Kako glasi definicija zdravog odnosa između muškarca i žene? Da li ona postoji? Da li uopšte može da postoji? Generalno gledano bilo kakva definicija značila bi banalizaciju ljudskog društva i ogrozila bi solidarnost među ‘pojedincima’.
Crkva gleda na takve stvari drugačije, zastupajući konzervativnu liniju kada govori o društvenim temama; pa nameće pravila ponašanja i postavlja ultimatume. Primer…







Danas je sve vise bracnih parova kod kojih je muskarac, taj koji gura bebu u kolicima ili je nosi na grudima u nosiljci, dok zena sve to nezainteresovano posmatra sa cigaretom u ruci. Da bi ovakva jednakost polova bila postignuta, muskarac vise ne moze biti autoritet zeni, dok zena, u pokusaju da preuzme njegovu musku ulogu, gubi i poslednje atribute svoje zenstvenosti.
Poreklo ovog poremecaja treba potraziti u necemu, sto bismo mogli nazvati Adamovim kompleksom i Evinim sindromom.
Dok je ziveo u raju, Adam nije ispunio svoju musku ulogu, jer sa Evom nije zasnovao porodicu, iako je Bog odmah po stvaranju coveka to zapovedio. Pored inferiornog Adama, Eva nije mogla da se ostvari ni kao njegova zena, a ni kao majka. Adam se jednostavno nije pokazao kao dobar muz.



Posledica toga je da Eva luta sama rajem ne znajuci sta ce sama sa sobom. Adam niti zna gde mu je zena, niti se za nju interesuje. U takvoj situaciji, Eva susrece zmiju koja lako uspeva da joj privuce paznju i da je nagovori da ubere plod sa drveta poznanja dobra i zla. Prihvatajuci nagovor zmije, Eva postaje neverna Adamu. Njeno neverstvo nije toliko posledica nesavrsenosti njene zenske prirode, kako su to neki vekovima tumacili, koliko nedostatka Adamovog autoriteta. Eva je u zmiji nasla duhovno vodjstvo koje joj Adam nije pruzio.
Bog je zeni namenio muskarca kao autoritet. Kada muskarac nije dovoljno zreo za tu ulogu, zena autoritet trazi u nekom drugom.
Adam je trebao da bude pored svoje zene i da u svakom trenutku zna sta se sa njom desava. Da je bio sa Evom u trenutku kada se pojavila zmija, on bi lako mogao zmiji da smrska glavu i unisti podstrekaca na greh. Zatim, ako je Eva vec ubrala plod i okusila ga, Adam je mogao uticati na nju da odmah ostavi plod tamo gde ga je nasla i ispljune zalogaj koji joj je bio u ustima.
Umesto svega toga, slabasni i nesigurni Adam i sam uzima plod u ruke da bi probao kakvog je ukusa. Od tog trenutka ukus greha ce muciti ljudski rod sve do kraja sveta i veka.
Iako je linija greha krenula od zmije preko Eve do Adama, Bog prvog i najodgovornijeg za greh proziva Adama! Nije Adamu pomoglo nikakvo pravdanje i bacanje krivice na zenu. Adam je odgovoran za greh, jer je kao muskarac bio odgovoran za ponasanje i postupke svoje zene.
Muskarac je taj koji zenu cini zenom. Iako se stvara utisak da je zena u podredjenijem polozaju u odnosu na muskarca, ipak je cinjenica da se zena najvecim delom svoga identiteta oslanja na muskarca.
Odnos muskarca i zene je mnogo vise od odnosa medju polovima. Odnos muskarca i zene odrazava odnos Boga i sveta. Na ovo misli i Sv. apostol Pavle kada o braku govori kao o velikoj tajni odnosa Hrista i crkve. Sjedinjenje muskarca i zene u sv. tajni braka predstavlja veliku tajnu sjedinjenja Boga i sveta. Bog se sa stvorenim svetom sjedinjuje u licnosti coveka. Savremeni covek vise nije svestan ovog uzvisenog poslanja u svetu. Zato je za njega brak sve manje Sveta tajna, a sve vise administrativna formalnost.
Ravnopravnost muskarca i zene ne postoji sama po sebi, niti je plod ljudskog napora, nego proishodi iz cinjenice da je Bog stvorio svet kao ravnopravan sebi. Iako ravnopravni, muskarac i zena nisu jednaki, jer ni Bog i svet nisu jednaki.



Svet je svoje postojanje dobio od Boga i odrzava se u postojanju zahvaljujuci Bogu. Kao sto je svet zavisan od Boga, tako i zena koja je ikona tog sveta, zavisi od muskarca.
Muz treba da bude glava i autoritet zeni, zato sto i ceo stvoreni svet treba da se pokorava volji Bozjoj. Sv. apostol Pavle zato i moze da poredi muza i Gospoda.
Ovo nije ni favorizovanje muskarca, niti diskriminacija zene, nego poreba da svako umnozi svoje razlicite, ali isto vredne darove.
Vekom u kome zivimo dominira kult zene u svim oblastima: politici, nauci, sportu, umetnosti, crkvi... cak ni tipicno muska zanimanja, kao sto su vojna i svestenicka sluzba, nisu postedjena ovog neocekivanog prisustva zena.
Doslo je do opste feminizacije covecanstva koja je potisla muskarce u drugi i treci plan. Ovu pojavu neki tumace kao borbu zena za njihova ljudska prava. To je obicna farsa, jer su zene samo dobile nove obaveze - pored podizanja porodice, od njih se sada ocekuje i da zaradjuju i da grade svoju karijeru rame uz rame sa muskarcima.
Prisutnost zene kao autoriteta u svim segmentima drustva, pokazuje nesto sasvim drugo.
Savremeni covek je na duhovnom planu odbacio Boga kao autoritet i umesto Bogu klanja se i sluzi svetu.
Kao simptom ove opste sekularizacije drustva javlja se kult zene i sluzenje zeni. Kada je u zapadnoj hriscanskoj tradiciji akcenat sa Bozjeg autoriteta i duhovnog zivota pomeren na teznju za efikasnim sluzenjem svetu, javio se kult Bogorodice, koji i simbolise brigu za svet. Sekularizacija je prvo izopacila kult Bogorodice u kult srednjovekovne dame, koji je u dvadesetom veku prerastao u kult savremene, poslovne i emancipovane zene. U trenutku kada je mesto koje pripada Bogu zauzeo svet, tvorevina Bozja, simptomatski je zena zauzela mesto koje pripada muskarcu.
Sve sto se desava na nevidljivom duhovnom planu, uvek ce se odraziti u vidljivom svetu. To vazi i za odnos muskarca i zene koji ce uvek odrazavati odnos Boga i sveta.
Zato poremeceni odnos izmedju polova nikad nece moci da se resi na relaciji muskarac - zena. Nikakva borba za ljudska prava, jednih ili drugih, nece dovesti do pravog resenja. Samo ako se covek okrene od sluzenja svetu ka sluzenju Bogu, moze ocekivati zdrav i ispunjen odnos sa suprotnim polom.
Svaki muskarac je bastinik Adamove prirode, ali sa ciljem da se razvija i preobrazava u novog Adama - Hrista, u duhovno snaznog i zrelog muskarca. Uz takvog muskarca i svaka zena moze izrasti u novu Evu - Bogorodicu, u poslusnu i vernu zenu, i dobru majku.
To sto danas vecina zena nije poslusna muskarcima, sto im zvocaju i prigovaraju, krivica je do samih muskaraca koji nisu dovoljno zreli da budu autoritet zeni. Takve muskarce zene i ne treba da slusaju.
Uzvisenost muske i zenske prirode je najlepse prikazana na glavnim ikonama u crkvi, na prestonim ikonama sa leve i desne strane carskih dveri. Hristos u svojoj ruci drzi Jevandjelje, On je duhovni autoritet. Muskarac put sazrevanja moze preci, samo ako razvije svoj duhovni zivot. Na drugoj ikoni Presveta Bogorodica u narucju drzi dete. Sposobnost zene da radja je neizreciv dar koji je Bog dao coveku, jer ni najvece delo ljudskog uma ili ljudskih ruku ne moze da se meri sa jednim detetom koga je rodila zena. Zato zena svoju duhovnu zrelost ispoljava u potpunosti tek kao majka.
Ako bi prestone ikone odrazavale danasnju stvarnost, imali bismo feminiziranog muskarca koji u rukama ili nosiljci drzi dete, i zenu od karijere koja umesto deteta u narucju drzi knjigu, ili cak kompjuter.
Dobro je, i za svaku pohvalu, sto muskarac pomaze zeni oko deteta, a zena se ostvaruje u oblastima za koje ima dara i pokazuje interesovanje. Medjutim, ako to postane samo zamena za ispunjenje svoje bogomdane muske ili zenske prirode, ni muskarac ni zena nece biti zadovoljni sobom.
Adamov kompleks duhovno nezrelog i nesigurnog muskarca je, nuzno, izazvao Evin sindrom neostvarene i nezadovoljne zene. Neprihvatanje Bozjeg autoriteta od strane coveka i okretanje ledja Bogu se odrazilo u neprihvatanju muskarca kao autoriteta od strane zene. Da bi ponovo sve doslo na svoje pravo mesto, jedino resenje je pokajanje - okretanje coveka natrag prema Bogu.