Ili plati, il’ se moli

Violeta TALOVIĆ  23.04.2005, 18:41:57

ZDRAV čovek ima mnogo želja, bolestan samo jednu - da ozdravi. Zdravlja se, obično, kasno setimo. A tada, neizvesnost i strepnju od lekarske dijagnoze dodatno optereti i briga za novac neophodan za lečenje.
U našoj zemlji samo se urgentni slučajevi i porođaji ne naplaćuju. Lečenje u privatnim ordinacijama i u svetu je privilegija bogatih. Suočena sa besparicom, i država je odredila svoju “tarifu”. A čovek, suočen sa bolešću kako svojom tako i bližnjih, za lek će stvoriti nemoguće. U kliničko bolničkim centrima cenovnik je regulisan uz saglasnost Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. I tu za pacijenta dileme nema. Ali, u većini privatnih ordinacija i bolnica usluge se naplaćuju proizvoljno, po internoj odluci vlasnika ili proceni, od slučaja do slučaja.

TRAŽI SE I “DISKONT”

Koliko košta bronhoskopija - jedno je od pitanja koje smo u telefonskom razgovoru pokušali da dobijemo u 22 privatne ordinacije u Beogradu.
- Morate doći, ne dajemo takve podatke telefonom - bio je identičan odgovor.
A odlazeći, sa jedne adrese na drugu, uveravajući ljubazne sekretarice da nas cena lično interesuje, došli smo do veoma zanimljivog podatka. Na području Beograda ne postoji identičan cenovnik privatnih zdravstvenih usluga.
Zašto su cene različite? I može li država uvesti više reda u privatnu praksu, sve zarad pacijenata?
- Problem je što nije urađena sistematizacija usluga, nemamo minimalnu cenu rada i nemamo protokole - kaže za “Novosti” dr Vesna Đurišić, vlasnik lekarske ordinacije “Ovija”. - To znači da je za registraciju ordinacije dovoljan neurološki čekić, stetoskop i sterilizator. Ako bi se cene usluga izjednačile, pacijentima bi bilo neuporedivo lakše. Da bi prošli jeftinije, bolesni jure od jedne do druge ordinacije.
U državnim ustanovama većina usluga obezbeđena je zdravstvenim osiguranjem. Privilegiju besplatnog lečenja, gde god je to moguće, koristi svih osam miliona Srba, iako samo dva miliona uplaćuje, i to neredovno, zdravstveno osiguranje. Vladimir Ignjatović, saradnik direktora Fonda za zdravstveno osiguranje, kaže da je planirani budžet za ovu godinu 90 milijardi dinara što je za oko sedam više u odnosu na prethodnu.
To znači da, u proseku jednom stanovniku sleduje za zdravlje 160 evra godišnje.
Ovaj iznos nije dovoljan jer jedna operacija “pojede” dvadeset osiguranika, ali je napredak u odnosu na prethodni period kad je pojedincu pripadalo 50 evra. Liste čekanja na operaciju su duge, ali svi hitni slučajevi rešavaju se odmah.
Iako su mnoge privatne bolnice i ordinacije opremljene savremenom medicinskom opremom, velike i složene operacije obavljaju se samo u kliničko bolničkim centrima. Statistika kaže da se od 10.000 pacijenata iz neobjašnjivih razloga, iz kome ne probudi jedan.
Neurohirurgija, koja je najčešće urgentna, kao i teže urološke intervencije se ne plaćaju, dovoljan je uput lekara opšte prakse. Ali, za sve drugo treba prilično para.
Kateterizacija srca u Kliničkom centru Srbije košta 700 evra u dinarskoj protivvrednosti (do pre par dana bila je 500). U Italiji, primera radi, skuplja je skoro duplo. Ako se radi i balon-diletacija, ili ugrađuje stent (federčić koji proširuje krvni sud i obložen je lekovima) intervencija je 2.500 evra.

OPASNA ODLAGANJA

Ovih dana u javnosti su veliki povici, jer na kateterizaciju čeka 800 pacijenata. Da bi se odmah, bez čekanja, obavila intervencija, potrebno je “odrešiti kesu”. Ministar Milosavljević insistirao je na podatku o broju pacijenata koji su umrli čekajući svoj red. Naime, veliki broj medicinskih usluga u državnom sektoru ne naplaćuje se zvanično, pod uslovom da se čeka na red.
- To je besmisleno - kaže dr Đurišić. - Ako je novac preduslov, lekari su u velikoj moralnoj dilemi pred pacijentima koji ne mogu da plate. Naročito ovde država mora da reguliše odnose i jasno definiše pravila lečenja.
Tragajući za cenama usluga, “Novosti” su saznale da kardiološki pregled, plus EKG, košta 2.400 dinara, holter EKG 6.000, holter za pritisak 4.400, a test sa opterećenjem 5.600 dinara. Eho srca je 3.200, toliko je i kolor dopler perifernih krvnih sudova.
Ehop dojki, štitaste žlezde, abdomena i prostate su po 2.400 dinara. Cena ginekološkog pregleda u proseku je oko 800 dinara, Kolposkopija plus PA je 2.400, folikulometrija 1.200, inseminacija 6.000 dinara. HSSG je 8.800, a biopsija grlića, plus histopatološki nalaz, 9.200 dinara.
U Narodnom frontu, histerektomija košta oko 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Cenu koja, po mišljenju lekara, nije ekonomska, priznao je Republički fond. Bolnički dan ovde je 800 dinara. Kiretaža, bilo da se obavlja u državnoj ili privatnoj ustanovi, košta 4.000 dinara. Eksplorativna kiretaža je 5.000 dinara. Sve usluge za strance su četiri puta skuplje.
Specijalistički pregledi - internistički, kardiološki, pregled otorinolaringologa, gastroenterologa, dermatologa, pedijatra, neurologa, urologa, onkologa, fizijatra su između 1.500 i 2.400 dinara. Gastroskopija, plus HP košta 9.200, a kolonoskopija 10.800 dinara.
Tretman fizikalne terapije je oko 1.500 dinara. Većinu ortopedskih intervencija plaća pacijent. Ugradnja kuka košta 3.000 evra. Sve što se ugrađuje kupuje pacijent. Ili čeka na beskonačnim listama.

LJUDI U BELOM, A “NA CRNO”

U Srbiji je registrovano 3.000 privatnih lekarskih ordinacija, poliklinika ili bolnica, od čega je polovina u Beogradu. Procena je da je veći broj neregistrovanih. Privatni sektor, po rečima dr Zorice Dinić, savetnika ministra zdravlja za razvoj privatne prakse i vlasnika ordinacije “Vizim”, ima oko 10.000 zaposlenih, uz značajno popunjavanje zdravstvenog budžeta. Posle najnovije odluke Ministarstva, privatnici u zdravstvu su u ravnopravnijem položaju sa državnim sektorom. Ovom novinom mnoge nejasnoće, prvenstveno oko cena i protokola, očekuje se da uskoro budu regulisane.

Kupi, pa “ugradi”

UGRADNJU baj pasa i sve operacije na otvorenom srcu rade naši najbolji stručnjaci samo na klinikama. Prethodi im duga priprema pacijenta. Svi troškovi idu na račun fonda. Ali, pejs-mejkeri se kupuju. Najjeftiniji je 50.000 dinara, najskuplji 1.500 evra.
Transplantacije, sem bubrega, u našoj zemlji se za sada ne rade. Istina, bilo je nekoliko operacija jetre, ali taj broj statistički je beznačajan. Od ovih složenih intervencija se odustalo prvenstveno zbog neregulisanog problema kavadara (davalaca). VMA je svojevremeno poveo akciju donatorstva, ali još nemamo bazu organa.
Presađivanje bubrega pacijent ne plaća jer se organ uzima od srodnika iz prve loze koji jedini odgovara tipizaciji tkiva. Transplantacije srca i pluća su najskuplje operacije, koštaju od 200.000 dolara pa naviše i, osim dve klinike u Evropi, obavljaju se u Americi.

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=39767&rubrika=Društvo