Boljke beže od kristala
Minerali stoje u stanu, njima se masiraju ili greju bolna mesta, ili se, kao nakit, nose oko vrata

Dok je Srđana Kalajdžić završavala Fakultet političkih nauka, a ni kasnije, kad je radila u jednoj modnoj kući, nije slutila da će se u životu baviti kristalima. Do pre sedam godina o njima nije znala ništa, ali su je, dok je šetala po dalmatinskom kršu i obalama rodnog Splita, još kao dete privlačili razni kamenčići. Slušajući intuiciju, sakupljala ih je, jer je primetila da joj popravljaju raspoloženje i unose pozitivne vibracije u kuću.

Godinama kasnije, kada se suočila se sa čestim infekcijama grla, rešila je da pokuša da se izleči sama. Proučavala je knjige iz kristaloterapije i učila od ljudi koji su se tom oblašću bavili. Kristale je prvo isprobavala na sebi, a onda, kada su videli da pomože, pomoć su počeli da traže i prijatelji. Posvetila se lečenju ljudi i prostora i postala deo tima Centra za ekologiju svesti "Zlatni put".

- Kristali pomažu svima i, uz malo predznanja, njima se svako može izlečiti sam. To su zapravo minerali koji propuštaju svetlost, a poznato je da ona leči i pročišćava organizam. Koriste se ili tako što stoje u stanu, njima se masiraju ili greju bolna mesta, ili se, kao nakit, nose oko vrata - kaže Srđana i dodaje da svaki kristal deluje na određeni deo tela.

Crveni kristali, poput jaspisa, opala i heliotropa leče koštana oboljenja, kožu i smanjuju bolove. Hematit i magnetiti pospešuju zarastanje rana, a narandžasti, poput kalcedona, vraćaju životnu energiju i jačaju imunitet. Na koncentraciju utiču žuti kristali, dok su zeleni, smaragd, malahit i žad, vezani za emotivni plan, ljubavne odnose, isceljenje, pluća...
- Ljudi se okružuju onim što im u životu fali, jer tako uspostavljaju ravnotežu, pa se već po bojama garderobe i nameštaja može zaključiti od čega boluju - objašnjava Kalajdžić.

Osim gorskog kristala, opala i kalcedona iz Rudnika i Trepče, kod nas se većina kristala koji se koriste u terapiji ne može naći, pa ih, uglavnom, naručuje iz inostranstva ili kupuje na Sajmu kristala u Budimpešti, koji se organizuje tri puta godišnje.

Iako su iste vrste, kristali za lečenje ljudi i prostora se razlikuju. Za lično lečenje i masažu bolnih mesta koriste se manji, fino uglačani obluci, dok se u kući drže veći, često oštrih ivica i nepravilnih oblika.

Srđana za svoje ukućane pravi eliksir tako što kristal potopi u vodu, a zatim to pije cela porodica, uključujući i kuce, mace i cveće. Najbolje je, savetuje kristaloterapeut, da to bude gorski kristal, mada može i kalcit za decu u razvoju i starije, zbog kostiju, dok bi malokrvne osobe oko vrata trebalo da nose hematit.

- Ljudi se retko sete kristala kad im je sve potaman, nego se za pomoć obrate tek kad problemi već počnu. Svi hoće rezultate odmah, a lečenje je dugoročno i ne pomaže ako se ne promeni način života. Kao i u svakom lečenju i u kristaloterapiji je uspeh veći što se pre počne lečenje. Kad nam se neko obrati za pomoć, potrebno je da mesta na koje će postaviti kristale najpre viskom pregleda radiestezista ili arhitekta - to su mesta gde je dobro svetlo ili gde postoje štetna zračenja, koja kristal upija i pretvara u pozitivna. Ako je kristal na takvom mestu, trebalo bi češće da se čisti, u slanoj vodi ili zemlji - savetuje Kalajdžić.

Neretko na njena vrata zakucaju i skeptici - traže pomoć, a već unapred ne veruju da će im pomoći. Ali se uvere čim u ruku uzmu kristal i osete njegovu energiju.
- Kristali su, po prirodi, hladni, a ako u dlanu osobe s tegobom počne da se greje, znači da mu odgovara. Ima i univerzalnih, poput gorskog kristala, koji pomažu svima. Pa, iako ne izleče bolest u potpunosti, čovek se ipak oseća sve bolje - zaključuje Srđana.
A. Klarić