Sve tiho izumire!
Danijela Kljajić, 21. april 2007

U GODINI kada po 37. put obeležava svoj dan, planeta Zemlja celokupnom čovečanstvu ne šalje nimalo optimističku sliku, koju najsnažnije karakterišu narušavanje biološkog i kulturnog diverziteta. Prvi proces podrazumeva veliko izumiranje živih vrsta, 120 hiljada puta veće od normalnog (normalno je da žive vrste nestaju ritmom jedna na svake četiri godine). Jer, samo između 1970. i 2000. godine broj kopnenih i morskih vrsta smanjen je za 30 odsto, a slatkovodnih za 50 odsto.
Dr Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije, potpredsednik Komiteta “Čovek i biosfera” Nacionalne komisije UNESKO, dopisni član SANU i jedan od onih koji se bore za podizanje svesti o naučnom i kulturnom značaju Milankovićeve teorije promene klime, za “Novosti” kaže:
- Očekuje se da do 2050. godine nestane gotovo jedna trećina živih vrsta u Evropi, a 50 odsto svih vrsta na Zemlji nestaće za stotinu godina, što statistički znači da svakih nekoliko minuta nestaje jedna vrsta. Sve to ukazuje koliko skupo postaje vreme čovekovog življenja na Zemlji.
OVO ilustruju više nego alarmantni podaci: od 228 vrsta šargarepe na kraju 20. veka preostalo je samo 27, koliko i varijeteta rotkvi od ukupno 460 s početka prošlog veka. Salate su sa oko 500 vrsta “spale” na svega 36, a špargle sa 13 na jednu! Sada 60 odsto potreba planete za hranom zadovoljavaju samo tri biljke: pšenica, kukuruz i pirinač.
- Sa izumiranjem živih vrsta nestaje i genetska raznovrsnost, pada genetski potencijal prirode, a pojavljuje se genetska uniformnost, kao najveća pretnja opstanku - objašnjava dr Petrović i dodaje: - Direktna posledica tog procesa je da se svake godine javi jedna nova bolest: od postojećih nastaju opasnije forme, zaraze se prenose brže, pa danas samo 10 procenata ljudi umre prirodnom smrću, a 70 procenata od raznih bolesti
NAŠ sagovornik podseća da je drugi paralelni proces koji obeležava globalnu situaciju na planeti narušavanje kulturnog diverziteta:
- Danas se u svetu govori od 5.000 do 6.000 jezika, ali oko 3.000 jezika je ugroženo ili se nalazi na “umoru”. Pojedini, pak, pokazuju znake “oštećenosti” i suočavaju se sa zamiranjem, pa će u ovom veku nestati oko 90 odsto postojećih jezika.

Možda zvuči čudno, ali kulturni diverzitet najbolje je očuvan na Papua Novoj Gvineji, gde se danas govori čak 847 jezika, zatim u Indoneziji (655), Nigeriji (376), Indiji (309), Australiji (261), Meksiku (230),Filipinima (153).
ZANIMLJIVO je da su najrazvijenije države sa svoje teritorije “istrebile” prvobitne jezike, praveći uglavnom tek bilingvalno društvo i zaklanjajući lingvističku uniformnost ideologijama multikulturalizma.
-Kada povežemo ova dva procesa, koji se obično odvojeno proučavaju, vidimo da planetu danas više od svega karakteriše ugrožavanje različitosti i to jednako na prirodnom i na kulturnom planu- ukazuje dr Petrović.
Dr Petrovićna kraju poručuje:
-Spas je u očuvanju svih oblika diverziteta, zapravo dubinskom preispitivanju polazišta naše civilizacije, koja nas primoravaju da ulazimo u obračun sa prirodom (u kome možemo samo da izgubimo), umesto da tražimo harmoniju sa njom.

UZALUD TEHNOLOGIJE!
BIODIVERZITET i prirodni potencijali (naročito voda) za Srbiju su od ogromnog značaja, jer praktično predstavljaju pravu ulaznicu naše zemlje u 21. vek. Dr Petrović podseća:
- Srbija, naročito njen istočni i zapadni deo, najveći su izvor biodiverziteta u Evropi. Zato treba što više smanjiti ekonomski pritisak na ekološku ravnotežu, jer je sada jasno da je vrednost dobijena očuvanjem biodiverziteta i genetičkih resursa mnogo veća nego ona koja se može dobiti primenom novih tehnologija.

4.850
vrsta biljaka živi u Srbiji,
što je 1,5 odsto svetske flore

51,16%
ribljih vrsta živi u Srbiji,
u odnosu na celu Evropu

Izvor: Novosti

  Pa sad vidite

UN pozvale svet na borbu protiv klimatskih promena
Autor: Tanjug | 07.05.2007 - 19:19

Neophodna je preduzeti odlučniju akciju u borbi protiv klimatskih promena, ukazao je danas čelnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija za klimatske promene Ivo de Boer na otvaranju dvonedeljnog sastanka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama u Bonu.
Ova je prva konferencija na tu temu nakon što su objavljeni upozoravajući izveštaji UN o rastućim izgledima za pojavu suša, poplava i porasta nivoa svetskog mora kao posledice globalnog otopljavanja, podsetila je agencija Rojters. Više od 1.000 delegata iz 166 zemalja pokušaće da pronađe načine za otklanjanje zastoja u pregovorima o aktivnijem delovanju na usporavanje globalnog zagrevanja posle 2012. godine, kada ističe važnost Protokola iz Kjota u okviru UN, koji je za industrijalizovane zemlje postavio obavezujuće ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida i drugih gasova za koje se smatra da su uzročnici globalnog zagrevanja.
De Boer je istakao da i siromašnije zemlje treba aktivnije da učestvuju u borbi protiv kilimatskih promena, naročito veliki emiteri, i da zemljama u razvoju treba pružiti finansijsku i stručnu podršku kako bi im se omogućilo da učestvuju u toj borbi. Stručnjaci smatraju da će Kina narednih godina preteći SAD i postati najveći svetski emiter gasova s efektom staklene bašte, a ni jedna od tih dveju zemalja nije obuhvaćena Protokolom iz Kjota, kojim je predviđeno da 35 industrijalizovanih zemalja do 2008-2012. smanje emisije za pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
- Međunarodna zajednica treba neodložno da pristupi što manjim emisijama ugljenika - navedeno je u saopštenju Evropske unije, glavnog pobornika Protokola iz Kjota.
Izveštaji naučnika UN za klimatske promene, objavljeni ove godine, glavnu krivicu za otopljavanja svaljuju na ljudske aktivnosti, pre svega na spaljivanje fosilnih goriva, s mogućim katastrofalnim posledicama, kao što su žarki talasi, širenje bolesti, smanjenje prinosa useva u Africi, i topljenje lednika.
Razgovori u Bonu treba da pripreme teren za sastanak ministara ekologije na Baliju u Indoneziji u decembru ove godine, gde će biti pokrenuti pregovori o postizanju novog sporazuma koji bi stupio na snagu, nakon što istekne važenje Protokola iz Kjota 2012. godine.

Izvor: Blic

LIDERI ZEMALJA UN RASPRAVLJAJU O NAČINIMA DA SE USPORE KLIMATSKE PROMENE
Već smo na putu bez povratka
Autor: CDC/GB | 24.09.2007 - 08:46


Globalno zagrevanje je učinilo već toliko štete planeti da ćemo u budućnosti moći da odlučujemo samo o tome da li će posledice klimatskih promena biti umerene ili teške, upozorili su naučnici uoči današnjeg sastanka svetskih lidera u sedištu UN u Njujorku, koji će biti posvećen zauzdavanju klimatskih promena.

Na samitu bez presedana učestvuje oko 150 zemalja, od kojih 80 predstavljaju šefovi država ili vlada, saznaje se iz izvora u Ujedinjenim nacijama. Sastanak je sazvao Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, koji je globalno zagrevanje proglasio jednim od prioritetnih pitanja kojima će se baviti tokom svog mandata.
Među državnicima koji će biti u Njujorku su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, a očekuje se da će govoriti i iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.
Samit će zatvoriti Ban Ki Mun, koji će podneti rezime, a zatim prirediti večeru za dvadesetak predstavnika privreda koje su najveći zagađivači atmosfere ugljenikovim jedinjenjima.
Cilj samita je prevazilaženje ćorsokaka u koji su zapali napori da se sastavi globalan sporazum o gasovima staklene bašte koji će zameniti Kjoto protokol, ali diplomate ne veruju da će lideri na ovom sastanku izneti precizan plan za smanjivanje emisije štetnih gasova. Uz retke izuzetke, razvijene industrijske zemlje, čije su privrede pod najvećim pritiskom da se obavežu na smanjenje štetnih emisija, na samitu predstavljaju ministri, a ne premijeri ili predsednici.
„Biće zanimljivo videti šta imaju da kažu i koliko daleko će da idu“, kaže izvor iz Ujedinjenih nacija.
Naučnici su ove godine upozorili da su klimatske promene već u toku i da će se u ovom veku pogoršati, što će povećati opasnost od gladi, suše, poplava i snažnih oluja. Organizacije za zaštitu okoline vrše pritisak da ovo zasedanje podstakne pregovore o smanjivanju emisija štetnih gasova većem od onog predviđenog Protokolom iz Kjota, ključnog sporazuma koji, ako se ostane na preuzetim obavezama, neće ni načeti problem gasova staklene bašte.
Cilj je da se napravi detaljan plan za usvajanje novog globalnog sporazuma, koji će biti potpisan 2009, kako bi potpisnice imale dovoljno vremena da ga ratifikuju do 2012. godine, kada ističe Kjoto protokol.
Teoretski, taj sporazum će obavezati industrijalizovane zemlje, odgovorne za 70 odsto postojećeg ugljen-dioksida u atmosferi, da ubrzaju smanjivanje emisija, i podstaći će velike privrede u nastajanju, koje će biti najveći zagađivači u budućnosti, da smanje sopstvene emisije štetnih gasova. Ali ostvarenje tog teškog cilja dodatno komplikuje potreba da se postigne konsenzus i činjenica da Sjedinjene Države, najveći svetski zagađivač, još nisu uključene ni u proces iz Kjota.
Predsednik SAD Džordž Buš se protivi tom procesu uz obrazloženje da bi primena protokola bila preskupa za američku privredu i da je taj proces nepravedan, pošto za sada predviđa obavezujuća smanjenja samo za razvijene zemlje, a ne i za privrede u razvoju.
Ipak, izložen pritisku kod kuće i u inostranstvu, Buš je ove godine potpisao deklaraciju samita Grupe osam koja klimatske promene definiše kao „dugoročni izazov“ koji može „ozbiljno da ugrozi prirodnu sredinu i globalnu privredu“.

Dogovor u Montrealu uliva nadu
Predstavnici 191 države dogovorili su se u Montrealu da se hidrohlorofluorougljenici, supstance koje razaraju ozonski omotač, izbace iz upotrebe 10 godina pre predviđenog roka - 2020. umesto 2030. godine u razvijenim zemljama. To predstavlja ključni momenat u borbi protiv globalnog zagrevanja, rekao je Džon Berd, kanadski ministar za zaštitu čovekove okoline. Hidrohlorofluorougljenici (HCFC) se koriste u aparatima za domaćinstvo, sprejovima za kosu i klima-uređajima, a veruje se da bi njihovo izbacivanje iz upotrebe moglo da smanji emisiju gasova staklene bašte za više milijardi tona.

Šteta koju ne moŽemo da ispravimo
Naučnici upozoravaju da su klimatske promene toliko odmakle da su ozbiljne štetne posledice po planetu sada neizbežne i da će nam mere čiji je cilj ograničavanje tih posledica omogućiti samo da biramo između toga da li će ta šteta biti umerena ili velika. Dok bi neke oblasti, kratkoročno posmatrano, imale koristi, najsiromašniji bi bili najteže pogođeni širenjem bolesti i neuhranjenosti

Izvor: Blic

Mračna sudbina bijelih medvjeda


Leda je sve manje, a hrana je sve 'egzotičnija'

Ostvare li se predviđanja o topljenju leda u polarnim predjelima, do sredine stoljeća nestat će dvije trećine svjetske populacije bijelih medvjeda, objavili su američki znanstvenici.

Sudbina polarnih medvjeda mogla bi biti još i mračnija jer bi se led mogao početi topiti čak i brže od sadašnjih predviđanja, objavio je institut Geological Survey u izvještaju koji se bavi pitanjem trebaju li veliki bijeli medvjedi biti proglašeni ugroženom vrstom.

"Definitivno postoji veza između promjena na ledenom pokrovu i sudbine polarnih medvjeda", rekao je voditelj tima Steve Amstrup.

Izmjerena razina arktičkog leda već je rekordno niska, a očekuje se da će se led do kraja ove godine, prije zime, još dodatno povući.

To znači da će polarni medvjedi – njih oko 16 tisuća – nestati do 2050. godine iz dijelova Arktika u kojima se led najbrže povlači, duž sjevernih obala Aljaske i Rusije, rekli su znanstvenici.

Druge populacije polarnih medvjeda mogle bi preživjeti i nakon tog roka, ali do 2100. godine i one bi mogle nestati.

Na kraju 21. stoljeća, jedino moguće preostalo stanište bijelih medvjeda bili bi kanadski arktički otoci i zapadna obala Grenlanda, navodi se u izvještaju.


Hina

Čovek kriv za klimatske promene
Autor: Blic online | 25.09.2007 - 09:51

Veliki broj ljudi širom sveta veruje da je ljudsko delovanje odgovorno za globalno zagrevanje, pokazuje najnovije istraživanje britanske kuće BBC.

Velika većina ispitanika se slaže u oceni da je potrebno preduzeti brze korake u smanjenju ovog fenomena.
U istraživanju BBC-ja učestvovalo je više od 22.000 ljudi iz 21 zemlje. Rezultati istraživanja predstavljeni su jedan dan nakon što je u sedištu Ujedinjenih nacija održan sastanak predstavnika 150 zemalja koji su razgovarali o fenomenu klimatskih promena.
Devet od deset ljudi veruje da je potrebno preduzeti korake u smanjenju globalnog zagrevanja, a dve trećine ispitanika kaže "da bi to trebalo učiniti što pre”.
Ovo istraživanje sprovedeno je u saradnji agencije za ispitivanje javnog mnjenja “Gloubsken”, Univerziteta u Merilendu (SAD) i Programa “Pipa”.
Predsednik “Gloubskena” Dag Miler izjavio je da fenomen globalnog zagrevanja izaziva sve veće interesovanje ljudi.
“Uticaj lošeg vremena na ličnu svojinu, kvalitet života i stanje u državi može se primetiti u skoro svim zemljama sveta”, rekao je Miler.
Istraživanje je pokazalo da skoro 73 odsto ispitanika podržava međunarodni dogovor o smanjenju emisije štetnih gasova u zemljama u razvoju. Zauzvrat, zemlje u razvoju trebalo bi da dobiju finansijsku i tehničku pomoć od bogatijih zemalja, smatraju ispitanici.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun rekao je u ponedeljak da je “prošlo vreme sumnje u opasnost od klimatskih promena”. Ban Ki Mun se nada da će uspeti da pošalje poruku o brzom delovanju političkim predstavnicima koji će se sastati u Indoneziji u decembru i raspravljati o fenomenu globalnog zagrevanja.
“Ukoliko sada ne budemo krenuli u akciju, uticaj klimatskih promena biće razarajući”, poručio je Ban Ki Mun.

Izvor: Blic

Не треба учинити ништа док се најмоћније земље света не реше да саме учествују у смањењу загађења... Јесте, ми ћемо сви да возимо тротинете, а Американци ће и даље да "шире демократију" бомбама и уранијумом... 

pa one ce da se rese da ucestvuju u spasavanju tek kad vise nece imati sta da se spasi. zapetljano je, prvenstveno je problem dopreti do ljudi, pa tek je onda problem reci im, jos tezi naterati ih da saslusaju, a tek promeniti im navike... 

Нису у питању уопште навике људи... Као што рекох, сви људи на свету могу да се парфемишу по цео дан, имају најстарији "дизел" и користе српску нафту ( ) и неисправне фрижидере, па опет неће достићи еколошки ефекат који Американци (војно) учине за мање од годину дана... 

Rajs: Smanjiti emisije štetnih gasova!
Autor: Tanjug | 27.09.2007 - 18:44

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs pozvala je danas najveće emitere štetnih gasova u svetu da smanje svoju zavisnost od fosilnih goriva i okrenu se alternativnim izvorima energije kako bi se umanjile posledice globalnog zagrevanja, a što ne bi ostavilo posledice na njihove ekonomije.

"Mi se nadamo da možemo postići napredak na putu ostvarenja našeg cilja", rekla je Rajsova na otvaranju dvodnevnog sastanka, čiji je domaćin američki predsednik Džordž Buš, a kojem prisustvuju 16 zemalja "velikih emitera" štetnih gasova, uključujući Kinu i Indiju.
Američki državni sekretar je od učesnika skupa zatražila da podrže proces koji su Ujedinjene nacije pokrenule kako bi se umanjili efekti globalnog zagrevanja, a koji se, pre svega, odnose na primenu Konvencije UN o klimatskim promenama.
Rajsova je ponovila stav američke administracije da svaka zemlja treba sama da postavi ciljeve čije ostvarenje bi pomoglo u smanjenju emisije štetnih gasova, posebno ugljen-dioksida. Ona je poručila da učesnici skupa treba da se zapitaju u kakvom svetu žele da žive, a kakav žele da ostave sledećim generacijama.

Međutim, demonstranti, koji su se okupili ispred Stejt departmenta, skeptični su po pitanju ostvarenja značajnijih pomaka u oblasti klimatskih promena ukoliko se borba bude zasnivala na angažovanju samih država, izvestile su agencije.

"Cenimo ono što je rekla sekretar Rajs, ali 'đavo se krije u detaljima'", rekao je ministar za zaštitu životne sredine Južne Afrike, Martinus van Šalkvik i dodao da u onome što je rekla Rajsova leži suština razlika u pristupu problemu, koji zagovaraju SAD, a koji se, kako je ocenio, razlikuje od ostatka sveta.
"Za nas je ovaj sastank značajan jer ćemo utvrditi da li su SAD spremne da promene svoj pristup po ovom pitanju", rekao je Šalkvik.

Konvencija UN o klimatskim promenama, koju je ratifikovalo 180 država 1992. godine, uključujući SAD, predviđa da države na dobrovoljnoj osnovi sprovode mere koje bi dovele do smanjenja štetnih gasova. Pošto se to pokazalo nedovoljnim, izrađen je Kjoto protokol, koji su SAD odbacile, a koji predviđa da 36 najrazvijenijih industrijskih zemalja do 2012. za pet odsto smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte u odnosu na nivo iz 1990.
Skup u Vašingtonu je prvi iz planirane serije sastanaka posvećenih ovom pitanju pod okriljem SAD, a u decembru je predviđeno održavanje konferencije o klimatskim promenama na indonežanskom ostrvu Bali, gde bi trebalo da otpočnu pregovori o sporazumu za smanjenje emisije štetnih gasova, koji bi od 2012. trebalo da zameni Protokol iz Kjota.

Izvor: Blic