Penrouzova ideja je da se budu�e civilizacije smeste na sigurnoj udaljenosti od crne rupe i da je eksploatisu tako �to �e u nju bacati otpad i koristiti njeno zra�enje kao izvor energije. Odnosno, koriste�i energiju koju rotirajuca crna rupa izbacuje sa stacionarne granice. Naravno, to je zamisao koju �e ispuniti neki na�i �ukun �ukun �ukun unuci...

Crne rupe ce u daljoj budu�nosti istra�ivati svemirski brod Cygnus. Ako rupa rotira, ona oko sebe stvara vir i lansirana sonda koja bi se pribli�avala rupi bi bila povu�ena tim d�inovskim virom. Svetlost koju bi sonda slala bila bi sve crvenija, jer bi, kako Torn kaze, gravitacija zarobljavala fotone i usporavala zra�enje. Rastezala bi radijaciju, �ine�i njihovu talasnu du�inu ve�om, a du�i talasi �ine svetlost crvenijom. Spustanjem niz vir sonda bi bila raskomadana pre nego �to posalje neke informacije sa mesta istrazivanja. Kip Torn objasnjava ovu pojavu ovako: "Ovde ja sedim. Moja glava dodje dalje od centra Zemlje nego moje grudi, tako da ima razlike u vuci. Moju glavu vu�e ne�to manja gravitacija od one koja vu�e moje grudi. Medjutim, pri prilasku crnoj rupi ta razlika u vu�i postaje sve ve�a i ve�a". To je uzrok raspadanja objekata. Plan je da sonda koja �e se pribli�avati crnoj rupi ima mogu�nost rastezanja tj. izdu�ivanja do neke granice, da bi �to du�e izdr�ala spu�tanje niz vir i time skupila i poslala vi�e podataka. Posle odredjene granice gravitacija bi nastavila da je izdu�uje i time bi je uni�tila. To rastezanje se nastavlja sve dok se objekti ne pretvore u spagetu tj. beskona�no dugu liniju. Ta pojava se zove spagetizacija (spagettification). Martin Riz ka�e da se ona javlja pre dostizanja horizonta dogadjaja.

Sonda, pre rastezanja

S obzirom da Ajn�tajnova teorija relativnosti ka�e da je vreme relativno i individualno, uvode se dva vremena da bi se izbegli nesporazumi oko merenja vremena. Jedno vreme meri udaljeni posmatra� (koordinativno vreme), a drugo meri posmatra� koji slobodno pada (sopstveno vreme). Jaka gravitacija i velike brzine uslovljavaju dilataciju vremena i pokazuje se da se zapravo na horizontu dogadjaja vreme potpuno �zaustavlja�. Zna�i, ako bi bili u mogu�nosti da posmatramo kolaps zvezde u crnu rupu, sam kolaps ne�emo videti. Vreme proti�e sve sporije i kad se materija dosegne Svarcsildov radijus vreme staje. U neku ruku izgleda kao da je unutra�njost crne rupe u nekom drugom delu univerzuma. Ako se baci tempirana bomba ka crnoj rupi, vide�e se kako ona pada ka svome cilju. Medjutim, na nekom rastojanju od crne rupe ona �e po�eti da usporava da bi se potpuno zaustavila na horizontu dogadjaja. Bez obzira koliko �ekali, ne�e se videti eksplozija. Sa stanovi�ta posmatra�a koji zajedno sa bombom upada u crnu rupu, vreme bi teklo sasvim regularno, i on bi po samom ulasku u crnu rupu video eksploziju bombe, ba� kako je natempirana.

Sli�no bi se de�avalo i sa budu�im svemirskim brodom Cygnus-om. Kako bi se sonda pribli�avala crnoj rupi, ona bi se za satove na Cygnusu, koji se nalazi na sigurnoj udaljenosti, usporavala. Ako su predvidjanja da ona upadne u rupu ta�no u 12h, tih 12h nikada ne�e otkucati. Za svaku sekundu koja otkucava trebalo bi sve vi�e i vi�e vremena. Tih 12h je ta�ka koja lezi beskona�no u budu�nosti, odnosno, vreme se na horizontu dogadjaja zaustavlja. Medjutim, kad bi postojala posada u sondi koja upada, za njih bi vreme teklo sasvim normalno.

Sonda posle rastezanja

U realnom vremenu astronaut, koji se nalazi u sondi, i sve �estice njegovog organizma dozivljavaju koban kraj u singularitetu. Zato je potrebno uvesti imaginarno vreme. Tri prostorne dimenzije i imaginarno vreme formiraju zatvoreni sistem prostor-vremena, bez granica i ivica (ne�to nalik Zemlji, koja takodje nema ni granica, ni ivica). Ono �to se de�ava mo�e se izra�unati u imaginarnom vremenu, jer zakon fizike ne va�e u singularnosti. Ovo bi zna�ilo da astronaut ima dve istorije: realnu i imaginarnu.

Bele rupe
Prema imaginarnom vremenu astronaut odlazi u bebu univerzum tj. deo kosmosa oformljen unutar mati�nog univerzuma tj. njegove �estice bi se emitovale u nekom drugom delu svemira od strane neke bele rupe. Zakoni fizike su takvi, da ako postoje mesta iz kojih ni�ta ne mo�e iza�i, onda moraju postojati i mesta u koja ni�ta ne mo�e u�i, ve� samo iza�i i to u stanju kakvom je i u�la u crnu rupu, odnosno zra�ila bi onu energiju koju joj je crna rupa zaplenila. Takva mesta su nazvana bele rupe. Koncepcija o belim rupama je prvi put izlozena 1964. godine i mnogo se u nju ne veruje. Bele rupe mogu biti kvazari, jer se pretpostavlja da kroz njih crne rupe emituju energiju. Medjutim, postojanje belih rupa je malo verovatno jer one ne po�tuju drugi zakon termodinamike...

Crvoto�ina
Kruskal i Sekeres su 1960., nezavisno jedan od drugog, do�li do iznenadjujuceg zaklju�ka. Jedna�ine su otkrile da postoje dva, ve� spomenuta, singulariteta, jedan u pro�losti i jedan u budu�nosti. Ali, to nije sve. Crna rupa deli prostor na dva dela. Ovo je ono sto je potrebno za putovanje kroz prostor i to neverovatno velikom brzinom. Na prvi pogled ovakav na�in putovanja izgleda mogu�, medjutim kasnija istra�ivanja ukazuju da su sve ove mogu�nosti nestabilne, gde bi i najmanja pometnja, kao �to je prisustvo svemirskog broda uni�tila crvoto�inu (wormhole), prolaz koji spaja na� i neki drugi svet. Svemirski brod bi bio uni�ten jakim silama. To bi bilo kao spu�tanje niz Nijagarine vodopade u buretu. Zatim, broj �estica u drugom delu univerzuma bi bio jednak broju �estica koje su upale u crnu rupu plus broj �estica koje je crna rupa i�ra�ila. One ce biti iste vrste , ali ne mora da zna�i da su ba� od istog upalog objekta. Ovo zna�i da �estice koje upadnu u crnu rupu izlaze iz nje sa skoro istom masom. Osim toga, putovanje bilo u imaginarnom vremenu i ne bi znali gde putujemo. Ocigledno je da ce se te�ko ostvariti putovanje uz pomo� crnih rupa, tako da ipak ovakav na�in transporta izgleda beznadezan.
Napominjem da je ova teorija osporavana od velikog broja nau�nika, al' recimo da je i Ajn�tajn u po�etku bio osporavan, kao neko ko gotovo ru�i temelje fizike i postavlja nove revolucionarne ideje. U stvari, bio je osporavan po�to je pri�ao o stvarima koje su na granici razumljivosti samog �ovekovog razuma.

ZAKLJU�AK
U krajnjoj liniji, a i logi�ki gledano, s obzirom na tok zbivanja u Vasioni, mogu�e je da �e njen poslednji stadijum biti u obliku supermasivne crne rupe, ako se uzme u obzir da je ona krajnje poslednji stadijum kolapsa materije, a uz to i najstabilniji. Ako se pretpostavi da �e sve galaksije u Vasioni kolapsirati u crnu rupu, ona bi imala pre�nik od 10 milijardi svetlosnih godina sa gustinom nekog gustog gasa. Uzimaju�i u obzir masu Vasione, crna rupa koja bi nastala od sve te materije imala bi pre�nik od 25 miliona svetlosnih godina, a to je upravo pre�nik svemira u kome mi �ivimo. Zna�i, mogu�e je da �itava Vasiona predstavlja jednu crnu rupu. To je hipoteza koju je postavio Kip Torn (Kip Thorne). Ako je to ta�no onda je svemir oduvek bio ovakav i zauvek ce ovakav ostati.

Da li je mogu�e da se u centru nase galaksije nalazi crna rupa? Da, mogu�e je. Kolika je verovatno�a da nas ona uskoro "prozdere"? Mala. U stvari, gotovo nikakva uzimaju�i u obzir dimenzije galaksije i sporo uvla�enje materije kroz levak rupe. Pre �e sudbinu Zemlje zape�atiti neka druga sila, kao �to su pozni stadujumi Sun�eve evolucije, odnosno npr. za nekih 800 - 900 miliona godina ce se povr�inska temperatura Sunca povisiti taman toliko da na Zemlji ispare okeani.
Kolika je verovatno�a da Sunce kolapsira u crnu rupu? Takodje, mala. Odnosno, nikakva, zato sto je Sun�eva masa ispod Candrasekarove granice. Ono bi moralo biti barem upola ve�e nego �to je sad da bi imalo predispozije zvezde koja ce kolapsirati u crnu rupu. Sunce �e svoju evoluciju zavr�iti na stadijumu belog patuljka, a to �e se dogoditi nakog �to mnoge i mnoge generacije pro�ive.

U Srednjem veku kartografi su obele�avali Afriku recima: "Ovde su zmajevi." Kako su istraziva�i otkrivali ovaj kontinent, misterije su nestajale. Sli�no tome, otkrivanje svemira je oduvalo mnoge predrasude i strahove. Medjutim, nau�nici koji tragaju za crnim rupama su zate�eni u potpuno suprotnom stanju. �to ih vi�e istra�uju, one izgledaju monstruoznije. Pitanje je da li one zaista postoje, da li imaju mo� da nadja�aju bilo koju silu i da li one duboko unutra kriju najve�e tajne Svemira. Prou�avanja crnih rupa postavljaju mnoga pitanja koja zalaze iza samog �ovekovog razuma i mogu�nosti saznanja. Koliko je nepoznato to �ta je prouzrokovalo Veliki Prasak, toliko su i crne rupe nerazumljive i nedoku�ene.

Na Ajn�tajnovu re�enicu: "Nikada ne�u poverovati da se Bog igra kockicama" ("God does not play dice"), koju je on izjavio po�to se suo�io sa odbojno��u prema kvantnoj mehanici, Hoking se kasnije nadovezao da ne samo da se igra sa njima, ve� ih baci tamo gde ih ne moze videti...

"...Ho�e li se kona�no za jednu posmatranu oblast ustanoviti da je crna rupa? Ili �e se pokazati da su crne rupe bile, ipak, samo fantazija, razvijena iz teorijskih jedna�ina koje nude bogate mogu�nosti za mastanje, ali im je sudbina da ostanu samo teorijske?..." iz knjige "Vasiona Stivena Hokinga"- Dejvid Filkin, strana 195.

Za vise informacija kliknite: LINK1, LINK2





[Edit by Herros: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]