Posledice atomske katastrofe u Černobilju trajaće 300 godina

Tragedija ukrajinskog Černobilja počela je u 1.23 sati posle ponoći, 26. aprila, kad je atomski reaktor eksplodirao
Nuklearna katastrofa u elektrani Černobilj, o kojoj je javnost saznala 1. maja 1986. godine, iako se havarija desila pet dana ranije, smatra se najtežom tehnološkom nesrećom u istoriji. Reaktor je zaliven s milion tona betona, ali opasnost neće nestati još čitava tri veka.



TEHNOLOGIJA - Tragedija ukrajinskog Černobilja počela je u 1.23 sati posle ponoći, 26. aprila, kad je atomski reaktor eksplodirao. Dan ranije na njemu su počeli kontrolni testovi, ali je zaobiđen niz sigurnosnih procedura i svi alarmni sistemi su bili isključeni.Nekontrolisana nuklearna reakcija razbila je betonski oklop i radijacija je izašla u atmosferu, a vatrogasci su, nesvesni šta se događa, gasili požar. Smrtno je stradalo njih 47, kao prve žrtve havarije, a i u narednim danima inženjeri koji su pokušali da rashlade reaktor umrli su od trovanja.O nesreći je zvanično javljeno tek posle Prvomajske parade, kad je već isteklo oko 700 tona gasa i prašine plutonijuma, cezijuma i jodina, koji su dospeli i do Poljske, Finske, Norveške, Švedske, Bugarske, Rumunije, Jugoslavije, Austrije i Nemačke, odnosno na oko 3,9 miliona kvadratnih kilometara.Prema procenama i sad je kontaminirano skoro 150.000 kvadratnih kilometara u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji, što je veličina Srbije, Crne Gore i Makedonije zajedno.Službena verzija uzroka nesreće pominje neodgovornost i nepažnju operatera kojima je kasnije suđeno. Ubrzo posle havarije preminulo je od radijacije oko 9.000 ljudi, a za 10 godina još je 70.000 umrlo, 150.000 su postali invalidi, a iz oblasti je raseljeno oko 360.000 stanovnika.Najzagađenija zona u prečniku 30 kilometara oko elektrane i sad je ograđena bodljikavom žicom, znacima upozorenja i kontrolnim punktovima, na kojima je angažovano 800 čuvara. Na pustim ulicama mogu se još videti socijalizmom nadahnuti natpisi, kao i spomenik Lenjinu.Ali, ispostavilo se da životinjama i biljkama radijacija nije mnogo smetala i zona oko nuklearke postala je divljina u kojoj su se vratile da žive i razmonažavaju razne biljke i životinje!U tom području skoro da i nema vrsta koje su povezane s ljudima - vrabaca, golubova i pacova. Ali ima znatno više vukova, divljih svinja i raznih vrsta ptica, kod kojih nisu registrovani genetski poremećaji ili češće bolesti nego inače.

Izvor: 24sata

Одувек ме је занимало да ли је загађење које је изазвао Чернобил јаче или слабије од рецимо нуклеарке којима располажу Амери и Руси?

tesko pitanje jer u cernobilu je radiacioni vetar duvao na sve strane , a nukearka kad udair to je koncentrisana eksplozija, stvarno nezgodno pitanje

U Cernobilu nije doslo do nuklearne eksplozije, vec se reaktor br.4 previse zagrejao i odleteo u vazduh. Posto je ceo reaktor bio unisten, takodje i masivan poklopac iznad njega je od siline eksplozije odleteo u vazduh. To je dovelo do oslobadjenja radijacije u atmosveru i stvaranja radioaktivnog oblaka. Taj oblak su vetrovi sirili po celoj Evropi i dalje.
Kod nuklearne eksplozije primarno dejstvo je udarni talas+toplota. Sekundarno dejstvo je radijacija ,gde se takodje stvara radioaktivni oblak kojeg vetrovi nose. U oba slucaja dolazi do zagadjenja radijacijom na mestu eksplozije i sire. Kod nuklearne eksplozije je jos gore, jer se bojeva glava aktivira na nekoliko stotina metara od tla.

  da nisi ti neki prof. fizike? 

  nisam. Kada sam ja isao u skolu postojao je jedan interesantan i koristan predmet koji se zvao "odbrana i zastita". Pa malo literatura i neka TV emisija na ovu temu i eto.
Nema veze sa temom, ali mislim da bi za decu bilo bolje i korisnije kada bi u skoli imali predmet "civilna zastita" umesto veronauke i gradjanskog vaspitanja. U takav predmet bi mogli da udju i delovi nekadasnjeg "domacinstva", delovi koji se odnose na upotrebu i cuvanje namirnica itd. Deca bi naucila mnogo korisnih stvari potrebnih u svakodnevnom zivotu i u vanrednim situacijama.

Ма главна недоумица ми је око тога да у нуклеарном реактору има много више "горива" од нуклеарне бомбе. Зато сам питао, јер ми делује немогуће да нуклеарка загађује као и Чернобил. Нисам паметан али ми твоје објешњење не пије воду.

Nisam ni ja strucnjak za ovo, ali da bi se radioaktivni materijal nasao u atmosveri u vidu radioaktivnog oblaka, mora nesto da ga u tu atmosveru i podigne. Nisam siguran da li u nuklearnoj elektrani moze da dodje do nuklearne eksplozije usled nekog kvara. U slucaju Cernobila doslo je do eksplozije vodene pare i turbina, usled prekomernog zagrevanja reaktora. Kasnije se vatra prosirila i na reaktor, pa je sve odletelo u vazduh.
U reaktoru ima vise radioaktivnog materijala nego u nuklearnoj bombi, ali da bi se taj radioaktivni materijal podigao u atmosveru potrebna je jaka eksplozija, sto je u slucaju Cernobila bilo jednim delom pod zemljom i nije bilo nuklearne eksplozije koja je daleko vece snage, pa samim tim i oslobadja vecu kolicinu radioaktivnog materijala u atmosveru.
Na primer nuklearne probe koje su se odvijale pod zemljom ili morem, ne oslobadjaju istu kolicinu radioaktivnog materijala kao eksplozije u vazduhu ili pri tlu.
Ako neko zna vise o ovome neka objasni bolje.
Ovo je link ka Wikipediji gde ima dosta o ovom dogadjaju: http://en.wikipedia.org/wiki/Chernobyl_disaster

Na ovoj stranici imate dosta detaljno objašnjenu situaciju u Černobilu

http://chernobyl.users.cg.yu/index.htm

Ja sam ostao u čudu posle čitanja. Imam potpuno novi pogled na tu nesreću.

Poprište katastrofe će se konačno obezbediti
Čelični oklop za Černobilj
Autor: CDC/GB | 19.09.2007 - 08:38

Ukrajinske vlasti su odobrile plan za izgradnju džinovske čelične konstrukcije kojom će se prekriti nuklearni reaktor u Černobilju na kome se desila najveća nuklearna katastrofa svih vremena.

Ukrajina je angažovala francusku firmu „Novarka“ da napravi konstrukciju pošto je betonski sarkofag, postavljen preko reaktora posle katastrofe, počeo da propada. U reaktoru se još nalazi 95 odsto nuklearnog materijala, a postojeći sarkofag je propao zbog vremenskih uslova i loše izrade.
Očekuje se da će novi sarkofag koštati 1,4 milijarde dolara. Njegova izgradnja će trajati pet godina i, kako tvrde ukrajinske vlasti, posle toga će moći da se pristupi demontiranju reaktora.
Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je pozdravio plan za izgradnju novog sarkofaga.
„Danas verovatno prvi put možemo otvoreno da pogledamo u oči domaćoj i međunarodnoj javnosti i kažemo da je zvanično pronađeno rešenje za černobiljski problem.“
Francuska kompanija „Novarka“ će napraviti džinovsku zaobljenu konstrukciju od čelika, široku 190 i dugačku 200 metara. Ona će biti postavljena preko postojećeg sarkofaga, ispod koga se nalaze reaktor i radioaktivno gorivo koje je prouzrokovalo tragediju 1986.
Sa američkom firmom „Holtek“ potpisan je zaseban ugovor o izgradnji skladišta za nuklearni otpad proizveden u Černobilju. Skladište će biti podignuto u zoni u koju je zabranjen pristup. Novac za ova dva projekta obezbeđen je od međunarodnih donacija. Fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj.

Izvor: Blic