Šta je povišen krvni pritisak?

Da bismo odredili granicu normalnog pritiska izražavamo njegovu vrednost u mmHg i normalan pritisak iznosi 120/80 mmHg (životnog stuba). Svaka povišena vrednost iznad navedenih vrednosti naziva se hipertenzija. Krvni pritisak u organizmu čoveka regulišu dva mehanizma - jedan je hormonski, a drugi je nervni sistem. Hipertenzija je bolest modernog čoveka i urbanih sredina i zauzima visoko mesto na lestvici hroničnih bolesti.

Hipertenzije se dele na poznate, kada znamo uzroke nastanka: bubrežno-vaskularna, endokrina, srčano vaskularna i neurogena.
Više od 50 odsto po statističkim podacima pripada grupi hipertenzija sa nepoznatim uzrokom. Smatra se najčešće da su naslednog porekla ili da dolazi do poremećaja metabolizma elektrolita i vode i zbog psihosomatskog uticaja.

Faktori rizika nastanka hipertenzije: gojaznost, povišen nivo holesterola i triglicerida u krvi, pušenje, šećerna bolest, fizička neaktivnost i stres.

Simptomi hipertenzije

Glavobolja, otežano disanje pri naporu i u miru, omaglice, nesvestice, bolovi oko srca, krvarenje iz nosa, nervoza i crvenilo u licu.
Vrste povišenog krvnog pritiska: lakša hipertenzija, umerena, ozbiljna hipertenzija kod dece, hipertenzija u trudnoći, hipertenzija u klimaksu i hipertenzija u starosti.

Kako se uspostavlja dijagnoza?


Najčešće se merenjem krvnog pritiska u različitim dnevnim intervalima pojavljuju povišene merne vrednosti pritiska. Ovaj vid praćenja krvnog pritiska treba da primenjuju osobe koje imaju probleme s povišenim krvnim pritiskom tako što će napraviti tablu po danima, i to da jutarnje merenje bude posle buđenja, drugo merenje u toku dnevnih aktivnosti i treće merenje u večernjim časovima. Ta evidencija podataka treba da traje nedelju dana.

Kardiološki pregled

Ultrazvuk srca, bubrega, jetre, pregled protoka krvi kroz arterije vrata i magistralne arterije trbuha, laboratorijske analize krvi, EKG srca i 24 časovno (holter) merenje krvnog pritiska.
Povišen krvni pritisak može da dovede do: srčanog infarkta i moždanog insulta (šloga).

Lečenje

Regulisanje unosa soli u dnevnoj ishrani, smanjenje telesne težine, izbegavanje stresnih situacija na poslu i kod kuće, šetnja, kretanje, vežbe i redovno uzimanje lekova koje je propisao kardiolog.
Povišeni krvni pritisak iz bilo koje grupe hipertenzija koje smo naveli u tekstu traži da mu se obrati pažnja, a ne olako da se zanemari.

Povišen krvni pritisak bolest je koja često ne izaziva vidljive tegobe i zato se ova bolest mora shvatiti ozbiljno i adekvatno lečiti. Jer, ako se bolest otkrije na samom početku može se izlečiti i dobro regulisati određenom terapijom. U sprečavanju i lečenju hipertenzije važnu ulogu ima promena životnih navika i redovno uzimanje lekova. I zato, ukoliko imate povišen krvni pritisak, morate se obavezno javiti svom lekaru.
Dr Ksenija Maid

saka lekova za dorucak svako jutrp.. i opet se ne vratis u normalu.

To nije resenje,saka lekova je resenje samo ako higijensko dijetetski rezim ishrane,bavljenje sportom i promena nacina zivota uopste ne daju rezultate.Hipertenzija je bolest br.1 21 veka i treba je jako ozbiljno shvatiti.Ja radim na internom odeljenju-odsek kardiologija i svakodnevo se borim protiv hipertenzije.

a sta ako neko nema vremena za higijensko dijetetski rezim ishrane,bavljenje sportom i promenu nacina zivota uopste?

Mislim da je jako glupo da neko uzima kako ti kazes saku lekova svaki dan zato sto nece da vodi racuna o svom zdravlju.Nije tacno da ne moze da se odvoji vreme za bavljenje sportom,nije tacno da neko mora da uzme 10 g soli svaki dan i da mora da popusi 2-3 pakla cigareta dnevno.To pacijenti najcesce shvate kad legnu u bonicu,ali tada je kasno zato sto je vec doslo do bezpovratnog propadanja krvnih sudova a samim tim i organa(srce,mozak,bubrezi) i celog organizma u celini.Kad vide upisane i usrane(a nazalost mlade ljude) koji bespomocno leze i nemaju pojama ni ko su,ni sta su,ni gde su onda pocinju da shvataju sta uh ceka.

Jebiga, komplet moja porodica ima sto se kaze bad karma sa srcanim obolenjima.. i nisam primetio da je to mene zaobislo...
Ok, cinjenica je da se ne libim da jedem kao covek, ne moze se reci da solim, posto nikad u zivotu nisam uzeo da do solim nesto, isto tako ne moze se reci da se ne bavim sportskom aktivnoscu te da se ne trudim da zivot dovedem u red, ne pusim, ne pijem, ne drogiram se.. ali protiv svakodnevnog stresa se ne moze... jednostavno ne moze... covek ne moze da se ne nervira kad shvati da o njegovom zivotu odlucuju drugi...

U pravu si SF-protiv stresa se ne moze,ali to je samo jedan od faktora rizika.Taj faktor rizika se ne moze izbeci.Zato covek treba da ostale faktore rizika iskljuci.Ti si mlad covek i treba da se dobro hranis,mozes slobodno i da preteras ponekad,samo nemoj da zaboravis da makar tri puta nedeljno posvetis paznju svom telu baveci se sportom.Ti to sigurno i radis i posto si pametan momak neces dozvoliti da upropastis zdravlje.

Ja to radim ceo zivot, pa sam opet sa 8 godina imao pritisak 135 sa 90 , a sa 18 zaglavio kod kardiologa gde mi je covek rekao da imam srce 20 godina starije nego sto bi realno trebalo biti...

hoces da kazes doco, da treba izbaciti tu saku lekova?

Ne kazem da treba izbaciti lekove,taman posla.Hteo sam da kazem da su lekovi zadnje resenje kad ostalo ne vredi.Predpostavljam da su skoro svi clanovi ovog foruma pretezno mladi ljudi i za njih vazi sve ovo sto sam napisao.Za stare ljude nama izbora-oni moraju da uzimaju lekove.

@ SF
To sto ti je rekao kardiolog na osnovu jednog pregleda je jako neozbiljno i to nemoj ozbiljno da shvatas.Da bi ti to rekao morao si da uradis kompletnu laboratoriju,teleradiografiju srca i pluca,EHO srca,stres EHO,test opterecenja,holter EKG i holter pritiska i eventualno kario CT pa da onda izvede takav zakljucak.U suprotnom je neozbiljan.