Margarita od Navare

Margarita od Navare (1492-1549), takođe poznata kao Margarita od Francuske, Margarita od Angulema (Marguerite de Navarre, Marguerite de France, Marguerite d'Angoulême) bila je princeza orleanske grane francuske dinastije Kapet.

Margarita se bavila književnošću i autor je mnogih pesama, drama i zbirke priča Heptameron.

Margaritin uticaj i prestiž su izuzetno porasli kada je njen brat Fransoa krunisan za kralja Francuske 1515. Posle smrti prvog muža, udala se za Anrija II od Navare 1525, i tako postala kraljica Navare. Iste godine, uspela je da veštim pregovaranjem oslobodi brata, kralja Fransoa I, iz zarobljeništva u koje je zapao u Italiji.

Istorijski zapisi kažu da je bila plemenit vladar, da je komunicirala sa običnim narodom i bila zainteresovana za njihove brige. Ona i suprug, kralj Anri, pomagali su siromašne studente i mnoge ljude u nevolji. Često je posredovala u sukobima rimo-katolika i protestanata. Iako je zagovarala reformaciju crkve, nikada nije postala kalvinista.

Bila je velikodušni pokrovitelj umetnika i pisaca, među njima Fransoa Rablea, Klemen Maroa i Pjer de Ronsara. Njen salon je bio poznat kao „Novi Parnas“.

Leonardo da Vinči je umro 1519. dok je bio gost Margarite i njenog brata. Pre smrti, projektovao je njihov zamak.

Holandski humanista, Erazmo, jednom joj je prilikom uputio sledeće pohvalne reči : „Već dugo cenim mnoge izvanredne vrline kojima Vas je Bog obdario; mudrost filozofa, čednost, umerenost, blagodarnost, snagu duše i izvanrednu ravnodušnost prema svim taštinama ovog sveta. Ko se ne bi zadivio ovakvim kvalitetima sestre velikog Kralja, tako retkima čak i među sveštenicima i kaluđerima“.

Književna dela
„Dijalog u formi noćne vizije“ (1525)
„Božanska meditacija duše“ (1531)
„Bele rade, bele rade među princezama“, igra reči: margarita je drugo ime za belu radu (1547)
„Heptameron“ (1542), po motivima zbirke „Dekameron“ Bokača

Izvor: Wikipedia