Mene su na ovom forumu sekli testerom i optuzili sa razne stvari na osnovu necega o cemu j e d a n covek nema prave informacije a ima pogresne predstave. Pri tome sam u celoj prici najmanje bitna ja - vec stav nacije prema onima na kojima lezi buducnost iste. Moje dete nece ostati ovde - on se vec oseca povredjenim, a ja ga kao i u svemu i u tome podrzavam, mada bih vise volela da ostane jer on je moj jedinac i nece mi biti lako da domisljavam kako mu je tamo negde. Ali mnogo druge dece ce ostati. Poenta je u tome sto je nauka donela svoju statistiku - 'posebno talentovane' dece ima 2 % u odnosu na deciju populaciju i Srbija cini sve ili da ih vrati u 'mrtvo more' ili da ih otera. Ako vec ne mozete i ne zelite da im pomognete nemojte testerisati one koji to mogu i zele. Anea je u pravu - prepucavanje je detinjasto i besmisleno. Izvinjavam se ako je bilo sta sa moje strane navelo na takav zakljucak, no zaista sam se osetila 'pretesterisanom'.

Divna g-djica Rakic, novinar Vecernjih novosti, vec dugo prati teme iz obrazovanja. Svako ko zeli da na svoj nacin doprinese ovoj 'temi' moze se takodje javiti i njoj.

Iskreno se nadam da ce vase dete naci resenje za svoje probleme u ovoj zemlji...
Ako ne nadje, to ce svakako biti veliki gubitak...
Nadam se samo da nam tom putu, gde god vodio, nece izgubiti ono najvaznije - dete u sebi...

Svake godine su mi nudili da preskoci razred i svaki put sam odbijala - upravo iz tog razloga.
On je juce dozioveo nesto sto drugi takmicari nisu - na aerodromu su ga cekala dva druga i drugarica iz odeljenja.
Teo je 14-godisnjak u svemu, osim u matematici i toga smo i on i ja svesni i oboma nam ne pada na pamet da to menjamo niti imamo razloga. Malo je neobicno da je ralika izmedju njegovog matematickog znanja i generacijskog velika, ali vremenom smo se na to navikli i mi i oni koji rade sa njim.

Ima puno istine u prici majke mladog gospodina von Burga, pa i opravdane frustracije. Ali ima malo i demagogije. Npr. to da li ce neka stipendija uticati na cinjenicu da li njen sin ostaje u zemlji ili ne. Svi olimpijci koje licno poznajem su primali stipendije u nekoj fazi svoga skolovanja i svi su otisli iz zemlje, izuzev jednog. Neko neposredno nakon osnovnih studija (na postdiplomske), neko vec posle srednje skole. Ali su odlazili, opravdano-to nije sporno. Zasto bi neko gubio vreme ovde na PMF-u, kad se prava nauka "zbiva" negde na MIT-u i sl. Na kraju, i sama gospodja von Burg je pomenula Bugare i Rumune koji dominiraju u komsiluku. Mislite da njihovi talenti ne odlaze iz zemlje zato sto postoji bolja organizacija priprema za takmicenje za olimpijadu? Hm, ... Prema tome i mladi Teo ce jednoga dana otici, dao mu neko sada stipendiju ili ne.  Ovo ne znaci da on sada ne treba da bude stimulisan na svaki nacin (naravno, i finansijski). Naprotiv, takvi ljudi su opste blago, ne nacionalno, gradsko ili opstinsko. Naucnici ne daju lokalni, nego globalni doprinos (od koga ceo svet ima koristi, ma gde da se "fizicki" odvija razvoj ideje). To sto ce Teo jednog dana 100% da ode iz zemlje, ne smanjuje obaveze zemlje u kojoj sada zivi prema razvoju njegovog potencijala. Ja sam prilicno razocaran cinjenicom da sportisti koji na olimpijadama osvajaju medalje dobijaju ozbiljan novac od drzave, ali matematicari ne dobijaju nista (ili neku sicu). Jer od tog matematicara cu imati koristi cak i kada bude negde daleko, a od sportiste uglavnom nemam nista ni kada je tu.

Meni su oko tih stipendija neke stvari cudne. Ja sam dobijao godinama stipendiju, bez ikakvih preporuka. Raspise se konkurs, odnesu se diplome sa takmicenja... i eto je stipendija. Ne bese to nikad nesto mnogo novca, ali mi nije jasno kako to neko kao Teo ne prima ama bas nikakvu stipendiju. By the way, moji uspesi su u poredjenju sa njegovim smesni. I nisam tu samo ja, bilo je tu dosta ljudi koje poznajem koji su imali rezultate po takmicenjima. Niko koga ja poznajem, a da je osvajao nagrade na republickim i saveznim takmicenjima (ovo drugo sada vise nema  ) nije ostao bez ikakve stipendije. O olimpijcima da ne pricam. Stvarno mi nije jasno  . Da li su se vremena toliko promenila? ... mada nisam ja toliko mator. Ima tu zaista raznih stipendija ... i za neke Teo ne ispunjava uslove (mene su takve stipendije frustrirale - gde se pevanje u horu jednako ceni kao i medalja sa olimpijade), ali ima sigurno dosta stipendija koje bi dobio sa lakocom.

I ti privatni casovi za takmicenja, ni to ne bese u moje vreme (bar u ovoj zemlji). Nekako je bilo neobavezno, a kao najboli su izlazili oni najpametniji koji su plus mnogo radili, ali samoincijativno. Nikada nisam cuo da su ljudi koji su bili dobri po takmicenjima (ukljucujuci olimpijce) isli na privatne casove. Ili sam ja naivan? Doduse i nije se sa 14 godina islo na IMO. Ovo postade profesionalno drilovanje, nauka sve vise lici na sport. Nemam pojma da li je to dobro ili lose...

Elem, gospodji von Burg bih preporucio da se ne potresa mnogo  ...njenom sinu je buducnost manje-vise zagarantovana. Tu stvari dodju na svoje mesto.

Нема нелогичности у овоме. Колико се може "зарадити" на том математичару, а колико на нпр. фудбалеру који игра за репрезентацију? Одговор једноставан.

Што се тиче другог дела, опет слично питање - колико људи гледа фудбал, а колико твојих/мојих/било чијих вршњака заиста разуме математику (не рачун, математику)?


Ово је део који је мени био јако чудан, а сатанизовали су ме...   
Није немогуће, али је заиста чудно...


Постоје организоване припреме одавно, без тога не би апсолутно били конкурентни... Што се тиче тих приватних часова, нема спора да држава мора да учествује, али то на неки начин треба да буде под контролом - а моје мишљење је да једном професору лингвистике нпр. није место на челу таквог тела, ма чији родитељ био.

   Dulisha, nisam te bas najbolje ukapirao. Kako to mislis koliko moze da se zaradi na fudbaleru a koliko na matematicaru? Elem, ja sam pricao o olimpijadi ...prvo, finansiraju se sportovi koji nisu profitabilni, nije bitno da li zlato dobijes za vaterpolo, kosarku ili kuglanje. Ako je kosarka jos i popularna, kuglanje nije sigurno. Trece, neke stvari je jako tesko izmeriti. Npr. ja za fudbalera koji daje x golova u sezoni mogu da dobijem y miliona dolara, ali za naucnika koji nadje lek za rak ... pa jel taj naucnik manje profitabilan? Mislim, cak i da jeste, taj doprinos je kvalitativno drugaciji od davanja golova, pa je samim time i njihovo kvantitativno poredjenje besmisleno. Tako da mi nije jasan taj biznis princip.

   To je kod nas najbolji izvozni proizvod, najbolji brend, najbolji ambasador, pa cak i najprofitabilnija industrija - sportista. Ali to nije ulaganje u dobobit drustva ... par njih se obogati kad dodje prelazni rok, ako su "napravili" nekog fudbalera, i toliko. A cak ni to za mnoge druge sportove. U tom smislu meni nije jasno kako drzava vise interesa ima da finansira nekog ko trci za loptom od nekog ko resava matematicke probleme. Da li je nesto popularno ili ne je krajnje nebitno. Drzava nije kurva pa da nudi musteriji ono sto ona hoce, vec vise kao lekar - pruza ono sto je potrebno, pa ako je gorko ili boli ... sta da se radi.

   Privatni casovi mogu samo da pomognu da dete bude bolji takmicar, da brze provali ovaj ili onaj tip problema i da ga neko usmeri na one stvari koje su za specificne za takmicenje ... i nista vise. Oni od njega nece napraviti naucnika. Veliki umovi nisu bili to sto jesu zato sto su imali tutore koji su ih drilovali, nego zato sto su se rodili sa ogromnom pamecu i barem toliko velikom radnom energijom. I to je to. Ako uspeh na takmicenju nije posledica pameti, radnih navika i sopstevene (detetove) inicijative , vec se radi o drilovanju nekog bistrog deteta, od njega nikada nece postati neko sposoban da pruzi znacajniji doprinos nauci. I eto ti frustracije za "genijalca" ...