Dobroćudno uvećanje prostate - adenom prostate

dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)

Prostata ili kestenjača je žlezda koja se nalazi ispod mokraćne bešike i kroz koju prolazi jedan deo izvodnog mokraćnog kanala. Karakteristična je samo za muškarce i uloga joj je još nedovoljno i nepotpuno ispitana, ali se zna  da stvara tečni deo sperme. Veličine je pitomog kestena (po tome je i dobila ime) i počinje da raste već posle 25. godine života.

Na uvećanje prostate utiče muški seksualni hormon testosteron, tačnije dihidrotestosteron (DHT). Kod muškaraca kastriranih pre puberteta (eunusi – čuvari harema) nikada ne dolazi do uvećanja prostate.

Simptome uvećane prostate muškarac počinje da oseća negde oko 50. godine života, i to u vidu noćnog mokrenja, otežanog mokrenja, tanjeg mlaza mokrenja, nemogućnosti odlaganja mokrenja, nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike i tako dalje. Simptomi nastaju postepeno i bolesnik se javlja lekaru tek kada mu ovi simptomi ometaju normalan život.

Dijagnostika uvećane prostate je dosta jednostavna: prvo se uradi tzv. rektalni pregled (prstom se kroz čmar pregleda prostata), da bi urolog mogao da dobije informacije o veličini prostate, njenoj konzistenciji, ograničenosti, površini, o tome da li je bolna ili ne na pritisak. Zatim se radi ultrazvučno određivanje količine mokraće u bešici pre mokrenja. Potom se radi urofloumetrija, tako što se mokri u jedan aparat koji odmah izračuna koliki je maksimalni mlaz mokraće, prosečni mlaz mokraće, vreme mokrenja i količina koja je izmokrena. Zatim se ponovo odredi ultrazvukom koliko je mokraće zaostalo u bešici posle mokrenja, to je tzv. rezidualna mokraća. Određivanje količine mokraće u bešici radi se specijalnim ultrazvučnim aparatom, tzv. bladerskenom, i to preko prednjeg trbušnog zida. Pregled je potpuno neinvazivan.

Ukoliko su potrebne dodatne informacije, radi se ultrazvuk prostate koji nam daje preciznu veličinu prostate i podatke o tome da li postoje još neke promene na njoj.

Od pomoći je i uretrocistoskopija, kada se specijalnim instrumentom pregleda cela mokraćna cev i mokraćna bešika. U daljem ispitivanju mogu se koristiti radiološke metode.

Od analiza krvi treba uraditi PSA (prostatični  specifični antigen), analizu specificnu za prostatu koja nam govori da li je vrednost u korelaciji  sa veličinom prostate.

Kada se postavi dijagnoza, pristupa se lečenju uvećane prostate. Lečenje može da bude:
medikamentozno - lekovima grupe koji blokriraju alfa1 adrenoceptor (flomax, xatral, cardura itd) i lekovima koji inhibiraju 5 alfa reduktazu, enzim koji se nalazi u prostati i koji je odgovoran za rast prostate (proscar, avodart).Ovi lekovi ne smanjuju prostatu, nego ublažavaju gorenavedene simptome uvećane prostate.
invazivno - mikrotalasima (tumt), laserom ili krioterapijom (smrzavanjem)

operativno - kroz mokraćni kanal - tzv. transuretralna resekcija (TUR), ili, ako je prostata jako velika, pribegava se otvorenoj operaciji, pri kojoj se cela prostata izvadi.

Smatra se da je transuretralna resekcija prostate (TUR) zlatni standard u lečenju uvećane prostate. Komplikacije operativnog lečenja prostate vrlo su retke i uklapaju se u rizik svih ostalih operativnih zahvata.

Izvor: Krstarica