Danas je šest godina od početka NATO bombardovanja SRJ
Milosrdni anđeo
posejao smrt i atome
U 78 dana bombardovanja stradalo je 2.000 civila i 1.002 vojnika. Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 113 lokacija na području SRJ, većina na teritoriji Kosova

BEOGRAD - Kad su 24. marta pre šest godina počele da zavijaju sirene najavljujući prvi nalet NATO aviona, Srbija nije očekivala da će se za nepuna tri meseca na nju sručiti stotine hiljada tona štetnih materija, odnosno više od 100.000 tona avionskog goriva i, prema nepouzdanim procenama, blizu 70.000 tona municije.

Strategiju tadašnjeg državnog rukovodstva koje je mogući napad NATO predstavilo kao preteću igru američke mačke nad evropskim mišem - učvrstilo je poverenje u civilizacijske tekovine najstarijeg kontinenta, Ujedinjene nacije i svetske rezolucije koje su štitile integritet svake nezavisne države na svetu.

Ipak, i tekovine i rezolucije, raspršile su se pred geslom sprečavanja humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji, gde su se državne snage Vojske i policije borile sa albanskom Oslobodilačkom vojskom Kosova. NATO je 1999. godine započeo drugu po redu "vojnu intervenciju" u svojoj pedesetogodišnjoj istoriji - prvu na teritoriji Evrope.

Bogata vojnim stratezima, a siromašna u PVO tehnologiji, tadašnja Jugoslavija izgubila je u "vazdušnom ratu" ključne delove svoje industrije (prema procenama ekonomista G17 plus materijalna šteta je iznosila 29,6 milijardi dolara), stradalo je 2.000 građana i 1.002 vojnika. Prema navodima Bi-Bi-Sija, osiromašeni uranijum pao je na 113 lokacija u SRJ, uglavnom na Kosovu i jugu Srbije.

Amerika, inicijator i vođa ove balkanske "vazdušne" operacije, nije izgubila nijednog pilota, već samo dva aviona i nekoliko bespilotnih letelica. Bacanje raketa sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi na čuvenim brifinzima Džejmija Šeja pravdano je uklanjanjem vojnih ciljeva i minimalnom "kolateralnom štetom" među civilima i civilnim objektima.

Rukovođen ratnom logikom da industrija i putna infrastruktura uvek mogu poslužiti i u vojne svrhe, NATO je razorio pančevačku hemijsku industriju, desetine trafo-stanica, fabrike u Kruševcu i Valjevu, mostove i puteve. Mir, potpisan 10. juna u Kumanovu, bio je uslovljen povlačenjem JNA i ulaskom NATO snaga na teritoriju Kosova.

Iako je najveći broj raketa sa osiromašenim uranijumom bačen na područje Kosova, oko 13.000 tona osiromašenog uranijuma, prema proračunima doktora nuklearne fizike Vladimira Ajdačića, palo je na nekoliko lokacija u okolini Vranja. Amerikanci su, doduše, priznali da su bacili "samo" 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.

- Prema tadašnjim merenjima, nije ustanovljeno prisustvo osiromašenog uranijuma u Beogradu, što znači da takve bombe NATO zaista nije bacao na severu zemlje. Međutim, Amerikanci u svom eksplozivnom arsenalu imaju i bombe u kojima se osiromašeni uranijum koristi kao stabilizator rakete, mada su njihovi generali tvrdili da takve bombe nisu korišćene u napadu na Jugoslaviju - napominje prof. Ajdačić.

U posledice bombardovanja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma koje izazivaju mutaciju ćelija i užasne deformitete budućeg potomstva, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija iz ostalih bombi, opasnog piralena iz trafo-stanica, žive iz Pančeva, zapaljene nafte... Iza američkih savremenih bombardera, ostali su zatrovani voda, vazduh i zemlja i - stres, kao najopasnija posledica rata, jer, prema tvrdnjama naučnika, slabi imuni sistem i pojačava dejstvo kancerogenih hemijskih supstanci.

Priča o osiromašenom uranijumu i njegovom dejstvu na čoveka i njegovo potomstvo još je tabu tema u svetu. Dugo je američke naučnike državni vrh držao pod pritiskom da ne istražuju posledice koje su pretrpeli veterani iz Zalivskog rata. Novija istraživanja, na inicijativu Nensi Klinton koja se kandidovala za senatora, potvrdila su da su u 24 slučaja od 27 ispitanih veterana pronađeni tragovi osiromašenog uranijuma, dok su u 60 odsto slučajeva kod njihovog potomstva pronađene deformacije ćelija.

Uprkos tome što se u sedištu NATO vodila uredna evidencija o broju letova i teretu aviona, najmoćnija vojna organizacija na svetu još se nije zvanično oglasila o "tonaži" ispaljenih bombi i raketa nad Jugoslavijom.
- Osiromašeni uranijum se najčešće koristi u municiji za protivoklopnu borbu jer zrnu daje veću probojnost. Međutim, NATO je u bombe i municiju mogao da stavi bilo šta i da eksperimentiše na nama. Šta je tačno bilo unutra, mi ne znamo - dodaje vojni analitičar Zoran Dragišić.

Sa sigurnošću jedino možemo da kažemo da je 1999. godine akcija "Milosrdni anđeo", započeta da spreči "humanitarnu", završila ekološkom katastrofom u srcu Evrope. NJene posledice osetićemo i u narednom veku.
T. Kaluđerović

Četiri puta više obolelih od raka

BEOGRAD - Iako su domaći lekari više puta isticali kako ćemo posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom osetiti posle 15 do 20 godina, prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, na osnovu već prisutnog povećanja broja obolelih od raka rekao je da za desetak godina možemo očekivati pravu eksploziju malignih bolesti.

- Nemamo konkretne podatke o povećanju broja obolelih od raka jer do nas ne stižu podaci sa Kosmeta i juga Srbije na koje je ispuštan radioaktivni materijal, ali ako je stanje takvo kao što saopštavaju strane agencije, onda nas zaista očekuje značajan skok obolelih od raka - rekao je prof. Čikarić.

U Srbiji se, inače, vodi statistika samo ukupnog broja obolelih od malignih bolesti (koji je, svakako, u porastu u odnosu na 1999), a na Kosmetu je do preciznih podataka o tamošnjem življu praktično i nemoguće doći.

Prema dosadašnjim podacima Italijanskog udruženja žrtava, među oružanim snagama do sada je od posledica osiromašenog uranijuma obolelo oko 300 Italijana koji su boravili na Kosovu. To je samo podatak o italijanskim vojnicima, a naša nevladina organizacija iz Kosovske mitrovice "Milosrdni anđeo" (kako se zvala i akcija bombardovanja Srbije) uočila je da je broj obolelih od malignih bolesti posle bombardovanja porastao za 200 odsto.

Oni su, takođe, utvrdili i da je prosek obolelih spušten sa 64 na 40 godina, a ovakvi podaci odgovaraju i rezultatima istraživanja koje su sproveli lekari bolnice u Kosovskoj Mitrovici.
- Pre tri godine smo radili jedno istraživanje po kom je broj onih koji su zbog malignih bolesti hospitalizovani u našoj bolnici uvećan za 220 odsto u odnosu na godinu pre bombardovanja. To su, pre svega, maligna oboljenja kože i disajnih organa, ali i leukemija - izjavio je za Glas dr Milan Ivanović, zamenik direktora kosovsko-mitrovačke bolnice.

Prof. Čikarić je takođe izjavio da se prve posledice delovanja osiromašenog uranijuma najčešće uočavaju posle 15 godina, ali da je moguće da se već posle pet godina dijagnostikuju leukemija i maligni limfomi.
- Pri tom su deca najugroženija zbog njihovog oslabljenog odbrambenog mehanizma - ističe dr Čikarić.
D. Stanimirović

Tragičan bilans NATO bombardovanja

BEOGRAD - Napadi NATO, koji su započeli nešto pre 20 sati na današnji dan pre šest godina, trajali su 11 nedelja. Okončani su 10. juna, donošenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojnotehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova. Jedinice VJ su se povukle, a prve međunarodne trupe iz Makedonije ušle su na teritoriju Kosova već 12. juna 1999. godine. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 17.500.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. Po albanskim izvorima, u mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja do danas kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od dolaska Kfora do najvećih etničkih sukoba, koji su izbili 17. marta prošle godine, na Kosovo se vratilo više od 7.000 nealbanskog stanovništva, od čega oko 4.500 Srba. U istom periodu, u etnički motivisanim incidentima ubijeno je i ranjeno više od 1.200 ljudi. U prošlogodišnjim martovskim višednevnim sukobima na Kosovu, prema izveštaju Unmika, poginulo je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije.

Prvi grad u zemlji u kome su agresori bombama napali civilno stanovništvo bio je Aleksinac. Porušeno je 47 privatnih kuća, a oštećeno više od 550 stanova u višespratnicama i 720 individualnih objekata. Porušeni su i privredni kapaciteti, pa je bez posla ostalo oko dve i po hiljade radnika. Od NATO bombi stradalo je 26 stanovnika, a materijalna šteta se procenjuje na više od 65 miliona maraka. U samo jednom danu, 7. maja 1999. godine, u Grdelici je poginulo sedam civila, a Duvanska industrija Niš, tada jedna od tri najveće fabrike duvana u Evropi, tri puta je direktno, a 15 puta indirektno raketirana.

Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i pravni stručnjaci, nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, koji su održani u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine.
Beta - B. R.

Zalosno je to bombardovanje bilo, ali ne treba se zgrazavati onih koju su to uradili vec onih koju dopustili da se desi agresija!!

Tacno -- treba se zgrazavati zbog Kine i Rusije koje su DOPUSTILE da se agresiaj desi. Niko drugi nije bio u situaciji da izletanjem ("sorties") sopstevnih aviona prema Americi zaista spreci da do agresije dodje.

A glavni krivac za bombardovanje nije niko drugi do ex-pacifista Javier Solana, koji je imao konacnu rec u NATO-u i mogao je da NE izda naredjenje da napad pocne.

Izabrani sefovi administracija: Clinton i Blair/Bliar (koji se -- gle cuda! -- preziva kao i pisac Zivotinjske farme ciji je pseudonim bio George Orwell) nisu mogli da narede. General Clark nije mogao to da uradi.

Da naredi ubistvo 2000 civila u Srbiji mogao je samo i iskljucivo Javier Solana, koji je -- 20 godina pre nego sto je postao spondiloticni komandant NATO-a -- marsirao ulicama Madrida trazeci da Spanija NE bude clanica te masinerije smrti, od koje je u XX veku samo Auschwitz kao epistemoloska jedinica bio gori.

A zašto ? po tebi nije kriv počinilac zločina nego neko ko to nije sprečio ? (pod uslovom da je mogao to da spreči).
Teško da je tako .. onaj ko prećuti zločin postaje saučesnik .. dakle odgovornost je ista.

Cini mi se da sam ipak duzan objasnjenje!



Fucka se Kini i Rusiji mnogo za Srbiju. Ne ce se sigruno uvlaciti u rat protiv SAD cak i da nas SAD sistematski unistava sto je naravno daleko od realnosti!



Ako imate dokaz iz Rambuijea o planu B iznesi te ga. I da je milosevic hteo da potpise kapitulaciju odmah, ali su mu ovi poturili plan B dokazite i to. Navedite mi neku franucusku ili englesku interent lokaciju gde je iznesen uopste plan iz Rambuijea, da vidim sta je to sadrzalo. Ne verujem u pricu da su hteli da prenesu naoruzanje preko cele Srbije i da su hteli tenkovima da ulaze u Beograd. Srbija uporno pokusava da bude neprijatelj SAD, NATO i EU. U Americkoj politici ima dosta ljudi koji su spremni braniti interese Srba. I pored toga sto u Americkoj politici imamo uticajne ljude naseg porekla poput  Georga Voinovica, on je senator drzave Ohio ako se ne varam, Milorad Rod Blagojevic koga neki svrstavaju u potencijalnog demokratsokg kandidata za predsednika SAD u skorije vreme, i napr. Melisu bin mi i dalje ne znamo da lobiramo za nasu korist. A lobiranje se ne moze raditi bez veze dijaspora - matica i bez toga da nasi politicari redovno posecuju senatore koji su skloni Srbima.I zato ne krivim SAD za bombardovanje vec politicare milosevicevog rezima. Naravno dopustimo radikalima da vladaju i oni ce umesto da pregovaraju sa Americkim senatorima, pregovarati sa Kastrom i Gadafijeim! I onda ce posle govoriti kao su te zemlje primer slobode, kao sto su to svojevremeno izjavili nakon jednog sastanka sa Kastrom na Kubi ne davno!

Ma stvar je vrlo prosta. Amerika je najveca vojna i ekonomska sila na svetu i nema nikakvog realnog oponenta, sto bi u narednoh deset do dvadeset godina trebala da postane EU, mozda Kina. Zato ona dela onako kako joj se hoce i onako kako je to u njenom interesu. Amerika ima interese da bude pristuna na Balkanu, kao jednom od bitnih geo-politickih lokacija i naravno da ce podrzavati one koji sa njom saraduju. Mi, gde pod tim pojmom mislim na Milosevica i njegov rezim, smo bili tako pametni da sistematski teramo kontru Amerikancima jos od pocetka devedesetih sa parolom nepokorivog i ponosnog naroda. Nazalost SVI OSTALI osim nas gde mislim na Slovence, Hrvate, Bosance, pa cak i same Albance koji su bili na dnu svih moguj lestvica, su to shvatili i preorjentisali svoju politiku tako da se slaze sa politikom Amerike. Svi su dobili mnogo zahvaljujuci tome i to upravo uglavnom na racun nas koji smo mogli da dobijemo mnogo vise od svih njih zajedno da smo imali samo malo vise njuha za diplomatiju. Cak i sam Milosevic bez obzira na to sto je bio klasican tiranin da je hteo da saradjuje sa Amerikancima, a ne da namiguje Rusima, mogao je mnogo toga da ucinin za nas, pa bi ga danas pamtili mozda po tome sto je prosirio teritoriju Srbije i pridodao joj Republiku Srpsku, a mozda i Srpsku Krajinu. Naravno na Kosovu bi Albanci danas bili manjina, a na celoj njegovoj teritoriji bi setali nasi policajci i nasa vojska. Znaci mogli smo da dobijemo puno, a zahvaljujuci jednom coveku ili bolje receno jednoj zeni i njihovom bolesnom opsesijom vlascu danas imamo sva ova sranja koja imamo. Da sve bude jos gore mi i danas ne kapiramo zasto nas Amerikanci ne vole. Znaci mi smo deset godina terali njima kontru flertovali sa Rusima i gurali ih neformalno u treci svetski rat zbog nas, a sada promenili smo Milosevica i od sutra treba da ocekujemo da nas Amerikanci odjednom mnogo zavole. Pa ne moze to tako. Hrvati, Albanci i svi ostali sa kojima smo ratovali su mnogo toga dali i mnogo toga zrtvovali da bi Amerikanci stali na njihovu stranu i da bi se zalozili za njihou stvar. Mi nismo nista hteli da damo, nista da zrtvujemo, cak smo jos i bili drski i bezobrazni i sada ocekujemo nesto.

Naravo veliki je zlocin NATO bombardovanje i to je hipoteka koju ce svi koji su u tome ucestvovali jos dugo morati da nose. Mdjutim ja sam ubedjen da mi da smo samo malo vise pameti imali da smo mogli da imamo danas jednu veliku Srbiju i to najverovatnije vec u EU. Ovako, neka nam je Bog u pomoci.

Svakako da je zločin! Ali sve je moguće osim pišanja uz vetar! A kada ćemo prestati pišati uz vetar??  

 To je cela izreka. Inace ja sam vec rekao da mislim da je nas osnovni i jedini problem to sto smo se uvek suprostavljali celom svetu i kada je trebalo i kada nije. Naravno bilo je stvari koje nismo mogli da prihvatimo, ali isto tako mogli smo mnogo toga da preispitamo i shvatimo sta nam sutra donosi to sto bi danas prihvatili. Medjutim sta je bilo bilo je. Mislim da treba da gledamo gde smo sada i sta dalje treba da cinimo. Ja mislim da mi opet nismo shvatili nista iz svega sto nam se desavalo. Mislim da se opet bespotrebno bavimo prosloscu, krvimo i delimo oko necega sto je proslo, kao da na to mozemo nekako da uticemo i trosimo uludo energiju umesto da pospemo beton preko svega sto nam se desavalo, bez obzira da li smo bili u pravu ili ne i da li nas svi mrze ili ne i da konacno krenemo jednom sa zdrave osnove i gledamo samo ipsred sebe, nikako unazad. Kad mo vec kod toga ima ona prica kada je Djura Jaksic sedeo u fijakeru i seo tako da je gledao unazad. Onda ga je kocijas pitao pa sto je seo tako, a on mu je odgovorio "Pa gde ste vi videli da Srbi gledaju napred". To dosta govori o tome da ovo sto nam se danas desava je u dobroj meri posledica naseg mentaliteta kao naseg najveceg neprijatelja i nasa tradicionlana osobina koja nas je toliko puno kostala, a koje nikako da se odreknemo.