда за Загреб и Смиљан. Знак да јој није добро, дошао је путем сна, као и многе друге ваћне поруке и идеје.



Слутњу да мајка није добро разбукта сутрашње ујаково писмо које ми уручише, у коме ми јавља да мајка жели да ме види. Нас двоје смо одувек били НА ВЕЗИ, ја увек знам кад њој није добро, она исто за мене.
Спаковах кофере и већ сутрадан кренух преко Будимпеште и Загерба оријентекспресом.
Страхујем да је нећу затећи живу. Мислим на њу целим путем кајући се што сам је полсењих година, заузет својим радом, дуго остављао без писма и вести о себи. Пред очи ми излазе многе слике из детињства и младости с њом.
Бидим је како намерно окреће главу устрану да не види како кришом вадим комаде меса за моје орлиће. Сећам се оног случаја, који ме увек испуни поносом на њу, када ме је мудро спасила и излечила од коцкарске страсти у младости.
Знам да је она, када сам се оно разболео насмрт од колере, дошапнула оцу: Обећај му да ћеш га пустити да буде оно што он хоће, он није за свештеника. Само она, тај мудри анђео, могла је да смакне изнад моје главе црни облак најтежег животног промашаја. Знао сам колико јој је снаге требало да се одрекне своје најдраже жеље да свога сина види у свештеничкој одори; то ми је рекла тек онда када је мој живот заувек узео други смер. Отац је, несрећан али човек од чврсте речи,одржао обећање, уписао сам се на Јоанеум у Грацу; његова је то била одлука, али сам знао да своју срећу дугујем мојој Ђуки; зато са онако гвозденом решеношћу настојао да покажем резултате којима ћу се одужити родитељима за њихово горко разочарење.
После Данилове смрти био сам једина мушка глава породице са којом се гасио стогодишњи позив свештеника породице Тесла.



Петнаести април. У Госпићу сам. Возе ме до ујакове куће где је мајка али ништа не видим осим њеног лика. Нисам препознао ни једну улицу, ни једну зграду. Прошли смо поред школе - ни њу нисам видео. Пожурујем фијакеристу не говорећи му зашто.
Он шиба своје кљусе, али мало помаже. Пред очима ми болесничка постеља и на њој мајка, не може да испусти душу док ме не види, знам. Ни моја душа више никада неће бити мирна ако не стигнем да се последњи пут видимо.
Ти, која си ме родила, којој дугујем очи, руке, ум, изуме, ти што си у Смиљану више дивљења побрала него ја у белом свету - сачекај, стижем, анђеле мој.
Утрчах у кућу пред којом је стајало десетак људи. У журби ни са ким се не поздравих. Соба у којој је лежалабила је прегрејана иако су прозори били широм отворени. Две жене су седеле поред кревета. Видећи ме, одмакоше се од постеље.
Угледах је, бледу попут снежне грудве, с венцем седе косе око чела - светица помислих, - склопљених очију, утонулих у дубоке тамне јаме. На ноћном ормарићу горела је свећа смрти.
Клекох поред постеље и наднесох се над њено мученичко лице. Дах јој је био тако слаб да сам га једва осећао.
Пољубих јој ледено чело. Мислио сам да се неће померити, али њене се очи отворише, блиставе, дубоке, обрадоване, као некада када сам се враћао из Карловца и Граца.
-Мајко, мајко... - прошапутах кроз стегнуто грло.
Њене мршаве руке, суве и квргаве као две грабове гране, хтедоше да се подигну с покривача, али то остаде само последњи наопор њене воље.
-Нико, дико моја - чух тихо, као да долази ван стварности - чекала сам те...
Очи јој се склопише и поново отворише, сада ледене, беживотне. Не више њене.
-Мајко не одлази. Донео сам ти лек...
Она је била у агонији и више ме није могла чути.
Тргох се запањен бруталношћу и близином смрти, која је све време ишла иза мене водећи ме ка њеној постељи. Баба Боја иза мојих леђа се прекрсти и реча:
-Анђели јој однеше душу у рај, видесте ли?
Тишина у коју сам ушао разби се у све гласнији плач. У мени се скамени, ум м исе замрачи, као да сеам хтео некуда за њом. Приђоше ми двојица и изведоше из куће. Придржавали су ме, нисам имао снаге да ходам.
Нешто ми додаше да попијем, али и даље нисам знао шта се са мном дешава. - Одведоше ме у неку другу кућу, непознату, с непознатим укућанима. Претпоставио сам да су то ујакови суседи. Било му је свеједно где сам и шта ће са мном бити.
Нешто јаче и дубље од сваког бола харало је мојом главом и душом. Она је била први човек који је умро пред мојим очима. Констернација.



Другога дана сам се опоравио толико да бих могао да обавим синовљевске дужности. Пола Лике дошло је да је испрати. Култ смрти овде делује веома потресно, сви добију укочени поглед и окамењена тела која се једва крећу. Смрт у Америци личи на пословни догађај.



По повратку из Смиљана задржао сам се један дан у Загребу. У Пешти ме је дочекала депутација Срба из Београда с молбом да дођем у Србију.
Жудим да видим Београд и Србију, стару домовину моих предака.
По предању које се сачувало у породици Тесле су дошли у Лику из Западне Србије, из једног села иза Златибора, одакле су пре двесто година побегли испред турске одмазде, која је уследила након повреде породичне части од стране бега на чијем су оседу живели Тесле (тада су се звали Драгићи, или Драговићи). По предању њихово бекство из старог завичаја и досељавање најпре на Кордун, у подручје Тушиловића, уследело је након овог догашаја: санџачки бег, коме је
пропадало и њихово село, повремено је обилазио свој вилајет. Посету селу бег је најављивао да би пријем био припремљен по феудалном обичају: простирање ћилима под вегове ноге када сјахује с коња, богата гозба, преноћиште, уручивање дарова бегу.
Све мушке главе на челу с домаћином морале су бити ту и поклонити му се. Бег нарешује домаћину: За ноћ мени твоја ћерка, а мојој пратњи твоје снаје, жене твојих синова. Како домаћин није могао отрпети ову увреду, хитро извади кубуру и уби бега, а њега бегова пратња. Онда скоче његови синови и побију пратњу.
После тога Драговићи су знали да им ту више нема опстанка па крену низ Дрину, преко Саве у Аустрију, а одатле на Кордун, где ће узети ново име. Презиме Тесла добили су, према предању, по томе што је већина његових чланова имала широке зубе који су личили на теслу,
којом се дуби дрво за разне потребе. Касније се та особина код њих изгубила.
Нема тог предела на земљи којег бих радије видео. Позив ме је толико узбудио да сам пред тим људима почео да муцам, што ми се никад није десило.



Први јуни. Вече. Западни прозоуи града обасјани залазећим сунцем. Према Паризу и Лондону - мали град. Безмерно сам узбуђен. Као да ће се нешто одсудно десити.
Воз стаје. Узимам ствари и силазим на перон. Перон пун света. Стотине људи се успиње на прсте у правцу воза који је тек пристигао. Помисних да је возом дошла нека краљевска личност, или се нешто друго изузетно десило. Не. Они најблићи трече према мени и поздрављају ме: Тесла!
Тесла! Тесла! Добро нам дошао! Добро дошао!
Збуњен сам. Засипају ме цвећем. Прућам им руке. Љубим се с некима. Неки покушавају да ме пољубе, или дотакну. Стисли су ме са свих страна и носе ме. Веома сам узбуђен. То су моји Срби, моја древна крв, мој народ, онај његов део који је преживео црне векове у турским оковима,
и опстао, што не би ни један други, сачувавши свој физички и духовни идентитет, борећи се вековеима овде на капији Европе према Азији и за себе, и за Европу. Јесу ли ови људи свесни колико су учинили за западну цивилизацију? Да ли је та цивилизација свесна колико дугује овим људима
који тешку муку муче да се некако искобељају из сиромаштва у коме их је држала отоманска империја?
Засипају ме цвећем, као да сам победник из неке страшне спаситељске битке. Не, то је превише. Ја сам само скромни истраживач. Моји изуми ко зна када ће стићи овде, а они ме славе.
IP sačuvana
social share
Nikola Tesla, Milic Vukasinovic, Kevin Trudeau, David Icke, Robert Kiyosaki, Baja Mali Knindza, Bora Corba, Draza Mihailovic, dr Nele Karajlic
`ZAŠTO` - rječ koja će vam dati moć, slobodu i sve što poželite; samo je koristite kada god se za to ukaže prilika

Prirodni lijekovi za koje 'oni' ne zele da znate-http://forum.burek.com/index.php/topic,399069.0.html


Edit by chelavi1: Linkovi i bilo kakvi drugi reklamni elementi nisu dozvoljeni u potpisima korisnika!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Jet set burekdzija


Just be what you are.....

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 6424
Zastava Belgrade
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
mob
Samsung S7
Mozda bolje da preselim u knjizevnost? Smile
IP sačuvana
social share


This is where we hold them!This is where we fight!! This is where they die !! King Leonidas
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Reign in Blood

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 20579
Zastava SRBIJA
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4
Nikako seljenje!!!

Odlicna tema i odlicno obradjena  Smile
IP sačuvana
social share
 
Pogledaj profil WWW Skype
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 ... 6
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 28. Mar 2024, 17:09:32
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.096 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.