Ova tema je zamisljena kao uvod u jednu materiju, koja je relativno nova kod nas, i ima za cilj da priblizi jednu oblast poslovanja “obicnim ljudima”. Duboko verujem da je veoma bitno za blizu buducnost da svako ima makar elementarno poznavanje ove materije, bez obzirz da li ce se eventualno jednog dana odluciti da “igra” ili pak “izadje” na berzu ili ne.
Aje da vidimo sta je to berza uopste,koji je njen smisao, cime se trguje, sta su to hartije od vrednosti, sta su to brokerske kuce, kako se procenjuje rizik i rentabilnost poslovanja, sta su to akcionarska drustva, itd.

Da ne bih izmisljao toplu vodu, postoje neke definicije koje su neki drugi ljudi pisali i ne ulazeci u sitna creva mislim da ce sasvim korektno objasniti neke pojmove.

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti novcem I stranim sredstvima placanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko trziste. Berze kao institucije organizovanog finansijskog trziste kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju prodaju svoje hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske berze.
Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)
Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.
Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.
Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.
Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuelno tržište hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.
Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.
Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:
zakonito obavljanje trgovine na berzi,
zaštitu interesa učesnika na berzi,
poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika učesnika na berzi, i
informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

Danas su retka tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza. Najvažniji berzanski centri su Njujork, London, Tokio, Frankfurt i Čikago. Najveća je Njujorška berza hartija od vrednosti.
Na prostoru jugositočne Evrope rade Beogradska berza, Sarajevska, Banjalučka, Zagrebačka, Varaždinska, Ljubljanska, Budimpeštanska, Atinska, Bugarska, Makedonska i Crnogorska berza.

Izvor: Wikipedia

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžnana.
One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati republika ,pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
da je u pisanoj formi
da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata:
Oznaka vrste hartije od vrednosti
Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti
Potpis izdavaoca hartije od vrednosti
Prema načinu određivanja korisnika hartije razlikuju se :
1. Hartija na ime:
je vrsta hartije od vrednosti kod kojih je korisnik isprave izričito naveden po imenu, s tim što je isključeno prenošenje takve hartije putem indosamenta.
2. Hartija od vrednosti po naredbi:
je vrsta hartija od vrednosti kod kojih se kao imalac prava pojavljuje neko lice izričito označeno u samoj ispravi, ali je tom licu istovremeno data mogućnost da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika isprave.
3. Hartija od vrednosti na donosioca:
je onaj tip hartije od vrednosti kod kojih imalac prava tj. korisnik nije imenovan izričito, tako da se svaki imalac takve isprave smatra korisnikom hartije. Hartije na donosioca prenose se najlakše od svih hartija od vrednosti.

Izvor: Wikipedia

Akcija ili deonica predstavlja jedno od sledeća dva značenja:
udeo koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo);
isprava pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende).
Osnovni kapital društva podijeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrijednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu.

Pod pojmom akcija najčešće se podrazumijeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u organima upravljanja društva, tako i u raspodeli njegove dobiti.
Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrijednosti koje glase na ime ili na donosioca. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen.
Akcije se dele:
1) u odnosu na vrijeme kada se izdaju, na:
privremene; obično se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok vlasnik takve akcije ne uplati u potpunosti određenu svotu na ime svog udela u društvu, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim)
stalne.
2) u odnosu na sadržinu prava koje daju imaocima, na:
obične; vlasnici ovih akcija uživaju prava koja su statutom predviđena za sve učesnike društva
prioritetne; vlasnici ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale učesnike; obično imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva isl.; izdaju se najčešće prilikom povećavanja osnovnog kapitala društva, a obično su namijenjene novim akcionarima.

Akcije se međusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju vlasnicima prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasničkog rizika, akcije su rizičniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodjeljuje dividende. Međutim, u uslovima inflacije akcije su manje rizični finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća.
Tržišna cena akcija je njihova sadašnja vednost.
Akcije mogu biti osnivačke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva.

Izvor: Wikipedia

Obveznica predstavlja hartiju od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da će donosiocu isplatiti određenog dana iznos naznačen u obveznici sa kamatom ili drugačije ako je tako predviđeno. Obveznice predstavljaju veoma značajan oblik prikupljanja slobodnih novčanih sredstava u savremenim privrednim odnosima. Pošto izdavanje obveznica zahteva visok stepen stručnosti i dobro organizovanu tehniku emisije, bankarske organizacije najčešće izdaju obveznice u tuđe ime i za tuđ račun.

Obveznice mogu da budu sa fiksnom ili promenljivom kamatom. U praksi se smatra da su kamatna plaćanja sigurna ako su kod industrijskih preduzeća tri puta pokrivena profitom a kod preduzeća elektroprivrede dva puta.
Obveznice prema roku dele se na:
Kratkoročne
Srednjoročne
Dugoročne
Prema subjektu koji ih izdaje obveznice se dele na:
Obveznice koje izdaje javni sektor
Obveznice koje izdaje privatni sektor
U našem pravu insistira se na tome da izdavnje obveznica mora biti uspešno, a to znači da je u roku za isplatu obveznice uplaćeno najmanje 90 % od ukupnog novčanog iznosa koji je označen u objavi za upis obveznice.

 
Izvor: Wikipedia

Berzanski posrednici se dele u dve grupe i to na:
brokere
dilere
S obzirom da većina berzanskih posrednika vrši istovremeno obe vrste poslova, (brokerske i dilerske) najčešće se nazivaju brokersko-dilerska društva.
Usluge koje brokersko-dilerska društva nude, ostalim učesnicima na berzi su:
-pružanje usluga kupovine i prodaje svih finansijskih instrumenata na svim finansijskim tržištima
-pružanje mogućnosti kreditiranja
-čuvanje HOV(hartija od vrednosti) u sefovima
-pružanje konsultantskih i drugih usluga

Izvor: Wikipedia

Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom.
Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari.
Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:
1. na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke - investicione i poslovne);
2. na sekundarnom tržištu (berza akcija; eng. stock exchange) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokerii dileri;
3. na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna.
Akcionarska društva u nazivu preduzeća imaju sufiks "a.d.".

Prednosti akcionarskih društava
Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija - akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:
pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima)
pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)
pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća
Postoje i druge prednosti akcionarkih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

Izvor: Wikipedia

Berzanski indeks je lista (katalog) deonica i njihova statistika koja prikazuje srednju (ponderisanu) vednost tih deonica. Koristi se kao alat, pomoću kojeg se prikazuju karakteristike deonica koje su u njega uključene.
Sve deonice u svakom berzanskom indeksu imaju neke zajedničke osobine, kao što su: trgovanje na istoj berzi, pripadnost istoj branši ili visina tržišne kapitalizacije. Mnoge medijske kuće prikupljaju podatke o indeksima, te ih redovno objavljuju, često i u realnom vremenu. Obično se prezentuju kao procenat promene pojedinog indeksa u odnosu na njegovu vrednost iz prethodnog dana, ređe meseca.
Indeksi se upotrebljavaju i u izračunima performansi investicionih portfolija, kao, na primer, kod uzajamnih fondova.

Vrste indeksa
Berzanski indeksi mogu se razvrstati na nekoliko načina. Indeksi sa širokom bazom reprezentuju performansu celokupnog tržišta deonica, ili kao njegova zamena, oslikavaju dešavanja u datoj ekonomiji. Najčešće citirani tržišni indeksi su takođe indeksi sa širokom bazom, a uključuju najveće kompanije u državi, kao što su: američki Dow Jones Industrial Average i S&P 500, britanski FTSE 100, francuski CAC 40, njemački DAX i japanski Nikkei 225. Najpoznatiji srpski indeks je indeks Beogradske berze BELEXKS15.
Indeksi ne moraju biti ograničeni na pojedine berze. Indeks Dow Jones Wilshire 5000 predstavlja gotovo sve deonice kompanija kojima se javno trguje u SAD-u, uključujući one na New York-škoj berzi, NASDAQ i Američkoj deoničarskoj berzi. Slične indekse ima i Evropska Unija (EuroStock 100), Australija i Daleki Istok.
Indeksi se mogu i specijalizovati tako da prate samo pojedine branše ili sektore tržišta. Tako, na primer, Morgan Stanley Biotech Index sadrži 36 američkih firmi iz sektora biotehnologije. Neki indeksi mogu pratiti samo firme određene veličine, određenog tipa vlasništva pa čak i još neke specifičnije kriterijume. Postoji indeks Linux Weekly News koji prati samo one kompanije koje prodaju proizvode i usluge bazirane na Linux operativnom okruženju.

Uravnotežavanje
Indeksi se mogu klasifikovati i po modelu koji je upotrebljen za njegovo izračunavanje. Kod indeksa koji su cenovno uravnoteženi, cena deonice je jedini element koji određuje vrednost indeksa. U tom modelu, svako kretanje cene pojedine deonice ima veliki uticaj na vrednost indeksa, zanemarujući uticaj vrednosti domaće valute na tržištu i relativnu veličinu kompanije. Na drugoj strani, postoje indeksi koji su uravnoteženi sa vrednošću tržišta i kapitalizaciji pojedinih deonica, npr. Hang Seng indeks kod kojeg je odlučujući faktor veličina firme. Na taj način, relativno mala promena u ceni deonice neke veće kompanije imaće veći uticaj na vrednost indeksa. U indeksu koji se oslanja na vrijednost tržišta, cena je relativno više uravnotežena sa brojem emitovanih deonica nego sa njihovom ukupnom vrednošću.

Izvor: Wikipedia

Berzanski rečnik
Osnovni pojmovi
Broker
fizičko ili pravno lice koje izvršava na Berzi naloge kupovine/prodaje u ime fizičkih ili pravnih lica.
Diler
fizičko ili pravno lice koje na Berzi trguje češće u svojstvu principala nego kao agenti (izvršioci tuđih naloga), zarađujući češće kroz razliku u ceni nego kroz dilersku proviziju.
Fjucers ugovori
(futures) - standardizovan ugovor o terminskoj isporuci tržišnog materijala. Obaveza prodavca ugovora je da po njegovom dospeću u ugovorom predviđenom trenutku u budućnosti, isporuči osnovni tržišni materijal (robu, hartiju od vr, i dr.) po unapred ugovorom predviđenoj fjučers ceni. Obaveza kupca ugovora je da po njegovom dospeću u ugovorom predviđenom trenutku u budućnosti, prodavcu ugovora isplati vrednost osnovnog tržišnog materijala, po ugovorom utvrđenoj fjučers ceni.
Forward ugovori (forwars)
ugovor o terminskoj isporuci tržišnog materijala. Za razliku od recimo fjučers „futures“ ugovora, forvardi su nestandardizovani ugovori i proizvod su direktnih pregovora prodavca i kupca.
Hedzer (hedger)
učesnik čiji je motiv učešća u berzanskoj trgovini, isključivo zaštita od rizika eventualnih promena cena tržišnog materijala u budućnosti. Na robno-berzanskom tržištu to su recimo proizvođači i prerađivači.
Incoterms
ICT=International Commercial Terms
Prevod: Međunarodni trgovinski termini/pravila
Zbirka međunarodnih trgovinskih pravila, koju je utvrdila ICC, Pariz u cilju što preciznijeg definisanja prava i obaveza prodavaca i kupaca u međunarodnim trgovinskim transakcijama. Prva pravila usvojena su 1936, a revidirana su 1953, 1967, 1976, 1980, 1990. i 2000. godine. Prema sada važećem Incotermsu 2000, postoji 13 termina koje saugovarači mogu koristiti u ugovorima u međunarodnoj trgovini (EXW, FCA, FAS, FOB, CFR, CIF, CPT, CIP, DAF, DES, DEQ, DDU i DDP).
Kliring
procedura kojom nezavisna klirinška kuća ili klirinška kuća u okviru Berze, vrši saldiranje i poravnanje računa svojih članova i vodi računa o izvršenju svih obaveza koje proističu iz ugovora zaključenih na Berzi.
Limit nalog
nalog kupovine/prodaje tržišnog materijala, u kome nalogodavac određuje gornji (za kupovinu) odnosno donji (za prodaju) nivo cene (limit cenu), po kojoj je spreman da kupi/proda konkretni tržišni materijal.
Opcijski ugovor
(option) - standardizovan terminski ugovor, iz koga proizilazi pravo kupca opcije da do ugovorom predviđenog trenutka u budućnosti kupi ili proda osnovni tržišni materijal po unapred ugovorm utvrđenoj strajk (strike) ceni. Za to pravo kupac plaća prodavcu opcijsku premiju.
Skladisnica
u smislu hartije od vrednosti (warehouse receipt), predstavlja dokument kojim se garantuje postojanje i dostupnost navedene robe, navedenog kvaliteta i količine, u skladištu. Garant podataka iz skladišnice je ovlašćeni skladištar robe koji je izdao skladišnicu. Široko se primenjuje kao instrument prenosa vlasništva kako u spot trgovini tako i u transakcijama sa fjučers ugovorima.
Spot
sinonim za promptnu trgovinu kod koje se plaćanje i isporuka tržišnog materijala, vrši najkasnije i najčešće u roku do 5 dana od dana zaključenja ugovora na Berzi.
Tel-kel
u bukvalnom prevodu znači kakav-takav. Ovaj pojam se koristi na robno-berzanskom tržištu i definiše kvalitet robe (najčešće kukuruza), ukazujući da određeni element kvaliteta (vlaga) odstupa od uzans kvaliteta. Ovakvi slučajevi nastaju najčešće u slučaju kotiranja prirodno sušenog kukuruza (u ambarima), čiji procenat vlage još nije pao ispod potrebnog nivoa predviđenog uzansama kvaliteta.
Trgovina na zeleno
(ugovori na zeleno) - predstavlja takav vid trgovine kod koje kupac punu ugovornu cenu tržišnog materijala plaća odmah po zaključenja ugovora, a isporuka istog je predviđena za neki period u budućnosti (kod robe taj period je vezan za vreme nakon skidanja useva). Ugovori na zeleno su nestandardizovani terminski ugovori kod kojih prdavac i kupac slobodno dogovaraju sve njegove elemente.
Spekulanti
u berzanskom smislu je učesnik u berzanskoj trgovini, čiji je osnovni motiv učešća zarada (profit), a ne zaštita od rizika.

Izvor: Produktna Berza Novi Sad

Ova tema izgleda još nije povukla intersovanje.

Berza stvara mogućnost da sve one pare koje kod nas ljudi drže u čarapama budu investirane i potaknu razvoj privrede.

U Kini je interes za berzom buknuo. Ljudi nemaju pojma šta je to ali znaju da ih se preko nje dosta obogatilo.