Atina
Kraljevstvo i tiranija

Hromi bog Hefest, kaže legenda, bio je beznadežno zaljubljen u boginju Atinu, ali koliko god se on trudio da je osvoji, nije mogao. Zato je jednog dana rešio da je prevari i siluje. Međutim, ona je uspela da pobegne, a Hefestovo seme palo je na zemlju i oplodilo Geju - rodio se Erihtonij. Pošto ga je Geja odbacila, Atina je dečaka-zmiju uzela kod sebe i dala atinskom kralju Kekropu da ga odgaji i da nasledi presto.

Dugo su, prema predanju, zemljom Atikom vladali kraljevi iz Kekropove loze, a poslednji od njih bio je Kodro. On je poginuo prilikom odbrane svoje zemlje od napada Doraca i Atinjani su znali da više niko nije dostojan da nasledi njegov tron.

Jedan od sedmorice mudraca

Posle doba kraljeva, Atinom su vladali samo "plemeniti". Oni su bili birani za arhonte i oni su jedini mogli da uđu u Areopag, vrhovni državni savet. Ipak, njihova moć počinje da opada i, posle bezuspešnog pokušaja Kilona da preuzme vlast u gradu, Atinjani su shvatili da su im potrebni zakoni. Prema legendi, Areopag je svu vlast predao Drakonu i ovaj je uveo najstrožije zakone koje svet pamti - smrtna kazna je bila skoro jedina kazna.

Tek Solon, jedan od sedmorice mudraca, donosi prave zakone. On ukida sve Drakonove kazne osim kazne za ubistvo, oprašta dugove i stanovništvo, umesto po poreklu, deli po cenzu, imovnom stanju. Ipak, nijedan njegov potez nije zadovoljio Atinjane. Stanje bogataša se pogoršalo, a stanje siromaha se nije popravilo.

Dolazak Pizistrata

Kada je Solon doneo nove zakone, napustio je Atinu. Mir je vladao samo četiri godine, a onda ponovo počinju nemiri. Tri stranke - Primorci, Ravničari i Brđani - sukobili su se. Primorci, koje je vodio Megaklo, želeli su umerenu vladavinu kakvu je ponudio Solon, Ravničari, na čelu sa Likurgom, zahtevali su povratak oligarhije, a Pizistratovi Brđani vlast najbrojnijih i najsiromašnijih - demosa.

Pizistrat, sin Hipokratov i rođak Solonov, proslavio se u borbi protiv Megare. Pokazao je veliko junaštvo i tako osvojio simpatije naroda. Kada je jednog dana izašao na trg tvrdeći da su ga protivnici napali, skoro niko nije oklevao - dozvolili su mu da uradi ono što je želeo: nabavi telesnu stražu, takozvane topuzlije.

Kažu da se Solon tada pobunio upozoravajući Atinu da Pizistrat želi svu vlast za sebe, ali niko ga nije poslušao i on je prvi predao svoje oružje. Onda se desilo ono što je jedan od sedmorice mudraca očekivao - Pizistrat je, sa topuzlijama, zauzeo Akropolj i uzeo svu vlast.

Povratak uz Atinu

Svi izvori tvrde da je Pizistrat vladao gradom "više kao dobar građanin nego kao tiranin". Ali imao je mnogo protivnika: Likurg i Megaklo su se dogovorili i njihove pristalice su uspele da ga nateraju da pobegne.

Ipak, ovaj savez nije bio čvrst i Megaklo je brzo počeo da pregovara sa Pizistratom. Dogovor je lako postignut: bivši tiranin morao je da se oženi Megaklovom ćerkom, a ovaj će mu pomoći da ponovo preuzme vlast. On je pustio glas da se Pizistrat vraća u grad u pratnji same boginje Atine i, kada su kola u kojima je stajala izuzetno visoka devojka u oklopu i sa sovom na ramenu ušla u grad, svi su se poklonili. Pizistrat je ponovo uzeo vlast.

Treći put

Sedam godina je Pizistrat vladao, ali nije mogao da izdrži dogovoreni brak i sam je napustio grad. Odselio se u okolinu Pangeja, novcem koji je dobio od rudnika unajmio je vojsku i jedanaeste godine posle progonstva, oružjem je zauzeo Akropolj.

Doba njegove vlasti upamćeno je u Atini kao "kao doba dobrog Krona". Pizistrat je bio blag vladar, uvek spreman da oprosti i pomogne. Sirotinji je čak delio i novac i opraštao porez, a i sam je često silazio u sela da miri zavađene strane. Pizistrat je na vlasti ostario i umro je od bolesti 528. godine pre Hrista, a nasledili su ga sinovi Hiparh i Hipija.
A. Ivanović

Imam jedno pitanje.
Da nije taj Likurg koga pominjes isti onaj Likurg koji je u Sparti doneo prve zakone???

Mislim da jeste, nisam siguran, ali ima logike.
[o Sparti] Grad su osnovali Dorani u 9-om veku p.n.e. a tokom sledeca dva veka toliko se razvio, da je postao najmocnija vojna sila u Grckoj, zahvaljujuci, pre svega i svojim rigoroznim i strogim, ali svakako delotvornim zakonima, koje je napisao zakonodavac Likurg. Do velikog Peloponeskog rata ( 431-404 p.n.e.), doveo je, sukob izmedju dva rivalska grada, razlicitih politickih ideologija-civilizovane Atine i militaristicke Sparte. I, mada je pobeda pripala strogoj Likurgovoj drzavi, Sparta je na kraju, 371god. p.n.e. pocela da posustaje.

Ipak to nije bio Likurg iz Sparte. Nasao sam podatak da je Likurg ziveo u Sparti u IX veku p.n.e, a Solon je sproveo reforme u Atini 594 p.n.e.
U pravu si, posle bitke kod Leuktre 371 p.n.e, sva Spartanska moc bila je slomljena, a Tebanci su preuzeli su hegemoniju nad celom Heladom.

Atina - Stvaranje imperije

Pobedama kod Plateje i Mikale 479. godine pre Hrista Grci su uspeli da odbiju najveće do tada poznato carstvo - Persiju. Rat je nastavljen, ali Helada koja je morala da se brani, sada je mogla i da napada. Imala je dovoljno snage za to, a dokazala je i sopstvenu nadmoć nad azijskom imperijom. Bilo je samo pitanje ko će povesti napad.

Najlogičniji izbor bila je Sparta koja je bila vođa opštehelenskog saveza. Ipak, za moćne lakedemonske hoplite persijska prestonica bila je predaleka. Jesu Spartanci odgajani kao ratnici, ali ne i kao osvajači dalekih teritorija. Neprijatelj više nije pretio Peloponezu i njih dalji rat nije zanimao.

Odlazak Sparte

Međutim, posle bitke kod Mikale, Spartanci su i dalje zvanično bili "hegemoni" Helade. Grčka flota, pod vođstvom spartanskog kralja Leotihide,gonila je

Persijance do obala Azije. Ipak, kada su stigli do Helesponta i videli da je most koji je Kserks izgradio za prebacivanje vojske sa jednog kontinenta na drugi porušen, Leotihida je svoju misiju proglasio gotovom. Atinjani se nisu složili. Posle nekoliko sukoba, Spartanci 478. gofine pre Hrista istupaju iz saveza.

Nastanak saveza

Atinjani su bili voljni i spremni da povedu Grke. Oni su stvorili najveću i najjaču flotu u Heladi i bili su spremni da je iskoriste u napadu na "varvare". Zato na ostrvu Delos okupljaju saveznike i stvaraju novi savez - Delski pomorski savez. Tu postavljaju jednostavan cilj: osvetu za nesreće i razaranja po Heladi i oslobođenje Helena koji su još uvek bili pod vlašću Persije.

Delski savez zamišljen je kao savez nezavisnih i ravnopravnih polisa. Svaki polis zadržao je dotadašnje uređenje, a jedina obaveza bila je da određeni broj ratnih brodova i da u savezničku blagajnu na Delosu ulažu "foros", prilog u novcu koji bi trebalo da pokrije zajedničke vojne troškove. Ipak, Atina je imala najjaču flotu i nije bilo čudno što je zauzela položaj vođe.

Kimon

Posle smrti Aristida i progonstva Temistokla, Atinjana koji su prvih godina vodili savez, rukovodstvo vojnim operacijama prešlo je na Kimona, sina maratonskog pobednika Miltijada. Pod njegovim vođstvom Delski savez napada persijske garnizone na tračkim obalama. Posle "čišćenja" nekoliko manjih mesta, Grci napadaju Eion, glavno uporište Persijanaca na ušću Strimona u Egejsko more, a zatim i ostrvo Skiros i Vizant.

Sada je Persija morala da se brani. Na ušću Eurimedonta oko 469. godine pre Hrista došlo je do velike bitke i Persijanci su potučeni do nogu. Ova pobeda osokolila je Atinjane i Delski savez prerasta u atinsku pomorsku imperiju.

Atinjani pod Kimonovim vođstvom prvo su se umešali u organizaciju vlasti tek oslobođenih gradova, a zbog svoje nadmoći počinju da se mešaju i u unutrašnje uređenje svih svojih saveznika.

Gospodari

Posebnu ulogu u stvaranju atinske pomorske države imao je sistem poreza. Rat protiv Persije se otegao i nije mu se nazirao kraj, pa je održavanje flote malim gradovima postalo veliko opterećenje. Oni pristaju da, umesto slanja brodova, daju savezu doprinos u novcu. Atini je to odgovaralo. Ona je raspolagala tim novcem koji je ulagala u unapređenje sopstvene flote.

U Egiptu 462. godine izbija ustanak protiv Persije i Atina tada pokazuje svoju moć - uključuje se u ovaj rat. Ipak, situacija u samoj Grčkoj nije bila dobra. Kimon je "ostrakiran", proteran na deset godina, a ulogu vođe u Atini preuzima Efijalt. Sprovodi velike reforme, ali ga njegovi protivnici ubijaju. Tada se na političkoj sceni pojavljuje Perikle, čovek pod kojim je Atina najviše napredovala.

Zato je Atina poražena 454. godine pre Hrista. To je Perikle iskoristio za preuzimanje potpune vlasti nad svojim saveznicima. Zbog navodne opasnosti po blagajnu na Delosu, oni je prebacuju u svetu blagajnu boginje Atine, u svoj grad, i tim novcem raspolažu po svom nahođenju.

Rat Atine i Persije zvanično je završen 449. godine pre Hrista takozvanim Kalijinim mirom. Tada je izgledalo da je Delski pomorski savez ispunio svoju ulogu. Ipak, atinski apetiti su porasli. Umesto da vrate slobodu Helenima, što je bilo geslo saveza, Atinjani postaju gospodari koji slobodu oduzimaju.
A. Ivanović

Atina - Zlatno doba

Pentekontaetija ili pedesetogodišnjica zvaničan je naziv perioda atinske prevlasti u Heladi. On počinje stvaranjem Delskog pomorskog saveza 478. godine pre Hrista i traje sve do početka Velikog peloponeskog rata 431. Doba Periklove vlasti u Atini smatra se zlatnim dobom slavnog polisa - razvija se demokratija, Delski savez prerasta u atinsku pomorsku državu, sam grad postaje sve bogatiji, niču velelepne građevine...

Savez

U početku, savez koji je Atina vodila imao je jedan cilj - da se Grci osvete Persijancima. I od bitke kod Mikale 478. kada su persijske trupe odbačene iz Helade, pa do Kalijinog mira 459. godine ratovalo se protiv Persije. Ipak, sve vreme Atina je imala još jedan cilj - da savez pretvori u svoju pomorsku državu. I u svojoj nameri je uspela. Vremenom je sve više zatezala uzde saveznicima i povećavala "foros", porez koji im je nametnula. Kada su neprijateljstva protiv imperije Ahemenida okončana i kada je 454. riznica saveza prebačena sa Dela u Atinu sve je bilo jasno. Iako je savez ispunio svoju svrhu ona nije bila luda da ga raspusti. Atina nije donela slobodu Heladi, postala je njen gospodar.

Demokratija

Posle Solonovih i Klistenovih reformi u šestom veku pre Hrista Atina je donekle postala demokratska država. Donekle, zato što je samo aristokratija imala pravo da bude birana na najviše državne funkcije, a narodna skupština, ipak, nije bila najbitnije zakonodavno telo. Postojao je areopag, veće staraca, koji je često kontrolisao sve odluke skupštine.

Pristalice demokratije, koje je vodio Efijalt, iskoristile su situaciju nastalu 462. godine pre Hrista. Slava vojskovođe Kimona, oligarhijskog prvaka, bila je poljuljana zbog podrške Sparti, pa se on upustio u nove borbe protiv Persije kako bi povratio slavu. Ovoga puta u Egiptu. Ali odsustvo najmoćnijeg čoveka Atine Efijalt je pametno iskoristio - promenio je ustav.

Najvažnije od svega što je uradio bilo je ograničenje vlasti veća staraca ili areopaga. Od najuticajnijeg društvenog organa on postaje običan sudski organ koji se bavio samo manjim krivičnim prestupima.

Perikle

Efijaltovi postupci izazvali su oligarhe i iste godine koje je sproveo reforme ovaj demokratski prvak je ubijen. Iz zasede. Ipak, razvoj demokratije nije bio zaustavljen. Perikle je, kao vođa, zamenio Efijalta i nastavio je njegovo delo. Kada se Kimon vratio u Atinu našao se u beznadežnoj situaciji. Nije znao šta da uradi, ali Perikle jeste - on je sredio da Kimon bude proteran iz zemlje. I put za potpuno reforme bio je slobodan.

Perikle je bio sposoban političar i u Atini je ostavio možda i najveći trag. Iako aristokrata po rođenju, ali i ubeđenju, on je stao na stranu demosa i uključio se u njihovu borbu. Savremeni izvori opisuju ga kao prilično proračunatog i veštog političara.

Reforme

Perikle nije uveo demokratiju u Atinu, kako neki misle, ali jeste dovršio reforme koje je započeo Efijalt. On uvodi novu praksu - da se ljudi za sve dužnosti, izuzev one stratega i nekih stručnih, biraju kockom. U Atini je to smatrano najdemokratskijim izbornim principom. Ipak, uz to, Perikle uvodi još jedan značajan običaj. On odlučuje da se obavljanje svih službenih dužnosti plaća. Ovo je omogućilo mnogim građanima da aktivno koriste svoja prava i da se ne brinu o egzistenciji ako žele da učestvuju u vlasti.

Narodnoj skupštini (eklesiji) pripala je sva zakonodavna, izvršna i sudska vlast, a u njenom radu mogli su učestvovati svi slobodni Atinjani stariji od 20 godina. Svi ostali organi - veće 500, helileja, areopag, kolegijum stratega i kolegijum arhonata... - bili su podređeni narodnoj skupštini.

Novac koji je dobijan od "forosa" nije korišćen samo za rat. Perikle je mnogo više želeo da ga pamte po nečem drugom, pa su od njega izgrađeni dugi zidovi između Atine i luke Pirej i podignute su mnoge velelepne građevine od kojih su svakako najzanimljiviji Partenon, Odeon i Propileji.

Ratovi

Sparta je početkom petog veka pre Hrista odbila da predvodi Grke, ali napredak Atine, starog rivala, nije joj odgovarao. Zato je dva puta tokom "zlatnog doba" izbijao rat dva najmoćnija helenska grada. Oba puta sukobi su završeni nekim varijantama statusa kvo. Ipak, početak velikog rata nije mogao da se odugovlači previše. Tukidid, na primer, tvrdi da se Sparta odlučila za sukob zbog ljubomore.
A. Ivanović