Dugo su lekovi za spavanje bili jedina pomoć protiv besanih noći. Danas se za lečenje nesanice koriste različita sredstva i niz delotvnornih postupaka

ZA SVAKU NESANICU POSTOJI LEK

Mnogi ljudi spavaju slabo i premalo, a o nesanici po pravilu ne razmišljamo kao o ozbiljnom poremećaju, već je prihvatamo kao nužnu propratnu pojavu savremenog načina života. Zbog takvog stava tek 30 posto ljudi koji imaju istinske smetnje spavanja zatraži lekarsku pomoć. Istovremeno raste potrošnja lekova za spavanje, a mnogi ta sredstva uzimaju bez lekarskog nadzora. I tako, uprkos rešenjima koja nudi savremena medicina, probleme spavanja još uvek pokušavamo da rešimo sami .
Lekari tvrde da zbog nepoznavanja procesa spavanja često ponavljamo upravo one greške koje su glavni uzroci nesanice. Neki žele da utonu u san u tačno određeno vreme, ne vodeći računa o ritmu svog mozga, dok drugi nastoje da odspavaju osam sati iako im je dovoljno manje sna.

Poremećen je i dnevni ritam
Nesanica je toliko raširena da je već postala ozbiljan zdravstveni problem. Smetnje koje onemogućavaju san odražavaju se i na dnevni život: dolazi do promene raspoloženja, razdražljivosti, manje otpornosti na stres i slabiji radni učinak. Osim toga, lekari upozoravaju da je nesanica ozbiljna pretnja zdravlju jer dovodi do depresije, a ljudi koji boluju od nesanice skloniji su i suicidnim mislima. Takođe, osobe koje pate od nesanice izazivaju saobraćajne nesreće dva ili tri puta češće nego ostali vozači. Lekari tvrde da je i porast agresivnog ponašanja povezan s nesanicom.

Pomoć lekara specijaliste
Spavanje je celovit i zaseban proces, ali je usko povezan s dnevnim aktivnostima. Zato će lakar nastojati da sazna što više o vašem načinu života. U nekim slučajevima potreban je boravak u bolnici da bi se otkrile smetnje za koje bolesnik ni ne zna. Na primer, uzrok nesanice može da bude apneja (kratkotrajni prestanak disanja) u snu, koja može da ima ozbiljne posledice po zdravlje. Istovremeno bolesniku se pomaže da nauči kako lakše da zaspi.
Međutim, da bi se smetnje spavanja uspešno lečile, bolesnik mora da promeni neke životne navike i pridržava se lekarskih saveta. Nije dovoljno samo uzeti tabletu. Pacijent treba da nauči kako da nadzire svoje ponašanje tokom dana, kako da vodi zdrav život i stres drži pod kontrolom.

Četiri vrste nesanice
Iako je depresija uzrok polovine slučajeva nesanice, osim psihičkih tegoba postoje i drugi uzroci. Naime, ljudi koji imaju smetnje spavanja često boluju od različitih organskih bolesti. Nesanica može da bude posledica neke bolesti ili neprepoznatljivih zdravstvenih smetnji poput spomenute apneje u snu. Dakle, razlikujemo četiri vrste nesanice, a za svaku postoji lek.
Prekasno zaspite
Ako vam brojanje ovaca ne pomaže da zaspite do duboko u noć, nema sumnje - muči vas teskoba. Prevelika aktivnost tokom dana ne dopušta vam da se opustite. Spavanje doživljavate kao "smrt" i nesvesno ne želite da joj se predate. Tokom dana ogledaju se i drugi simptomi teskobe: stezanje u grlu, razni bolovi, stalna slabost, ubrzani rad srca... Takvo stanje može da uzrokuje neki stvarni događaj: gubitak posla, smrt bliske osobe i sl.
Smetnje spavanja postaju hronične kad se nesanica javi tri noći u nedelji i potraje otprilike tri meseca. Osnovni uzrok ovog oblika nesanice je otežano podnošenje stresa tokom dana.

l Lečenje
Preko je potrebno da naučite da se opustite uz pomoć jedne od brojnih metoda: joga, strečing (istezanje), masaža, hipnoza... Za prevladavanje teških trenutaka lekar će, ako je to zaista potrebno, propisati neki anksiolitik koji ujedno ima i umirujuće dejstvo. Ta sredstva se koriste samo kratko vreme (ne duže od tri nedelje). Kad se uz anksioznost jave i neke fobije ili kompulsivno ponašanje (ponavljanje nekih radnji i postupaka), potrebno je složenije lečenje.
Kad se nesanica ustali
Nesanica koju nazivamo psihofiziološkom je instinska bolest, a obuhvata 15 do 30 posto slučajeva nesanice. U početku do smetnji spavanja dolazi samo u određenim okolnostima: tokom boravka u bolnici, bdenja uz bolesno dete i sl. Nakon dve ili tri nedelje te okolnosti nestaju, ali smetnje spavanja ostaju i dalje. Osoba koja ima takve smetnje na spavanje odlazi već uverena da neće moći da zaspi. Javljaju se negativne i teskobne misli. Reč je zapravo o fenomenu sličnom uslovnom refleksu, a faktor koji podstiče taj refleks je odlazak na spavanje što, umesto da uvodi u san, oboleloga odvodi u sasvim suprotnom smeru.

l Lečenje
Obolelome treba pomoći da odlazak na spavanje pretvori od negativnog u pozitivan podsticaj koji pogoduje snu. Jedan od najdelotvornijih načina jeste da se odlazi u krevet samo radi spavanja, dakle bez čitanja ili gledanja televizije iz kreveta. Preporučuje se da ustane nakon dvadeset minuta i bavi se nekom umirujućom aktivnošću (čitanjem ili slušanjem prijatne muzike koja opušta), a potom, kad oseti istinsku pospanost, ode u postelju. Na taj način će i sam odlazak u krevet doneti san.

Ako se budite pred zoru
Nakon prvog dela noći, kada spavate dubokim snom, oko tri ujutro počinjete da se budite i više ne možete da zaspite. To je tipična noć depresivne osobe. U većini slučajeva reč je o ženama. Nesanici se tada pridružuju teskobne misli. Osoba se ujutro diže iscrpljena i ceo dan jedva izdržava napore. Vikendom se ništa ne menja: dan proveden u krevetu dodatno otežava noćno spavanje.
U tim slučajevima vrlo često se radi o depresiji koja nije dijagnostikovana. Bolesnik ne želi da prihvati da boluje od depresije. Lekari tvrde da takve osobe ulažu ogromne napore da obave svoje društvene, porodične i poslovne obaveze, ali ni u čemu ne nalaze zadovoljstvo. Ne obraćaju se lekaru verujući da same mogu da prevladaju svoje tegobe. Upravo zato traže lekarsku pomoć samo zbog nesanice, a tada se uz nesanicu dijagnostikuje i depresija.

l Lečenje
Antidepresivi ili psihoterapija - način lečenja određuje se nakon specijalističkog pregleda. Lečenjem depresije istovremeno se leče i poremećaji spavanja.

Ako se često budite
Čim zaspite počnete da hrčete, i tako svake noći. Budite se umorni, neretko i s glavoboljom. Sledećeg dana ste pospani. Najčešće je reč o muškarcima starijim od 40 godina, znatno povećane telesne težine, koji vole da pojedu i popiju.
Svi simptomi ukazuju na apneju u snu. Reč je o kratkotrajnim prekidima disanja u snu, koji uzrokuju kratka uzastopna buđenja tokom noći. Bolesnik se ujutro ne seća tih noćnih buđenja i umoran je. Kratka buđenja, naime, prekidaju ciklus spavanja, a propraćena su oslobađanjem adrenalina kao kod stresa, povećanim krvnim pritiskom i ubrzanim srčanim ritmom. Tokom dana takva osoba je pospana pa često zaspi na poslu.
Apneja u snu prilično je učestala bolest, a može da ima ozbiljne posledice po zdravlje - povećanu opasnost od moždanog udara ili infarkta srca. Zato je treba dijagnostikovati i lečiti.

l Lečenje
Ako smetnje potraju, bolesnik može tokom spavanja da koristi posebnu masku, povezanu s malim uređajem koji omogućava normalan protok vazduha kroz disajne puteve. Taj uređaj je vrlo koristan, ali i neudoban. Ako se radi o blažem obliku apneje i uobičajenom hrkanju, preporučuje se hirurški zahvat na nepcu. Postoje i složeniji hirurški zahvati kojima se usklađuje međusobni položaj čeljusti, no oni se preporučuju samo mlađim osobama.

Treba li uzimati lekove za spavanje?
Iako trošimo veće količine lekova za spavanje, ne poznajemo ih dovoljno. Evo šta bi o njima trebalo da znamo da bismo izbegli neželjene nuspojave.

Olakšavaju spavanje
Tačno. Međutim, ako ta sredstva uzimamo duže vreme, ne samo da ćemo i dalje imati probleme s nesanicom, već se stanje može i pogoršati. Nakon prestanka uzimanja, često ćete opet osetiti potrebu za uzimanjem lekova za spavanje.

Treba ih izbegavati po svaku cenu
Netačno. Ti lekovi su korisni ako ih lekar propiše protiv povremene nesanice, i ako se ne uzimaju duže od tri nedelje. Danas ih lekari često propisuju da bi vam olakšali da prebrodite neka teška životna razdoblja (porodični problemi ili problemi na poslu) ili nakon hirurškog zahvata. U tom slučaju lekovi za spavanje pomoći će da se nesanica ne pretvori u hroničnu bolest. Dakle, podjednako je pogrešno izbegavati ta sredstva kao i preterivati s njihovom upotrebom.

Izazivaju ovisnost
Tačno. Upravo je to najveće problem u slučaju benzodijazepina - lekova koji se često propisuju protiv nesanice. Tokom tri ili četiri nedelje organizam stekne naviku, a onda za postizanje željenog efekta treba povećati dozu leka. Time se stvara psihička, ali i telesna navika uzimanja tablete pre spavanja.
Ne valja ih propisivati deci
Tačno i netačno. Za decu važe ista pravila kao i za odrasle: ti lekovi se propisuju u slučaju povremene nesanice i tokom kratkog perioda. Pomažu da se prebrodi neko teško razdoblje i doprinose kvalitetu sna. Međutim, kad je reč o deci, treba biti posebno oprezan: to su psihotropni lekovi, dakle utiču na mozak. Pretpostavlja se da kod mladih mogu da podstaknu uzimanje droge.

Nemaju nikakvih nuspojava
Netačno. Neke neželjene nuspojave i te kako su neugodne. Pospanost tokom dana, suva usta, otežana koncentracija, prolazni gubitak pamćenja, slabija radna sposobnost... Mogu da uzrokuju i promene raspoloženja, razdražljivost i napade plača. Ipak, nove vrste lekova imaju manje neugodnih nuspojava.

Uzimanje leka ne valja naglo prekinuti
Tačno. To je važno pravilo i treba ga se pridržavati. Potrebno je postepeno smanjivati doze leka, na primer svakih deset dana uzimati za jednu četvrtinu manje. Pošto nagli prekid uzimanja može da uzrokuje krizu, odvikavanje od leka treba sprovoditi pod lekarskim nadzorom.

Svi lekovi protiv nesanice su sredstva za spavanje
Netačno. Sredstva za spavanje ubrajaju se u grupu benzodijazepina, a propisuju se protiv povremene nesanice. Kad se uz nesanicu javi anksioznost, lekari će propisati anksiolitike. Antidepresivi se propisuju kada je nesanica povezana s depresijom.

Šest sati sna je premalo

Potreba za snom je individualna, međutim, neka pravila ipak postoje. Obično se smatra da je osam sati spavanja luksuz za savremenog čoveka. Donjom granicom do sada se smatralo šest sati noćnog spavanja. Najnovija studija pokazala je da je šest sati sna ne samo malo, već i do te mere premalo da u krvi podstiče nastanak faktora odgovornih za upalne procese.

Pre spavanja

Jedite lako varljivu hranu
Obilan večernji obrok uzrokovaće buđenje tokom noći. Postoje namirnice, poput mleka i banane, koje sadrže jednu aminokiselinu koja doprinosi spavanju.
Vodite ljubav
To je odlično sredstvo za spavanje kad je reč o muškarcima, ali nije dokazano kako utiče na žene.
Otklonite bol
Bez obzira da li se radi o zubobolji, reumi ili nekom drugom uzroku, bol vas može probuditi tokom noći i onemogućiti vam da ponovo zaspite. Važno je, dakle, smiriti bol ako želite kvalitetan san.

Na leĐima, na stomaku ili na boku?

* Najbolji položaj tela tokom spavanja jeste onaj koji ne predstavlja napor za kičmu, mišiće i nervni sistem. Za većinu zdravih ljudi to je tzv. fetalni položaj (kakav zauzima beba u majčinoj utrobi).
* Ukoliko volite da spavate na leđima, blago poduprite jastukom gornji deo tela. Spavanje u sasvim horizontalnom položaju ne odgovara ljudima s astmom, sinusitisom i želudačno-jednjačnim refluksom.
* Oni koji zbog kičme moraju da spavaju samo ravno ispurženi, trebalo bi da pod kolena podmetnu jastučić. Blago uzdignuta kolena smanjuju opterećenje na kičmu i trbušne mišiće.
* Spavanje na stomaku uopšte se ne preporučuje, a posebno ne ljudima s kojim kilogramom viška. U tom položaju se pojavača pritisak na dijafragmu, što onemogućuje potpuno širenje pluća pri udisanju i unos odgovarajuće količine kiseonika.

NauČite da se opustite

Izbegavajte tople kupke pre
spavanja
San dolazi kad telesna temperatura počne da se snižava. Suprotno tome, san će doći sporije ako je telesna temperatura povišena.
Ne bavite se sportom uveče
Intenzivna telesna aktivnost zagreva telo i nepotrebno ga razbuđuje.
Izbegavajte napitke koji razbuđuju
Pre spavanja ne pijte kafu i čaj, pa ni mnogo kola napitaka. Izbegavajte i alkohol i čuvajte se njegovog varljivog efekta. Istina, ako popijete koju čašicu više zaspaćete kao novorođenče, ali alkohol ima upravo razorano dejstvo na san i otežava duboko spavanje.

Kada treba da se obratite lekaru

* Ako ne možete da zaspite najmanje tri puta nedeljno i smetnje potraju mesec dana, bolujete od nesanice. Obratite se svom lekaru opšte prakse jer što pre počnete da lečite bolest, lakše i brže ćete se izlečiti.
* Ako lečenje koje vam je propisao lekar opšte prakse ne da rezultate nakon tri meseca, treba da obavite niz specijalističkih pregleda (kod neurologa, pulmologa, psihijatra).
* Ako godinama bolujete od nesanice, obratite se psihijatru koji se bavi tim problemom.

ZaŠto spavamo

San nam omogućava da nadoknadimo telesnu i psihičku snagu potrošenu tokom dana. Osim toga, postoji ceo niz složenih funkcija koje se odvijaju tokom sna. Poznato je da paradoksno spavanje (snovi) pomažu da zapamtimo događaje od prethodnog dana. Zato upozorenje učenicima: dobro prospavana noć nije izgubljena. Štaviše, dobar san će olakšati pamćenje naučenog, ali i učenje sledećeg dana. San nam osim toga pomaže da se oslobodimo napetosti nakupljene tokom dana.
Tokom noći telo luči niz hormona. Na primer, u fazi dubokog sna hipofiza luči hormon rasta. Dobar san je zato posebno važan za decu jer im omogućava skladan razvoj. Istraživanja su pokazala da deca kojima buka ometa san sporije rastu nego druga deca. Uklanjanje faktora koji su ometali san za tu decu znači i nastavak normalnog rasta. Hormon rasta važan je i za odrasle jer pomaže obnavljanje tkiva i ćelija. Tokom spavanja telo luči i druge hormone, poput prolaktina koji podstiče imunološki sistem organizma.

U provetrenoj prostoriji

Uredite sobu
Spavaća soba mora biti mirna, tamna i sveža (najbolja je temperatura oko 19 stepeni), nepretrpana nameštajem.
Pripazite na kvalitet posteljine
Odaberite kvalitetan madrac ili ga menjajte svakih deset godina. Nijedno naučno istraživanje nije potvrdilo da je neki položaj kreveta bolji od drugog, ali ako mislite da bolje spavate s glavom prema severu, nemojte toga da se odričete.

"Ukrotite" san

Prepoznajte znakove pospanosti
Osećaj hladnoće i zevanje pouzdani su znaci pospanosti. Nemojte ih zanemarivati. Ako ne iskoristite taj trenutak, moraćete da sačekate sledeću priliku, a to će biti tek nakon otprilike dva sata.
U krevet odlazite samo radi spavanja
Ne gledajte televiziju, ne jedite i ne čitajte u krevetu. Ako se probudite usred noći, ustanite i bavite se nečim što smiruje.
Pazite kako se budite...
... ili barem pripazite kako budite decu. Tiho otvorite vrata njihove sobe. Poznati zvukovi kuće nežno će ih probuditi iz poslednje faze spavanja.
Poštujte ritual
Deca ih vole, a koriste i odraslima:
popijte čaj ili malo toplog mleka, lice izmasirajte kremom, sobu ugodno ali blago namirišite. Nije važno šta ćete odabrati, postoje brojni načini da se nežno uvedete u san i ugodno zaspite.

konkretno!kako da hipnotisem nekog da mi kaze istinu ili da ga navedem na nesto

Ti stvarno mislis da ima dovoljno umobolnih ljudi da na takvo pitanje dobijes odgovor?