Da su hteli da se vratimo, ne bi nas ni terali :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Skup prognanih Srba na prelazu Jarinje
Da su hteli da se vratimo, ne bi nas ni terali
Autor: Momčilo Petrović | 27.04.2007 - 09:32

Broj učesnika protesta na administrativnoj liniji Donje Jarinje - Rudnica, juče rano popodne, po dolasku dva specijalna voza iz Srbije premašio je najavljenih deset hiljada.
Okupljanje raseljenih sa Kosova u vreme posete misije SB koje su organizovali Udruženje prognanih sa Kosova i Srpsko nacionalno veće počelo je od ranih jutarnjih sati, kada su pristigli prvi autobusi iz gradova u kojima postoje kolektivni izbeglički centri. Već do podneva sav prostor duž puta Raška - Leposavić između policijskih punktova MUP Srbije i Kfora, u dužini od pet kilometara, bio je popunjen demonstrantima.
Uprkos nekim najavama, dece na ovom skupu nije bilo - na bivšoj granici uže Srbije i Kosova našli su se odrasli, mahom radno sposobni ljudi i stariji prognanici pristigli iz Beograda, Kraljeva, Negotinske krajine, Kruševca... ili sa severa Kosova, gde imaju status interno raseljenih.
Sedamdesetogodišnja Olivera Lazić stigla je autobusom iz Bora već oko šest ujutru.
- Do 1999. godine živela sam u Prištini, u Vinogradskoj ulici 53. Danas smo ćerka i ja u Boru, zet je sa troje unučadi otišao negde u svet, tamo prima pomoć... Imali smo u Prištini novu kuću, a kad sam otišla, ponela sam samo tašnu i dokumenta. Kako mi je u centru? Daju nam po parče hleba, tek da ne umremo...
Na pitanje šta očekuje od protesta, ćuteći sleže ramenima.
Uoči ovog okupljanja pojedini predstavnici izbegličkih udruženja različito su interpretirali njegov cilj: neki su tvrdili da će protest trajati dok se raseljenima ne dozvoli povratak, drugi su pretili prelaskom na teritoriju Kosova...
Ali, juče u Jerinju se ni jednog trenutka nije dovodilo u sumnju da je jedini cilj skretanje pažnje misije SB i međunarodne javnosti na težak položaj ovih ljudi. Na licu mesta niko nije pominjao ni blokadu saobraćaja kojim se, takođe, špekulisalo. Naprotiv, pripadnici MUP-a Srbije i organizatori omogućili su prolazak svih vozila koja su se, istina, kretala otežano jer je kolovoz bio zaposednut pešacima.
Osim razglasa postavljenog na kamionu koji bi tek danas trebalo da posluži za obraćanje organizatora i čitanje zvaničnog saopštenja, a koji je juče koristio guslar, nikakvog drugog „programa“ nema. Okupljeni su ili sedeli na sunčanim padinama uz put ili se odmarali u šatorima, pred kojima su već bile složene cepanice - ogrev za hladnu noć. Do slanja ovog teksta, juče popodne, niko nije znao koliko će ljudi prenoćiti u Jerinju.
- Albanci računaju - kaže za „Blic“ Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština - na faktor vreme: očekuju da je za ovih osam godina opala spremnost Srba da se vrate na svoja ognjišta na Kosovu. Naš cilj je da pokažemo da nije tako... Oni su stradali u ratu, a Srbi posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, dakle, od trenutka kad je međunarodna zajednica postala odgovorna. Mi zato i od nje i od Srbije tražimo da obezbede uslove za povratak, na koji Srbi sa Kosova imaju pravo.
Država Srbija uporno je odricala učešće u organizaciji ovog protesta, a nije je, osim u vidu saobraćajne policije, ni bilo. S druge strane, jasno je da je više od sto autobusa neko morao da plati, iako su, istini za volju, organizatori tvrdili da su troškovi pokriveni privatnim donacijama. Dve železničke kompozicije koje su vukle lokomotive okićene državnim i rudarskim zastavama, takođe. Njima su došli prognanici sada zaposleni na ugljenokopima EPS.
Danas popodne, i oni i putnici pristigli autobusima, vratiće se tamo odakle su pošli. O političkim efektima teško je suditi. Da su Srbi sa Kosova pokazali želju da se vrate - jesu. Da je ovo bio skup deset hiljada ljudi od kojih nijedan za sebe ne može da kaže da je srećan - jeste.
A što se misije SB i međunarodne zajednice tiče...
- Da Albanci i Amerikanci žele da se vratimo, ne bi nas 1999. godine ni terali - kaže Marko Jakšić.

Dva Albanca napala Srbina u Peći
„Dva za sada neidentifikovana Albanca pretukla su juče ujutro u Peći Ranka Zdravkovića iz Goraždevca“, izjavio je Tanjugu paroh goraždevački Saša Krstić. Prema njegovim rečima, Zdravković je iz Goraždevca krenuo put Peći da podigne dokumenta u fabrici u kojoj je radio, a sa njim je bila Milena Jovović, takođe iz Goraždevca.
„Kada su stali na jednoj benzinskoj pumpi u Peći da sipaju gorivo, između osam i devet časova, nepoznati mladići su prišli s leđa Zdravkoviću i počeli da ga tuku“, rekao je Krstić. Jovovićeva je dvojicu Albanaca opisala kao mladiće od oko 25 godina.

Izvor: Blic