Maslačak nije samo cvetić za gledanje već se može mnogostruko koristiti - kao lek, ali i za ishranu!

Drečavožuti maslačak stvara cvetni tepih na livadama od marta do oktobra. Kad procveta, deca duvaju i rasprše ga u padobrance.

Maslačak i dalje smatraju za korov, prilično neprivlačno. Međutim, odavno se koristi kao lekovita biljka. Stari Grci i Arapi cenili su ga kao odlično sredstvo protiv bolova u stomaku. U srednjem veku se cedilo mleko iz stabljike i koristilo protiv očnih bolesti. U listovima, cvetovima i korenu sadrži različite gorke supstance, vitamine, minerale, holin i inulin, koji pomažu u lečenju hroničnih bolesti zglobova i kože, reume, oboljenja jetre i žučne kese, kao i protiv kamena u bubrezima. Maslačak pročišćava krv i dobar je za prolećnu dijetu za čišćenje organizma. Čaj pokreće organe za varenje, rad bubrega i bešike, pa izbacuje iz tela veliku količinu nataloženih otrova.

Ova biljka ima svoje mesto i u kuhinji, gde je takođe nepravedno zapostavljena. Mladi listovi idealni su za salatu. Ne treba ga brati pored puta i na livadama na kojima se napasaju krave, jer može biti zagađen. Žuti listovi su mekši i manje gorki od zelenih. Listovi mogu kratko da se prodinstaju na malo maslaca s belim lukom i serviraju kao povrće i prilog uz glavno jelo. Dodaju se i u krompir salatu ili špagete s paradajzom kao začinsko bilje. Cvetovi su odlična dekoracija za salate, a od njih se pravi i ukusan sirup, koji može biti odlična zamena za med.

Kao što vidite, svaki deo maslačka - cvet, koren, zeleni i žuti listovi - može se lepo iskoristiti. A još ako sto ukrasite žutim cvetovima maslačka, pa još pripremite i gozbu za svoje prijatelje od ove biljčice, utisak će biti kompletan.

Izvor: Krstarica

Maslacak



Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom,
dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..

CAJ:

Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.

Maslackov sirup ( med )

Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.
Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.
Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.
Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

odlicno