Ma kako da ne, kako da ne... 

Oni uskoro ostaju bez arapske nafte, pa djene-djene moraju da se okrecu "alternativnim izvorima energije"... A kao briga za atmosferu... 

 RAJS: REŠENJE GLOBALNOG ZAGREVANJA BEZ ŠTETE ZA PRIVREDU
 
Sastanak posvećen klimatskim promenama, u organizaciji američkog predsednika Buša, u punoj meri je ogolio osnovni problem vezan za svetske klimatske promene - najveći zagađivači atmosfere, bilo da se radi o industrijalizovanim zemljama ili onim u razvoju, tvrde da je njihova privreda važnija od globalnog zagrevanja.

Skupu, koji neki ocenjuju kao američko
'zamazivanje očiju', pa čak i kao pokušaj da se minira traženje rešenja za globalno zagrevanje u okviru UN, prisustvuju predstavnici Francuske, Nemačke, Italije, Britanije, Japana, Kanade, Indije, Brazila, Južne Koreje, Meksika, Rusije, Australije, Indonezije i Južne Afrike, izvestile su svetske agencije.

Iako američki ministar finansija Henri Polson poziva sve strane 'da udruže snage da bi se poboljšali izgleda za pronalaženje rešenja pod okriljen UN, na konferenciji koja u decembru treba da se održi na Baliju, inicijativa SAD zasad ne donosi nikakve novine u stavovima ove zemlje o dogovornom obavezujućem smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte, osim što ukazuje da su i Amerikanci najzad svesni ozbiljnosti problema.

Već i samu tu činjenicu nemački ministar ekologije Zigmar Gabrijel ocenjuje kao ohrabrujuću.

Uostalom, mnogi se još uvek nadaju promeni američkog stava i upozoravaju da bez toga svet neće moći mnogo da učini na planu planiranog još strožeg režima ograničenja, koji bi trebalo da stupi na snagu pošto istekne Protokol iz Kjota 2012.

Amerikanci se zasad zalažu za nacionalna rešenja pitanja globalnog zagrevanja, a akcenat stavljaju na primenu novih tehnologija koje bi doprinele smanjenju emisije štetnih gasova.

Portparol Bele kuće Dejna Perino izjavila je da će se Buš založiti i za eliminisanje carinskih ograničenja kako bi zemlje u razvoju imale slobodniji pristup čistijim tehnologijama.

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je na otvaranju skupa preporučila rešenje 'koje ne lišava privrede energije koja im je potrebna za razvoj i koja ne proširuje već i tako znatnu razliku u prihodu stanovništva razvijenih i zemalja u razvoju'.

Rajsova je pozvala da se preseče 'Gordijev čvor fosilnih goriva, emisije ugljen dioksida i privredne aktivnosti', ukazujući da, iako ujedinjene zajedničkom odgovornošću i ciljevima, sve zemlje treba da se bore s globalnim zagrevanjem kako same odluče da je najbolje.

Nemački ministar ekologije Gabriel ipak smatra da Bušova administracija neće predstavljati smetnju globalnim pregovorima o klimi, budući da on napušta Belu kuću u januaru 2009.

Predstavnici zemalja u razvoju Kine, Meksika i Indonezije ističu da i pored toga što je smanjenje siromaštva njihov prioritet, oni mogu da smanje emisiju ugljen diosida i ostalih štetnih gasova propisujući ograničenja za neke industrijske sektore, kao i pošumljavanjem i smanjenjem seče šuma.

Oni takođe pozivaju razvijene zemlje da više koriste mehanizam, predviđen Protokolom iz Kjota, kojim se omogućava da ostvare traženo smanjenje emisije ugljen dioksida finansiranjem projekata u zemljama u razvoju.

Treba reći da i one zemlje u razvoju koje ne pristaju na dogovoreno obavezujuće smanjenje emisije štetnih gasova ipak u većini zastupaju ideju da se strategija za period posle 2012. dogovora pod okriljem UN.

Prvi dan konferencije obeležili su i demonstranti, predstavnici 'Grinpisa' i drugih pokreta za zaštitu prirodne sredine, koji su se okupili ispred ministarstva inostranih poslova SAD, proglašavajući ovaj skup 'prevarom' i zalažući se za obavezujuće smanjenje emisije štetnih gasova.

Izvor: RTS

     
Земља ће опстати (а можда и неће)
Све што је живо – од бактерија до људи или савршенијих разумних створења (уколико их буде) – скончаће у вечном паклу, грознијем од оног у „Божанственој комедији” Дантеа Алигијерија или најављеног у „Библији”! Колико је остало до „страшног суда”

Могућа судбина Земље (уметнички приказ)
(Илустрација Универзитет Ајова)

Земља, по свему судећи, неће скончати у Сунчевом паклу, као што се претпостављало. Наговештај опстанка плаво-зелене планете, која ће неизоставно променити изглед и боју, астрономи су пронашли на 4.500 светлосних година од нас.

У сазвежђу Пегаз истоимена звезда с додатком у имену (V 391 Pegasi), упола мања од наше, није уништила пратеће небеско тело, најмање три пута крупније од Јупитера, иако је на већем растојању (око 240 милиона километара) него што је „колевка човечанства” од Сунца. Зашто би је, уопште, истопила? Зато што се, истрошивши своје залихе горива (водоник), стоструко проширила и преобразила у „црвеног џина”. У таквом необузданом ватреном пиру таласи врелине спрже све на оближњим планетама, а најближе сасвим растопе и претворе у ништа.

Слична судбина очекује наше Сунце, а за утеху не морате још да стрепите: до „страшног суда” остало је око пет милијарди година! Ко зна да ли ће (а вероватно неће) људи или нека савршенија разумна бића тада живети (и преживети) на овој „космичкој стени”?

У научном часопису „Природа” (Nature) Роберто Силвоти из Националног института за астрофизику у Напуљу (Италија) описао је прву планету на прилично малом растојању која је надживела преображај матичне звезде у „црвеног џина”, а да није нетрагом нестала. Такве „космичке бакље” у поодмаклим годинама (мерено милијардама), најчешће, прогутају ближа небеска тела.

Дотична гасовита планета била је удаљена око 145 милиона километара или малтене једну астрономску јединицу (то је раздаљина од Земље до Сунца која износи 149.600.000 километара). Надимајућа звезда ју је силином потиска врелих гасова од себе одбацила сто милиона километара. Из тога је италијански научник закључио да ће и наша на којој буја животно изобиље преостати после распрснућа Сунца.

Предсказивање коначне Земљине судбине, нажалост, кваре три уочљиве разлике: прва је да је она знатно мања од преживеле посестриме друкчијег склопа, друга је да је нешто даље, а трећа је да се надимање звезда не оконча сваки пу на исти начин. Поменута је постала „бели потпатуљак”, а Сунце ће – како се процењује – завршити као нешто замашнији „бели патуљак”. Само два одсто „небеских светиљки” превали исту стазу гашења као ова у сазвежђу Пегаз.

Можда ће наш „космички дом за длаку избећи да буде истопљен као у високој пећи? Извесно је, међутим, да ће преобраћајући се у врелог „белог патуљка” Сунце засути Земљу изобилним пљуском смртоносних ултраљубичастих и икс зрака који ће с површине збрисати и најмањи траг живота (потпуна стерилизација). Све што је живо – од бактерија до људи или савршенијих разумних створења (уколико их буде) – скончаће у вечном паклу, грознијем од оног у „Божанственој комедији” Дантеа Алигијерија или најављеног у „Библији”!

За Меркур и Венеру се зна да ће испарити у изливима врелих гасова, Земљу ће можда прогутати и истопити, а можда неће, једино ће Марс од четири најближе (стеновите) планете избећи злехуди крај. Безбедна раздаљина, наиме, износи две астрономске јединице.
Једина од око 250 до сада откривених за коју знамо да је изнедрила и сачувала живот биће на клацкалици опстанка.
Стефан Вукашин
[објављено: 29.09.2007.]


Izvor: Politika

   
Nedavno objavljena lista ugroženih životinjskih i biljnih vrsta IUCN za 2007. godinu pokazala je da pokušaji da se uspori nestanak pojedinih biljaka i životinja sa lica planete nisu urodili plodom.
Veliki majmuni, poput zapadnoafričkih gorila ili orangutana sa Sumatre, i dalje su pod pretnjom.




Na listi se nalazi ukupno 16.306 vrsta kojima preti istrebljenje - broj je u poslednjih 12 meseci porastao, pošto se u podacima od prošle godine pominjalo njih 16.118. Među "prinovama" su i neki korali, poput Velingtonovog usamljenog korala (levo) i korala sa Galapagosa (desno).

   




Slučaj baidžija smatra se jednim od najvećih propusta naučnika koji se bave zaštitom ugroženih životinja. Ovaj kineski rečni delfin nalazi se na spisku kao "kritično ugrožena", a vrlo moguće i "potpuno istrebljena" vrsta. Stručnjaci kažu da nisu sigurni da je primerak delfina, koji je nedavno navodno primećen u reci Jangce, zaista bio iz porodice baidži.



   
Među vrste reptila kojima preti istrebljenje spada i garijal, krokodil koji živi u Indiji i Nepalu. Uporedo sa postepenim nestankom prirodnog staništa ove životinje, njen status je iz "ugrožena" promenjen u u "kritično ugrožena".





Broj lešinara u poslednjih godinu dana takođe je drastično opao. Afrički Rupelov grifon (levo) nestaje zbog ozbiljnog nedostatka hrane, dok egipatski lešinar (desno) najčešće strada od posledica nenamernog trovanja.





Na listi ugroženih vrsta IUCN nalazi se ukupno 12.043 vrsta biljaka, od kojih je njih 8.447 pod direktnom pretnjom. Havajsko drvo, kao i mnoge druge endemske biljke na ostrvima u Pacifiku, nestaje pod uticajem invazivnih biljnih vrsta i pacova, koji kradu njegove plodove.




   
Prekomeran ribolov predstavlja opasnost za mnoge morske životinje. Trgovina primercima riba koje ljubitelji drže u akvarijumskim uslovima u velikoj meri ugrožava vrste kao što su bangai (levo) i riba papagaj (desno).




извор:BBC

Sistem za praćenje zagađenja vazduha
Autor: R.Ž.M. | 02.10.2007 - 09:44

Srbija će dobiti sistem od 24 merne stanice kojim će moći u svakom trenutku da bude poznat nivo zagađenja vazduha na velikom delu teritorije zemlje. Sistem je vredan oko 3,2 miliona evra, a moći će da locira čak i pojedinačne zagađivače, kao što su fabrike.

Šteta koja nastaje usled zagađenja vazduha i efekta staklene bašte na teritoriji Srbije procenjuje se između 447 miliona i 1,4 milijarde evra godišnje, što predstavlja između 1,8 i 5,5 odsto društvenog bruto proizvoda. Ova šteta nastaje, u stvari, zbog lošeg uticaja zagađenog vazduha na zdravlje građana, što direktno opterećuje budžet Srbije.
Novi sistem mogao bi u velikoj meri da pomogne u efikasnijem sprečavanju ovih zagađenja.
- Sistem funkcioniše tako što napravite mrežu stanica koje će imati parametre koji su specifični u određenoj regiji ili okruženju. Iz tih stanica se šalju podaci u centralnu bazu podataka i tako se prate koncentracije štetnih materija u vazduhu - objašnjava Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Ovo će pomoći da nadležne inspekcije mogu da odmah reaguju i kazne zagađivača.
- U svakom trenutku podaci će biti skupljeni na jednom mestu i informacije o zagađenju će biti dostupne građanstvu - kaže Živković.
Trenutno u Agenciji postoje četiri i u planu su još dve ovakve stanice, a uz ove 24 biće ih ukupno trideset u celoj Srbiji. Sistem bi trebalo da profunkcioniše polovinom sledeće godine, a pomoću stanica bila bi omogućena i razmena podatak sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine.

Izvor: Blic

ja ljudi kad sam bila ove godine na zlatiboru, zapucala sa drugaricom preko svih onih brda, i naletele smo na veliku deponiju smeca, i jedan sivi, bukvalno sivi potok koji je vise bio protocna kanalizacija nego potok, i koji se osecao nadaleko, i jedan vod zica a ispod svake bandere bilo je bar po 5 gavrana stradalih od struje, jer oni se igraju na vetru a imaju veliki raspon krila... od tad sam manje sigurna u garancije da jos uvek ima netaknutih prirodnih mesta. 

  nema, sve što mogu zagade, a bune se na kucinu kaku....

Sto bi se narodski reklo kasno Marko na Kosovo stize! Tuzno ali istinito mnogo je stete nacinjeno i mislim da je to nepovratno da se medjunarodna zajednica osvestila pre 50 godina kad je to intezivno pocelo mozda bi i sacuvali nesto al ovako samo mogu da gledaju svojih ruku delo! Gledacemo mi "Day after tommorow" uzivo izgleda! 

Promena klime ugrožava više od 100 zemalja sveta
Autor: Tanjug | 04.11.2007 - 21:51


Više od stotinu zemalja širom sveta suočeno je sa političkim haosom i masovnom migracijom stanovništva zbog globalnog zagrevanja i katastrofalnih posledica promene klime, tvrdi se u izveštaju grupacije "Internešenel alert".

Ukupno 46 zemalja sa populacijom od 2,7 milijardi ljudi sada je izloženo visokom riziku da budu zahvaćene oružanim sukobima i ratom zbog promene klime, a još 56 zemalja je suočeno sa političkom destabilizacijom koja bi pogodila još 1,2 milijarde stanovnika, upozorava se u izveštaju pod naslovom "Klima sukoba".
U izveštaju se, kako je danas preneo britanski "Obzerver", procenjuje da će klimatske promene pojačati izglede za žestoke sukobe, koji će još više osiromašiti lokalne sredine i umanjiti njihovu sposobnost da se nose sa posledicama promene klime

Generalni sekretar ove grupacije Den Smit kaže da konflikt pokrenut promenom klime "nije nejasna opasnost u godinama koje dolaze", nego je "već u toku". "Holandija će biti pogođena porastom nivoa mora, ali niko ne očekuje rat ili sukob", rekao je "Obzerveru".
"Ta zemlja ima resurse i političku strukturu da efikasno deluje. Ali druge zemlje koje pretrpe gubitak zemlje i vode i budu pogođene sve žešćim olujama neće imati efikasnu vladu da osigura preduzimanje korektivnih mera. Ljudi će formirati odbrambene grupe i sukobi će izbijati", tvrdi Smit. Prema izveštaju, smatra se da je većina evropskih zemalja sada dovoljno stabilna da se uhvati u koštac sa globalnim zagrevanjem, osim Balkana.
Zbog ratova su zemlje poput Srbije i Crne Gore politički oslabljene. Kako temperature rastu, a poljoprivredno zemljište se smanjuje, populacioni pritisci će pokrenuti nasilje koje vlasti neće biti u stanju da suzbiju, navodi se u izveštaju "Internešenel alerta". Pojedine zemlje na mapi rizika, poput Rusije, možda će izazvati iznenađenje. "Kontrola čitave Rusije od strane Moskve neće biti podrivena globalnim zagrevanjem", rekao je Smit i dodao da će "gubitak poljoprivrednog zemljišta u nekim regionima dovesti do lokalnih pobuna poput onih koje su već pokrenute u Čečeniji".

"Internešenel alert" navodi primer Perua, gde se sveža voda uglavnom dobija topljenjem glečera. Do 2015. skoro svi peruanski glečeri će nestati zbog globalnog zagrevanja i 27 miliona ljudi te zemlje će skoro u potpunosti ostati bez sveže vode.

Zbog nedovoljnog iskustva u demokratiji, izbijanja povremenih pobuna i pograničnih sporova sa Čileom i Ekvadorom, Peruu prete "haos, sukobi i masovna migracija stanovništva". U Bangladešu migracija povezana sa promenom klime već izaziva žestok sukob, tvrdi "Alert". Suše u letnjim mesecima kombinovane sa poplavama u priobalnim zonama, koje izazivaju sve oštriji cikloni, uništavaju poljoprivredno zemljište. Milioni su se već iselili u Indiju, što izaziva sve ozbiljnije sukobe koji će se pogoršavati. U Africi, reke Niger i Monu, glavni izvori sveže vode, prolaze kroz puno zemalja. Kako se suša bude pogoršavala, a više vode eksploatisalo iz njih, sukobi će biti neizvežni, tvrdi "Internešenel alert".

Izvor: Blic

Изостаће леден(о)а доба

Штетан учинак садашњег сагоревања фосилног горива (угаљ, нафта, природни гас и дрво) осећаће се, најмање, неколико векова, одлажући почетак раздобља великог захлађења. Глечери и ледници ће се истопити и неће се поново образовати

Разгледница из далеке прошлости

КЛИМАТОЛОГИЈА
За неколико стотина хиљада година наши далеки потомци, уколико опстану и остану на Земљи, неће имати прилике да доживе ледено доба. Захваљујући угљен-диоксиду нагомиланом у ваздушном омотачу плаво-зелене планете који су људи (и животиње) деценијама испуштали.
У најновијем проучавању, спроведеном на Универзитету Саутемптон (Велика Британија), научници су покушали да завире у следеће столеће или два и да процене какве ће последице оставити један од највећих узрочника стварања „стаклене баште”. Гасна копрена у чијем настанку не учествује само он задржаће се, веровали или не, десетине или стотине хиљада година!

Штетан учинак садашњег сагоревања фосилног горива (угаљ, нафта, природни гас и дрво) осећаће се, најмање, неколико векова, одлажући почетак раздобља великог захлађења. Ледена доба се, према прорачунима српског научника Милутина Миланковића, јављају по природном редоследу на сваких сто хиљада година. Кључну улогу у томе има промена у путањи којом Земља обилази око Сунца, а највише нагиба (или угла) под којим сунчеви зраци падају.

Мањак осунчаности, вишак хладноће.

Када мање топлоте стигне на површину планете, жива у термометру се спусти (у томе је разлика између зиме и лета). Дуготрајна одступања у Земљином небеском обигравању око матичне звезде, према томе, изазивају захлађење јер у летњим месецима ослаби загревање, а уједно и отапање леденог покривача на половима. Неистопљене наслаге леда се из године у годину увећавају и у дебљини и у ширини. У минулим леденим добима прекривале су целу Канаду и већи део северних предела САД.

И количина угљен-диоксида у атмосфери и те како утиче на долазак (или изостанак) ледених раздобља. У прохујалим временима мањак дотичног гаса, изазван природним збивањима, допринос је хлађењу наше планете и распростирању леда на већој површини. Насупрот томе, нагомилавање је имало удела у свеопштем отопљењу. Али никада у људској историји није толико угљен-диоксида (и других гасова) испуштано у атмосферу, јер није у толикој мери спаљивано фосилно гориво.

Тоби Тајрел је са својим сарадницима на Универзитету Саутемптон саставио образац на основу којег је могуће предвидети шта ће се догодити ако се настави садашњи корак избацивања и да ли ће то пореметити равнотежу угљен-диоксида у ваздуху и океанима на дужи рок. Другим речима, какве се хемијске промене могу очекивати.

Познато је да мора и океани упијају део ослобођеног угљен-диоксида, због чега постају киселији (слично мехурићима истог гаса који се разлаже у сода води дајући јој киселкаст укус). И шта се, коначно, испоставило?

Кључни закључак гласи: убудуће ће се испуштати више угљен-диоксида него што се претпостављало, а киселији океани ће све чешће растварати калцијум-карбонат нагомилан у заштитним оклопима морских организама који су служили као својеврсни еколошки пригушивачи. Али када се преступи опасна граница, ни огромна водена пространства неће бити у стању да заробе све веће количине реченог гаса.

У недавно објављеном научном чланку подробно је образложено да ће осам до десет одсто избаченог угљен-диоксида у атмосфери остати, најмање, хиљадама година премашујући двоструко износе из преиндустријског доба. Уколико се спали само четвртина свих извора фосилног горина на Земљи – а до сада је тек десетина – угљен-диоксид ће одложити следеће ледено доба. Глечери и ледници ће се истопити и неће се поново образовати.

Сагоримо ли (ми и потоњи нараштаји) све залихе, изостаће следећих пет ледених доба!
Истраживање је показало и да се количина угљен-диоксида неће смањити на преиндустријско стање, чак и да се сасвим искључи фосилно гориво из употребе. Настави ли се спаљивање садашњим или измењеним током, човечанство ће на дуже време заборавити како изгледа ледено доба.

Стефан Вукашин
[објављено: 03.11.2007.]


Izvor: Politika