Evo sta sam ja pronasla a moze biti od koristi i ostalima koji imaju ovaj problem.

Limfna drenaza

Za sve one osobe koje se bave estetikom, kako lica tako i tela, ima izvesnih saznanja koja su nužna i koja mi se čine intersesantna da istaknem, podsećajući Vas ovim sažetim elementima anatomije cirkulacije uopšte.
Pre nego što detaljno opišem venozne i limfne sisteme ruku i nogu, opisaću Vam veoma shematski cirkulatorni sistem. Izdvajaju se :
- motor: (srce)
- dva kola: velika i mala cirkulacija.
Sistem arterija distribuira u čitavom organizmu krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama a vraća se kroz venozni sistem pošto ostavi veliki deo elemenata, nužnih za život tkiva, ćelija i organa.
Veliki krvotok čine leva komora srca, zatim aorta kao odvodna grana, njene bočne i završne grane i čitav arterijski sistem u telu. Drugi deo velikog krvotoka čini čitav venski sistem završno sa gornjom i donjom šupljom venom ( venae cava inferior et superior ) koje se ulivaju u desnu pretkomoru. Prelaskom krvi iz desne pretkomore u desnu komoru krv ulazi u sistem malog krvotoka koji čine : desna komora, plućna arterija ( truncus pulmonalis ) koja krv nosi u pluća. U plućima se krv puni kiseonikom i vraća se u levu pretkomoru, uz pomoć četiri plućne vene. Iz leve pretkomore krv prelazi u levu komoru i time se završava mali krvotok.
Limfni sistem čine sabirni limfni kanali, zbirni limfni sud za donje ekstremitete i stomak ( cisterna chyli), grudni kanal (ductus thoracicus) koji kreće od cisterne chyli i penje se duž zadnje strane grudnog koša do nivoa ključnice gde se uliva u vensku cirkulaciju. Ductus thoracicus se nalazi sa leve strane grudnog koša i predstavlja najveći limfni sud koji prikupla limfu iz leve polovine glave, leve ruke, većeg dela grudnog koša, stomaka i iz nogu. Pored njega sa desne strane se nalazi desni limfni kanal (ductus limphaticus dexter), koji spada u pomoćne limfne kanale i prikuplja limfu iz desne polovine glave, desne ruke i iz manjeg dela grudnog koša.

Objasnićemo šta je to limfa i kako nastaje.
Krvne žile filtriraju veću količinu tečnosti od one koju su sposobne da apsorbuju. Kao posledica ovog fiziološkog narušavanja ravnoteže doći će do velike popolave tkiva ( doći će do oticanja tkiva – edema) ukoliko ne dođe do reagovanja jednog dopunskog sistema koji je u povratku resorpcije preuzeo višak međuprostorne tečnosti (u slučaju kada je filtracija nadmoćnija nad resorpcijom).
Ovaj sistem koji ima za cilj da održi ravnotežu i da je podešava naziva se «LIMFNI SISTEM».
Suvišna međuprostorna tečnost koja nije bila rearpsorpovana kroz venske kapilare, biće prikupljena kroz limfne kapilare, sačinjavajući oblik koji nazivamo «limfa». Sa druge strane, treba da zapamtimo da u tečnosti koja okružuje ćelije preplavljujući ih, postoje molekuli koji zbog svoje veličine ne mogu da prođu kroz krvne kapilare, zbog čega će ostati u spomenutom prostoru, ometajući vitalne procese u ćelijama.
Ovi veliki molekuli, koji nisu prodorni zbog svoje veličine, dobijaju ime makromolekuli, i njihov sastav je veoma različit: neasimilovane masti, složeni proteini itd. Sa ovim supstancama, malom količinom tečnosti, solima i sličnim materijama stvara se jedna nova mešavina nazvana limfa.
Sposobnost limfnog sistema da absorbuje makromolekule a prvenstveno proteine umnogome određuje i pokazuje njegovu ulogu u ljudskom telu. Evakuacija toksina i proteina je prvenstvenog značajna jer bi u protivnom samo nakon 24 sata zastoja u njihovoj evakuaciji dovelo do smrti usled autotoksikacije organizma. Druga važna uloga limfnog sistema je u odbrani organizma uz ponoć limfocita koji se transportuju putem limfe i koji u samim limfnim čvorovima reaguju sa stranim telima (virusi, bakterije) i na taj način sprečavaju njihov ulazak u naše telo.
Proces resorpcije međućelijske tečnosti u limfni sistem odvija se uz pomoć promene pritiska između međućelijskog prostora i limfnog suda. U toj sredini vlada negativni atmosfeski pritisak i akumulacija tečnosti u međućelijskom prostoru usled manje resorpcije u odnosu na filtraciju iz kapilara dovodi po povećanja pritiska u međućelijskom prostoru. Akumulacija se dešava iz razloga nemogućnosti resorpcije makromolekula od strane venskog dela kapilarne mreže.
Limfni sistem je odvod između međuprostornog vezivnog tkiva i krvi. On dopušta ponovno okupljanje proteinskih molekula, koji će tako moći da nadoknade cirkulatorni priliv.
«Kila» je sadržaj crevne limfe koja nastaje u toku varenja. To je bela, mlečna tečnost koja sadrži 15% masti, u obliku emulzije. Limfa je ono što se nalazi između tkiva i krvnih žila, ono što natapa taj prostor. Veoma je slična krvi, osim što ne sadrži crvena krvna zrnca. Sadrži bela krvna zrnca, limfocite i monocite. Belih krvnih zrnaca ima oko 8ooo po milimetru kubnom i oni se ne nalaze u limfi koja cirkuliše pre nego što prodre u ganglije, javlja se samo pošto limfa izađe iz njih.
Upoređujući sa krvnom plazmom, limfna plazma je bogatija vodom (95%) i mineralnim sastavom (natrijim hlorid), ali je siromašnija u proteinima (40%). Gotovo da ne sadrži kiseonik, u stvari, ostavlja kiseonik i hranljive materije ćelijama vezivnog tkiva, a prikuplja nečistoće metbolizma.
Tako, limfa sadrži, ostatke, elemente koji su lišeni ćelijskog metabolizma koji treba da budu UKLONJENI.

Samo povećanje koncentracije tečnosti u međućeliskom prostoru dovodi do otvaranja zalistaka (valvula) na limfnom sudu i do prelaska tečnosti iz međućelijskog prostora u limfni sud. Nakon punjenja limfnog suda zalisci se zatvore i sadržaj se ne može vraćati nazad. Sam sadržaj se dalje distribuira ka višim (proksimalnim) delovima limfnog sistema uz pomoć zalistaka koji se nalaze ne samo na bočnom zidu limfnog suda već i u samom limfnom sudu i to na rastojanju od 1 mm, ili bliže. Ranije se smatralo da se limfa kreće uz pomoć krvnog pritiska, ali novija istraživanja dokazuju da u zidu limfnog suda takođe postoji mišićni omotač koji ima sposobnost kontrakilnosti što daje potpuno novu sliku o načinu funkcionisanja samog limfnog sistema. Limfni sistem je sastavljen iz ogromnog broja limfnih čvorova i sam saržaj se kreće od jednog čvora do drugog sve do uliva i velike limfne sabirne i transportne sudove. Samo pokretanje limfe se i dešava inicijalnim punjenjem čvora i kontrakcijom mišićnog sloja što dovodi do potiskivanja sadržaja u sledeći čvorić, što dovodi do kontrakcije njegove muskulature i talas se prenosi duž limfnog puta. Prolazeći kroz limfne čvorove limfa se filtrira i na taj način se oslobađa velike količine toksina ali sami inaktivirani toksini zaostaju u samim čvorovima, talože se i lagano smanjuju propusnu moć samog limfnog čvora.
Zaključujemo da bilo koji poremećaj ravnoteže između oticanja (filtracije) i dotoka (resorpcije) tečnosti izaziva poremećaj sklada, a samim tim i lepote. U slučaju preterane infiltracije ili nedovoljne resorpcije, kao i pri poremećaju cirkulacije u povratku ( staza ili kočenje i blok) tkiva će biti neizfiltrirana i estetika će morati da se bori protiv date pojave i da se suprotstavi posredstvom limfne drenaže i resorpcije.
Već možemo da predvidimo, da zbog različitih elemenata kao što je uništenje ćelija, pojava toksina i nečistoća koje donosi ova međuprostorna plazma, zbog nedostataka drenaže i slično, dolazi do prouzrokaovanja začepljenja i brzog starenja tkiva (zbog nedostatka kiseonika i auto intoksikacije).
Posmatrajući procese koje smo naveli terapeutu je lako da shvati, da je osnovna misija LIMFNOG SISTEMA, da POVUČE, tj. da odvoji iz međućelijskog prostora sve ono što remeti ćeliju u njenom najboljem bitisanju. Limfni sistem će tako imati jednu ogromnu ulogu da sve to izvuče u toku adekvatne limfne drenaže.
Limfna drenaža ima za cilj da limfne puteve učini maksimalno prohodnim i da manuelnim pritiskom utiče na promenu pritiska na nivou tkiva što za posledicu ima ubrzavanje transporta tečnosti iz međućelijskog prostora u limfni sistem. Potreban pritisak koji se distribuira preko kože mora biti oko 4-5 kg. na 10 cm2, ukoliko pritisak nije kontrolisan postoji opasnost od moguće rupture kapilara, vezivnih vlakana i elastina.
Pravac rada limfne drenaže je od periferije prema centru, ali se sama drenaža kreće od centralnih limfnih sudova upravo iz razloga postojanja određenog stepena zapušenja i potrebe da se prvo očiste veliki sabirni sudovi a potom i manji sabirni limfni sudovi. U protivnom kretanje od periferije prema centralnim limfnim sudovima dovodi do još veće opstrukcije na mestima gde su se formirala zakrčenja.


 p.s. preuzeto sa sajta globwell

Probaj sa kremom za hemoroide! Zvuci smesno, al cuo sam da to menekenke stalno koriste. I nemoj pred spavanje da jedes slano! So zadrzava vodu. Ja kad se lepo najedem za veceru prsute ili nekog suvog mesa sutradan ne mogu oci da otvorim od podocnjaka.

To sam i ja cula...ali sam posle negde procitala da vise sastav te kreme nije isti,pa nema efekta.
A sto se slanog tice u pravu si. Ja uvek posolim " jos malo"..

Sad me zanima ova limfna drenaza..da li mogu sama da je primenjujem masazom oko ociju ili to ipak mora da radi kozmeticar...
hm..

Ne bacaj pare! I opusti se!  Nisu podocnjaci bas toliki problem.

Kako bre nisu ?A lepota?