Hvala svim ljudima koji su mi pomogli prosli put, e sad bi mi trebao neki link o delikvenciji, znaci opet ista prica, treba mi za referat iz psihologije

oces da ti pricam iz iskustva posto sam ja pre bio maloletni delikvent

Maloletnička delinkvencija u Srbiji

Čovekov “Hod kroz vreme” podrazumeva prolazak kroz različita starosna doba, od ranog detinjstva, do mladosti, zrelog doba, poznijih godina i starosti, kao poslednje etape u biološkom i psihološkom razvoju svakog čoveka.
Značaj uzrasta je veliki i najupečatljiviji u krivičnom pravu kada se na osnovu toga određuje da li će neko lice uopšte odgovarati za učinjeno krivično delo, koje mu se krivične sankcije mogu izreći ukoliko je krivično odgovoran.

Na razvoj ličnosti, odnosno njeno sazrevanje i socijalno oblikovanje utiču mnogi subjektivni i objektivni faktori.Zbog toga postoje ogromne razlike imeđu pojedinca istog uzrasta.
Maloletničku delinkvenciju određuju faktori koji su vezani za ličnost i faktori socijalne sredine.

U lične faktore spadaju niži nivo inteligencije u odnosu na ne delinkvente što se ispoljava kroz lošiji uspeh u obrazovanju i stručnom osposobljavanju, psihopatske crte ličnosti, kao što su agresivnost, egocentričnost, nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti i dr.
Faktori socijalne sredine su: Deficijentna i degradirana porodica, neuspeh u školskom obrazovanju i vaspitanju, negativni uticaj vršnjačkih grupa, neadekvatno korišćenje slobodnog vremena, kulturna zaostalost i primitivizam, materijalno-ekonomske prilike i dr.

Značajan faktor maloletničke delinkvencije može biti i vaspitna zapuštenost kao lišenost mladih vaspitne brige i delovanja odnosno odsustvo svesnog, planskog i svrsishodnog uticaja na njihov razvoj i formiranja.
Maloletnici se od odraslih razlikuju po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti, kao i svesti o svojim postupcima i odgovornosti za iste, što ukazuje da su maloletna lica manje odgovorna u društvenom i moralnom smislu.
Zaključak stručnjaka je da maloletni delinkventi pate od besperspektivnosti.
Izgubili su veru u školu i diplomu, kao i u porodicu, u kojoj se osečaju zapostavljenim.
Kao da se danas niko ne tuče golim rukama, pesnicama, ne šutira se, boksuje...
Deca, mladi, svađe rešavaju pištoljima, noževima, bombama.

U svađi oko košarkaške lopte M.M. iz Čačka ubio je školski drug usred bela dana, u najprometnijoj beogradskoj ulici Knez mihajlovoj, troje slučajnih prolaznika je ranjeno.
Dvanaesto-godišnji D.K. iz doline Zete, ubio je oca na spavanju njegovim službenim pištoljem.Da bi zaštitila majku, koju je muž godinama zlostavljao, devojčica je kuhinjskim nožem ubola oca u leđa...

Društveni analitičari će se zapitati šta je razlog tome ?

Jedna od činjenica, mada ne i opravdanje jeste da su uslovi u kojima smo, ratovi zbog koga su pištolji i bombe postali dostupni svima, kao i nemaština podstakli takva dela, kaže Dr Zoran Ilić – dekan Defektološkog fakulteta u Beogradu, stručnjak za institucionalnu resocijalizaciju mladih.
Uzroke treba tražiti u porodici, školi i društvu i na kraju u samoj državi.
Ako uporedimo sadašnje stanje , s ranijim, broj dece koja ubijaju, što je najteže krivično delo, u porastu je. Ta društvena opasnost raste sve više, pa sutra možemo očekivati da se iz te kategorije mladih regrutuju kriminalci.
Zvanična statistika iz 2002. godine pokazuje da je u poslednjoj deceniji evidentirano oko 5 000 maloletnika prestupnika u Srbiji.
To izaziva veliku zabrinutost.

---> http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/drugastrana.php?Sifra=0012&izbor=odel&tab=62
http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/drugastrana.php?Sifra=0012&izbor=odel&tab=65

Prema podacima iz 2002. god. U Beogradu je za poslednjih 5 godina evidentirano više od 8000 mladih do 18 godina koji su izvršili više od 22 000 krivičnih dela, u proseku, 2 do 3 krivična dela.
Godišnje se u Beogradu evidentira oko 1 600 maloletnih počinioca krivičnih dela.

Psihološki profil maloletnih delinkvenata je različit.
Ima ih iz dobrih porodica, iz bogatih, kao i iz siromašnih.
Zajedničko im je da većina maloletnih učinioca krivičnih dela nosi oružije sa sobom.
Postavlja se pitanje odakle deci, mladima pištolji, bombe, kalašnjikovi ?
Naravno pokazuje se da dete koje ubije nekog gotovo uvek je oružije uzelo od roditelja. A oni se veoma nemarno odnose prema pištoljima, puškama.
Zbog toga postaju dostupna deci. Zato smo svi mi pomalo odgovorni.

Maloletnici uglavnom vrše krivična dela protiv imovine – zbog toga im se poručuje: „Krađa nije u modi, takvima je budućnost određena ! “, zatim prekršaje iz saobraćajnih propisa, kao i protiv javnog reda i mira.
Takođe ispoljavaju različite oblike asocijalnog ponašanja, kao što su nepoštovanje autoriteta, uzimanje alkohola i opojnih droga i sl.

Krivično-pravni sistem naše zemlje klasifikuje sledeće kategorije maloletnih učinilaca krivičnih dela.
Licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa zakon.
Maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14 godina, a nije navršilo 18 godina.
Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14, a nije navršilo 16 godina. Prema njima se mogu izricati i primenjivati vaspitne mere.
Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina. Prema njima se mogu izricati vaspitne mere, a izuzetno može se izreći kazna maloletničkog zatvora.
Maloletnicima se mogu izreći mere bezbednosti.
Mlađe punoletno lice je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 18, a u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu.


Krivičnopravne odredbe o maloletnicima

1.Vaspitni nalozi

Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo, za koje je propisana novčana kazna, ili kazna zatvora do 5 godina.
Uslovi za primenu vaspitnog naloga su :
Priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom.
Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike.

Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku, ili da se obustavi postupak odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovorosti kako u buduće ne bi učinio krivična dela.

Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u sardanji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva.
Vaspitni nalog može da traje najduže 6 meseci, a u tom roku može se zameniti drugim vaspitnim nalogom, ili ukinuti.

Vaspitni nalozi su :

1. Poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom, ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično štetne posledice dela,
2. Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao,
3. Uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog, ili ekološkog sadržaja,
4. Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića, ili opojnih droga,
5. Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstevoj ustanovi ili savetovalištu.

2. Vrste krivičnih sankcija

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti.


Preventivne aktivnosti policijskih službenika -prevencija u školama

Policijski službenici koji postupaju sa decom i maloletnicima preventivno delovanje ostvaruju putem permanentne saradnje sa roditeljima, usvojiocima, odnosno staraocima, obrazovno – vaspitnim, socijalnim i zdravstvenim ustanovama, medijima, nevladinim organizacijama kao i drugim subjektima društvene zajednice koje se bave pravima deteteta i prestupništva mladih.
Cilj ovog modela rada je prevencija kriminaliteta i sličnih problema koji podrazumeva neposrednu odnosno dvosmernu komunikaciju građana i policije na lokalnom nivou.


Roditelji čija deca dođu u “sukob sa zakonom „ osećaju krivicu, ali to sebi nerado ili retko priznaju.
Inače suočavanje sa problemom predstavlja priznanje lične odgovornosti, a ne krivice.
To je zlatna prilika da menjajući sebe indirektno promenimo i samo dete kao i njegov odnos prema nama.
U tom procesu, od izuzetne važnosti je biti dosledan i sve vreme pokazivati i pružati emocije detetu.

“Gradimo odnos sa detetom od malena
Jer taj odnos postaje model
Svih drugih odnosa u životu”.

“Postoji mnogo puteva za pravi izlaz.
Iz svake krize postoji i za tebe izlaz ! “

Ako budes trazio "delinkvenciju" vise ces naci