Zapaljenje prostate

dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)
20.06.2007.

Zapaljenje prostate (prostatitis) je najčešće urološko oboljenje muškaraca mlađih od 50 godina i na trećem mestu po učestalosti u muškaraca starijih od 50 godina posle dobroćudnog uvećanja prostate i raka prostate.

Radi se o upali prostate koja je, ako je akutna, najčešće izazvana bakterijom Escherichia coli (65%-80%), zatim slede Pseudomonas Aeruginosa, Seratia, Klebsiella i Enterobacter Aerogenes. Subakutni i hronični prostatitis najčešće izaziva klamidija (Chlamydia trachomatis), prema nekim procenama u 56% slučajeva, a zatim ureaplazma (Ureaplasma urealyticum), oko 8% obolelih. Kandida je retko uzrok prostatitisa.

Klasična podela prostatitisa:
akutni bakterijski prostatiits
hronični bakterijski prostatitis
nebakterijski prostatitis
asimptomatski inflamatorini prostatitis

Mehanizam nastanka upale prostate: dolazi do refluksa (povraćaja) mokraće i mogućih bakterija u prostatične kanaliće (intraprostatični duktalni refluks). To se javlja kada dođe do infekcije mokraćnih puteva, akutnog zapaljenja pasemenika, kateterizacije mokraćne bešike, operacija kroz izvodni mokraćni kanal, neuroloških poremećaja bešike itd.

Simptomi akutnog bakterijskog prostatitisa su akutni nastanak bola praćen učestalim mokrenjem, otežanim mokrenjem sa tankim mlazom mokraće koji se prekida u toku mokrenja, a povremeno može da nastane nemogućnost mokrenja (urinarna retencija), kao i povišena telesna temperatura. Bolesnik se takođe žali na bol u međici (perineum) i na bol iznad preponske kosti. Takođe, može imati bol u spoljnim genitalijama. Sve je to praćeno opštim simptomima u vidu povišene telesne temperature, drhtavice, slabosti, muke i povraćanja. Ovi simptomi variraju od bolesnika do bolesnika.

Hronični bakterijski prostatitis ima slične simptome kao akutni, ali manje dramatične, bez povišene telesne temperature. Bolesnici mogu da budu asimptomatični između akutnih epizoda i uvek nam daju podatke o ponavljajućim infekcijama urinarnog trakta.

Nebakterijski prostatitis ili sindrom hroničnog karličnog (pelvičnog) bola karakteriše bol koji je najčešće lokalizovan u međici, predelu iznad preponske kosti, penisu, a može biti prisutan i u testisima, u predelu prepona i u donjem delu leđa. Često je prisutan i bol za vreme i posle ejakulacije. Bolesnici se žale na učestalo mokrenje, otežano mokrenje, slabiji mlaz mokraće koji se često prekida. Opisana je i pojava erektilne disfunkcije, ali ovaj simptom nije patognomoničan za ovaj sindrom. Ukoliko ovi simptomi (sindrom) traju duže od tri meseca, bolest postaje hronična.

Asimptomatski inflamatorni prostatitis ne daje nikakve simptome. Bolesnici boluju ili od adenoma prostate, imaju povišen PSA, ili imaju rak prostate. Postojanje prostatičnog zapaljenja otkriva nam mikroskopski pregled prostatičnog sekreta, sperme, zatim pregled prostatičnog tkiva posle operacije adenoma prostate ili biopsije raka prostate.

Izvor: Wikipedia

dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)
01.07.2007.



Dijagnoza prostatitisa počinje popunjavanjem specijalnog upitnika, koji se zove indeks hroničnog simptomatskog prostatitisa, fizikalnim pregledom sa naročito pažljivim pregledom spoljnih genitalija, prepona, međice i spoljnog sfinkternog mišića.

Rektalni pregled se izvodi prstom i tim pregledom se informišemo o karakteristikama prostate: o tome da li je uvećana, glatka, rapava i bolno osetljiva. Pre tog pregleda, treba uzeti uzorak mokraće u dve čaše. Zatim se uradi prostatična masaža prstom tako što se prostata pritiska u želji da se dobije iscedak prostatičnog sekreta. Posle toga, bolesnik ponovo mokri. To je tzv. test u četiri čaše i uzorak iz svake čaše se pregleda mikrobiološki i citološki, pregleda se da li ima nekih bakterija ili mikroorganizama. Postoji i test u dve čaše, prilikom kojeg se samo pregleda uzorak mokraće pre i posle prostatične masaže. Na osnovu nalaza postavlja se dijagnoza. Radi se i ultrazvučni pregled prostate kroz rektum (zadnji deo creva), a u određivanju oboljenja prostate najbolja je radiološka metoda, pogotovu u pravljenju diferencijalne dijagnoze.

Kod vrlo upornih prostatitisa može se uraditi i biopsija prostate (uzimanje uzorka prostate) da bi se pronašao uzrok koji se nije mogao naći gorepomenutim dijagnostičkim metodama. Imunološke analize mogu nam pomoći u dijagnostikovanju abakterijskog hroničnog prostatitisa.

Dok je terapija akutnog prostatitisa uspešna i izvesna, terapija hroničnog prostatitisa je dugotrajna i mukotrpna. Terapija uvek počinje antibioticima koji ne moraju da odgovaraju antibiogramu. Najčešće se koristi norfloxacin od 400 mg jednom dnevno u trajanju od mesec dana ili ciprofloxacin od 500 mg jednom dnevno u trajanju od 14 dana do mesec dana.

Antibiotici grupe fluorokuinolone doveli su do poboljšanja kod hroničnog prostatitisa izazvanog ešerihijom koli i drugim enterobakterijama. Oko 40 procenata bolesnika sa hroničnim prostatitisom osetilo je poboljšanje nakon antibiotske terapije.

Lekovi grupe alfa-blokera (alfuzosin, terazosin) poboljšavaju mlaz mokraće i sprečavaju prostatični intraduktalni refluks. Lekovi koj sprečavaju upalu, tzv. antiinflamatorni lekovi, mogu da ublaže simptome hronične upale prostate.

Koriste se i biljni preparati i najviše uspeha je imao ekstrakt polena, i to ako se uzima šest meseci. Osim lekova i biljnih preparata, koristi se i prostatična masaža 2-3 puta nedeljno u toku 4-6 nedelja; terapija poda male karlice i međice s grejanjem, fizioterapijskom masažom, istezanjem, ishemičnom kompresijom, akupunkturom, injekcijama anestetika, elektroneuralnom stimulacijom, hipnozom, jogom, relaksirajućim vežbama; minimalnalna invazivna terapija kao što je dilatacija balonom, laserska hirurgija, lečenje mikrotalasima i termoterapija. U vrlo retkim slučajevima koristi se hirurška terapija, i to samo ukoliko se pojavi absces prostate.

Terapija hroničnog prostatitisa je dugotrajna i mukotrpna. Neobično je važno da osobe obolele od hroničnog prostatitisa budu fizički aktivne i da sprovedu strogi dijetetski režim ishrane bez jakih začina i alkohola.

Izvor: Krstarica