Šesti lovački puk u odbrani Beograda aprila 1941. godine

Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala. Odluku, da se Beograd razori, doneo je lično Hitler 27. marta, razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu protiv potpisivanja "Trojnog pakta". Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju, posle rata, o tome rekao: "Vazdušni napad na Beograd 1941. godine je prvenstveno imao političko- teroristički karakter i nije imao ničeg zajedničkog sa ratom. To bombardovanje iz vazduha je bilo stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete."
   
Piše:
mr Zlatomir Grujić, pilot
 
Predviđajući rat jugoslovenska Vrhovna komanda i Vlada su Beograd proglasile "otvorenim gradom". No, to nije sprečilo nemačko "Luftvafe" da napadne naš prestoni grad i da ga razori. Jugoslovensku prestonicu je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. U toj neravnopravnoj borbi vazdušnog Golijata i Davida, uprkos srčanosti i junaštvu naših nebeskih vitezova, pobedila je fašistička sila. Hrabri piloti Šestog lovačkog puka su ušli u istoriju, jer su kao orlovi branili svoj glavni grad od najezde crnih jata hitlerovih "flug-cojg"-formacija. Oni su istinski vitezovi beogradskog neba, sećanje na njih živi, a tradicija se prenosi pokoljenjima, pa i na generaciju sadašnjih pilota-lovaca.
Pred rat

Šesti lovački vazduhoplovni puk je bio elitna vazduhoplovna jedinica u sastavu Prve vazduhoplovne lovačke brigade - najjače jedinice protivvazdušne odbrane. Puk je imao dobro obučeno ljudstvo i najmodernije avione. Mirnodopska lokacija puka je bila na aerodromu "Zemun", gde se nalazila i Šesta vazduhoplovna baza. Ratna letelišta su se, s obzirom na zadatak puka, nalazila u neposrednoj blizini Beograda. Zona puka je obuhvatala severoistočni deo državne teritorije, gde su se nalazili značajni objekti - veliki gradovi, industrijski centri, komunikacijski čvorovi i mostovi na Savi, Tisi i Dunavu.

Po mirnodopskoj formaciji Šesti lovački puk je imao dve grupe - 31. i 32. vazduhoplovnu lovačku grupu. Svaka grupa je imala tri eskadrile i aerodromsku četu. U eskadrilama je bilo 100 ljudi, a u četama po 375 ljudi, tako da je puk imao 1.350 ljudi. Puk je bio naoružan lovcima "Meseršmit Me-109E". Aerodromske čete su bile vazduhoplovne baze u malom - opšti vod; intendantski vod; automobilski vod; aeroplanska radionica, protivavionski vod, sanitetska i meteorološka sekcija. One su bile motorizovane, a imale su i veoma dobre pokretne radio-stanice "Biga".

Komanda puka se, obično, a u skladu sa taktičkom situacijom, priključivala jednoj od vazduhoplovnih grupa. Komandant 31. vazduhoplovne grupe je bio je major, pilot--lovac Ilija Milovanović. U njenom sastavu su bile: 101. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Kosta Lekić; 102. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Miloš Žunić; 141. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Franc Berginec i 15. aerodromska četa - komandir, kapetan I klase Jovan Miljković. Komandant 32. grupe je bio major Danilo Đorđević. U njenom sastavu su bile: 103. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Ilija Vlajić; 104. lovačka eskadrila - komandir, kapetan I klase Borivoje Marković; 142. lovačka eskadrila-komandir, kapetan I klase Milutin Grozdanović i 16. aerodromska četa- komandir, kapetan I klase Josip Helebrant.

Puk je od početka Drugog svetskog rata 1939. godine konstantno bio pod merama povišene borbene gotovosti. Pripremajući se za rat izvodio je obuke, vežbe, prelete i prebaziranja na ratna letelišta. Deo snaga je uvek bio u borbenom dežurstvu. Posle napada fašističke Italije na Grčku 28. oktobra 1940. godine i nakon bombardovanja Bitolja 5. novembra, 102. lovačka eskadrila je 7. novembra hitno upućena na aerodrom "Mostar", gde je bila u borbenom dežurstvu. Eskadrila je izvršila patroliranja duž jadranske obale u cilju zaštite vazdušnog prostora i važnih objekata. Zabeleženo je nekoliko "bliskih susreta" s italijanskim avionima, ali borbi nije bilo. No, stečena su neka nova iskustva. Ova eskadrila se vratila u Beograd 5. aprila 1941. godine u 15 časova.

Ratni sastav puka

Ratni zadatak Prve vazduhoplovne brigade je bio: onemogućiti dejstvo neprijateljske avijacije iznad teritorije Vojvodine, severne Srbije, istočne Bosne i istočne Slavonije; a težišno - zaštititi Beograd i važne industrijske centre: Kragujevac, Čačak, Kraljevo i Kruševac u zoni južno do linije: Vrška Čuka - Ozren - Jastrebac - Kopaonik- - Sjenica - Pljevlja - Foča; zapadno: Donji Miholjac - Bosanski Šamac - Tuzla - Rogatica - Foča. Ratni zadatak Šestog lovačkog puka je bio: štititi važne komunikacijske čvorove i veća naseljena mesta; mostove na rekama Savi i Dunavu. Težište je odbrana Beograda, kao najvažnijeg političkog, vojnog, saobraćajnog i ekonomskog centra. Zona puka prema šemi broj 1.



Neposredno pred početak rata mirnodopski sastav puka je izmenjen. U Drugi lovački puk je 1. aprila 1941. godine prekomandovana 31. vazduhoplovna grupa sa 101. i 141. lovačkom eskadrilom i 15. aerodromskom četom. Ostala je samo 102. lovačka eskadrila, koja je tada bila u Mostaru. Po povratku na aerodrom "Zemun" 102. lovačka eskadrila je uključena u sastav 51. vazduhoplovne grupe koja je ušla u sastav puka. Ovakvom preraspodelom snaga je oslabljen Šesti puk i odbrana Beograda, jer 51. grupa nije bila popunjena ni ljudstvom ni avionima, a imala je samo 6 aviona "IK-3" i dva neupotrebiva razarača "Potez-63". Imajući u vidu tu promenu, letački sastav Šestog puka je prikazan u tabeli.

U naoružanju 32 vazduhoplovne lovačke grupe je bilo 27 aviona-lovaca "Me-109E". Baziranje - ratno letelište Veliki Radinci i Krušedol. U naoružanju 51. vazduhoplovne lovačke grupe je bilo: 10 aviona "Me-109E", 6 domaćih lovaca "IK-3" i 2 neupotrebiva aviona "Potez-63". Baziranje - aerodrom "Zemun". Noć uoči napada

Napetost u zemlji i ratna opasnost su rasle iz dana u dan. Takva atmosfera se neminovno odražavala i na stanje u Šestom lovačkom puku. No, već prekaljeni zbog stalnih dežurstava, čestih vežbi i napornog života na ratnim letelištima, njegovi pripadnici su to lakše podnosili. Povratak 102. eskadrile iz Mostara je propraćen radošću, ali i strepnjom - opasnost je dostigla vrhunac, rat je bio na pomolu. Ljudstvo ove eskadrile je dobio nekoliko sati odsustva da obiđe porodice, da obavi neophodne lične poslove, te da se uveče vrati u jedinicu. Na aerodromu "Krušedol" se nalazila 32. vazduhoplovna grupa sa komandom puka, a na aerodromu "Zemun" 51. vazduhoplovna grupa sa komandom Prve lovačke brigade.

Uveče 5. aprila 1941. godine oko 21 čas komanda puka je dobila naređenje za najveći stepen pripravnosti, jer su postojali pouzdani podaci, da će Nemci napasti Jugoslaviju 6. aprila ujutro. Komandant puka, potpukovnik Kostić je s tim upoznao sastav i izdao potrebna naređenja. Pripravnost je naređena u 3 časa 6. aprila. Ljudi su sa zebnjom krenuli na noćni odmor.

San je te aprilske noći teško i sporo dolazio na oči pilota, mehaničara i vojnika Šestog puka. Znali su - sutra je "Dan D". No, ni neprijatelj nije spavao. Upravo kada je prvi san pao na oči umornih ljudi, neko je počeo da lupa na prozore njihovih soba. Senke noći su skrivale tajanstvenog čoveka, diverzanta koji je hteo da probudi što više pilota, da im poremeti tih planiranih šest časova spavanja i odmora, neophodnih pilotu-lovcu pred poletanje.

Sudbonosna je bila ta noć između subote i nedelje 5/6. april 1941. godine na aerodomu "Zemun". Oko 3 časa neko je dao lažnu uzbunu, koja je trajala oko pola sata. Ljudi su se uznemirili. Piloti su nastavili da dremaju "mačijim snom" u punoj ratnoj spremi, pokraj svojih aviona. Bili su spremni, da na prvi trzaj i znak uskoče u kabine i polete na zadatak.

Jutro 6. aprila

Čim se razdanilo 6. aprila piloti su ustali. Radio-Beograd je emitovao muziku. Sve je bilo nekako čudno "normalno". U 04.30 časova, čim se razdanilo, sa zemunskog aerodroma je poleteo prvi par - patrola: kapetan I klase Milan Žunjić - narednik Vukadin Jelić. Nakon sletanja izvestili su, da nisu primetili ništa neobično. Posle njih, u 05.30 časova, poleteo je drugi par: vođa, kapetan Mihailo Nikolić-Kajle - potporučnik Miodrag Bošković, pratilac. Oni su patrolirali duž jugoslovensko-rumunske granice u zoni: Vršac - Bela Crkva. Sleteli su u 06.25 časova i izvestili, da nema nikakvih promena.

"U to vreme," kako piše potpukovnik Kostić u knjizi "Plamen nad Beogradom", "32. vazduhoplovna grupa na aerodromu "Krušedol" je bila u avionima očekujući signal za poletanje. Istovremeno, 51. vazduhoplovna grupa je preko Beogradskog aerodromskog centra obaveštena, da je napadnut Treći bombarderski puk na aerodromu "Petrovac" kod Skoplja, a posle toga je stiglo naređenje komandanta Prve vazduhoplovne lovačke brigade za dejstvo. U 06.45 časova komandant Vazdušne odbrane Beograda je dao znak "Vazdušna uzbuna". U stvari, napadi nemačke avijacije su počeli u ranu zoru, a u 6 časova sve nemačke radio-stanice su emitovale Hitlerov govor. Formacije "Luftvafe" su kao crni oblak grabile prema Beogradu. Dok se za početak rata saznalo, izginuli su mnogi znani i neznani heroji duž granice i na jugoslovenskim aerodromima.

Na redu je bio i Beograd. Kada je dat znak "Vazdušna opasnost", poletele su sve eskadrile Šestog puka, poleteli su hrabri piloti u pakao koji se otvarao tog krvavog aprilskog jutra nad Beogradom, poleteli su u borbu na život i smrt sa fašističkim "flug-cojg" - formacijama, poleteli su u istoriju."
 


U odbrani Beograda

Sa zemunskog aerodroma su poletele eskadrile "IK-3" na čelu sa kapetanima Savom Poljancem i Todorom Gogićem. Prvi je poleteo potporučnik Borčić Dušan. Na čelu sa komandirom, kapetanom I klase Milošem Žunićem u parovima je poletela 102. lovačka eskadrila. U tom trenutku nad Beogradom su bila 234 nemačka bombardera i 120 lovaca. Božidar Kostić piše, da je tada nad Beogradom bilo 468 nemačkih aviona - bombardera i lovaca. Njima su se hrabro suprotstavila 43 lovca iz Šestog lovačkog puka i oko 40 protivavionskih topova i 36 protivavionskih mitraljeza kalibra 15 mm.

Izjutra 6. aprila komandant Šestog puka je bio sa 32. grupom na aerodrom "Krušedol", a na aerodomu "Zemun" je bio komandant Prve lovačke brigade - pukovnik Dragutin Rubčić, koji je posle doručka ukinuo strogu pripravnost pilotima 32. grupe. U vazduhu je bila patrola - par: kapetan Velikić- narednik Rahek. Patrola je ubrzo sletela, bili su jako uzbuđeni, na Rahekovom avionu je bilo 9 pogodaka. Raportirali su, da velika grupa nemačkih aviona leti sa severa prema Beogradu. Ubrzo se nebo zacrnelo od nemačkih aviona.

Čim su dobili znak za uzbunu piloti iz krušedolske grupe su jurnuli ka avionima, eskadrile su poletele jedna za drugom: 104. na čelu sa kapetanom I klase Borom Markovićem; 103. na čelu sa kapetanom I klase Ilijom Vlajićem i 143. na čelu sa kapetanom I klase Milutinom Grozdanovićem. Prve vazdušne borbe su započete u rejonu Inđija - Vojka - Popinci - Batajnica, to su bila "paklena vrata Beograda". Iako nisu imali borbenog iskustva, naši piloti su hrabro ulazili u vazdušne okršaje.

Kapetan Mihailo Nikolić je oborio jednu "Štuku" i napao nemački "Do-17", ali mu je otkazao motor. Oboren je i ranjen. Dotle je kapetan Miloš Žunić oborio jedan nemački "Hajnkel", a zatim napao nekoliko "Me-109". Nemci su bili nadmoćniji, pogođen je, ali je uspeo da iskoči, no kružeći oko njega kao lešinari fašističke zveri su ga ubile vatrom iz mitraljeza. U Tamiš blizu Pančeva u plamenu je pao hrabri komandir elitne 102. lovačke eskadrile. Njegov pratilac, potporučnik Đorđe Stojanović, oborio je tri nemačka aviona, ali je ranjen i oboren.



Tog jutra je junački umro potporučnik Dušan Borčić iz 161. lovačke eskadrile. On je sa svojim "IK-3" oborio 2 nemačka aviona, a zatim je i sam oboren od Nemaca. U vazdušnoj borbi sa nadmoćnijim nemačkim lovcima kapetan Savo Poljanec je oborio jednog "Hajnkela", a zatim je napao grupu nemačkih "Meseršmita", i, iako pogođen i ranjen, uspeo je da sleti na zemunski aerodrom. Leteli su svi piloti, osim komandanta 51. lovačke grupe - majora Adum Romea i komandanta Prve lovačke brigade - pukovnika Rubčića. Poručnik Vasa Kolarov iz 32. grupe s aerodroma "Krušedol" je oborio 2 "Štuke", ali su ga napali i oborili vazdušni lovci-razarači "Me--110". Iako teško ranjen, uspeo je da iskoči i da se spase.

Beograd je 6. aprila bombardovan četiri puta: u 06.30, oko 11 časova, oko 14 časova i oko 16 časova. U zadnjem napadu je bilo oko 80 "Hajnkela" i 60 "Štuka" praćenih jakim sastavima lovaca. Tada je sa krušedolskog aerodroma na čelu eskadrile poleteo i komandant Šestog lovačkog puka, potpukovnik Božidar Kostić, i oborio 2 nemačka aviona. Sa zemunskog aerodroma je poletelo svega 6 aviona, koliko ih je i preostalo za borbu. Prvog dana u borbama u vazduhu piloti-lovci Šestog puka su oborili 30 nemačkih aviona, dok je oštećeno 16 a oboreno 11 naših aviona. Protivavionska artiljerija odbrane Beograda je oborila 27 nemačkih aviona. Poginulo je devet naših pilota, a ranjeno je osam. U puku je ostalo svega 16 lovačkih aviona.

Nemci su nastavili da bombarduju Beograd i noću između 6. i 7. aprila, kao i 7. aprila. No tada su im se mogle suprotstaviti vrlo slabe snage lovačke avijacije, prvenstveno iz 32. grupe. Oboreno je 14 nemačkih aviona, poginula su dva naša pilota, a jedan je ranjen. U puku je ostalo svega 13 aviona: 10 - "Me-109" i 3 - "IK-3". Piloti, koji su branili Beograd, bili su premoreni do krajnjih granica izdrživosti, jer su umesto 2-3 avio-poletanja imali po 7-8 vazdušnih borbi dnevno, a i avioni su bili na izmaku resursa.

Rezultati dejstava Šestog lovačkog puka

Hrabri piloti iz Šestog lovačkog puka su u toku odbrane Beograda 6. i 7. aprila 1941. godine prema podacima u knjizi potpukovnika Kostića "Plamen nad Beogradom", oborili 42 nemačka aviona, a za još 19 se to ne može tačno tvrditi. U knjizi "Naše nebo aprila 1941." ing. Petar Bosnić navodi 47 oborenih neprijateljskih aviona. Tačan broj nemačkih aviona, koje su 6. i 7. aprila piloti Šestog lovačkog puka oborili nad Beogradom, ne može se utvrditi, ali na osnovu dostupnih izvora broj se kreće između 42 i 48 aviona. U tim neravnopravnim borbama u vazduhu su poginula jedanaestorica naših pilota: desetorica iz Šestog puka i kapetan Živica Mitrović iz 31. grupe Drugog vazduhoplovnog puka. Ranjeno je devet pilota: od toga šestorica teško, a trojica lakše. U aprilskom ratu je poginulo 135 jugoslovenskih letača i oko 600 neletača. Vazduhoplovstvo je pružilo odlučan i organizovan otpor, a izvedena su i uzvratna dejstva po nemačkim aerodromima.

Epilog

Šesti lovački puk je junački branio Beograd. Borba naših i nemačkih lovaca je bila neravnopravna, jer je neprijatelj bio izrazito nadmoćniji. Puk je izgubio većinu aviona, pretežno u borbama. Poginulo je 11 pilota, a ranjeno devet. Ostatak sastava puka se povukao na aerodrom Bijeljina, gde su 12. aprila u nemačkom napadu uništeni preostali avioni. Posle toga puk se organizovano povukao prema Sarajevu, gde se zatekao na dan kapitulacije Kraljevine Jugoslavije - 17. aprila 1941. godine.

izvor: http://www.bbsoft.co.yu/aeromagazin/arhiva/aero02/c20.htm

  Nemam reci

 uzimajuci u obzir da je 6.lovachki puk bio najbolje  opremljena saveznichka jedinica na mediteranskom ratishtu (npr britanci su u sredozemlju koristili samo hurricane I ,a ne i spitfire u to vreme (april-maj 1941)) i chinjenicu da su nemci za napad na beograd koristili dosta zastarele avione (Do-17 i,Ju-87 b i Ju-88A(razni podtipovi) ) ,kao i to da je za lovachku pratnju korisen uglavnom Bf-110 E (od kojeg su i Bf-109 e3 i IK-3 bili daleko superiorniji) ,jer su Bf-109 E7 i E8 imali mali domet i nisu mogli da ulaze u vece okrshaje -
zakljuchak je sledeci:

rezultati dejstava nashe lov.avijacije su bili relativno slabi :

1. napadalo se stihijski ,bez grupne taktike
2. nije koriscena prednost "domaceg " terena - uvlachenje protivnika u zamke PVO
3. nisu na vreme spremljene mere maskiranja i pomocni aerodromi ,da bi se minimizovali gubici na zemlji .
4. piloti su chesto ulazili u okrshaje sa brojnijim neprijateljem bez prednosti i bez potrebe i tako gubili dragocene avione ...

zakljuchak : iako su bili neosporno hrabri ,pilotima JKRV je nedostajalo taktichkog znanja i bili su loshe organizovani i vodjeni ...

@bf_109_g_6

Ja zaista nemam nista protiv tebe ali mi nije jasno zasto redovno pljujes istoriju?

Da li si ikada cuo za rec "blitzkrieg"? Verujem da jesi.

Po tvom prethodnom postu se moze zakljuciti da su nemci napali sa motikama i pajserima, a da smo mi imali super lovce karakteristika danasnjih migova ili sta vec...

Mozes li nas prosvetliti na koji nacin se u ratu po tebi postaje heroj? Po tebi su to ocigledno dezerteri.

Ne kazem da smo u ratovima vukli uvek pametne poteze ali to nema nikakve veze sa ljudima koji su dali svoje zivote u odbrani svoje zemlje. Ja na to gledam kao na duznost prema zemlji (ne za ideale, nego za zemlju).

Gledaj na to ovako: zamisli da vas desetoricu sa najsavremenijim puskama napada 2000 ljudi u jurisu sa oklagijama. Sta mislis, ko bi pobedio?

Nije tako Bf-109... sad me trenutno jako boli glava i nema sanse da duze pisem ali cim smognem snage odgovoricu ti.

 

draga vrano ,ja zaista nemam nameru da ulazim u rasprave da li su nashi piloti "svete krave" i da lih smemo kritikovati ... imash text ,imash internet ,proveri podatke o avionima ,proveri razlichite izvore o o aprilskom ratu ...

ako 10 ljudi sa automatskim pushkama napadne 2000 sa oklagijama ,jedno je sigurno - bice mnogo mrtvih sa oklagijama 

inache ,kako bi trebalo koristiti bf-109 e3 u napadu na formaciju bombardera - jednostavno- popeti se iznad neprijateljske formacije ,obrushavanjem steci brzinu i tako izbegnuti lov.pratnju ,koncentrisati se na bombarder na kraju formacije ,proci ispod formacije i koristeci brzinu udaljiti se ...  ako situacija dozvoljava pokushati josh jednom da se popne iznad formacije . ako ne povratak kuci . jednostavna taktika koju su britanci koristili kako u BoB tako i u odbrani malte ,i to sa inferiornijim avionima nego nashi bf-109 e3

Jeste, ali te bombardere su kod nas cuvali Bf-109 i Bf-110, nije Beograd tako daleko od  Rumunije i Madjarske da bi Bf-109 bio ogranicen doletom. Korisceno je oko280 ovih aviona kao lovacka zastita za oko 880 bombardera razlicitih tipova koji su ucestvovali u napadima. Druga stvar je borbeno iskustvo, koje su nemacki piloti uveliko imali a nasi piloti ne. U II sv.ratu borbeno iskustvo je cesto bilo presudno bez obzira na razliku u  kvalitetu protivnickih aparata, a ta razlika je u nasem slucaju svakako bila na strani napadaca.

Nesretan si ti ako se tvoje ucenje svodi na internet.



Ovo je citat iz druge teme koji dovoljno govori o tvom profasistickom delovanju ovde.....ali neka, treba i takvi da postoje. Samo ne znam kako je moguce da jos smrdis u Srbiji. Sa tvojim poznavanjem vojne strategije i pravila ratovanja zaista je steta sto ne predajes vojnu doktrinu u Nemackoj ili u SAD...

Decace od interneta....da li si ikada cuo za situacioni pristup u borbi? Da li si cuo za postojanje razlike izmedju teorije i prakse? Ponovo te pitam, znas li sta je blitzkrieg?

I da ponovim: Lako je tudjim ku*cem gloginje mlatiti....

Prvo da se izvinem jer pisem ovo pod jakom glavoboljom i mogu da napravim razne greske i propuste. Molim da ne zamerite.

Imao sam priliku da razgovaram sa vise oficira i podoficira Vazduhoplovstva Vojske Kraljevine Jugoslavije a izmedju ostalog i sa pukovnikom Andrijom pavlovicem. On je bio nacelnik operativnog odelenja u komandi VV a osim toga je i autor vise knjiga za vojnu akademiju u to vreme.

Nasa avijacija je dobro radila posao oko upotrebe. Znaci nacelna upotreba lovaca u napadu je bila da se obruse, podvuku se u brzom naletu ispod bombardera i napadnu ga odozdo u propinjanju. To se dobro pokazalo. Pre nego sto se baci ikakva kritika na uspesnog dejstva mora da se zna da su protiv nas leteli piloti sa borbenim iskustvom iz Spanije, Poljske, Holandije, Francuske, Bitke za Britaniju. A nasi nisu imali ni delic tog iskustva.

Svi avioni su prema naredjenju displociuraniu na ratna letelista jedino je 63. grupa 3. puka ostala na maticnom aerodromu u Skoplju zahvaljujuci komandantu puka. To je kao ucinak bio da je ta grupa obrisana vec prvog dana rata. Zbog loseg vodjenja i izdaje komandant puka je stavljen na vojni sud 10. aprila a na njegovo mesto je dosao major Zikic.

Bilo je izdaje i to od strane ustaski orjentisanih oficira kao i komunista i oni su zajedno cinili petu kolonu. Ukupan ucinak je dobar ako se uzmu u obzir svi cinioci tog kratkog rata. dali su najbolje sto su mogli.

Svi podaci koje sam izneo su na osnovu podataka iz licne zbirke kao i razgovora sa vecim brojem oficira, kao sto je gore navedeno.

Molim da se stisaju strasti i da tema krene svojim tokom.