A, da ne pricamo o tome kako je ubicu iz Kalkute proglasio za sveticu

I da, upravo pocinje direktan prenos sahrane...

Samo gledam tv i internet ovih dana i cudim se ...

Jel to poglavar one crkve koja je posle drugog svetskog rata skrivala i tranportirala stotine nacistickih zlocinaca iz evrope u juznu ameriku?

Jel to poglavar onih svestenika koji su najpoznatiji po svojim pedofilnim sklonostima?

Jel to ona crkva koja je prisvojila nevidjeno blago iz okupiranih zemalja?

Jel to ona crkva koja moze oprostiti i opravdati zversko bombardovanje uranijumskim i napalm bombama citavih zemalja jednim "Oce nas"?

Jel to ona crkva koja svoje verovanje bazira na izmisljenoj drevnoj prichici o coveku koji je par puta pretvorio vodu u vino?

Sta rade desetine hendikepiranih ljudi u prvim redovima na pogrebu? Cekaju cudo? Ili su to ljudi koji su osakaceni bombama ?!?

Jeste on poglavar velike crkve, stotine miliona ga sledi, ali sta se menja njegovim odlaskom? Koliko znam, on je cvrsto prigrlio Opus Dei, kao i Stepinca... Iskreno, odbijam da pomislim da covek koji iza sebe ima ova "dela' predstavlja pravog vodju katolika sirom sveta.
Uostalom, to nije poenta. Umesto Vojtile ce doci drugi Papa, a problemi sa kojim se suceljava sirotinja sirom sveta ce ostati.

Sirotinja mora da postoji i uvek ce postojati. Ne znam zasto se toliko nervirati zbog sirotinje u Africi? Karol Woytila je ipak morate priznati promenuo tradicionalan pogled na Katolicku Crkvu.  Prvi je uspostavio kontakte sa drugim religijama, prvi usao u jednu Pravoslavnu Crkvu, Dzamiju, Sinagogu, bio sa Indijancima  i svim drugim prirpadnicima raznih religija itd. Prvi je poceo putovati po celom svetu sireci poruke mira i tolerancije. Da to je Papin posao. No sto sad vi ocekujete da Papa resava sve problewme ovg sveta to je drugo. To nije u moci jednog Pape. I prvi je Papa koji je smogao snage i priznao sve zlocine katolicke crkve u proslosti.  Nije mu bilo nepoznata moderna tehnologij i zalagao se koriscnje iste. To je dosta argumenata.

gore je sto je umirao tako javno,pratili smo direktan prenos njegovog umiranja...od neceg sto je najintimniji cin napravljen medijski spektakl

Sigurno se nece praviti anonimna sahrana za jednog Papu. Pa moderne tehnologije i mas medije i jesu zato. Zasto ne nekome ko ne moze iz Brazila doci da prisustvuje sahrani omoguciti da to prati sa TV.  I koliko je sam Papa bio upucen u tehnologiju, sigurno mu ne bi smetalo sto se njegova sahrana sirom sveta propratila preko TV i interneta.

true.. krajnje neukusno... jos i nekako sahrana, ali vesti iz sati u sat o trenutnom stanju su ipak previse...

Pretpostavljam da je sa svim velikim liderima tako bilo, bar u njihovim zemljama, a posto je katolicanstvo multinacionalno...

Sahranjen papa
Trostruki kovčeg s telom pape - drveni od čempresa sa slovom "M", vezan crvenim trakama, u kojem počiva, potom od cinka i poslednji od orahovog drveta, zapečaćeni papskim i vatikanskim pečatima, s krstom i grbom preminulog pontifa - prenet je u katakombe ispod bazilike Svetog Petra

RIM - Punih 26 godina papa Jovan Pavle II išao je drugima u svet, a juče je svet došao njemu, da ga isprati na poslednje putovanje - na koje ga ispraćaju najmoćniji ljudi planete i najugledniji lideri svih religija, preneo je Tanjug.

Na vatikanskom Trgu svetog Petra u 10 sati položen je kovčeg s posmrtnim ostacima pape i započela je pogrebna misa, koju je predvodio kardinal Jozef Racinger sa 164 kardinala, uz učešće patrijarha istočnih crkava, među prvima vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.
   
      

Vatikan

Stanovništvo: 900 duša
Prestonica: Vatikan
Površina: 0,44 km2
Jezici: latinski (zvanični), italijanski
Religija: hrišćanstvo
Životni vek: 74 (m), 81 (ž)
Moneta: vatikanska lira, evro
      
      
      
   

Na kovčegu, položenom na tlo, nalazilo se samo Jevanđelje.
Ceremonija je imala snažan ekumenski karakter, u skladu s 26-godišnjim papinim naporom da uspostavi dijalog s drugim religijama.
Misi je prisustvovalo 2.500 članova državnih delegacija - šefova država i vlada, ambasadora akreditovanih pri Svetoj stolici i drugih značajnih ličnosti, 600 kardinala, nadbiskupa, biskupa i drugih verskih lidera, 1.400 predstavnika raznih svetskih institucija, Rima, Italije i Poljske, a trg i prilazne ulice ispunilo je i do 300.000 vernika, koliko je moglo da priđe tom prostoru. U sam Rim slilo se gotovo četiri miliona vernika, od kojih je najmanje milion došlo iz papine rodne Poljske.

Na sahranu pape stigli su najviši državni i verski predstavnici iz 91 zemlje, predstavnici UN i NATO, EU...
Među njima bili su su i Džordž Buš, princ Čarls, Toni Bler, Žak Širak, Gerhard Šreder, Silvio Berluskoni, Hose Luis Rodriges Sapatero, Luis Ignasio Lula da Silva, španski kralj Huan Karlos kao i lideri brojnih muslimanskih zemalja, uključujući predsednike Irana i Sirije Mohameda Hatamija i Bašara el Asada, zatim i izraelski predsednik Moše Kacav i veliki rabin Haife.

Došli su kraljevi i prinčevi, zatim generalni sekretari UN i NATO Kofi Anan i Jap de Hop Šefer. Našu zemlju predstavljala je četvoročlana delegacija - predsednik SCG Svetozar Marović, šef MIP-a Vuk Drašković, predsednici Srbije i Crne Gore Boris Tadić i Filip Vujanović. SPC su predstavljali mitropolit zagrebačko-ljubljanski i čitave Italije Jovan i episkop šabačko-valjevski Lavrentije.

Misu je pratilo i četiri miliona vernika na osam trgova i dva stadiona, putem 26 velikih video-ekrana, a takvi ekrani bili su postavljeni i u čitavoj Italiji pred biskupijama, crkvama i trgovima.
U Italiji je juče bio dan žalosti. Posle mise, koja je trajala tri sata, trostruki kovčeg s telom pape - drveni od čempresa u kojem počiva i koji je vezan crvenim trakama, potom od cinka i poslednji od orahovog drveta, zapečaćeni papskim i vatikanskim pečatima, na kojem stoji krst i grb preminulog pape - prenet je u katakombe ispod bazilike Setog Petra.

Misa je okončana prskanjem kovčega svetom vodicom i pevanjem svih prisutnih. Samom polaganju u grob prisustvovao je mali broj ličnosti, najbližih papinih saradnika. Sahranjen je, po sopstvenoj želji, u zemlji, a na nadgrobnoj ploči stoji samo njegovo ime s datumom rođenja i smrti.

"Papa će ostati zapamćen po svojoj vitalnosti, intelektu i ljubavi prema sportu i mladima", rekao je juče tokom sahrane kardinal Jozef Racinger, u propovedi, često prekidanoj aplauzima šefova država i vlada i vernika okupljenih na sahrani. Racinger je govorio o papinom životu u Poljskoj, njegovoj ljubavi prema književnosti, pozorištu i poeziji. Podsetio je i da je Karol Vojtila tokom Drugog svetskog rata počeo da uči za sveštenika i da je on prvi papa koji nije rođen u Italiji. Tek na kraju propovedi, Racinger je pomenuo papinu bolest.

Jučerašnja sahrana obavljena je po precizno opisanom ritualu koji je počeo u prisustvu sveštenika koji su u kovčeg stavili vreću sa srebrnim i zlatnim medaljama i opis života pape na svitku hartije.
Ta ceremonija, inače, opisana je u pamfletu koji je izdao Vatikan 2000. godine i u Knjizi liturgijskih ceremonija. Visoko rangiranim zvaničnicima i članovima kraljevskih porodica nije bilo dopušteno da prisustvuju početnoj ceremoniji, kad su papin privatni sekretar nadbiskup Stanislav Dživiš i nadbiskup Pjero Marini prekrili papino lice belom svilom i zatvorili jednostavan drveni kovčeg s krstom i slovom "M", za Svetu Mariju, njegovu zaštitnicu.
   
      

Spas u francuskoj abecedi

U odgovoru na pitanje kako rasporediti više od 100 zvaničnih delegacija, a da se izbegnu delikatne situacije i diplomatski incidenti, Vatikan je rešenje našao u protokolu. Teško je, na primer, bilo zamisliti predsednika SAD Buša pored kolega iz Sirije ili Irana, s kojima SAD imaju napete odnose ili ih uopšte nemaju. Vatikan je objasnio da se u raspoređivanju delegacija tradicionalno poštuje francuska abeceda, pošto je francuski ipak jezik diplomatije. Tako se delegacija SAD našla dovoljno daleko od delegacija Sirije ili Irana. Nošenje oružja na Trgu svetog Petra u Rimu je zabranjeno, ali je, najverovatnije, načinjen izuzetak kada je reč o telohraniteljima poznatih ličnosti koje su došle na sahranu, prenosi Tanjug.
      
      
      
   
   
      

Najveće sahrane u istoriji

Novembar 1963: Sahrana ubijenog predsednika SAD Džona Kenedija - 220 državnika.
Januar 1965: Sahrana britanskog premijera iz vremena Drugog svetskog rata Vinstona Čerčila - 110 državnika.
Novembar 1970: Sahrana Šarla de Gola, prvog predsednika Pete republike - 6.000 ljudi..., predsednik SAD Ričard Nikson, princ Čarls i premijer Edvard Hit.
Maj 1980: Sahrana predsednika SFRJ Josipa Broza Tita - 123 državnika - Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Margaret Tačer, Sandro Pertini, Kenet Kaunda, Sadam Husein, Hans Ditrih Genšer, Todor Živkov, Nikolae Čaušesku...
Novembar 1982: Sahrana predsednika SSSR Leonida Brežnjeva - 77 državnika.
Februar 1989: Sahrana japanskog cara Hirohita - predstavnici 150 zemalja
Novembar 1995: Sahrana ubijenog izraelskog premijera Jicaka Rabina - predstavnici 50 država
Septembar 1997: Sahrana princeze Dajane - okupilo se dva miliona ljudi, putem TV-a sahranu pratilo 2,5 milijardi ljudi
Novembar 2004: Sahrana palestinskog lidera Jasera Arafata - državnici iz 50 zemalja
Beta

Svetski putnik, glumac i fudbaler

Postavljanje Poljaka Karola Vojtile za papu 1978. bilo je razbijanje stereotipa u Rimokatoličkoj crkvi. On je prvi papa neitalijan, a s tadašnjih 58 godina, bio je i najmlađi izabrani papa u 20. veku.
Meteorskom brzinom napredovao je kroz svešteničke činove i postao krakovski nadbiskup.

Ali, bio je gotovo nepoznat izvan Vatikana i jedva da je ko tipovao na njega kao na mogućeg naslednika pape Jovana Pavla koji je preminuo posle samo 33 dana na dužnosti. Za divno čudo, posle dvodnevnog većanja kardinala u Sikstinskoj kapeli, izabran je za novog papu i odmah je uzeo ime Jovan Pavle Drugi.

Zaljubljen u pozorište

Rođen u Krakovu 1920, mladi Vojtila posvetio se sportu, najviše fudbalu i skijanju. Bio je ljubitelj pozorišta i čak je razmišljao o glumačkoj karijeri. U vreme kad su nacisti okupirali njegovu otadžbinu, studirao je teologiju. Zaredio se 1946. Brzo je napredovao do nadbiskupa 1964, a tri godine kasnije postao je kardinal. Brzo se približavao papstvu. Jovan Pavle Drugi nije bio čovek koji bi pristao na anonimnost unutar zidina Vatikana.
   
      

Važni datumi

1920: Rođen u Krakovu
1946: Zaredio se
1964: Postao nadbiskup
1978: Izabran za papu
      
      
      
   

Stalno je putovao - zvali su ga "papa globtroter". Pošto je postao pontif, odmah se postavio kao poglavar koji obilazi najveće svetske hrišćanske zajednice. Posetio je oko 120 država i obišao zemaljsku kuglu 27 puta. Ali ta potreba da bude blizak ljudima zamalo ga je koštala glave. Mehmet Ali Agdža, turski fanatik, pucao je u njega i ozbiljno ga ranio 1981. na trgu ispred crkve Svetog Petra.

Dugo se oporavljao, a zatim i posetio svog atentatora u zatvoru i oprostio mu. Jovan Pavle Drugi predvodio je Katoličku crkvu u vreme velikih promena u istočnoj Evropi, uključujući rodnu Poljsku. Zagovarao je dijalog i pomirenje, kako među političkim rivalima tako i među religijama. Tokom istorijske posete Izraelu izrazio je žaljenje zbog istorije antisemitizma u Rimokatoličkoj crkvi. Takođe je, s promenljivim uspehom, pokušavao da prevaziđe razdore u okviru raznolike svetske hrišćanske porodice.

Mnogi ga smatraju liberalnim poglavarem, ali ima i onih koji su ga kritikovali kad je reč o njegovim stavovima o razvodu, kontracepciji i abortusu. Dobar deo međunarodnih organizacija koje se bore protiv side optužilo ga je da je doprineo širenju te opake bolesti jer je, kao pobornik apstinencije, bio protivnik kondoma. Na konferenciji u Vatikanu 2001, založio se protiv zakona koji dozvoljavaju razvod, abortus, homoseksualne zajednice i prava vanbračnih zajednica.

"Slučaj Stepinac"

Pred sam početak novog milenijuma, Jovan Pavle Drugi je hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, koji je za vreme NDH otvoreno stao na stranu Pavelićevog ustaškog pokreta, proglasio za blaženog, što je poslednja stepenica pred beatifikaciju, proglašenje za sveca.

Kritičari kako u Crkvi, tako i van nje, kažu da takvi stavovi mogu da izazovu nezadovoljstvo među vernicima i da nisu u skladu sa brzim promenama u ljudskom društvu.
U poslednje vreme papa je počeo da poboljeva i zdravlje mu je ozbiljno oslabilo. Godine 1992. odstranjen mu je tumor s debelog creva, 1993. iskočilo mu je rame, polomio je kuk 1994, a dve godine kasnije lekari su mu odstranili slepo crevo. Ortopedska operacija 2001. potvrdila je sumnje lekara - papa je bolovao od Parkinsonove bolesti.

Pontif - rekorder

Oktobra 2003. godine Trg svetog Petra u Rimu bio je preplavljen hodočasnicima iz celog sveta koji su došli da proslave srebrnu godišnjicu Jovana Pavla Drugog. Samo pet meseci kasnije, 14. marta 2004, oborio je još jedan rekord - u dužini papstvovanja. Samo dvojica papa u istoriji Rimokatoličke crkve duže su obavljali tu dužnost od njega.

Lane, u maju, pontif je proslavio 84. rođendan. Uprkos ozbiljno narušenom zdravlju, odbio je da smanji svakodnevne obaveze - uključujući i putovanja. Papa je svake srede primao posetioce i nijednu nije propustio.
Vesna Popović