Ne najbolje da uzmemo svi u crno da se zavijemo i pomremo od tuge.(To se zove sarkazam
bez kojeg bi verovatno vec polovina stanovnista izvrsila samoubistvo sta je vec prezivela,rufus)

Da se nikad nezaboravi i neponovi!

O našima i pričam. Aj što ste jedva dočekali 12 sati da otvorite temu, ali to što se na ovakvoj temu iživljavate...Tragično.

Ti mislis da je neprimerno da se na ovaj nacin setimo zrtvi i nasih krvnika?

Da ne bi mozda da kazemo da smo mi sami sebe bombardovali i da jadni Ameri nista nisu krivi? Mozda smo mi hteli njih da napadnemo, pa su se oni branili?

I opet, LDP g...na pokazuju svoja lica.....

Ako već pričate o žrtvama učinite to bez zajebancije i sprdanja, ali boli vas za žrtve...

Da vidimo ko vise pljuje po zrtvama - mi koji ih se secamo i podsecamo ko je kriv, ili vi koji bi da minimizirate te zrtve pricom da smo za to sami krivi i da smo dobili sta smo zasluzili, i da umanjite ili ponistite krivicu vasih poslodavaca!

Tih dana sam bio ponosan da su svi Srbi disali kao jedan i svi su bili spremni da zajedno brane otadzbinu, bez obzira na predratne, naizgled bepremostive razmirice. Tesko mi je bilo kada bih cuo za obaranje nasih aviona, a jos teze kada bih cuo da je neki od njih i stradao. Ipak, najtezi mi je bio dan kada je potpisana kapitulacija, Srbija je tog dana ponizena i bacena na kolena, tako sam se bar ja osecao, srce me je bolelo.
Ali najvise treba danas da se setimo zrtava NATO agresije. Neka im je vecna slava!

Agresija za protektorat
V. N., 23. mart 2007

U SUBOTU se navršava osam godina od početka vojne intervencije NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije, posle koje je uveden međunarodni protektorat nad srpskom pokrajinom Kosovo i Metohija.
Tokom 78 dana vazdušne kampanje, nazvane "Milosrdni anđeo" poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, među kojima osadeset devetoro dece. Oko 10.000 ljudi je ranjeno i povređeno.
Odluku o napadu je - prvi put mimo Saveta bezbednosti UN - doneo 23. marta 1999. godine tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, nakon što su propali pregovori u Rambujeu i Parizu, jer su tadašnje srpske vlasti odbile da prihvate vojni aneks ugovora za rešenje kosovske krize.
Savezna vlada premijera Momira Bulatovića je iste večeri proglasila stanje neposredne ratne opasnosti, a vazdušni udari NATO počeli su 24. marta u 19.45 minuta. Prva meta bili su vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona NATO lansiralo je oko 1.300 krstarećih raketa i bacilo 2.900 bombi na vojne i civilne ciljeve. Uz upotrebu najubojitijeg oružja, severnoatlantska alijansa je u ratu protiv naše zemlje upotrebila i zabranjeno naoružanje i izručila 36.000 "kasetnih bombi" i 15 tona municije sa radioaktivnim primesama, kojom je bombardovano ukupno 112 lokacija.
U više gradova i mesta - Aleksincu, Kuršumliji, Ćupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici... srušene su skoro kompletne gradske četvrti ili naselja, uz veliki broj civilnih žrtava. Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu... Pogođeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak nedužnih civla.
Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, Toranj na Avali, a 23. aprila pogođena je i zgrada RTS, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povređeno.
U bombardovanju su uništena 54 objekta putne infrastrukture, oko 300 škola, bolnice i zgrade državne uprave. Teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture u Đakovici, Peći, Prizrenu...
Uništena je trećina elektronskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije ("Pančevo" i "Novi Sad"), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem Srbije.
Prema procenama stručnjaka, materijalna šteta pričinjena bombardovanjem procenjuje se na od 30 do 100 milijardi dolara.
U oružanom sukobu srpska PVO je oborila dva aviona NATO: bombarder F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F117 i zarobila tri neprijateljska vojnika. Prilikom povlačenja snaga VJ, do koga je došlo posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, ispostavilo se da je učinak NATO: 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.
Intervencija je, posle više diplomatskih inicijativa, okončana potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a tri dana kasnije počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije. Generalni sekretar NATO izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna, kada je SB UN usvojio Rezoluciju 1244.

PONOS U BLATU
PENZIONISANI pukovnik Zoltan Dani, koji je je 27. marta 1999. godine "prizemljio" kod sela Buđanovci do tada "nevidljivi" ponos američke avijacije, bombarder F117, kaže da na taj događaj sada gleda kao na čistu vojničku pobedu.
- Reč je o istorijskom događaju, koji ne sme biti zaboravljen - rekao je Dani. - Oni su napadali, mi smo se branili. Te noći, moja jedinica, 250. brigada PVO, primetila je da im avion dolazi s južne strane. Pratili su ga i kada su dobili dozvolu za gađanje ispalili su dve rakete "neva". Ni slutili nisu da je cilj "stelt".
Dani ne može da priča o pojedinostima inovacije primenjene u tehnici korišćenoj u obaranju F117 jer je reč o državnoj tajni. On tvrdi i da "stelt" oboren u Buđanovcima nije jedini pogođen, među kojima je i jedan gađan 30. aprila iznad sela Petrovčići.
Danijeva jedinica ima potvrdu da je oborila i bombarder F16 u blizini Šapca, a on kaže da su oborili i američki strateški bombarder B-2A, po imenu "Duh Misurija", ali da za to, nažalost, nemaju dokaze.
Kada se rat završio, jedinica je dobila orden, ali ne i Dani, koji je po penzionisanju otvorio je "radionicu za proizvodnju pekarskih proizvoda", u taštinoj kući u selu Skoranovci.
- Mnoge države nudile su mu posao instruktora, ali sam svakoj ponudi odoleo, iako su neke bile vredne i po nekoliko miliona dolara - dodaje Dani, o kome će u ponedeljak pasti prva klapa dokumentarca.


Izvor: Novosti

ja nisam bio niti cu biti spreman da svoj zivot dam zbog gluposti odredjenog politicara...
to sto ste vei dovoljno glupi da i sad krenete u rat sa daleko nadmocnijim protivnikom, samo govori o vama i o tome koliko cenite zivot koji vam je podaren

A sve zapravo zbog Kosovo..I sada je ironija u tome što Srbija gubi Kosovo ovako ionako...Da ste ga pustili tada izbjegli vi ovo...

Да се подсетимо мало Српских јунака из војске и полиције.