Otvoren 60. filmski festival u Kanu



Medjunarodni filmski festival u Kanu, 60. po redu, zvanično su večeras otvorili tajvanska glumica Šu Ći i portugalski reditelj Manoel de Oliveira.

Tokom večeri biće prikazan film hongkonškog reditelja Vong Kar-vaja "My Blueberry Nights", koji će se uz još 21 film nadmetati za najznačajniju nagradu festivala - Zlatnu palmu.

Vong Kar-vaj je na ceremoniju otvaranja došao u pratnji dvoje vodećih glumaca filma "My Blueberry Nights" - džez pevačice Nore Džouns kojoj je ovo prva filmska uloga i glumca Džuda Loa.

Medju filmskim zvezdama koje su prisustvovale svečanom otvaranju festivala bile su glumice Gong Li i Žilijet Binoš i reditelji Dejvid Linč i Lik Beson.

Dejvid Linč je festivalu kao "rodjendanski poklon" dao kratkometražni film "Absurda", koji je prikazan uoči zvaničnog otvaranja festivala.

Na filmskoj smotri, koja traje do 27. maja, boraviće izmedju ostalih Kventin Tarantino, Gas Van Sant, braća Koen, Emir Kusturica, Džordž Kluni, Bred Pit, Ketrin Zita-Džouns, Met Dejmon, Al Paćino.

Leonardo DiKaprio u Kan donosi svoj ekološki dokumentarac "The 11th Hour", a Pitova družbenica Andželina Džoli promoviše film "A Mighty Heart" u kojem igra udovicu ubijenog američkog novinara Danijela Perla.

U konkurenciji za Zlatnu palmu su 22 filma, a medju autorima su renomirana medjunarodna imena kao Kventin Tarantino sa filmom "Death Proof" i Emir Kustirica, dvostruki dobitnik Zlatne palme, koji donosi film "Zavet".

Medju konkurentima su i ostvarenja "No country for old men" (Bez zemlje za stare), braće Džoela i Itana Koen, "Paranoid Park" Gasa Van Santa.

Nakon desetak godina "otkrivanja" azijskog filma, ovogodišnje izdanje najznačajnije filmske smotre na svetu posvećuje značajnu pažnju jednom drugom kraju sveta - istočnoj Evropi, s proslavljenim ruskim rediteljem Aleksandrom Sokurovim i njegovim sunarodnikom Andrejom Zvjagincevom, dobitnikom Zlatnog lava u Veneciji 2003. godine, Kristijanom Mundjuom iz Rumunije, zemlje čija je kinematografija bila otkriće prošlogodišnjeg kanskog festivala, madjarskim rediteljem i scenaristom Bela Tarom i srpskim rediteljem Emirom Kusturicom.

Ovogodišnji program pokazuje nastojanje organizatora da pronadje ravnotežu izmedju najvećih rediteljskih zvezda i novih talenata.

Kusturica će se predstaviti filmom “Zavet”, tačno 12 godina posle druge Zlatne palme koju je dobio za “Podzemlje”, a tri godine posle poslednjeg pojavljivanja u takmičarskom programu s fimom “Život je čudo”.

Za srpskog reditelja ovaj festival ima posebno značenje - svet je za njega saznao zahvaljujući Zlatnoj palmi 1985. godine za film “Otac na službenom putu”, da bi potom postao jedan od autora sa najviše nagradjivanih filmova i predsednik žirija 2005. godine.

Ovogodišnjim žirijem predsedava britanski reditelj Stiven Frirs, a medju članovima žirija je i turski pisac Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine.

Van konkurencije će, izmedju ostalih, premijerno biti prikazan film “Sicko” o zdravstvenom sistemu SAD, u režiji Majkla Mura, dobitnika Zlatne palme za “Farenhajt 9/11”, novi film Stivena Soderberga (“Oušn 13”) i Majkla Vinterbotoma “Moćno srce”, inspirisan ubistvom američkog novinara Danijela Perla u Pakistanu 2002. godine, sa Andjelinom Žoli u ulozi njegove supruge.

Obaveznom glamuru Crvenog tepiha, na kojem se odvija tradicionalan defile zvezda, doprineće posebno premijera Sodebergovog filma koji okuplja niz zvezda, medju kojima su Bred Pit, Džozrdž Kluni, Džulija Roberts, Ketrin Zita Džons, Met Dejmon i Al Paćino.

Iako se festival ove godine održava u znaku 60-godišnjice, predsednik festivala Žil Žakob nije hteo da mu da komemorativan karakter. Jubilej će biti obeležen specijalnim omnibusom trominutnih ostvarenja vise od 30 poznatih svetskih reditelja.



Politika na Kroazeti

Istorija “Zlatne palme” je istorija filmova koji su obeležili 20. vek - od “Trećeg čoveka” Orsona Velsa, koji je dobio ovo priznanje 1949. godine, preko filmova “Dolče vita” Federika Felinija, “Taksiste” Martina Skorsezea iz 1976. godine ili “Apokalipse danas” Fransisa Forda Kopole iz 1979. godine.

Festival, čije je prvo izdanje bilo 1946. godine, iako ga je još 1939. najavio počasni predsednik Luj Limijer, rodjen je iz ideje da se posle Drugog svetskog rata napravi medjunarodni festival koji će biti konkurent venecijanskom, koji je dugo povezivan s Musolinijevim režimom.

Politika nije izostala ni na Kroazeti. U vreme hladnog rata Rusi su bojkotovali festival kao proamerički, a SAD su ga kritikovale kao “prokomunistički”.

Diplomatski pritisci i pokušaji cenzure deo su istorije Kana - od pokušaja cenzure filma "Hirošima, ljubavi moja", snimljenog po scenariju književnice Margaret Diras, preko filma "Čovek od mramora" Andžeja Vajde, koji je tajno iznet iz Poljske 1981. godine, do današnje napetosti u odnosima s Kinom.

Kanski festival je ne samo smotra umetničkih dostignuća, već i najveća filmska pijaca na svetu, mesto na kojem se potroši oko milijardu dolara za kupovinu novih filmova - gotovo dvostoruko više nego kod najozbiljnijeg konkurenta, Američkog filmskog marketa (AMF), koji se održava svakog oktobra u Los Andjelesu.

Ovde se svake godine okupi oko 10.000 distributera i producenata koji nastoje da kupe oko 4.000 filmova, koliko je, u proseku, izloženo na prodaju.

Izvor: MTS-Mondo

Kusturica: Tačka na takmičenje u Kanu

Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica u ponedeljak putuje u Pariz, da bi 26. maja prisustvovao prikazivanju filma "Zavet" na Kanskom festivalu, kojim, kako je izjavio Tanjugu, definitivno stavlja tačku na svoje učešće u takmičarskom delu čuvene filmske smotre.

"Ovo je sigurno poslednji put da sam ja u takmičarskoj konkurenciji. Mislim da je to iscrpljeno i da to više nema nekog velikog smisla. Posebno zato što već osećam da zauzimam neko mesto koje bi moglo biti mesto za nekog mladjeg. Peti put, dosta je", rekao je Kusturica u intervjuu nacionalnoj agenciji, u njegovom Drvengradu na Mokroj Gori, pred odlazak u Francusku.

Kusturica je jedan od retkih filmskih stvaralaca kojima je pošlo za rukom da Zlatnu palmu osvoje dva puta. Najveće priznanje ovog prestižnog filmskog festivala prvi put je dobio 1985. godine za film "Otac na službenom putu", a posle 10 godina i za "Podzemlje".

Govoreći o ovogodišnjoj filmskoj smotri u Kanu, Kusturica je napomenuo da je reč o festivalu koji uvek ima nekoliko uzbudljivih tačaka. Ovoga puta, pored toga što je ovo 60. godišnjica festivala, to je pitanje uskladjivanja mladih i starijih autora, rekao je on, izrazivši nadu da će festival doneti i iznenadjenja.

"Nadam se da će biti onih iznenadjujućih faktora, filmova mladjih ljudi, kao što sam se i ja pojavio, da će iznenada neko nov, mlad, nas sve tamo potući do kolena", rekao je Kusturica.

Izvor: MTS-Mondo

Najnoviji dokumentarac Michaela Moorea senzacija u Kanu    

    Tri godine posle trijumfovanja, Michael Moore se vraća u Kan svojim najnovijim dokumentarnim filmom Sicko, koji je već postao senzacija na filmskom festivalu, a čija će se premijera održati u subotu.

Film je oštar i polemični pogled na američki zdravstveni sistem, a hiljade kritičara i novinara ističu da se film mora pogledati, tako da će se premijera održati u najvećem bioskopu festivala - iako se čak ni ne nalazi u zvaničnom takmičenju.

Njegov prethodni film Fahrenheit 9/11 osvojio je 2004. godine Zlatnu palmu za oštre kritike na račun Bele kuće i reakciju američkog predsednika Georgea W. Busha na terorističke napade 11. septembra i rat u Iraku, a premijera njegovog drugog filma, Bowling for Columbine, održana je upravo u Kanu 2002. godine.

Ovog puta, Moore ne stavlja pod lupu samo zdravstvenu politiku američke vlade, nego i svemoćne privatne kompanije za zdravstveno osiguranje. Iz udruženja za farmaceutska istraživanja i proizvodnju Amerike su već dali izjavu oštre kritike upućene Mooreu.

"Pregled američkog sistema za zaštitu zdravlja treba da bude izbalansiran, promišljen i dobro istražen. To nećete dobiti od Michaela Moorea. On je politički aktivista koji je u potrazi za senzacionalizmom. On nema nameru da bude fer i održava ravnotežu", stoji u izjavi.

Izvor: HappyNoviSad

Kanski festival – 60 godina

Slavni svetski reditelji okupili su se u nedelju uveče na Kroazeti kako bi poželeli "srećan 60. rodjendan" Filmskom festivalu u Kanu.

Čuvenim crvenim tepihom defilovala su velika imena sedme umetnosti: Takeši Kitano u crnom kimonu, Vim Venders, Gas Van Sant, Roman Polanski, David Kronenberg, Ken Louč, braća Koen, Džejn Kampion.

Glumački kasting nije mnogo zaostajao - Šeron Stoun, Žerar Depardije, Fej Danavej i desetine drugih koji su ostavili trajni pečat u istoriji festivala, učestvovali su u rodjendanskoj proslavi.

Direktor festivala Žil Žakob zamislio je proslavu godišnjice ne kao komemoraciju, već kao poklon publici u vidu jedinstvene poetske antologije u filmu "Svakom svoj bioskop".

Žakob je zamolio 35 velikih rediteljskih imena da u tri minuta ispričaju priču o magiji bioskopske sale, stvarajući izuzetan kolaž u slavu sedme umetnosti.

Izbegavši nostalgično prisećanje na godine koje su obeležile festival, Žakob je u prvi plan istakao savremene filmske autore.

Njihov pogled je nekad ironičan, nekad humorističan, kao u minijaturi Voltera Salesa o dva brazilska drugara koji daju muzičku verziju festivala pevajući a kapela, katkad pak politički, kao kod Vendersa, gde su mladi Afrikanci opijeni filmovima o ratu, a katkad erotsko-burleskni, kao kod Polanskog, gde se krici gledaoca koji pada s balkona tumače kao onanisanje dok na platnu prolaze slike iz filma "Emanuela".

Jubilej je obeležen i skandalom koji je izazvao Roman Polanski, koji je, nezadovoljan pitanjima koja su mu novinari postavljali, napustio konferenciju za štampu: "Ovo je zaista retka prilika... Imate na jednom mestu toliko velikih reditelja, a vi nemate ništa bolje da pitate!", gnevno je rekao reditelj napuštajući salu.

Izvor: MTS-Mondo

Šest srpskih filmova na Festivalu u Kanu

U ovogodišnjoj konkurenciji za Zlatnu palmu su i dva srpska filma, a još četiri biće prikazana u okviru filmske "pijace", komercijalne manifestacije koja se održava paralelno s Festivalom.

Premijera "Zaveta", novog filma Emira Kusturice, biće u subotu, uoči proglašenja ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme.

Proslavljeni srpski režiser dolazi u Kan dve godine nakon što je predsedavao žirijem Festivala, a tri godine pošto je u konkurenciji za Zlatnu palmu bio njegov film "Život je čudo".

Kusturica je pred polazak u Kan izjavio da je ovo "sigurno poslednji put" da nastupa u takmičarskoj konkurenciji, dodajući da već oseća da zauzima "mesto koje bi moglo da pripadne nekom drugom, mladjem".

U programu "Sinefondacija", koji predstavlja filmove najmladjih reditelja, upravo onih na koje Kusturica misli, kanskoj publici u četvrtak će se predstaviti još jedan Srbin - Pavle Vučković, kome je ovo drugi nastup u Kanu.

Vučković je pre tri godine osvojio prvu nagradu u istom programu za kratkometražni film "Beži, zeko, beži", a ove godine se predstavlja filmom "Minus", u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

U okviru filmske pijace, najveće manifestacije te vrste na svetu, biće prikazana još četiri filma čiji su autori iz Srbije ili su na drugi način povezani s našom zemljom – "Film noar", prvi srpski dugometražni animirani film, Srdja Penezića i Rista Topaloskog i "Yin" Nemanje Valjarevića, zatim "Nastup" mlade beogradske rediteljke Katarine O’Hearn i, najzad, "Milan", film koji je Nemica Mihaela Kecele snimila sa srpskim glumcima i srpskim producentom, Danijelom Ljubinkovićem.

Izvor: MTS-Mondo

---

Novi Tarantinov film zabavio kansku publiku

Trinaest godina posle Zlatne palme za "Petparačke priče", Kventin Tarantino je u utorak zabavio publiku u Kanu "Bulevarom smrti", svojim novim filmom koji je prikazan na glavnom programu Festivala.

"Bulevar smrti" je oda filmovima B produkcije iz '70. godina, prema kojima Tarantino gaji poseban afinitet.

To je prvi film koji je Tarantino snimio posle tri godine, kada je u Kanu van konkurencije prikazan drugi deo njegovog diptiha "Kill Bill".

Kraća verzija tog filma se u SAD prikazuje zajedno s "Planetom strave" Roberta Rodrigeza, u diptihu kojim dvojica reditelja odaju počast filmovima koji su obeležili njihovu mladost u drajv-in bioskopima.

Američki glumac Kurt Rasel, jedan od simbola žanra, pojavljuje se u ulozi psihopate koji ubija seksi tinejdžerke, ali je radnja filma u drugom planu - Tarantino je ovaj put akcenat stavio na estetiku žanra.

Izvor: MTS-Mondo

Cannes 2007.

Izvor: NetPortal

Filmski festival u Kanu

Izvor: MTS-Mondo

Kusturičin "Zavet" u subotu na programu

Film "Zavet" srpskog reditelja Emira Kusturice biće prikazan na programu Festivala u Kanu u subotu, poslednjeg dana takmičarskog programa.

Srpski reditelj dolazi na festival dve godine nakon što je predsedavao kanskim žirijem. U konkurenciju za Zlatnu palmu ušao je tri godine pošto je u takmičarskom programu učestvovao sa filmom "Život je čudo".

Film "Zavet", u kojem igraju Miki Manojlović, Mirjana Karanović, Uroš Milovanović i Ljiljana Blagojević, peti je film proslavljenog reditelja u kanskoj konkurenciji.

Kusturica je izjavio, u intervjuu Tanjugu, pred odlazak u Kan, da nakon filma "Zavet" stavlja tačku na svoje učešće u takmičarskom delu čuvene filmske smotre.

"Ovo je poslednji put da sam u takmičarskoj konkurenciji, zato što već osećam da zauzimam mesto nekog mladjeg reditelja", rekao je Kusturica.

Ukoliko osvoji Zlatnu palmu, Kusturica će biti prvi reditelj u istoriji Festivala sa tri najviša priznanja. Prvo je dobio 1985. godine za film "Otac na službenom putu", a drugo za "Podzemlje" 1995. godine.

Izvor: MTS-Mondo

Aplauzi za Kusturičin "Zavet" u Kanu 

Film Emira Kusturice "Zavet" doživeo je aplauze na premijeri u Kanu, gde je prikazan na takmičarskom programu jubilarnog, 60. filmskog festivala u ovom fancuskom gradu na Azurnoj obali.

Proslavljeni srpski reditelj je u Kan došao da predstavi svoj peti film u takmičarskoj konkurenciji, dan pre proglašenja ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme.

Kusturica se, nakon projekcije filma u glavnoj festivalskoj sali "Limijer", pojavio pred novinarima u društvu svojih glumaca - od starih znanaca iz prethodnih filmova, poput Mikija Manojlovića, Ljiljane Blagojević i Aleksandra Berčeka, do onih koji su načinili prve glumačke korake tek u ovom novom Kusturičinom filmu - Marija Petronijević i Uroš Milovanović.

"Nisam se promenio... Od početka radim jedan te isti film koji još nije završen", rekao je Kusturica novinarima, dodajući da je jedan psihijatar to objasnio kao "ludilo vidjeno očima ludaka".

Srpski reditelj je objasnio da njegov film o unuku koji kreće u grad da ispuni obećanje dato dedi - da proda kravu, kupi ikonu i nadje ženu - "nema dodira s gradskim životom u Srbiji ili Evropi".

"Pokušavam da budem van trenda. Čini mi se da sam jedan od retkih reditelja koji rade ono što vole”, rekao je Kusturica, dvostruki dobitnik Zlatne palme (“Otac na službenom putu” 1985, “Podzemlje” 1995).

Srpski reditelj je i ovde ponovio ono što je pre puta u Kan izjavio Tanjugu - da se verovatno više neće takmičiti u kanskoj konkurenciji kako bi ostavio mesto mladjima.

“Toliko često sam bio u Kanu da sam tražio od Žila Žakoba (predsednika kanskog festivala) da mi napravi kuću ovde. Ubuduće ću verovatno praviti filmove, ali ne verujem da ću se takmičiti”, rekao je Kusturica.

Govoreći o svojim filmskim uticajima, Kusturica je pomenuo američke filmove iz sedamdesetih, poput filmova Martina Skorsezea “Taksista” i “Razjareni bik”.

“Pokušavam da ostanem odan idejama u američkim filmovima koji su pravljeni sedamdesetih godina... Ti filmovi, koji su se bavili suštinskim pitanjima, nestali su početkom osamdesetih pod tiranijom marketinga”, rekao je Kusturica, pozivajući se na bestseler Naomi Klajn “No logo” o modernom društvu pod tiranijom marki, omiljeno štivo svetskih altermondijalista.

Kusturica se osvrnuo i na svoju omiljenu temu, kritiku Holivuda, objašnjavajući da je holivudska industrija “preusmerila film, od ideje humanizma, karakteristične za filmsku umetnost u deceniji sedamdesetih”, na neki drugi pravac. “Filmovi o marginalcima su potisnuti, reditelji marginalizovani, a jedini kriterijum je postao onaj marketinški”, rekao je srpski reditelj.

“Danas morate da idete u korak s modernošću, s trendom i da samo uživate. Nemam ništa protiv uživanja, ali verujem da film treba da govori i o životnim aspektima ljudskog života”, objasnio je novinarima iz celog sveta.

Svoj način rada Kusturica je uporedio sa “šefom orkestra”. “Ako hoćete da budete energičan reditelj, nije dovoljno samo da snimite film po dobrom scenariju, morate da budete i šef orkestra, da budete potpuno posvećeni”, rekao je.

Kusturica je objasnio da je je jedan od glumaca u "Zavetu", njegov sin Stribor, autor muzike, koja je sveprisutna u filmu. “Muzika u filmu je bliska ‘Zabranjenom pušenju’, ali je više melodična”, rekao je Kusturica.

Objašnjavajući jednu od replika iz filma, o “ratovima iz milosrdja”, Kusturica je rekao: "Medjunarodna zajednica je tako puna ljubavi prema ostatku sveta da, kad ne mogu dovoljno da vam izraze tu ljubav, oni vas - bombarduju! Danas vas bombarduju kad vas suviše vole. Srbija je bila jedna od žrtava te ljubavi”, rekao je Kusturica, što je naišlo na aplauz u publici.

Jedna od tema filma, prostitucija, dobija političku dimenziju u ustima makroa koga tumači Miki Manojlović. “Jedino što Srbija može da ponudi jeste lepota... Vezana je za karakter lika koji glumi Miki. U tom kontekstu znači da imate prostitutku u krevetu”, objasnio je reditelj, odgovarajući na pitanje novinara.

O načinu rada s Kusturicom govorili su glumci koji su prvi put sa njim radili pre 25 godina, Miki Manojlović i Ljiljana Blagojević. Manojlović je istakao dubok i iskren odnos koji ima s Kusturicom, sa kojim radi od 1981. godine.

Manojlović, koji je glumio u oba Kusturicina filma koji su nagradjeni Zlatnom palmom, rekao je da “do sada nikada nismo izgubili u Kanu”, na šta je Kusturica uz osmeh dobacio: ”Ali ove godine hoćemo”.

Ljiljana Blagojević je objasnila da je “imala sreću da njen prvi film bude "Sećaš li se Doli Bel", film koji je nagovestio radjanje velikog svetskog reditelja”. “Posle 25 godina sam imala ponovo sreću da se sretnem s tim velikim rediteljem, što sam svih ovih godina priželjkivala”, rekla je srpska glumica.

Nazivajući Kusturicu ”jednim od poslednjih dinosaurusa filmske umetnosti”, ona je rekla da je kod njega pronašla “isti entuzijazam kao na početku karijere”. ”Njegovi filmovi imaju puls, oni su živi, što znači da kao glumac možete sa njim da radite jedino ako mu se potpuno prepustite, što ne znači i da isključite mozak”, rekla je Blagojević, koja u filmu “Zavet” glumi seosku učiteljicu.

“Ovaj film ima divnu poetiku, ali i brzinu. On se oslanja na prvi film, ali ga daleko nadrasta”, objasnila je.

Aleksandar Berček, koji u filmu glumi dedu, rekao je - odgovarajući na pitanje novinara o temi lepote - da je “naš istorijski problem u lepoti naše zemlje i ljudi”. “Svi su dolazili kod nas, a mi nigde nismo išli, jer smo zauzeli najlepše mesto”, rekao je Berček.

Dvoje mladih protagonista, Marija Petronijević i Uroš Milovanović, zahvalili su se Kusturici što im je pružio priliku da sa njim rade. “Nisam očekivala da ću biti na filmu i da ću raditi s najvećim rediteljem”, rekla je mlada glumica, dok je njen partner u filmu koji glumi unuka Caneta, izjavio da je presrećan što je u društvu “ovakvih ljudi”.

Kusturica je najavio da će film o Maradoni biti završen u toku godine, a da će biti prikazan naredne godine.

Izvor: MTS-Mondo

Kusturica: Politika je u drugom planu 

"Zavet je film o ljubavi, porodici, veri, a politika je u drugom planu", izjavio je u subotu u Kanu, uoči premijere, Emir Kusturica.

"Scenario filma je jednostavan: Srbija, lepo mesto, deda šalje unuka u grad, kaže mu da uradi tri stvari... Unuk nailazi na razne teškoće, ali se sve srećno završava. To je bio materijal od kojeg sam krenuo", rekao je Kusturica.

Politički kontekst ipak provejava kroz viziju Srbije koju preobražavaju kapitalizam i kapitalisti.

Odgovarajući na pitanje da li se plaši da bi njegova politička vizija mogla da prevagne nad umetničkom, Kusturica kaže: "Ne, jer filmski svet ne stvaram zbog svoje političke vizije. Politička koncepcija je sekundarna".

"U centru radnje filma je sukob koji je u vezi s glavnim temama kojima se bavim - temama ljubavi, porodice, vere, arhetipa", objašnjava Kusturica .

Motiv prostitucije u filmu dodatno osvetljava temu usamljenosti.

"Ideja je bila da pokažemo idealistički svet ljubavi dede prema unuku i usamljenost koja se uvlači u uništeno selo u zapadnoj Srbiji. Želeo sam da pokažem kako priča o ličnoj usamljenosti može da preraste u mnogo šire pitanje u Srbiji u koju prodire kapitalizam", objašnjava reditelj.

Glumci iz "Zaveta" na zajedničkoj konferenciji za štampu komentarisali su rad sa Kusturicom.

Miki Manojlović, koji već godinama radi sa Kusturicom, kaže da je njihov zajednički rad posledica činjenice da su njihove "ličnosti vrlo kompatibilne", dodajući da su "obojica uspeli da osvoje umetničku slobodu".

Ljiljana Blagojević kaže da je od prvog Kusturičinog filma u kojem je igrala, "Sjećaš li se Doli Bel", improvizacija veoma prisutna na snimanju, jer "ako muva sleti na nos protagoniste, on će nastaviti da snima".

Glumci koji su prvi put radili sa Kusturicom, Marija Petronijević i Uroš Milovanović slažu se da je rad sa slavnim režiserom bio izuzetno iskustvo.

"Kad pročitate scenario, to vam neće mnogo pomoći, bar ne kod Kusturice. Vi zamislite priču na osnovu scenarija, ali nikad ne možete da je zamislite onako kao što je on zamišlja. Zato nikada niste sigurni šta vas čeka na snimanju - sve dok ne počnete da radite i dok on ne počne da zahteva od vas da vi to prenesete na kameru. On mora da bude autoritet, jer da nije toga ne bi bio tako uspešan reditelj, ali je nemoguće ne oprostiti mu ako nešto uradi u afektu", kaže Marija, a Uroš dodaje: " Ako pogrešimo, ume da se nervira, ali nije oštar, sve okrene na šalu. Snimanje je bilo zabavno, nekad smorno, ali uglavnom zabavno".

Izvor: MTS-Mondo