Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
Dejvis kup reprezentacija Srbije igra protiv SAD, a iako u Nišu gostuje jedna od najboljih DK selekcija, tribine Čaira su sablasno prazne. Tek nekoliko stotina gledalaca, među kojima prilicno lep broj Amerikanaca, pravi duel Lasla Đerea i Sema Kverija na startu duela Srbije i SAD.
Slaba poseta je očekivana s obzirom da nema Novaka Đokovića, pa ni Viktora Troickog, Janka Tipsarevića i Filipa Krajinovića, ali se zbog važnosti meča i prilično zanimljivih imena gostiju, među kojima je i Džon Izner, očekivalo se koliko-toliko pristojnija poseta.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Ja sam se zasitio tenisa odavno. Ne secam se kad sam pogledao ceo mec poslednji put. Ranije se desavlo da recimo bude neki masters i sad prenosi pocnu negde od 12 ujutru, zaglavim ispred TV-a ceo jebeni dan i gledam tenis....
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
nije nas bolio kurac za tenis pre djovaka sto bi nas bole posle djovaka kod nas uspeva svaki sport u kom smo uspesni cim nema rezultata nema ni interesovanja fudbal je jedini izuzetak
Мени није јасно како Срби не знају цијенити чињеницу да се Србија налази у Свијетској Групи. То је најелитније репрезентативно такмичење у тенису које постоји. Да смо у некој евро-афричкој или азијској зони па да разумијем. У тенису смо једна од најјачих нација на свијету. Имамо ДС титулу која је као трофеј са свијетског првенства. Свако ко прати тенис у свијету интерсује се када и са ким игра Србија. Ко игра за Србију. Када играмо
Са друге стране у фудбалу смо голо говно од екипе. А људи падају у транс када побједимо једну Малту. Или извучемо бод против "неугодног" противника. Пролаз кроз квалификације славимо као да смо освојили.
Слушао сам да људи причакају како Џон Изнер и Сем Квери нису довољно занимљиви. Шта ми очекујемо који к*? Обојица су бивши топ10 играчи. Квери је 12. на листи а Изнер 18. Да ли морају да играју Федерер и Надал да би Србину било занимљиво. Не капирам тај фазон. Да ли морате да гледа Месија или Роналда да би вам фудбалска утакмица била занимљива?! Уопште није поента ко игра и који је на свијету. Зар не?
У топ 100 Србија има 5 играча. Новака, Филипа, Виктора, Душана и Ђереа. И Јанко је ту негдје, држи прикључак. Зар није одличан резултат што једна сиромашна земља са мање од 7 мил. становника има толико квалитетних играча? Тренутно немамо броја један али зашто би и морали да имамо? Мени криво зато што су Душан и Ђере одиграли најбоље што су могли. Имали су у овом моменту далеко јаче противнике и нису могли да побједе. Али су се максимално нашпановали и за Србију одиграли њихов најбољи тенис. Заслужили су много бољу подршку са трибина.
« Poslednja izmena: 03. Feb 2018, 12:50:47 od Magic Master »